Ubrzan rad srca u mirovanju - Opasno ili ne? || Dr Nestorov

Sasvim je normalno i očekivano da rad srca bude ubrzan kada se bavite određenim fizičkim aktivnostima – trčanje, plivanje, brzi hod, trening sa opterećenjem, vožnja bicikle i slično. Ali, šta ukoliko je ubrzan rad srca u mirovanju?

Šta znači kada osoba oseća lupanje srca u mirovanju ili preskakanje srca u mirovanju? Mnogima možda deluje nelogično, ali sasvim je moguće da osoba ima i nizak pritisak i ubrzan rad srca.

Suštinski posmatrano, ubrzan rad srca u mirovanju ljudi mogu doživeti kao iznenadni osećaj lupanja ili preskakanja srca – naročito noću. Verovali ili ne, većina ljudi ima i lupanje srca na nervnoj bazi, zbog anksioznosti ili stresa.

Neki od drugih uzroka preskakanja srca u mirovanju (palpitacije srca) uključuju, između ostalog, trudnoću, konzumaciju kofeina, alkohola ili začinjene hrane.

Da li je ubrzan rad srca u mirovanju opasan i da li zbog treba da idete kod lekara? To je tema našeg današnjeg bloga.

Šta je ubrzan rad srca u mirovanju?

Odmah na početku ćemo vam reći da ubrzan rad srca u mirovanju u najvećem broju slučajeva nije životno ugrožavajuće stanje.

Ipak, to ne znači da je preskakanje srca u mirovanju bezazleno ili stanje koje treba ignorisati, jer može ukazivati na određeni zdravstveni problem.

Palpitacije srca, kao medicinski termin za ubrzan rad srca, javljaju se kada vaše srce ima blagi gubitak ritma. Tačnije, one su poznate kao:

Prevremene atrijalne kontrakcije, koje se dešavaju kada se srčane pretkomore – atrijum – prerano, nepravilno i haotično kontrahuju, umesto da pravilno pumpaju krv u komore, uzrokujući osećaj “treperenja” u srcu, ili
Prevremene ventrikularne kontrakcije, kao rani otkucaji srca koji potiču iz donjih komora – ventrikula – izazivajući osećaj preskakanja ili lupanja srca

Gotovo svi ljudi ponekad imaju ubrzan rad srca u mirovanju povremeno, odnosno palpitacije srca. Mnogi ih čak i ne primećuju.

Dakle, lupanje srca u mirovanju ili preskakanje srca u mirovanju su određene senzacije koje palpitacije stvaraju.

Ove senzacije osoba doživljavaja kao ubrzan rad srca u mirovanju, jače otkucaje srca nego obično, treperenje srca, preskoke u otkucajima srca, dvostrukim otkucajima, i slčno.

U navedenom smislu, ubrzan rad srca u mirovanju može se desiti u bilo koje doba dana – i kada se odmarate, i kada sedite za računarom, kada jedete, ali i noću kada spavate.

Takođe preskakanje srca u mirovanju možete primetiti kada ležite u krevetu, naročito na levom boku.

U većini slučajeva, ove srčane palpitacije su bezopasne i nisu znak medicinske urgencije.

Ukoliko se preskakanje srca u mirovanju ne dešava često i bez nekih drugih pratećih simptoma, obično nema potrebe da zovete hitnu pomoć.

Ali, to ne znači da ne bi trebalo uopšte da konsultujete lekara i zakažete (preventivni) kardiološki pregled.

Prema tome, preskakanje srca u mirovanju je osećaj kad da vam srce propušta redovne otkucajte, kada počne ubrzano da lupa i treperi.

Ove palpitacije možete osetiti ne samo u grudima, već i u grlu i vratu.

Iako može biti iznenađujuće, lupanje srca u mirovanju obično nije ozbiljno medicinsko stanje.

Međutim, ponekad palpitacije srca mogu biti povezane sa abnormalnim srčanim ritmom, poput tahikardije ili osećaja probadanja u srcu, koji zahteva medicinsku pomoć.

Ko može doživeti lupanje srca u mirovanju i koliko je ovo stanje često?

Lupanje srca u mirovanju može doživeti svako, ali iskustvo je pokazalo da žene češće imaju preskakanje srca u mirovanju.

Štaviše, ljudi mogu imati palpitacije srca u različitim periodima svog života. Drugim rečima, preskakanje srca u mirovanju mogu imati tinejdžeri, trudnice, žene tokom menopauze, i slično.

Veća je verovatnoća da će ljudi imati lupanje srca u mirovanju ako već imaju druga srčana oboljenja.

Ono što treba naglasiti je da su palpitacije srca relativno česte.

Čak je i jedna studija oktrila da je čak 16% pacijenata posetilo svog lekara opšte prakse zbog ubrzanog lupanja srca.

Isto tako, ubrzan rad srca u mirovanju je jedan od najčešćih razloga zašto ljudi posećuju i lekara specijalistu – kardiologa.

Ubrzan rad srca u mirovanju – Koji su simptomi i znaci ovog stanja?

Ubrzan rad srca u mirovanju se oseća baš onako kako i zvuči – srce radi ubrzanim ritmom ili tempom.

Navodno je ovo stanje ničim izazvano, jer srce ubrzano lupa (preskače) u trenucima kada osoba nije bilo kakvom svesnom aktivnošću učinila da toga dođe.

Suštinski posmatrano, lupanje srca u mirovanju (srčane palpitacije) može se osećati kao da vam srce:

Ubrzano i nepravilno kuca;
Preskače redovne otkucaje;
Pravi dodatne otkucaje:
Treperi;

Ubrzan rad srca u mirovanju se ne oseća nužno samo u grudima, već lupanje srca u mirovanju možete osetiti i u vratu ili grlu.

Svi navedeni simptomi preskakanja srca u mirovanju su verovatnije povezani sa abnormalnim srčanim ritmom ako osoba ima:

Srčanu bolest;
Srčane smetnje;
Abnormalni srčani zalistak;
Faktore rizika za nastanak srčanih i kardiovaskularnih oboljenja.

Kada se dogodi, lupanje srca u mirovanju obično ne traje dugo i ne treba ga poistovećivati sa srčanim udarom ili probadanjem u grudima.

Generalno posmatrano, ubrzan rad srca u mirovanju može trajati nekoliko sekundi ili minuta, ali ponekad može trajati i duže.

S druge strane, ako je bilo koji od navedenih simptoma praćenim drugim simptomima, kao što su kratak dah, nesvestica, bol u grudima ili osećaj vrtoglavice, onda je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Svi simptomi skupa mogu ukazivati na ozbiljna stanja, među kojima je i infarkt miokarda (srčani udar).

Uzroci srčanih palpitacija – Zbog čega se javlja preskakanje srca u mirovanju?

Potpuno je razumljivo da se ljudi uplaše kada iznenada osete preskakanje srca u mirovanju.

Takođe je istina da ljudi u tim trenucima neretko pomišljaju i na najgore, ali jedno od pitanja koje se nameće je – zbog čega je do toga došlo?

Drugim rečima, zašto se javlja ubrzan rad srca u mirovanju, preskakanje srca u mirovanju ili lupanje srca u mirovanju?

Verovali ili ne, širok spektar stvari može izazvati ove srčane palpitacije. Između ostalih, uzroci ubrzanog srčanog ritma u mirovanju uključuju, ali ne ograničavaju se na:

Emocije, kao što su anksioznost, strah, stres, panika (lupanje srca na nervnoj bazi)
Trudnoću
Menstrualni ciklus, kada se dešavaju skokovi i padovi estrogena i progesterona
Menopauzu, usled pada nivoa estrogena i progesterone
Metabolički sindrom
Konzumaciju kofeina, nikotina ili alkohola, pa čak i isuviše začinjene hrane
Preaktivnu štitnu žlezdu
Nizak nivo elektrolita, poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i natrijuma
Nizak nivo šećera (hipoglikemija)
Nizak nivo kiseonika (hipoksija)
Niska koncentracija ugljen-dioksida u krvi (hipokapnija)
Groznicu i povišenu telesnu temperaturu
Anemiju
Dehidriranost
Gubitak krvi
Uzimanje određenih lekova, kao što su inhalatori za astmu, beta-blokatori koji se uzimaju za visok krvni pritisak ili srčana oboljenja, lekovi za štitnu žlezdu i antiaritmici
Neke lekove za kašalj ili prehladu, uključujući dekongestive
Pojedine biljne i nutritivne suplemente
Upotrebu psihoaktivnih supstanci, kao što su kokain i amfetamini (spid)

Kada se javlja ubrzan rad srca u mirovanju?

Kao što smo i ranije rekli, ubrzan rad srca u mirovanju je stanje koje je nepredvidivo. Može se javiti bilo kada i u različitim periodima života. U tom smislu, pojedini ljudi doživljavaju:

Lupanje srca na nervnoj bazi. Palpitacije srca ili preskakanje srca može biti deo reakcije vašeg organizma na osećaj stresa, anksioznosti ili panike;
Lupanje srca u mirovanju nakon obroka. Isuviše začinjena hrana ili gusta hrana može izazvati ubrzan rad srca u mirovanju. Ovo se isto odnosi na konzumaciju kofeinskih ili alkoholnih napitaka;
Preskakanje srca u mirovanju noću. Ova vrsta palpitacija srca je slična dnevnim palpitacijama, ali ih možete primetiti noću kada niste zauzeti ili rasejani;
Ubrzan rad srca u mirovanju dok i kada ležite. Spavanje na boku može povećati pritisak u organizmu, što dalje može uzrokovati lupanje srca;
Preskakanje srca u mirovanju tokom celog dana. Ako imate celodnevne palpitacije srca obavezno se obratite lekaru. Većina palpitacija srca, videli smo, traje jako kratko. Neredovni otkucaji srca, odnosno neregularan srčani ritam tokom celog dana može ukazivati na ozbiljno srčano stanje.
Ubrzan rad srca u mirovanju tokom trudnoće. Kod trudnica se puls i količina krvi koja cirkuliše u telu povećavaju kako bi se “podržala beba”. Drugim rečima, sasvim je normalno i uobičajeno da trudnice imaju palpitacije srca i one su obično bezopasne. Svakako, trudnice se mogu konsultuju sa svojim ginekologom oko medikamentozne terapije koja je bezbedna za uzimanje tokom trudnoće.

Lupanje srca na nervnoj bazi – Kako prepoznati simptome i zbog čega se javlja?

Spomenuli smo da je lupanje srca na nervnoj bazi jedan od pojavnih oblika ubrzanog srčanog ritma u mirovanju.

Štaviše, ljudi najčešće imaju ubrzan rad srca u mirovanju kada (iznenada) dožive određeni stresni događaj.

Tačnije, anksioznost, stres, strah, panični napad i slično su stanja koja mogu biti praćena srčanim palpitacijama.

Anksioznost, stres ili psihološka napetost pokreće jednu telesnu reakciju koja se naziva “fight or flight”, odnosno “bori se ili beži”. Ova reakcija je deo autonomnog nervnog sistema (ANS).

Kada se osećate stresno zbog neke situacije, vaš ANS se aktivira, što dovodi do povećanja broja otkucaja srca. Drugim rečima, doživljavate lupanje srca na nervnoj bazi.

Dobra vest je da lupanje srca na nervnoj bazi ne traje dugo.

S druge strane, imajte na umu da je palpitacije srca koje se često javljaju u toku dana, nedelje, ili nekog drugog vremenski određenog perioda, ili ako ne nestaju u roku od nekoliko minuta, one najverovatnije nisu povezane sa anksioznošću i stresom.

Anksioznost, stres i panika su najčešći uzroci palpitacija srca koje nisu povezane sa srčanim problemima.

Anksioznost, kao takva, može biti izazvana brojnim faktorima, naročito stresnim situacijama.

Tačnije, anksioznost se javlja kada mozak određenu situaciju percipira ili doživljava kao potencijalnu pretnju.

U životu to mogu biti i najobičnije situacije, kao što su polaganje ispita, javni nastupi, razgovor za posao, letovi avionom, i slično.

U najvećem broju slučajeva, ovi anksiozni osećaji i sa njima povezano lupanje srca na nervnoj bazi dolaze i brzo nestaju.

Ako stalno imate anksioznost i, posledično, ubrzan rad srca u mirovanju, razgovarajte sa svojim lekarom.

Možda imate generalizovani anksiozni poremećaj, PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) ili panični poremećaj.

Anksiozni poremećaj znači da prekomerna anksioznost utiče na vašu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, poput odlaska na posao ili susreta sa prijateljima.

Koji su simptomi lupanja srca na nervnoj bazi?

Lupanje srca na nervnoj bazi ljudi mogu doživeti kao:

Osećaj treperenja ili lepršanja u grudima. Možete imati osećaj kao da vam se srce prevrće ili da hoće da “iskoči”;
Nepravilan rad srca i preskakanje srca u mirovanju. Možda ćete osećati kao da vam srce preskače otkucaje ili da otkucava van svog normalnog i uobičajenog ritma. Štaviš, možete postati svesni ubrzavanja i usporavanja otkucaja srca. Takođe možete osećati kao da vam srce zastaje ili preskače na sekundu ili dve.
Vaše srce može snažno otkucavati. Neki ljudi kažu da mogu da osete kako im srce kuca u ušima tokom određenog stresnog događaja.

Kako anksioznost, stres, strah i panika izazivaju ubrzan rad srca u mirovanju?

Anksioznost i ostali navedeni osećaji, kao što smo naveli, aktiviraju autonomni nervni sistem (ANS).

ANS reguliše telesne funkcije, uključujući disanje, varenje i otkucaje srca.

Kada određena situacija izazove anksioznost, autonomni nervni sistem pokreće pomenutu “bori se ili beži” reakciju. Pored ubrzanog rada srca, možete iskusiti i:

Umor
Nemir i razdražljivost
Ubrzano disanje
Preznojavanje
Hladan znoj
Mišićnu napetost
Probleme sa varenjem, poput gasova i dijareje
Drhtanje
Osećaj probadanja u grudima
Poteškoće sa koncentracijom i pažnjom

Kada je lupanje srca na nervnoj bazi znak ozbiljnijeg oboljenja?

Lupanje srca na nervnoj bazi obično i u najvećem broju slučajeva nije opasno ako se ne javlja redovno i kontinuirano.

Međutim, ako se ovo stanje javlja konstantno, pa čak i pogoršava, to može biti znak da telo pati od ozbiljne bolesti.

Ove bolesti, između ostalog, uključuju sledeća stanja.

Ubrzan rad srca u mirovanju i anksiozni poremećaji

Konstantan osećaj nemira i ubrzan rad srca u mirovanju mogu biti znak da osoba ima ozbiljan problem sa mentalnim zdravljem, kao što je anksiozni poremećaj.

Ovo stanje obično izaziva prekomerni strah ili brigu o nečemu, emocionalni stres ili niz spoljnih okolonosti koje mogu uticati na mentalno zdravlje osobe.

Psihosomatski poremećaji

Psihosomatski poremećaji su stanja u kojima su fizički simptomi koje osoba oseća uzrokovani pod uticajem psiholoških faktora, kao što su stres, anksioznost ili emocionalni problemi.

Simptomi uključuju glavobolje, bolove u telu, loše varenje ili poremećaje spavanja.

Ubrzan rad srca u mirovanju i hipertireoza

Hipertireoza je bolest uzrokovana prekomernim ili ubrzanim radom štitne žlezde, usled čega dolazi do prekomerne proizvodnje tireoidnih hormona.

Ovo oboljenje često doživljavaju žene, uz prateće simptome kao što su tremor, lako znojenje, poteškoće sa spavanjem, anksioznost, gubitak telesne težine, dijareja, poremećaj menstrualnog ciklusa i ubrzan rad srca u mirovanju.

Aritmija

Sledeći uzrok nemira i palpitacija srca je aritmija ili poremećaji srčanog ritma.

Kod aritmije, otkucaji srca mogu biti prebrzi, prespori ili nepravilni, što se može otkriti EKG-om (elektrokardiogramom).

Metabolički sindrom ili dijabetes

Metabolički sindrom ili dijabetes mogu učiniti telo osetljivijim na stres.

Ova oboljenja su generalno praćena visokim nivoom glukoze u krvi, hormonskim disbalansom i kardiovaskularnim komplikacijama.

To zatim može izazvati osećaj anksioznosti, kao i lupanje srca na nervnoj bazi.

Na koji način su povezani nizak pritisak i ubrzan rad srca?

Postavlja se pitanje zašto se nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju javljaju zajedno? Kako su ova dva stanja, zapravo, povezana?

Sušitnski posmatrano i pojednostavljeno objašnjeno – sve što vaše telo radi, to čini da bi preživelo i zaštitilo sebe.

Drugim rečima, organizam svakog dana radi na zaštiti mozga, srca, bubrega, pankreasa, želuca, i svih drugih organa.

Kada dođe do pada krvnog pritiska – što znači da je dotok krvi i kiseonika do vitalnih organa slabiji – srce kuca brže da bi se krv brže kretala.

Ovo se naziva kompenzatorni odgovor. Dakle, telo “primorava” srce da kuca ubrzano radi isporuke krvi bogate kiseonikom tamo gde je to potrebno.

Nekoliko stvari može izazvati nizak pritisak i ubrzan rad srca.

Recimo, ako izgubite tečnost zbog dehidriranosti ili krvarenja, nema dovoljno krvi za cirkulaciju.

Ili, ako se vaši krvni sudovi iznenada opuste i prošire, dolazi do pada krvnog pritiska. Ako je vaše srce slabo i ne pumpa efikasno, vaš krvni pritisak takođe može pasti.

Kada se to desi, možete osetiti vrtoglavicu, osećaj ošamućenosti ili slabosti, ali i primetiti da vam srce ubrzano radi.

To su znaci da vaše telo više radi kako bi kiseonik, koji se prenosi krvotokom, “dopremio” tamo gde je najpotrebniji.

Nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju – Koji su simptomi?

Čak i pre nego što (možda) izmerite krvni pritisak, osetićete određene simptome koji uključuju:

Ošamućenost ili vrtoglavica
Nesvestica ili osećaj da ćete se onesvestiti
Ubrzan rad srca u mirovanju ili palpitacije
Nelagodnost u grudima
Kratak dah
Zamagljen vid
Umor ili slabost
Zbunjenost ili teškoće sa koncentracijom
Mučninu

Ako se ovi simptomi pojave iznenada ili su jaki i intenzivni, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Šta uzrokuje nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju?

Postoji više razloga zašto možete istovremeno imati nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju.

Dehidracija (dehidriranost)

Kada vaše telo gubi više tečnosti nego što unosi, postajete dehidrirani.

Ovo se može desiti nakon duge šetnje vrućeg dana, tokom bolesti praćene povraćanjem ili dijarejom, ili ako ne pijete dovoljno vode. Starije osobe su u većem riziku, jer potreba za pićem slabi sa godinama, a određeni lekovi mogu i podstaći gubitak tečnosti.

Sa manje tečnosti u vašem sistemu, količina krvi koja cirkuliše u vašim krvnim sudovima se smanjuje, što rezultira nižim krvnim pritiskom.

Da bi se krv kretala do mozga i drugih organa, srce radi ubrzano.

Zbog toga dehidriranost često uzrokuje nizak pritisak i ubrzan rad srca, odnosno visok krvni pritisak. Uobičajeni simptomi uključuju vrtoglavicu, umor i suva usta.

Gubitak krvi (hemoragija)

Gubitak krvi može se dogoditi iznenada nakon povrede ili operacije.

Ali, isto tako, hemoragija može nastupiti i postepeno od hroničnih stanja kao što su čir, polipi debelog creva ili divertikuloza.

Unutrašnje krvarenje u želucu ili crevima je teže otkriti, ali i dalje smanjuje ukupni volumen krvi.

Kada volumen krvi padne, krvni pritisak pada. Da bi se vitalni organi poput mozga, srca i bubrega snabdevali kiseonikom, srce ubrzava rad.

Upravo stoga ljudi sa značajnim gubitkom krvi često imaju i nizak pritisak i ubrzan rad srca.

Šok

Šok je urgentna ili hitna medicinska situacija u kojoj je protok krvi isuviše mali da bi organi ostali živi i funkcionisali. Ovo stanje uvek zahteva hitno lečenje, i postoji više vrsta šoka:

Hipovolemijski šok, od teškog gubitka krvi ili tečnosti.
Septički šok, od teške infekcije.
Kardiogeni šok, kada je srce preslabo ili isuviše oštećeno da bi pumpalo krv
Anafilaktički šok, kao alergijska reakcija opasna po život.
Neurogeni šok, od specifičnih povreda kičmene moždine.

U stanju šoka, krvni pritisak naglo pada jer nema dovoljno krvi ili kiseonika koji dopiru do organa.

Da bi se to nadoknadilo, broj otkucaja srca se povećava kako bi se održala cirkulacija. Bez lečenja, organi poput mozga, srca i bubrega mogu brzo da prestanu da funkcionišu.

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS)

POTS je stanje u kojem vaš nervni sistem ne reguliše dobro protok krvi kada stojite.

Krv se nakuplja u vašim nogama kada stojite, snižavajući krvni pritisak. Da bi se to nadomestilo (kompenzatorni odgovor), broj otkucaja srca se povećava.

Ortostatska hipotenzija

Ovo stanje se takođe naziva posturalna hipotenzija. Do njega dolazi kada krvni pritisak naglo padne nakon ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja.

Stajanje povlači krv u noge. Kod ortostatske hipotenzije, krvni sudovi se ne sužavaju dovoljno, pa se otkucaji srca povećavaju i ubrzavaju kako bi se održala cirkulacija.

Problemi sa srčanim ritmom (aritmije)

Aritmije su stanja koja utiču na način na koji vaše srce kuca.

Umesto stalnog ritma, otkucaji srca mogu biti isuviše brzi, isuviše spori ili nepravilni.

Jedan od najčešćih tipova aritmije je atrijalna fibrilacija, gde gornje komore srca podrhtavaju umesto da se kontrahuju kako bi trebalo.

Kada se to desi, krv se ne kreće kroz srce tako glatko kao što bi trebalo.

Ako srce ne može da pumpa na snažan, koordinisan način, manje krvi se istiskuje u ostatak tela.

To može dovesti do pada krvnog pritiska. Istovremeno, srce često kuca brže u nastojanju da pumpa više krvi napred.

Ta kombinacija dovodi do poznatih simptoma koje mnogi ljudi sa aritmijama opisuju – ubrzan rad srca, vrtoglavica, slabost ili čak nesvestica.

Srčana insuficijencija

Srčana insuficijencija, često nazvana kongestivna srčana insuficijencija (KSI), nastaje kada srčani mišić postane isuviše slab ili krut da bi efikasno pumpao krv.

To ne znači da je srce prestalo da radi. To, zapravo, znači da srce ne može da prati zahteve tela.

Ovo se može desiti nakon godina visokog krvnog pritiska, koronarne arterijske bolesti, srčanog udara ili oštećenja srčanog mišića.

Kada se sposobnost srca za pumpanje smanji, manje krvi se ubacuje u cirkulaciju sa svakim otkucajem.

Usled toga dolazi do smanjenja krvnog pritiska.

Da bi kompenzovalo, telo “govori” srcu da kuca brže u pokušaju da održi protok krvi do vitalnih organa.

Osobe sa srčanom insuficijencijom mogu iskusiti umor, kratak dah, otok nogu ili ubrzan rad srca u mirovanju (naročito noću), ali i tokom fizičkih aktivnosti.

Anemija

Anemija je stanje koje se karakteriše deficitom, manjkom ili nedostatkom crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).

Nedostatak hemoglobina – čija je glavna funkcija da prenosi kiseonik do vitalnih tkiva i organa – može biti uzrok anemije.

Posledica ovoga može biti nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju. Telo jednostavno pokušava da nadoknadi smanjenu sposobnost krvi da prenosi kiseonik.

Nedostatak gvožđa ili vitamina, gubitak krvi i hronične bolesti mogu izazvati anemiju.

Ostali uzroci

Postoje i druga stanja koja mogu izazvati nizak pritisak i ubrzan rad srca u mirovanju. Između ostalih, ona uključuju:

Trudnoću
Anksioznost
Nedostatak hranljivih materija (neuhranjenost)
Srčane probleme
Endokrini problemi, poput Adisonove bolesti ili hipotireoze
Konzumaciju alkohola
Hronični umor
Aterosklerozu
Zarazne infekcije
Neurološke poremećaje (poput Parkinsonove bolesti) i poremećaje autonomnog nervnog sistema
Dijabetes
Teške infekcije
Alergijske reakcije
Uzimanje određenih lekova (ili njihova nepravilna upotreba), poput diuretika, lekova za Parkinsonovu bolest, beta blokatora, tricikličnih antodepresiva, opioidnih analgetika, lekova za erektilnu disfunkciju

Kako smiriti ubrzan rad srca i lupanje srca u mirovanju?

Postavlja se pitanje kako smiriti ubrzan rad srca, lupanje srca u mirovanju, odnosno preskakanje srca u mirovanju? Da li za tim uopšte ima potrebe?

U najvećem broju slučajeva, kao što smo naglasili ranije, ubrzan rad srca u mirovanju (palpitacije) je bezopasan i ne zahteva posebnu medicinsku intervenciju.

Međutim, ako su vaše palpitacije povezane sa osnovnim stanjem kao što su aritmija, oboljenja štitne žlezde ili anksiozni poremećaji, onda je neophodno lečiti to osnovno stanje kako bi palpitacije nestale.

U nekim slučajevima, uprkos temeljnoj proceni, jasan uzrok ubrzanog srčanog ritma se možda neće utvrditi.

Ipak, ako se pitate kako smiriti ubrzan rad srca, dobra vest je da većina ljudi može smanjiti palpitacije tako što će napraviti promene u svojim životnim navikama, poput izbegavanja uzimanja određenih stimulanasa, upravljanja stresom i poboljšanja kvaliteta sna.

Verovali ili ne, ove promene mogu značajno poboljšati i uredoviti rad vašeg srca, ali i sprečiti buduće epizode palpitacija.

Ako imate česte, intenzivne ili produžene palpitacije – posebno ako su praćene vrtoglavicom, nelagodnošću u grudima ili kratkim dahom – od ključnog značaja je da odete kod lekara na pregled.

Rana lekarska procena dovodi do toga da se svako ozbiljno srčano oboljenje dijagnostikuje i leči brzo.

Kako smiriti ubrzan rad srca kada se on desi?

Ukoliko je ubrzan rad srca u mirovanju uzrokovan stvarima koje radite, jedete ili pijete, onda bi palpitacije trebalo da prođu same od sebe bez lečenja u roku od nekoliko minuta.

Dakle, ne bi trebalo radite bilo šta da biste smirili preskakanje srca u mirovanju u ovom slučaju.

Ipak, postoje stvari koje možete učiniti kako biste pomogli sebi da se lupanje srca u mirovanju vrati u normalnu brže.

Ove stvari mogu biti posebno korisne ako je ubrzan rad srca u mirovanju uzrokovan anksioznošću ili stresom (lupanje srca na nervnoj bazi).

Na prvom mestu, pokušajte da ostanete mirni i da ne paničite.

Ukoliko se uznemirite (instinktivno) zbog ubrzanog srčanog rada, to može samo pogoršati palpitacije.

Meditacija i fokusiranje na mirne misli može vam pomoći da skrenete pažnju sa ubrzanog rada srca i pomogne vam da razmišljate o nečemu drugom.

Recimo, izađite napolje na svež vazduh ako imate lupanje srca u mirovanju kod kuće.

Na drugom mestu, fokusirajte se na disanje.

Pokušajte da duboko i polako dišete koristeći dijafragmu, što je mišić ispod pluća.

Kada koristite dijafragmu, vaš stomak će se podizati i spuštati dok dišete. Zato se dijafragmalno disanje ponekad naziva “stomačnim disanjem“ ili “trbušnim disanjem”.

Postoje tehnike disanja koje vam mogu pomoći da usporite disanje.

Pokušajte sa sledećom taktikom. Udahnite četiri sekunde, zadržite dah četiri sekunde, zatim izdahnite četiri sekunde i zadržite dah četiri sekunde.

Druge stvari koje možete pokušati su disanje kroz stisnute usne ili pevušenje dok izdišete.

Kako smiriti ubrzan rad srca u mirovanju promenama životnih navika?

Istina je da preskakanje srca u mirovanju može biti prilično uznemirujuće iskustvo – kao da vam srce neobično lupa, preskače, leprša i ubrzano radi.

Iako je sve ovo ponekad povezano sa osnovnim medicinskim problemima, kao što smo rekli, palpitacije mogu biti uzrokovane i svakodnevnim faktorima poput stresa, ishrane ili upotrebe stimulansa.

Ako je vaš kardiolog isključio bilo kakvo ozbiljno stanje koje izaziva palpitacije srca u mirovanju, dobra vest je da možete preduzeti prirodne korake da smanjite palpitacije i povratite osećaj smirenosti i kontrole.

Evo kako smiriti ubrzan rad srca promenama životnih navika, kako biste na duže staze poboljšali srčani ritam.

Upravljajte stresom i anksioznošću tehnikama svakodnevnog opuštanja

Jedan od najčešćih uzroka ubrzanog rada srca u mirovanju je (hronični) stres.

Kada ste pod stresom ili anksiozni, vaše telo je preplavljeno hormonima poput adrenalina i kortizola, koji mogu ubrzati rad srca, izazvati stezanje u grudima i pokrenuti palpitacije.

Da biste smanjili ubrzan rad srca u mirovanju izazvan stresom (lupanje srca na nervnoj bazi), važno je da tehnike upravljanja stresom ugradite u svoju svakodnevnu rutinu.

Razmotrite sledeće prakse opuštanja

Tehnika koja kombinuje istezanje, vežbe disanja i fokus, kako bi pomogla u regulisanju vašeg nervnog sistema.
Tai či. Nežna, meditativna borilačka veština za koju je dokazano da snižava krvni pritisak i smiruje srčani ritam.
Vežbe disanja. Probajte duboko dijafragmalno disanje (udah 4 sekunde, zadržite dah 4 sekunde, izdah 4 sekunde, pauza 4 sekunde, i ponovite ciklus) da biste opustili nerv vagus i stabilizovali otkucaje srca.
Meditacija. Samo 10–15 minuta dnevno može smanjiti kortizol i broj otkucaja srca.
Biofidbek. Tehnika koja vam pomaže da steknete kontrolu nad telesnim funkcijama kao što je broj otkucaja srca koristeći vizuelne ili auditivne povratne informacije.
Redovno vežbanje. Aktivnosti poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja ne samo da poboljšavaju kardiovaskularno zdravlje, već i smanjuju mentalni stres koji doprinosi ubrzanom radu srca.

Doslednim upravljanjem stresom stvarate fiziološko okruženje koje omogućava vašem srcu da kuca pravilnije.

Eliminišite stimulanse koji remete srčani ritam

Mnogi ljudi nisu svesni da uobičajene supstance koje svakodnevno konzumiraju mogu uzrokovati da se javi lupanje srca u mirovanju.

Ovi stimulansi aktiviraju simpatički nervni sistem, čineći da vaše srce radi jače i manje predvidivo.

Prema tome, ako se pitate kako smiriti ubrzan rad srca u mirovanju, razmislite o smanjenju ili eliminisanju sledećih supstanci.

Kofein. Nalazi se u kafi, čaju, energetskim napicima, gaziranim pićima, pa čak i nekim lekovima koji se izdaju bez recepta.
Nikotin. Iz cigareta ili vejpinga, nikotin značajno ubrzava rad srca.
Alkohol. Kod nekih ljudi, čak i umerena konzumacija alkohola može dovesti do nepravilnog otkucaja srca.
Određeni lekovi. Dekongestivi, inhalatori za astmu i tablete za mršavljenje često sadrže stimulanse koji mogu izazvati palpitacije srca.
Rekreativne droge. Supstance poput kokaina, MDMA (ekstazija) i metamfetamina su posebno opasne za srčani ritam i mogu čak biti fatalne.

Čitanje etiketa, ograničavanje ili potpuno izbacivanje ovih supstanci, kao i razgovor sa lekarom o lekovima koje uzimate mogu vam pomoći da donesete informisane odluke o tome kako smiriti ubrzan rad srca.

Poboljšajte svoju ishranu kako biste poboljšali šećer u krvi i srčani ritam

Promene nivoa šećera u krvi – posebno nizak šećer u krvi (hipoglikemija) – mogu izazvati simptome koji imitiraju ili pokreću palpitacije, kao što su drhtavica, anksioznost, vrtoglavica, preskakanje srca u mirovanju i ubrzan rad srca u mirovanju.

Palpitacije srca se mogu smanjiti stabilizacijom šećera u krvi kroz zdravu ishranu i promene prehrambenih navika.

Imajte uravnoteženu dijetalnu ishranu u kojoj će biti uključene celovite namirnice.
Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate i prerađene šećere (kao što su hleb, testenine, pirinač, slatkiši, kolači, grickalice, peciva i zaslađena pića).
Fokusirajte se na neprerađenu hranu bogatu proteinima i zdravim mastima (organsko crveno meso, jaja, riba, punomasni mlečni proizvodi, avokado, maslinovo ulje, laneno ulje, orašasti plodovi, i slično).
Uključite hranu bogatu vlaknima poput neskrobnog povrća i voća sa niskim glikemijskim indeksom (bobičasto voće) kako biste usporili apsorpciju glukoze.

Zdrava ishrana za srce ne samo da pomaže u regulisanju šećera u krvi, već i obezbeđuje hranljive materije potrebne za optimalno kardiovaskularno zdravlje.

Ubrzan rad srca u mirovanju – Prestanite sa pušenjem kako biste smanjili rizik od aritmija

Pušenje je jedan od vodećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i aritmije.

Hemikalije u duvanu mogu oštetiti vaše krvne sudove, povećati krvni pritisak i prekomerno stimulisati vaš nervni sistem – sve to može doprineti ubrzanom radu srca i preskakanju srca u mirovanju.

Prestankom pušenja ne samo da smanjujete ukupni kardiovaskularni rizik, već i direktno pomažete u smanjenju palpitacija.

U roku od nekoliko nedelja nakon prestanka pušenja, vaša cirkulacija će se poboljšati, a otkucaji srca će početi da se normalizuju.

Dugoročne koristi uključuju bolju oksigenaciju, niži krvni pritisak i smanjenu upalu u arterijama.

Procenite koji lekovi vam mogu izazvati ubrzan rad srca u mirovanju

Ponekad je lupanje srca u mirovanju neželjeni efekat lekova, čak i ako se ti lekovi uzimaju u terapijski predviđenim dozama i za stanja koja nisu ni vezana za srce.

Ako primetite obrazac palpitacija nakon uzimanja određenih lekova, neophodno je da razgovarate sa svojim lekarom.

Lekovi za koje se zna da utiču na srčani ritam uključuju:

Inhalatore za astmu (posebno one koji sadrže albuterol ili salbutamol)
Dekongestive, poput pseudoefedrina
Lekove za štitnu žlezdu
Određene antidepresive ili stimulanse koji se koriste za lečenje ADHD-a

Svakako, ne prestajte da uzimate ove lekove bez lekarskog saveta.

Umesto toga, konsultujte se sa svojim lekarom o bezbednijim alternativama ili prilagođavanju doze kako biste smanjili palpitacije bez ugrožavanja svoje terapije.

Kako smiriti ubrzan rad srca? Stimulišite nerv vagus (vagusni manevri)

Vagusni nerv (nerv lutalica) ima mnogo funkcija, uključujući povezivanje mozga sa srcem.

Vagusni manevri stimulišu ovaj nerv i mogu pomoći u regulisanju ubrzanog rada srca. Možete stimulisati vagusni nerv kod kuće, ali prvo treba da dobijete odobrenje lekara.

Evo nekoliko načina na koje možete stimulisati nerv:

Tuširajte se hladnom vodom
Umočite lice u hladnu vodu na 10-15 sekundi, nekoliko puta
Zadržite dah ili se stisnite kao da imate stolicu

Takođe možete pokušati Valsalva manevar, jer postoje neki dokazi da ova tehnika može pomoći kod srčane aritmije.

Ova tehnika disanja stimuliše vagusni nerv i ako imate ubrzan rad srca u mirovanju, ona može pomoći u obnavljanju normalnog srčanog ritma.

Pijte dovoljno vode

Kao što smo na više mesta spomenuli, dehidriranost može izazvati preskakanje srca u mirovanju, odnosno lupanje srca u mirovanju.

To je zato što vaša krv sadrži vodu, te kada dehidrirate, vaša krv može postati gušća.

Što je krv gušća, to je srce više primorano da radi da bi je pomeralo kroz krvne sudove. Ovo može povećati puls i potencijalno dovesti do palpitacija.

Ako osetite da vam se puls penje, popijte čašu vode. Ako primetite da vam je urin tamno-žut, pijte više tečnosti da biste sprečili ubrzan rad srca u mirovanju.

Ubrzan rad srca u mirovanju – Vratite ravnotežu elektrolita

Elektroliti, kao što im i naziv sugeriše, pomažu u prenosu električnih signala kroz telo.

Električni signali su važni za pravilno funkcionisanje srca, a njihov nedostatak može izazvati poremećaje srčanog ritma.

Neki elektroliti koji mogu koristiti zdravlju vašeg srca uključuju kalijum, kalcijum, magnezijum i natrijum.

Najbolje je unositi ove elektrolite iz hrane.

Na primer, možete jesti više tamno-zelenog lisnatog povrća, sardina i mlečnih proizvoda da biste povećali unos kalcijuma. Tamno-zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i riba su takođe odlični izvori magnezijuma.

Suplementi takođe mogu pomoći u održavanju ravnoteže elektrolita, ali razgovarajte sa lekarom pre nego što uzmete nove suplemente.

Ubrzan rad srca u mirovanju i preskakanje srca u mirovanju – Da li i kada se treba zabrinuti?

Iako je ubrzan rad srca u mirovanju (palpitacije) generalno bezopasan i prolazi brzo, to ne znači da ga treba ignorisati.

Uvek je korisno i mudro savetovati se sa lekarom oko toga šta treba činiti ako imate preskakanje srca u mirovanju, bez obzira na to koji je uzrok i koliko je ozbiljan.

Treba istaći i to da lekari ne mogu uvek tačno utvrditi uzrok palpitacija srca, naročito ako se ubrzan rad srca u mirovanju javlja vrlo retko i sporadično.

Svakako, lekar može isključiti poremećaje srčanog ritma, poput tahikardije, kao i druga medicinska stanja, poput hipertireoze.

Uz to rečeno, u mnogim slučajevima lupanje srca u mirovanju ne zahteva posebno lečenje.

Međutim, važno je da zabeležite kada se paliptacije pojave kako biste izbegli moguće okidače.

Vođenje evidencije o tome može vam pomoći da identifikujete obrasce i pružiti korisne informacije za buduće preglede kod lekara.

Ako se utvrdi uzrok, vaš lekar će preporučiti odgovarajući tretman. To može uključivati, između ostalog, lekove, operaciju ili implantaciju uređaja poput pejsmejkera.

Obično postoji mali rizik od komplikacija ubrzanog rada srca u mirovanju, osim ako su palpitacije uzrokovane osnovnim srčanim oboljenjem.

U slučaju da postoji osnovno srčano oboljenje koje uzrokuje ubrzan rad srca u mirovanju, onda može doći do sledećih komplikacija.

Nesvestica. Ako srce brzo kuca, krvni pritisak može pasti, što dovodi do nesvestice. Ovo je verovatnije kod osoba sa srčanim problemima, kao što su urođene srčane mane ili određeni problemi sa srčanim zaliscima.
Srčani zastoj. Retko ubrzan rad srca u mirovanju mogu biti uzrokovane životno ugrožavajućim problemima sa otkucajima srca, koji dalje mogu dovesti do toga da srce prestane efikasno da kuca.
Moždani udar. Ako su palpitacije posledica stanja u kojem gornje komore srca drhte umesto da pravilno kucaju (atrijalna fibrilacija), krv se može nakupiti i izazvati stvaranje ugrušaka. Ako se ugrušak otkine, može blokirati moždanu arteriju, uzrokujući moždani udar.
Srčana insuficijencija. Određene aritmije mogu smanjiti sposobnost srca da pumpa. Ponekad, kontrolisanje brzine aritmije koja uzrokuje srčanu insuficijenciju može poboljšati funkciju srca.

S druge strane, ako imate kontinuirani ubrzan rad srca u mirovanju, uz bol u grudima, otežano disanje, kratak dah, vrtoglavicu ili konfuziju, vrlo je bitno da odmah potražite medicinsku pomoć.

Palpitacije srca koje nisu uzrokovane anksioznošću mogu nastati zbog srčanih stanja, uključujući:

Probleme sa srčanim ritmom (aritmije), poput atrijalne fibrilacije (AFiB).
Miokarditis, upalu srčanih mišića usled virusne infekcije.
Probleme sa štitnom žlezdom, uključujući hipertireozu.
Strukturne probleme u srcu, poput bolesti srčanih zalistaka.

Iako ubrzan rad srca u mirovanju, odnosno palpitacije mogu biti alarmantne, većina njih uopšte nije opasna.

Obično nestaju u roku od nekoliko minuta — nakon što stresna situacija prođe.

Lupanje srca na nervnoj bazi ima tendenciju da počne iznenada i brzo se završi.

Kako se dijagnostikuje ubrzan rad srca u mirovanju?

Kada odete na kardiološki pregled usled srčanih palpitacija, lekar će poslušati vaše srce i pluća.

On će takođe pregledati vašu medicinsku istoriju (anamneza), ispitati vaše simptome, način ishrane, kao i koje lekove uzimate.

Od velike je važnosti da obavestite svog lekara o detaljima preskakanja vašeg srca, kao što su:

Kada i koliko često se javlja preskakanje srca u mirovanju ili lupanje srca u mirovanju
Koliko dugo traje ubrzan rad srca u mirovanju
Kako se osećate kada se javljaju palpitacije srca
Šta radite kada počne ubrzan rad srca u mirovanju
Šta vam pomaže da se osećate bolje.

Možda nećete imati palpitacije srca tokom posete lekaru. Zbog toga vas lekar može zamoliti da tapkate prstima kako biste imitirali ritam vaših palpitacija.

U svrhu postavljanja dijagnoze, lekar može zatražiti testove kao što su:

Laboratorijske analize krvi i urina
Elektrokardiogram (EKG)
Test opterećenja
Ehokardiografija srca (ultrazvuk srca)
Holter monitor koji nosite jedan dan ili duđe radi praćenja i beleženja srčanih aktivnosti
Elektrofiziološko ispitivanje
Kateterizacija srca

Ubrzan rad srca u mirovanju i pregled kardiologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu dugi već niz godina obavlja temeljne, detaljne, stručne i profesionalne kardiološke preglede.

Nijedna palpitacija srca (urbzan rad srca, preskakanje srca, lupanje srca u mirovanju i slično) nije bezazlena, iako u većini slučajeva nije opasna.

Nemojte olako shvatiti bilo koji ubrzan rad srca u mirovanju, makar trajao i nekoliko sekundi.

U našoj ordinaciji, preventivni i redovni kardiološki pregledi znače otklanjanje svake sumnje i investiciju u vaše dugoročno (kardiovaskularno i srčano) zdravlje.

Kardiološke preglede u našoj ordinaciji obavljaju vrhunski kardiolozi sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA) i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Pružamo sveobuhvatnu kardiološku negu prilagođenu individualnom stanju svakog pacijenta.

Pored pregleda kardiologa, sprovodimo i druge analize, poput:

Laboratorijske analize: Kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, lipidni status (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, indeks ateroskleroze, vaskularni rizik)
24h holter EKG-a
24h holter pritiska
EKG sa analizom
Ultrazvučni pregled srca sa doplerom
Ultrazvuk i kolor dopler (krvnih sudova) vrata
Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda

Pored toga što koristimo najmodernije dijagnostičke procedure, pregled kardiologa u našoj ordinaciji je neinvazivan, bezbedan i potpuno bezbolan.

Traje oko 30-ak minuta i ne zahteva bilo kakvu posebu pripremu pacijenta.

Pravovremeni kardiološki pregled u našoj ordinaciji podrazumeva značajno smanjenje rizika od bilo kakvih zdravstvenih komplikacija povezanih sa srcem.

To dalje znači postavljanje prave dijagnoze i određivanje odgovarajuće terapije.

Osim toga, lekarska ordinacija “Dr Nestorov” svim pacijentima nudi posebne popuste na kardiološke preglede!

Ukoliko izaberete jedan od sledećih medicinskih paketa pregleda, dobićete i specijalan popust na pregled kardiologa kod nas:

Ponovimo još jednom da ne treba ignorisati bilo kakav ubrzan rad srca u mirovanju ili lupanje srca u mirovanju ili preskakanje srca u mirovanju.

Srce je organ koji danonoćno kuca za vas, vaše zdravlje i vaš život.

Najmanje što vi možete da učinite za svoje srce je da mu posvetite pažnju redovnim i preventivnim kardiološkim pregledima.

Stoga, ne čekajte pogoršanje simptoma i tegobe, već ih rešite u pravi čas.

Već sada možete zakazati pregled kardiologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

Ubrzan rad srca u mirovanju – Da li je i kada opasan?