Kardiološki pregled je u suštini jedna rutinska, bezbolna i neinvanzivna procedura koju obavlja lekar specijalista – kardiolog.
Za kardioloski pregled nije potrebna nikakva prethodna posebna priprema. U proseku, pregled kardiologa traje između 20 i 30 minuta. Nakon pregleda, pacijent se može vratiti svojim regularnim aktivnostima.
Rezultati dobijeni kardiološkim pregledom pružaju kardiologu relevantne informacije o stanju i zdravlju srca i krvnih sudova pacijenta.
Kako izgleda kardiološki pregled?
Kardiološki pregled je od esencijalnog značaja u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Nije potrebno naročito naglašavati da je srce vitalni organ koji danonoćno radi da bismo bili živi uopšte. S druge strane, zdravlje srca često pada u drugi plan – sve dok se ne pojave određeni srčani problemi.
Zato je veoma bitno ići preventivno na kardioloski pregled, a ne samo kada nastanu simptomi koji mogu ukazivati na određene kardiovaskularne smetnje.
Kada idete na kardiološki pregled, vrlo je bitno da budete otvoreni sa svojim lekarom i da mu, što je preciznije moguće, opišete tegobe koje osećate.
Kardiolog, kao stručnjak za bolesti srca i krvnih sudova, zabeležiće ove, kao i podatke o vašim životnim navikama koje mogu uticati na zdravlje srca.
Između ostalog, to su informacije o tome da li pušite, pijete ili konzumirate druge supstance, koje lekove/terapiju koristite, da li imate alergije na hranu i medikamente koje uzimate i slično.
Isto tako, pregled kardiologa podrazumeva i da lekar uzme ličnu i porodičnu anamnezu. To su podaci o postojećim (pridruženim) i ranijim oboljenja, kao i da li postoje genetske, tj. nasledne predispozicije i slična oboljenja u porodici.
Na osnovu toga, kardiolog može ustanoviti (ne)postojanje određenih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.
Šta obuhvata kardiološki pregled?
Na prvom mestu, kao što i reč sugeriše, pregled kardiologa podrazumeva detaljan i opsežan pregled srca i krvnih sudova.
Kardiolog će proveriti kakav je ritam srčanih kontrakcija, odnosno ima li znakova nepravilnih otkucaja srca (aritmija).
Takođe, pregled srca i krvnih sudova znači da će kardiolog pregledati da li postoje šumovi na srcu, kakvi su srčani tonovi, kada i koliko često se javljaju, koji su putevi propagacije srca i slično.
Dobijeni podaci služe kao nalaz koji kardiologa usmeravaju ka daljim dijagnostičkim procedurama.
Tokom kardiološkog pregleda, kardiolog će izmeriti krvni pritisak pacijenta i puls. Takođe, on će proveriti srčane tonove i otkucaje pomoću instrumenta koji se naziva stetoskop.
Za vreme kardiološkog pregleda, lekar može zatražiti od pacijenta da nakratko zadrži dah i da pomeri položaj tela.
Treba spomenuti i to da kardioloski pregled ne podrazumeva samo pregled srca i krvnih sudova, već istvoremeno i jedan opšti pregled zdravstvenog stanja pacijenta.
Kardiolog će pregledati kakva je postura pacijenta, visina, težina, stanje mišićne mase (muskulatura), anatomija i simetričnost tela. Takođe, lekar može, po potrebi, pregledati i stanje kože i potkožnih tkiva, kakvo je disanje pacijenta, njegovu telesnu temperaturu i mentalno stanje.
Kardiološki pregled se obavlja dok pacijent sedi ili leži.
Tokom ovog pregleda, lekar, pored srca i grudnog koša, može pregledati i druge organe, odnosno delove tela.
To, između ostalog, uključuje:
- Pregled glave. Kakva je kosmatost, boja beonjača i drugo;
- Pregled vrata. Kakva je pokretljivost vrata, stanje vratnih vena, pulsacija krvnih sudova vrata, ali i kakvo je stanje tiroidne (štitne) žlezde;
- Pregled pluća i grudnog koša. Da li postoje naznake abnormalnih disajnih šumova, kakav je oblik i simetričnost grudnog koša, postoji li nakupljanje krvi unutar plućne šupljine, kakvo je respiratorno stanje generalno i slično;
- Pregled stomaka/abdomena. Kardiolog će laganim pritiscima ruke utvrditi kakav je položaj i osetljivost trbušnog zida i celokupnog abdominalnog predella. Zatim će ispititati da li postoji slobodna tečnost u abdomenu, kakvo je stanje krvnih sudova, jetre, slezine i slično;
- Pregled ruku i nogu/ekstremiteta. Postoje li određeni deformiteti i otoci, kakvo je stanje krvnih sudova ekstremiteta, zbog čega se može uraditi i dopler krvnih sudova.
Nakon pregleda i rezultata istog, kardiolog daje svoje završno mišljenje.
Lekar može doneti odluku o sprovođenju dodatnih/dopunskih dijagnostički kardioloških i drugih procedura.
To je jako važno, zato što dodatne procedure, o kojima ćemo kasnije više govoriti, mogu pomoći u uspostavljanju konačne dijagnoze i određivanju tačne terapije.
Kada treba otići na kardiološki pregled?
Da li ste znali da u proseku na svake 33 sekunde jedna osoba umre zbog kardiovaskularnog oboljenja?
Drugim rečima, kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu!
Zvanični podaci pokazuju da svake godine 17.9 miliona ljudi izgubi život usled kardiometaboličkih faktora rizika.
Kardiološki pregled je u tom smislu apsolutno nezamenljiva procedura. Ranom detekcijom problema i davanjem dijagnoze u ranim fazama kardiovaskularnih smetnji, sprečava se rizik od daljih zdravstvenih komplikacija.
Kardiološki pregled na prvom mestu treba da bude preventivne prirode. To znači da ne treba čekati da se pojave prvi simptomi i naznake srčanih problema.
S druge strane, kada se pojave sledeće tegobe (srčane smetnje), one svakako predstavljaju jasan znak da treba otići na pregled kod kardiologa.
Bol u grudima
Iznenadni i neočekivani bol u grudima može biti jedan od jasnih znakova srčanih problema.
Postoje, naravno, i drugi uzroci bola u grudima koji nisu povezani sa srcem.
Međutim, pritisak u grudima koji se javlja ili pogoršava tokom aktivnosti je naročito zabrinjavajući. To može biti znak da srce možda ne dobija dovoljno krvi.
Osećaj bola (pritiska) u grudima može varirati – od oštrog do tupog, a može biti povezan i sa drugim simptomima kao što su kratak dah, mučnina i preznojavanje. Isto tako, bol se iz grudi može širiti ka ramenima, rukama, vilici, vratu i leđima.
Osim toga, bol u grudima takođe može biti znak srčanog udara, što je stanje opasno po život.
Temeljan kardiološki pregled će utvrditi uzrok bola u grudima i prilagoditi odgovarajuću terapiju i plan lečenja.
Recimo, kardiolog može sprovesti testove kao što su EKG, testovi opterećenja (ergometrija) ili angiografiju, kako bi utvrdio da li je bol u grudima povezan sa srcem.
Visok krvni pritisak
Krvni pritisak predstavlja silu koju krv vrši, pritiskajući zdiove arterija dok cirkuliše krvnim sudovima.
Međutim, kada je pregled kardiologa u pitanju, prvenstveno govorimo o hronično povišenom krvnom pritisku (hipertenzija).
Ovo stanje dovodi do toga da srce radi jače i ubrzano, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Palpitacije (lupanje) srca
Palpitacije ili lupanje srca predstavljaju neregularne ili neredovne otkucaje srca.
U pitanju je osećaj kao da srce preskače, treperi ili kuca veoma brzo (“osećaj kao da će srce iskočiti iz grudi”).
Ovaj stanje, koje se može osetiti u grudima, grlu i vratu, može biti veoma uznemirujuće za osobu.
Povremene palpitacije srca mogu se javiti u bilo kom trenutku – čak i kada osoba odmara ili obavlja normalne aktivnosti. U najvećem broju slučajeva, one su bezopasne i povezane su sa trenutnim stresom, unosom kofeina ili nedostatkom sna.
Međutim, ukoliko su palpitacije, odnosno nepravilni otkucaji srca (abnormalni srčani ritam) česti, to je jasan znak da je neophodan kardioloski pregled.
Stanja kao što su atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora), aritmije ili drugi srčani poremećaji mogu dovesti do težih komplikacija ako se ne reše blagovremeno.
Lak zamor, kratak dah i gubitak vazduha
Takođe, kratak dah, gušenje i čest gubitak vazduha (dispneja) predstavljaju znakove da se javite kardiologu.
To je osećaj kao da ne možete da unesete dovoljno vazduha u pluća, odnosno osećaj kao da su vam grudi stegnute.
Ukoliko teško dolazite do daha kada se penjete stepenicama, kada hodate, šetate, ili čak u mirovanju, to može biti znak srčanih problema.
Između ostalih, ovakve srčane tegobe mogu uključivati kongestivnu srčanu slabost (nesposobnost komora da istisnu celu količinu ulivene krvi) ili začepljenje arterija.
Do gubitka vazduha i kratkog daha dolazi jer srce ne pumpa krv efikasno, što dovodi do toga da tkiva ne primaju dovoljno krvi snabdevene kiseonikom.
Vrtoglavica, glavobolje, slabost i malaksalost
Česte vrtoglavice, glavobolje ili osećaj slabosti mogu biti alarmantni, posebno kada se ovi simptomi pojave iznenada.
Između ostalog, ove senzacije mogu biti uzrokovane različitim faktorima, uključujući dehidraciju ili nizak nivo šećera u krvi.
Međutim, kada se epizode vrtoglavica, slabosti i malaksalosti često ponavljaju ili su intenzivne, one mogu ukazivati na kardiovaskularne probleme, kao što su nizak krvni pritisak, srčana insuficijencija ili aritmije.
Pregled kardiologa je u ovakvim i sličnim slučajevima od esencijalnog značaja.
Kardiolog će tada sprovesti neophodne dijagnostičke testove kako bi utvrdio da li su srčani problemi uzrok navedenih simptoma.
(Neočekivani) otok u nogama
Otok ili oticanje, posebno u donjim ekstremitetima (ispod kolena), može biti znak srčane insuficijencije.
Kada srce ne pumpa krv efikasno, tečnost se može akmulirati u tkivima, što dovodi do primetnog otoka. Takođe, možete primetiti brzo povećanje težine zbog zadržavanja tečnosti.
Ako iskusite neobjašnjivo oticanje u nogama, nemojte čekati, već odmah zakažite kardiološki pregled.
Ostali simptomi, odnosno tegobe koje mogu ukazivati na to da vam je potrebam kardioski pregled, između ostalog, uključuju:
- Promene u vidu;
- Krvarenje iz nosa;
- Čest gubitak svesti;
- Poteškoće sa spavanjem na ravnom;
- Uočljiv dobitak telesne težine;
- Česte mučnine;
- Bolovi u nogama ili čirevi kao rezultat bolesti krvnih sudova.
Kardiološki pregled – Koji su faktori rizika za bolesti srca?
Kardiološki pregled nije “rezervisan” samo za ljude koji imaju navedene tegobe ili za osobe kojima je već data dijagnoza određenog srčanog oboljenja.
Pregled kardiologa namenjen je svakome – bilo iz preventivnih razloga, bilo za osobe koje imaju određene predispozicije za kardiovaskularna oboljenja.
Drugim rečima, svako ko ima faktor rizika za srčana oboljenja, trebalo bi da ode na pregled kod kardiologa.
Faktori rizika predstavljaju okolnosti ili stanja zbog kojih postoji veća verovatnoća da će se kod osobe u budućnosti pojaviti srčani problemi. U pitanju je, dakle, samo verovatnoća, a ne izvesnost.
Između ostalih, faktori rizika za srčana oboljenja podrazumevaju:
- Dijabetes (odrasli sa dijabetesom imaju dva do četiri puta veći rizik od srčanih oboljenja u poređenju sa odraslih bez dijabetesa);
- Hronična bolest bubrega, koja je povezana sa visokim krvnim pritiskom i arterijskim bolestima;
- Visok krvni pritisak (hipertenzija);
- Urođenu srčanu manu;
- Perifernu arterijsku bolest;
- Visok holesterol, koji može uzrokovati aterosklerozu (oboljenje arterijskih krvnih sudova – bolest zapušenih krvnih sudova)
- Gojaznost;
- Bolest desni (bakterije pronađene u bolesti desni mogu putovati kroz telo i izazvati infekciju srčanih zalistaka i upalu srčanih sudova);
- Istoriju preeklampsije (stanje visokog krvnog pritiska tokom trudnoće ili za vreme postporođajnog perioda; žene koje su imale istoriju preeklampsije imaju dvostruko veći rizik od srčanih bolesti)
- Pušenje;
- Porodičnu istoriju srčanih oboljenja;
Čak i ako osoba živi zdravim načinom života, porodična istorija kardiovaskularnih bolesti značajno povećava rizik od srčanih oboljenja.
Porodična istorija srčanih bolesti znači:
- Majka je obolela od bilo koje kardiovaskularne bolesti pre njene navršene 65. godine.
- Otac je oboleo od bilo koje kardiovaskularne bolesti pre njegove navršene 55. godine.
Svest i poznavanje navedenih faktora rizika pomaže vama i kardiologu da najefikasnije sprečite probleme sa srcem u budućnosti.
Kada je bol u grudima hitno stanje?
Nažalost, veliki broj ljudi odlaže svoj kardiološki pregled ili čak uopšte i ne ide kod kardiologa na pregled – čak i ako postoje određene srčane tegobe ili navedeni faktori rizika.
Međutim, ponekad bol u grudima može biti toliko intenzivan, da može ukazivati na srčani udar. Odlazak kod kardiologa u tim trenucima je jedino (pravo) rešenje.
Ukoliko je bol u grudima praćen bilo kojim od sledećih stanja, onda je neophodno osobi pružiti hitnu pomoć.
- Mučnina ili vrtoglavica
- Prekomerno znojenje
- Otežano disanje/kratak dah, gubitak vazduha;
- Bol koji se širi na vilicu, levu ruku, rame ili leđa
- Iznenadni osećaj pritiska, stiskanja ili stezanja ispod grudne kosti
- Veoma ubrzan rad srca i/ili disanje (lupanje srca)
- Veoma nizak krvni pritisak ili izuzetno nizak broj otkucaja srca
- Konfuzija/dezorijentacija
Stepen i intezitet navedenih simptoma mogu biti različiti kod različitih ljudi.
Ako se navedeni simptomi brzo pogoršavaju, neophodno je odmah potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Praksa je pokazala da srčani udar (infarkt miokarda) često previde ljudi koji potcenjuju sopstvene simptome. Ukoliko se tada ne pruži stručna pomoć što pre, posledice mogu biti fatalne.
Važno je da ne ignorišete navedene simptome. Čak i ako niste sigurni – uvek je bolje biti na strani opreza i potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kardioloski paket – Koje sve (dopunske) preglede može uključiti kardiološki pregled?
Opisali smo kako kardiološki pregled izgleda i šta načelno obuhvata. Međutim, ponekad pregled kardiologa može podrazumevati i dodatne, odnosno dopunske kardiološke testove (kardioloski paket).
To se radi u slučaju kada kardiolog, prilikom rutinskog kardiološkog pregleda, posumnja na određene nepravilnosti, abnormalnosti ili rizike, te smatra da treba uraditi dodatna kardiološka ispitivanja.
S druge strane, postoji i nešto što se naziva kardioloski paket.
U pitanju je set usluga, odnosno sistematski (ili veliki) kardiološki pregled koji obuhvata niz ispitivanja u toku jednog dana.
Ovo je znatno bolje, ekonomičnije i efikasnije rešenje nego da se pacijentu zakazuje više različitih kardioloških pregleda u više dana.
Osim toga, kardiološki paket usluga dolazi i sa značajnim cenovnim popustom, što svim pacijentima i nudi lekarska ordinacija “Dr Nestorov”.
Postavlja se pitanje – šta ulazi u kardioloski paket? Drugim rečima, koja sva dodatna ispitvanja može obuhvatiti kardioloski pregled?
To su sledeći pregledi.
1) Kardiološki pregled i laboratorijske analize krvi
Kada je srčani mišić oštećen, kao u slučaju srčanog udara, telo oslobađa određene supstance u krvi. Laboratorijski testovi krvi mogu da pronađu i izmere te supstance, kao i da pokažu da li je i u kojoj meri srčani mišić oštećen.
Analize krvi se takođe rade kako bi se izmerio nivo drugih supstanci u krvi, kao što su masti (lipidi) u krvi (npr. holesterol i trigliceridi), vitamini i minerali. U pitanju su, dakle, osnovne biohemijske analize krvi, odnosno kompletna krvna slika.
Isto tako, laboratorijske analize krvi se neretko koriste kako bi se brzo dijagnostikvala hitna kardiovaskularna stanja, kao što je, recimo, infarkt miokarda (srčani udar).
2) EKG (elektrokardiogram)
Na EKG pregledu mere se električni impulsi srca (električna aktivnost otkucaja srca). Tačnije, EKG pregled pokazuje koliko dobro srce kuca.
Kardiološki pregled, koji uključuje EKG pregled, pruža dve vrste informacija.
Prvo, merenjem vremenskih intervala na EKG-u, kardiolog može da odredi koliko dugo je električnom talasu potrebno da prođe kroz srce. Identifikovanje koliko dugo vremena talasu treba da putuje od jednog dela srca do drugog pokazuje da li je električna aktivnost (otkucaj srca) normalna, spora, brza ili nepravilna.
Drugo, merenjem količine električne aktivnosti koja prolazi kroz srčani mišić, kardiolog će možda moći da otkrije da li su delovi srca preveliki ili preopterećeni.
EKG pregled se izvodi tako što se elektrode stavljaju pacijentu na grudni koš, krajeve nogu i ruku. Pregled se izvodi u ležećem položau, traje svega nekoliko minuta i za to vreme pacijent mora biti u stanju mirovanja.
EKG kardiološki pregled služi za dijagnostikovanje srčanog udara, aritmija, zadebljanja srčanog mišića (hipertrofija srca) i slično.
Zakažite svoj EKG pregled sa detaljnom analizom u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” OVDE.
3) Test stresa/vežbanja/fizičkog opterećenja (ergometrija)
Ovaj test se takođe naziva i test tolerancije na vežbanje.
U pitanju je metoda koja pokazuje da li je dotok krvi u srcu dovoljan i da li je srčani ritam normalan tokom vežbanja na pokretnoj traci za trčanje ili stacionarnom biciklu (ergometru).
Test prati nivo umora, otkucaje srca, disanje, krvni pritisak i srčanu aktivnost tokom vežbanja. Ovaj test se može uraditi u kombinaciji sa ehokardiografijom (ultrazvučni pregled srca).
Ergometrijski kardiološki pregled se može izvesti da bi se utvrdio uzrok bola u grudima, kratkog daha ili gubitka vazduha. Na ovaj način se može postaviti dijagnoza nedovoljno jasnih aritmija, kada se pacijent podvrgne fizičkom opterećenju.
Zakažite svoj test optererećenja (ergometrijski pregled) u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” OVDE.
4) Kardiološki pregled i ehokardiografija (ultazvuk srca)
Ehokardiokrafija ili eho srca je kardiološki pregled koji podrazumeva ultrazvučni pregled srca. Ultrazvučni aparat koristi zvučne talase kako bi se na ekranu računara stvorila slika srca.
Ovaj uobičajeni test omogućava lekaru da vidi kakvi su otkucaij srca, kako krv teče kroz srce, odnosn koliko snažno srce pumpa krv.
Slike sa ehokardiografije se koriste za identifikaciju različitih abnormalnosti u srčanom mišiću i zaliscima.
Ovaj test se može uraditi dok je pacijent u mirovanju ili u kombinaciji sa ergometrijom. Na ovaj način se mogu dijagnostikovati urođene ili stečene srčane mane, proveriti funkcija srčanih zaslistaka i dimenzije srca.
Takođe, ehokardiografija omogućava dijagnozu perikarditisa (zapaljenje srčane maramice).
Zakažite svoj ultrazvučni pregled srca u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” OVDE.
5) Transezofagealna ehokardiografija (TEE)
U pitanju je vrsta invanzivnog ultrazvučnog prelgeda srca, aorte i plućne arterije.
Ovaj kardiološki pregled koristi visoko-frekventne zvučne talase kako bi se napravile detaljne slike srca i arterija koje vode do i iz njega.
Eho transduktor (ultrazvučna sonda), koji proizvodi zvučne talase za TEE, pričvršćen je za tanku cev (endoskop) koja se ubacuje kroz usta, grlo i jednjak. Ovaj deo tela, odnosno šupljina naziva se ezofagus i nalazi se vrlo blizu gornjih komora srca.
Na taj način se dobija mnogo detaljnija i konciznija slika srčanih kompra i pretkomora, kao i srčanih zalistaka i velikih krvnih sudova, u poređenju sa klasičnom ehokardiografijom.
TEE pregled služi za procenu funkcije srčanih zalistaka, identifikaciju eventualnih krvnih ugrušaka u srcu, dijagnozu bolesti srčanih zalistaka i slično.
6) Magnetna rezonanca srca (MR)
Magnetna rezonanca koristi veoma jako magnetno polje i radiofrekventne talase za kreiranje detaljnih slika srca na računaru.
MR može da snimi mirne ili pokretne slike vašeg srca.
Ponekad se koristi posebna boja da bi se delovi srca i koronarne arterije lakše videli. Osim toga, MR se može koristiti za ispitivanje krvnih sudova i identifikaciju područja mozga pogođenih moždanim udarom (šlog).
Ovaj test pokazuje kardiologu strukturu srca, procenu funkcije srčanih zalistaka i koliko dobro srce radi. Osim toga, putem MR-a se može identifikovati ožiljno tkivo unutar srčanog mišića.
Magnetna rezonanca je pouzdan test na osnovu kojeg lekar može dalje da odluči koji je najbolji tretman za pacijenta.
7) Farmakološki stres eho test
Drugi naziv za ovaj test je dobutaminski test. U pitanju je ehokardiografski kardiološki pregled koji je pogodan za otkrivanje, tj. dijagnozu koronarne bolesti.
Putem ovog testa se može otkriti pravi uzrok bola u grudima, na osnovu čega se može postaviti pravovremena dijagnoza i terapija.
Intravenski se pacijentu daju lekovi – tačnije lek Dobutamin – koji povećavaju broj otkucaja srca i ubrzavaju protok krvi, što je slično efektima vežbanja.
Ovaj test se može uraditi u kombinaciji sa ehokardiografijom ili magnetnom rezonancom. Pogodan je u slučajevima kada se, zbog stanja pacijenta, ne može uraditi tipičan ergometrijski pregled.
Farmakološki stres eho test meri električne impulse srca i krvni pritisak.
Ovaj test služi za dijagnozu ili praćenje blokade u koronarnim arterijama, kao i za procenu rizika od srčanog udara.
8) Kompjuterska tomografija srca (CT)
U pitanju je tehnika rentgenskog snimanja (X zraci) koja koristi računar za proizvodnju slika poprečnog preseka srca.
Takođe se naziva kompjuterska tomografija srca, kompjuterizovana aksijalna tomografija ili CT sken.
Može se koristiti za ispitivanje stanja i struktura srca i krvnih sudova, kao i za identifikaciju blokada (trombova ili ugrušaka) u koronarnim arterijama.
Takođe se koristi za procenu toga da li su krvni sudovi u mozgu pogođeni moždanim udarom.
Postoji i specijalizovani vid CT-a koji se naziva koronarna kompjuterska tomografija angiogram (CCTA).
Ovaj kardioloski pregled je neinvazivan i služi za dijagnozu koronarne arterijske bolesti.
9) 24h Holter EKG-a ili pritiska
Ovaj kardiološki pregled se radi kada postoje nejasne aritmije ili rast krvnog pritiska pod nerazjašnjenim poreklom.
Test se radi tako što se celog dana – 24 sata – nosi mali aparat koji se stavlja oko pojasa pacijenta. Elektrode na ovom pojasu detektuju i snimaju EKG i krvni pritisak.
Da bi test pokazao što preciznije rezultate, neophodno je da koža pacijenta bude oprana, suva, čista. U periodu od 24 sata, dok pacijent nosi pojas, on vodi dnevnik svojih aktivnosti, zapisujući da li postoje bilo kakva odstupanja ili abnormalnosti u simptomima.
Zakažite svoj 24h Holter EKG-a ili pritiska u ordinaciji “Dr Nestorov” OVDE.
10) Rentgen srca i pluća
Ova dijagnostička procedura služi kako bi se prikazao položaj i veličina srca.
Takođe, ovaj test se koristi da bi se utvrdilo prisustvo abnormalnosti ili patoloških promena na plućima koje narušavaju zdravlje srca ili koje predstavljaju posledicu srčanog oboljenja.
To su oboljenja poput plućne hipertenzije, nakupljanje tečnosti između dva lista plućne maramice (pleuralni izliv), prisustvo vazduha u plućnoj maramici (pneumotoraks).
Osim rentgena srca i pluća, može se koristiti CT, kao i magnetna rezonanca.
11) Koronarna angiografija
Vrsta rentgen testa koja koristi X zrake za ispitivanje stanja koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju.
Kateter se ubacuje u krvni sud u ruci ili preponama, i on vodi do srca i koronarnih arterija. Specijalna boja se zatim ubrizgava kroz kateter i snimaju se slike.
Na ovaj način se mogu identifikovati suženja, prisustvo tromba ili blokade u koronarnim arterijama. Takođe, ova metoda služi i za procenu pritiska unutar srca.
Ova dijagnostička procedura utrđuje da li su koronarne arterije prohodne, blokirane zbog eventuanih trombova, sužene, kao i da li postoje plakovi.
Gde potražiti stručan i detaljan kardiološki pregled Beograd?
Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu dugi niz godina sprovodi temeljne, detaljne, stručne i profesionalne kardiološke preglede. Kardiološki pregled Beograd u našoj ordinaciji predstavlja vaš put planiranja budućnosti i investicije u zdravlje – bez neprijatnih iznenađenja!
Preglede u našoj ordinaciji obavljaju iskusni kardiolozi sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA) i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
Naš tim je posvećen pružanju sveobuhvatne i indivualne kardiološke nege prilagođene potrebama naših pacijenata.
Tim iskusnih i stučnih kardiologa koristi napredne dijagnostičke procedure alate kako bi detaljno utvrdio stanje vašeg srca i krvnih sudova.
Pregled kardiologa je neinvanzivan, bezbolan, traje do 30 minuta i ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.
Pravovremeni kardioloski pregled u ordinaciji “Dr Nestorov” podrazumeva značajno smanjenje rizika od zdravstvenih komplikacija povezanih sa srcem, a samim tim postavljanje prave dijagnoze i određivanje adekvatne terapije.
Nemojte da gubite energiju, vreme, ali i novac na brojne individualne preglede kod raznih lekara. Za vas smo pripremili kardioloski paket usluga koji se sastoji iz više različitih pregleda tokom jednog dana.
Takođe, ovaj kardioloski paket dolazi sa značajnim popustom.
Nudimo vam:
1) Kardiovaskularni skrining test
- Laboratorijske analize: Kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, lipidni status (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, indeks ateroskleroze, vaskularni rizik, fT4, TSH)
- 24h holter EKG-a
- 24h holter pritiska
- EKG sa analizom
- Utrazvučni pregled vrata
- CDS (kolor dopler) krvnih sudova vrata
- Pregled kardiologa
- Utrazvučni pregled srca sa doplerom
- Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda
Saznajte više o popustu i kompletnom kardiovaskularnom skrining testu OVDE.
2) Sistematski kardiološki pregled
- Laboratorijske analize: Kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, lipidni status (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, indeks ateroskleroze, vaskularni rizik)
- 24h holter EKG-a
- 24h holter pritiska
- EKG sa analizom
- Pregled kardiologa
- Utrazvučni pregled srca sa doplerom
- Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda
Saznajte više o ceni, popustu i kompletnom kardiološkom pregledu OVDE.
- 24h holter (EKG-a ili pritiska, po izboru)
- Utrazvučni pregled srca sa doplerom
- EKG sa analizom
- Pregled kardiologa
- Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda
Saznajte više o ceni, popustu i velikom kardiološkom pregledu OVDE.
Pored svega toga, našim pacijentima obezbeđujemo:
- Kardiološki pregled sa kolor doplerom srca i EKG-om (takođe sa popustom),
- Potpuni skrining zdravlja (takođe sa popustom),
- Vaskularni dopler skrining (takođe sa popustom).
Stojimo vam na raspolaganju u svakom trenutku. Srce je organ koji neumorno radi za vašu dobrobit. Najmanje što vi možete da uradite je da mu posvetite pažnju odlascima na redovne kardiološke preglede.
Ne čekajte tegobe, već ih predupredite na vreme.
Zakažite pregled kardiologa Beograd kod nas već sada.
Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” – Od srca srcu.