Poremećaji srčanog ritma predstavljaju abnormalne otkucaje srca, pri čemu mogu da obuhvate abnormalnost jednog ili više parametara, kao što su regularnost udaraca, mesta na kojima potiču električni impulsi ili sekvenca aktivacije otkucaja srca.
Srce je, zapravo, dvofazna električna pumpa čija je glavna funkcija obezbeđivanje krvi i hranljivih materija čitavom organizmu. Svaki otkucaj srca kontrolisan je električnim impulsima koji prolaze kroz njega. Naime, početni električni impuls nastaje u pretkomorama, on pokreće srčanu pumpu u rad, te počinje proces upumpavanja krvi i cirkulacija kroz telo.
Pri normalnom radu ovi električni impulsi dolaze u redovnim intervalima. Ukoliko, pak, postoji neki poremećaj električnog sistema srca, kontrahovanje nije pravilno, pa dolazi do poremećaja srčanog ritma koje se naziva i aritmija.
Poremećaji srčanog ritma su široko rasprostranjen zdravstveni problem ljudi. Mnogi čak nisu ni svesni da ga imaju. Nažalost, oni spadaju u česte bolesti srca kod dece. Iako su ponekad bezopasni, ukoliko se na vreme ne krene sa lečenjem povećavaju rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate poremećaje srčanog ritma.
Aritmije su grupa oboljenja
Poremećaje srčanog ritma karakteriše ubrzan, usporen i/ili nepravilan rad srca, na osnovu toga vrši se i osnovna podela.
Normalan broj otkucaja srca se kreće između 60 i 100 u minuti. Broj otkucaja preko 100 u minuti se naziva tahikardija, a ispod 60 u minuti je bradikardija.
Takođe, mogu se podeliti prema nastanku. Ukoliko poremećaji srčanog ritma potiču iz komore nazivaju se ventrikularne aritmije, dok oni koji dolaze iz pretkomora su supraventrikularne aritmije. Zatim, se dele na atrijalne fibrilacije (treperenje pretkomora), ekstrasistole, Wolff-Parkinson-White sindrom…
Posebno su opasne ventrikularna fibrilacija i ventrikularna tahikardija, jer brzo menjaju sposobnost srca. Na taj način sprečavaju da šalje dovoljnu količinu krvi u ostatak tela.
Zašto nastaju poremećaji srčanog ritma?
Koronarna bolest srca, slabost srčanog mišića, miokarditis, srčane mane, najčešće su bolesti srca koje dovode do poremećaja srčnog ritma.
Međutim, aritmije ne nastaju isključivo usled bolesti srca. Nije redak slučaj da ih izazovu bolesti pluća, centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti gastrointestinalnog trakta, kao i problemi sa štitnom žlezdom.
U razvoju poremećaja srčanog ritma i genetika igra važnu ulogu, mada su češće posledica načina života. Preterano konzumiranje kofeina, duvana, alkohola, pa i pojedinih lekova i stimulansa mogu da dovedu do njihovog nastanka.
Koji su simptomi aritmije?
Preskakanje ili lupanje srca može da ukaže na postojanje poremećaja srčanog ritma. Naročito ako ih prate drugi simptomi, kao što su gubitak daha, vrtoglavice i gubitak svesti, preterano zamaranje, bol u grudima i pri najmanjem naporu, u tom slučaju potrebno je da se javite lekaru.
Lekarska ordinacija Dr Nestorov ima vrhunski tim kardiologa, koji će nakon detaljnog ispitivanja postaviti preciznu dijagnozu i dati vam savete za lečenje. Kardiovaskularni skrining obuhvata kompletne laboratorijske analize, 24h holter EKG-a i 24h holter pritiska. Zatim, kolor dopler krvnih sudova vrata, utrazvučni pregled vrata i srca.
Preventiva je najbolji način očuvanja zdravlja, zato iskoristite popust od 54 odsto u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov kako biste na vreme detaljno proverili rad svog srca i krvnih sudova.