Simptomi mononukleoze ne manifestuju se odmah nakon što se osoba zarazi virusom koji prenosi “bolest poljupca”. Naprotiv, prvi simptomi mononukleoze pojavljuju se u periodu od 4 do 6 nedelja od trenutka zaražavanja.
Štaviše, simptomi mononukleoze se razvijaju sporo i ne nastupaju svi odjednom.
Iako mononukleoza najčešće pogađa tinejdžere i adolescente, sasvim je moguće da se ovo oboljenje pojavi i kod odraslih – ali sa možda malo drugačijim simptomima.
Koji su simptomi mononukleoze? Kako izgledaju prvi simptomi mononukleoze? Koliko traju simptomi mononukleoze? Koje su posledice mononukleoze? Da li je mononukleoza opasna? Na kraju krajeva, kako izgleda mononukleoza lecenje?
Saznajte sve o simptomima mononukleoze u našem daljem tekstu.
Simptomi mononukleoze – Šta je mononukleoza (“Bolest poljupca”)?
Pre nego što vidimo koji su simptomi mononukleoze (uključujući i prve, odnosno rane simptome), hajmo prvo da vidimo šta je uopšte mononukleoza.
Mononukleoza (infektivna monoklueoza ili samo mono) je jedna zarazna virusna infekcija koja se najčešće javlja među tinejdžerima i omladinom. Virusi, među kojima najčešće Epštajn-Barov virus (EBV) i druge infekcije uzrokuju ovo oboljenje.
Neretko se za mononukleozu kolokvijalno kaže da je u pitanju “bolest poljupca”, jer se lako širi telesnim tečnostima, odnosno pljuvačkom.
Neki od najčešćih simptoma mononukleoze su povišena telesna temperatura, otečeni limfni čvorovi (limfadenopatija) i bol u grlu (upala grla i krajnika – tonzilarni faringitis).
Ako se pitate da li je mononukleoza opasna, imajte na umu da za većinu ljudi mononukleoza nije ozbiljno stanje i da vrlo često prolazi samo od sebe bez lečenja.
Ipak, uporni i intenzivni simptomi mononukleoze, poput prevelikog umora, jakih bolova u telu i drugo, mogu narušiti svakodnevni kvalitet života. U navedenom smislu, simptomi mononukleoze mogu trajati mesec dana ili više.
Epštajn-Barov virus (EBV) koji izaziva mononukleozu je izuzetno čest.
Ali, ne pojavljuju se simptomi mononukleoze kod svih ljudi koji imaju ovaj virus. Pojedini ljudi su samo prenosioci.
Termin „infektivna mononukleoza“ nastao je 20-ih godina prošlog veka kada je grupa studenata pokazala slične bolesti grla i rezultate analiza krvi.
Ovi rezultati su otkrili visok nivo limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca) i neuobičajene mononuklearne ćelije (ćelije sa jednim jedrom).
Epštajn-Barov virus, poznatiji kao EBV, kasnije je identifikovan kao glavni uzrok mononukleoze.
Ovo je potvrđeno kada je zdravstveni radnik, izložen virusu, razvio pozitivan rezultat na heterofilnom testu – analizi krvi koja se koristi za otkrivanje mononukleoze.
Šta uzrokuje mononukleozu?
Kao što smo već rekli, mononukleozu najčešće izaziva EBV virus.
Zapravo, oko 90% svih slučajeva mononukleoze je uzrokovano Epštajn-Barovim virusom.
Ovo je vrsta herpes virusa koja se širi kontaktom, često putem pljuvačke. Nije sasvim sigurno koliko dugo osoba može nositi virus u pljuvački nakon što se njime zarazi.
Međutim, smatra se da visoki nivoi EBV virusa mogu biti prisutni i trajati čak i do 6 meseci.
Mononukleoza je infektivna i zarazna bolest, što znači da se može preneti sa jedne na drugu osobu. Iako prenosna, treba napomenuti da mononukleoza nije izrazito zarazna.
Osim toga, mononukleoza NIJE UVEK uzrokovana Epštajn-Barovim virusom.
Drugi virusi i određene infekcije takođe mogu izazvati mononukleozu.
Između ostalog, oni uključuju:
- CMV (citomegalovirus);
- Adenovirus – vrsta virusa koji izaziva i obične prehlade;
- Hepatitis (A, B i C)- virusi koji oštećuju jetru;
- Herpes simplex virus (HSV);
- HIV (virus humane imunodeficijencije) – virus koji izaziva sidu, odnosno AIDS;
- Toksoplazma, parazit koji obično dolazi iz zaraženog mačjeg izmeta ili loše kuvane hrane;
- Rubeola, takođe poznata kao nemačke boginje.
Koliko je mononukleoza zarazna?
Virusi koji izazivaju mononukleozu jesu zarazni.
Navedene izazivače mononukleoze možete dobiti kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, uključujući pljuvačku.
Ovi virusi se šire putem:
- Tranfuzije krvi.
- Kašljanja ili kijanja.
- Deljenja hrane, pića ili pribora za jelo.
- Transplantacije organa.
- Seksualnog kontakta.
Da li se mononukleoza može preneti seksualnim kontaktom?
Epštajn-Barov virus je, kao što smo istakli, vrsta herpes virusa.
Ipak, EBV virus se razlikuje od virusa herpes simpleksa (HSV) koji izaziva genitalni i oralni herpes.
Međutim, i EBV i HSV virus se mogu preneti seksualnim kontaktom, s tim što je veća verovatnoća zaraziti se Epštajn-Barovim virusuom drugim načinima (deljenje istog pića ili ljubljenjem).
Da li se mononukleoza može imati dva puta?
Jednom kada se zarazite Epštajn-Barovim virusom, on ostaje doživotno u vašem telu u neaktivnom obliku – čak i nakon što simptomi mononukleoze nestanu.
Većina ljudi razvije mononukleozu samo jednom.
Ako se EBV virus reaktivira, retko kad izaziva simptome mononukleoze, jer je telo već stvorilo antitela na ovaj virus koja ga suzbijaju u startu.
Problem je u tome što osoba može nesvesno širiti reaktivirani virus na druge.
Drugim rečima, iako osoba tada nema simptome mononukleoze, ona može biti nosilac EBV virusa.
S druge strane, ljudi sa slabim imunitetom mogu imati infektivnu mononukleozu više puta.
Faktori rizika i učestalost mononukleoze
Skoro 95% odraslih širom sveta ima antitela za Epštajn-Barov virus (EBV), što ukazuje na to da je većina ljudi bila zaražena ovim virusom u nekom trenutku u svom životu.
Najveća stopa infekcije se obično primećuje u starosnoj grupi od 15 do 24 godine.
Ovaj virus često izaziva simptome mononukleoze kod adolescenata i, kao što smo rekli, ponekad je poznat kao “bolest ljubljenja“ ili “bolest poljupca”.
Međutim, mononukleoza izazvana EBV-om kod odraslih nije baš česta, čineći oko 2% svih bolesti grla.
Naravno, sasvim je moguće da postoje simptomi mononukleoze kod odraslih.
Ali, činjenica je da većina odraslih nije podložna tipičnoj kliničkoj slici i simptomima mononukleoze, jer su već bili izloženi EBV virusom u nekom periodu života.
Nakon izlaganja, Epštajn-Barov virus inficira ćelije pljuvačnih žlezda i zadnjeg dela grla. Takođe, ovaj virus utiče na bela krvna zrnca (limfocite) u krajnicima, koji zatim ulaze u krvotok.
Uobičajeni odgovor organizma na infekciju EBV virusom uključuje limfoidnu hiperplaziju, koja se može manifestovati kao generalizovani uvećani (otečeni) limfni čvorovi, tonzilitis, uvećana slezina i jetra.
Infekcija u B-limfocitima dovodi do proizvodnje vrste proteina koji se naziva imunoglobulini, poznati i kao heterofilna antitela.
Kada se EBV unese u organizam, virus započinje proces replikacije. Kao što smo rekli, postoji predispozicija za infekciju B-ćelija limfoidnog tkiva (B-limfociti).
Nakon toga, infekcija se širi kroz limfni sistem. Telo reaguje stvaranjem antitela protiv virusa.
U 90% ili više slučajeva, heterofilna antitela se proizvode kao odgovor na infekciju EBV-om.
Uvek treba imati na umu da je EBV doživotna infekcija sa periodičnom reaktivacijom.
Kod ljudi sa slabim imunim sistemom, postoji mali rizik od maligniteta izazvanog EBV-om, kao što je Hočkinov limfom, pokazuju istraživanja.
U svakom slučaju, postoje dva vrhunca životnog uzrasta kada ljudi se ljudi mogu zaraziti Epštajn-Barovim virusom:
- Deca ranog školskog uzrasta
- Adolescencija/mlado odraslo doba.
Mala deca često nemaju simptome, dok tinejdžeri i ljudi u dvadesetim godinama najverovatnije obolevaju od mononukleoze.
U proseku, svaka četvrta osoba u starosnoj grupi od 15 do 24 koja dobije EBV virus oboli od mononukleoze.
Nevezano od toga, EBV virusom se može zaraziti svako, bez obzira na to koliko godina ima.
Koji su simptomi mononukleoze?
Sada dolazimo do glavnog pitanja – koji su simptomi mononukleoze? Kako prepoznati mononukleozu?
Naime, u pitanju je infekcija sa simptomina koji se mogu pojaviti tek neki vremenski period nakon izlaganja virusu. To je obično period inkubacije od 4 do 6 nedelja od trenutka kada ste “zakačili” EBV virus, kao najčešći izazivač mononukleoze.
Ljudi koji dobiju mononukleozu se obično ne sećaju kada ili kako su bili izloženi ovom virusu.
Uobičajeni simptomi mononukleoze uključuju povišenu telesnu temperaturu, bol u grlu, osećaj velikog umora, kao i uvećane, osetljive ili otečene limfne čvorove (obično oko zadnjeg dela vrata).
Limfni čvorovi mogu biti otečeni i u predelu pazuha i prepona, takođe. Ovo stanje je poznato kao limfadenopatija.
Ostali simptomi mononukleoze mogu uključivati glavobolju, opšti osećaj slabosti ili nelagodnosti u organizmu, bolove u mišićima, zglobovima i kostima, gubitak apetita, kao i osip.
Kod nekih ljudi, osećaj umora može trajati mesecima, čak i kada ostali simptomi mononukleoze više nisu prisutni.
Bol u grlu često može pratiti bele mrlje na krajnicima (tonzilarni eksudati), dok se male crvene tačkice (petehije ili petehijalne lezije) mogu se pojaviti na nepcu, mada je to ređe.
Oko 50% ljudi sa mononukleozom može imati i uvećanu slezinu.
Ovo je, zapravo, jedan od vrlo važnih simptoma mononukleoze na koje treba obratiti pažnju, naročito kod ljudi koji su u riziku od povređivanja slezine (oni koji se bave aktivnim kontaktnim sportovima).
Simptomi mononukleoze ponekad uključuju i difuzni, crveni osip na koži. Međutim, ovo nije isto poput osipa koji se javlja kao reakcija na određene antibiotike.
Čak i uvećana jetra može biti znak mononukleoze.
Summa summarum, generalni ili opšti simptomi mononukleoze su:
- Groznica i povišena telesna temperatura (između 38 i 40 stepeni Celzijusevih)
- Bol u grlu
- Izraziti umor
- Otečeni limfni čvorovi (često u zadnjem delu vrata)
- Glavobolja
- Opšti osećaj bolova u mišićima, kostima i zglobovima
- Smanjen apetit
- Bele mrlje na krajnicima
- Uvećana slezina (kod nekih osoba)
- Male crvene mrlje na nepcu (povremeno)
- Difuzni, crveni osip na koži (povremeno)
Imajte na umu da svi navedeni simptomi mononukleoze najverovatnije neće nastupiti odjednom kod svih ljudi i neće se svi simptomi mononukleoze pojaviti kod svakoga.
Drugim rečima, generalni simptomi mononukleozene ne pojavljuju se kod svake osobe u istom obimu, stepenu i intenzitetu.
Ovi simptomi mogu varirati, u zavisnosti od starosne dobi, odnosno uzrasta osobe.
Simptomi mononukleoze kod tinejdžera, adolescenata i mlađih odraslih
Kao što smo ranije istakli, ljudi uzrasta od 15 do 24 godine (tinejdžeri, adolescenti i mlađe odrasle osobe) su najpodložniji mononukleozi.
Dakle, ova grupacija ljudi će u najvećoj meri imati klasične, generalne simptome mononukleoze koje smo naveli.
Osim toga, oni imaju tendenciju da razviju simptome najjačeg intenziteta.
Koliko je mononukleoza trajanje, odnosno koliko traju simptomi mononukleoze kod ovih ljudi? Načelno posmatrano, simptomi mononukleoze obično traju između 2 i 4 nedelje, ali mogu potrajati i duže.
Povišena telesna temperatura, bol u grlu i drugi uobičajeni simptomi mononukleoze mogu trajati nekoliko dana, a zatim dolazi do njihovog postepenog ublažavanja.
Međutim, umor može trajati nedeljama ili mesecima, čak i nakon što svi drugi simptomi nestanu.
Simptomi mononukleoze kod dece
Deca često nemaju klasične simptome mononukleoze.
Ali, ako ih razviju, simptomi mononukleoze kod dece mogu biti blagog intenziteta, podsećajući na simptome obične prehlade ili gripa.
Suštinski posmatrano, nije do kraja razjašnjeno kako se deca zaraze EBV virusom.
Jedna mogućnost je da roditelji, kao nosioci, prenose virus na svoju decu kada se on reaktivira i izluči.
Količina virusa koja se proširila od prethodne infekcije roditelja može biti manja, što uzrokuje manje, odnosno blaže simptome kod deteta.
Ako dete ima blage simptome mononukleoze, roditelj može pomisliti da je u pitanju prehlada ili grip, posebno ako su povišena telesna temperatura i bol u grlu glavni simptomi.
Simptomi mononukleoze kod odraslih
Postavlja se pitanje koji su simptomi mononukleoze kod odraslih ljudi? Činjenica je da odrasli ljudi spadaju u grupaciju koja nije često pogođena, odnosno podložna mononukleozi.
Ovo potvrđuje i jedna studija koja navodi da je mononukleoza znatno ređa kod starijih od 40 godina.
Simptomi mononukleoze kod odraslih su slični kao i navedeni opšti simptomi ovog oboljenja (povišena temperatura, glavobolja, uvećani limfne žlezde, bolovi u mišićima, uvećana slezina, osip na koži, opšta nelagodnost, i slično).
Ipak, pokazalo se da simptomi mononukleoze kod odraslih ljudi često i nisu podudarni sa generalnim simptomima.
Recimo, odrasli ljudi možda neće imati klasične simptome, poput upaljenog grla ili otečenih limfnih čvorova.
Umesto toga, mogu se javiti problemi sa jetrom.
Povišena telesna temperatura zajedno sa upalom jetre može otežati uočavanje mononukleoze u kod odraslih.
Jedna starija studija je pokazala da bolovi u mišićima, kao jedan od simptoma mononukleoze kod odraslih, takođe mogu biti češći u ovoj grupaciji ljudi.
Međutim, kada su u pitanju simptomi mononukleoze kod odraslih, razlika u odnosu na mlađe ljude sa mononukleozom je duži period oporavka.
Drugim rečima, odraslima će, generalno posmatrano, biti potrebno duže vreme da se oporave od ovog oboljenja u poređenju sa tinejdžerima, adolescentima ili mlađim odraslim ljudima.
Slično tome, ponekad simptomi mononukleoze kod odraslih mogu biti i intenzivniji u odnosu na simptome ove bolesti kod mlađih generacija.
Koji su prvi simptomi mononukleoze?
Da li je moguće uočiti koji su to rani simptomi mononukleoze? Drugim rečima, na koji način se manifestuju i kako izgledaju prvi simptomi mononukleoze?
Kao što smo već istakli, mononukleoza ne izaziva simptome odmah nakon izlaganja Epštajn-Barovom virusu.
Ovaj virus ima relativno dug period inkubacije – period između izlaganja i pojave prvih simptoma.
Kod tinejdžera i odraslih, simptomi se obično javljaju u roku od 4 do 6 nedelja nakon izlaganja Epštajn-Barovom virusu.
Kod male dece, period inkubacije može biti kraći, oko 10 dana do 2 nedelje, ali simptomi su često blagi ili čak neprimećeni.
Zbog odloženog početka pojavljivanja simptoma, nije uvek lako utvrditi kada ili kako se neko zarazio.
Kada se pojave, prvi simptomi mononukleoze mogu biti veoma postepeni.
Rani simptomi mononukleoze često podsećaju na znake obične prehlade ili gripa, što ih čini teškim za prepoznavanje na početku.
Uobičajeni prvi simptomi mononukleoze uključuju:
- Umor
- Blago povišenu telesnu temperaturu
- Glavobolju
- Bol u grlu
- Otečene limfne čvorove u vratu ili pazuhu
Ovi rani simptomi mononukleoze mogu u početku izgledati blago, ali se obično pogoršavaju i intenziviraju tokom narednih nekoliko dana.
Kako bolest napreduje, mogu se razviti primetniji simptomi mononukleoze, uključujući jak bol u grlu, ekstremni umor, visoku temperaturu, otečene krajnike, bolove u telu i uvećanu slezinu ili jetru.
Umor je obično najdugotrajniji simptom, koji ponekad može trajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci nakon što se mononukleoza, inače, zaleči.
Mononukleoza trajanje – Koliko traju simptomi mononukleoze?
Mnogi ljudi se pitaju koliko je mononukleoza trajanje?
Tačnije, pojedini simptomi ovog oboljenja ponekad mogu trajati frustrirajuće dugo, tako da ni ne čudi zbog čega ljudi žele da znaju koliko traju simptomi mononukleoze.
Ipak, dobra vest je da koliko god da traju simptomi ovog oboljenja – obično od 2 do 4 nedelje – oni na kraju nestanu.
Još bolja vest je ta da se većina ljudi nakon ovog perioda oporavi potpuno od mononukleoze bez bilo kakvih problema, posledica ili komplikacija.
Jedino je (hronični) umor simptom koji može potrajati čak i ako svi ostali znakovi ovog oboljenja u celosti nestanu.
Dakle, kada je u pitanju mononukleoza trajanje, celokupan proces – od zaražavanja EBV virusom do kompletnog oporavka – može trajati i nekoliko meseci.
Kod većine ljudi, simptomi mononukleoze generalno traju do 4 nedelje.
Ali, u velikoj većini slučajeva, osoba može biti zaražena virusom i biti njegov nosilac i do mesec dana pre nego što prvi simptomi mononukleoze nastupe.
S druge strane, ponekad oporavak od mononukleoza može trajati mnogo duže.
Razlog za to je što mononukleoza dolazi u fazama. Svaka faza mononukleoze ima svoje simptome i traje različito vreme.
Prema tome, ako se pitate koliko traje mononukleoza, ovo su četiri faze mononukleoze.
- Faza inkubacije. Ovo je period kada ste zaraženi Epštajn-Barovim virusom koji izaziva mononukleozu, ali još uvek nemate nikakve simptome. Tokom ove faze virus se razmnožava (replikacija) u vašem organizmu dok ne bude dovoljno njegovih kopija da počnete da se osećate bolesno. Mononukleoza ima veoma dug period inkubacije – od 4 do 6 nedelja. To znači da čak i ako ste bili izloženi virusu, možda nećete osetiti nikakve simptome mononukleoze oko mesec i po dana.
- Prodromalna faza. Ovo je period kada prvi put počinjete da osećate rane simptome mononukleoze, ali oni nisu toliko ozbiljni i intenzivni. U ovoj fazi, simptomi mononukleoze traju od 4 do 5 dana.
- Akutna faza. Ovo je period kada se osećate najlošije zbog mononukleoze. Akutna faza je period kada su klasični simptomi mononukleoze u punom jeku, poput povišene telesne temperature, ekstremnog umora, bola u grlu, bolova u telu i otečenih limfnih čvorova. Akutna faza mononukleoze može trajati od 2 do 4 nedelje.
- Faza rekonvalescencije. Ovo je period oporavka od mononukleoze. Većina simptoma će se povući, ali se i dalje možete osećati umorno i slabo. Faza rekonvalescencije može trajati dugo, ponekad i do 6 meseci ili duže.
Mononukleoza trajanje – Koliko dugo je osoba zarazna mononukleozom?
Mononukleoza se razlikuje od mnogih oboljenja jer se telo ne oslobađa virusa nakon infekcije.
Kao rezultat toga, oko 90% ljudi koji su imali mononukleozu biće povremeno zarazni do kraja života.
Nakon što se razbolite od mononukleoze, virus može ostati u vašem telu do kraja života — čak i ako se kod vas više nikada ne pojave simptomi mononukleoze.
Iako je mononukleoza zarazna, ona se ne prenosi toliko efektivno i dobro sa osobe na osobu.
Drugim rečima, ovo znači da iako postoji mnogo ljudi koji prenose Epštajn-Barov virus, obično je potrebna velika izloženost virusu da bi se zaista razboleli od njega i iskusili simptome mononukleoze.
Koliko traje mononukleoza i da li Epštajn-Barov virus ikada nestaje?
Dakle, ako se pitate koliko traje mononukleoza, videli smo da simptomi mononukleoze u velikoj većini slučajeva uvek na kraju iščeznu.
Ali, da li to znači da je “opasnost” prošla? Da li Epštajn-Barov virus isto nestaje kada se izlečite od mononukleoze ili on ostaje u vašem organizmu?
Čak i nakon što se oporavite od mononukleoze, Epštajn-Barov virus ostaje vašem telu.
Ali on prelazi u stanje mirovanja (“spavanja”), gde tiho živi u nekoliko ćelija bez nanošenja štete.
To je zato što je imuni sistem razvio antitela (posebne proteine imunog sistema) kako bi držao virus pod kontrolom.
Zatim, svakih nekoliko godina, EBV virus se može reaktivirati bez ikakvih simptoma. Tada ponovo postajete zarazni, a da toga niste ni svesni.
U nekim (retkim) slučajevima, osoba će imati višestruke mononukleozne infekcije sa punim intenzitetom simptoma.
Ako se to desi, postoji mogućnost da osoba ima veoma slab imuni sistem.
Koliko je vremena potrebno da se pojave simptomi mononukleoze?
Period inkubacije za mononukleozu je neobično dug i traje od 4 do 6 nedelja.
To znači da nakon što ste bili izloženi EBV virusu, može proći mnogo vremena pre nego što zapravo razvijete bilo kakve simptome mononukleoze.
Ovo je važno jer mnogi ljudi krive svoju bolest za nedavnu izloženost.
Ali, istina je da ako zaista želite da znate odakle ste dobili mononukleozu, morate da se setite moguće izloženosti od pre mesec, do mesec i po dana.
Simptomi mononukleoze – CRP i mononukleoza
Na koji način su CRP i mononukleoza povezani?
Naime, CRP (C-reaktivni protein) je protein koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu, odnosno inflamaciju.
Infektivna mononukleoza, koju obično izaziva Epštajn-Barov virus, uzrokuje značajno, privremeno povišenje C-reaktivnog proteina (CRP), s obzirom na to da je mononukleoza je sistemska inflamatorna bolest.
Iako je mononukleoza virusno oboljenje, nivoi CRP-a mogu kod mononukleoze mogu biti visoki (slično nekim bakterijskim infekcijama).
Ovi nivoi CRP-a često su praćeni povišenim monocitima (najveća vrsta belih krvnih zrnaca) i enzimima jetre.
Dakle, kada su u pitanju CRP i mononukleoza, ovo infektivno oboljenje često pokazuje visoke nivoe CRP-a.
Štaviše, jedna studija je pokazala da je prosek CRP-a oko 6.8 mg/dL u slučajevima EBV virusa.
Povišen CRP, zajedno sa visokim monocitima i atipičnim limfocitima, ključni su laboratorijski nalazi koji ukazuju na mononukleozu.
Nivoi CRP-a se generalno normalizuju nakon što akutna faza mononukleoze prođe.
Premda, treba naglasiti da pojedine studije ukazuju na to da neke žene mogu imati dugotrajne, blago povišene nivoe CRP-a u roku od 10 godina od dijagnoze mononukleoze.
Imajte na umu da CRP predstavlja marker upale, a ne specifičan test za mononukleozu.
U tom smislu, povišeni nivoi CRP-a ne razlikuju tonzilitis (virusna infekcija grla) izazvan EBV virusom od bakterijske streptokokne upale grla.
Zato je najbolje da se ovaj marker upale koristi sa drugim testovima.
Povišene nivoe CRP-a treba upariti sa monospot testom (brz test krvi koji se koristi za otkrivanje heterofilnih antitela koja ukazuju na infekciju EBV virusom) ili specifičnom EBV serologijom radi potvrde mononukleoze.
Da li je mononukleoza opasna i koje su posledice mononukleoze?
Videli smo koji simptomi mononukleoze, kao i da oni obično nestaju u periodu od 2 do 4 nedelje. Ipak, nameće se pitanje da li je mononukleoza opasna?
Drugim rečima, da li postoje i koje su (dugotrajne) posledice mononukleoze?
Generalno posmatrano, mononukleoza nije opasno oboljenje. Štaviše, u većini slučajeva mononukleoza nestaje bez bilo kakvog posebnog tretmana.
Ali, tokom trajanja ovog oboljenja, posledice mononukleoze, videli smo, mogu biti krajnje nelagodne i intenzivne – povišena telesna temperatura, ekstremni umor, uvećani limfni čvorovi, uvećana slezina, jaka grlobolja, i slično.
Nakon što ovi generalni simptomi mononukleoze nestanu, osoba i dalje može osećati pojedine posledice mononukleoze – čak i mesecima nakon što je mononukleoza izlečena.
Tu pre svega mislimo na osećaj umora, ali i na otečene limfne žlezde i uvećanu slezinu.
Kada i ove posledice mononukleoze prestanu, najveći broj ljudi se u potpunosti oporavlja od mononukleoze.
Drugim rečima, veliki broj ljudi stvara doživotni imunitet na EBV virus, što znači da su njihova tela naučila kako da kontrolišu i neutrališu virus ako se ikada ponovo aktivira.
Dakle, Epštajn-Barov virus ostaje u organizmu nakon što mononukleoza nestane i ponekad se može reaktivirati. Kod pojedinih ljudi sa oslabljenim imunim sistemom, reaktivacija EBV virusa može uzrokovati nove zdravstvene probleme kasnije u životu.
Naime, u retkim slučajevima, visoki nivoi EBV virusa mogu ostati u krvi nakon izlečenja od mononukleoze, što može rezultirati dugoročnim posledicama mononukleoze i raznim zdravstvenim problemima – od kojih neki mogu biti ozbiljni.
U veoma retkim slučajevima, ovaj virus je povezan sa određenim vrstama raka, ali je potrebno više istraživanja da bi se potvrdila ova povezanost.
Komplikacije i potencijalne ozbiljne posledice mononukleoze
Uvećana slezina
Najčešća ozbiljna komplikacija mononukleoze je uvećana slezina (splenomegalija).
Slezina je organ u gornjem levom delu stomaka koji igra ključnu ulogu u imunološkom sistemu, a takođe filtrira krv.
Ako dođe do isuviše velikog otoka slezine, ovaj organ može pući u slučaju pada ili udarca.
Štaviše, u izuzetno retkim slučajevima, slezina može spontano pući kod osobe sa mononukleozom.
Pucanje slezine može dovesti do unutrašnjeg krvarenja opasnog po život.
Prema tome, ako imate mononukleozu i osetite iznenadni, oštar bol na levoj gornjoj strani abdomena, naročito ako se ovaj bol pogoršava pri dubokim udisajima, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.
Isto važi i za slučaj ako imate posledice mononukleoze tokom i nakon ovog oboljenja, kao što su:
- Anemija
- Vrtoglavica i nesvestica
- Ubrzani otkucaji srca
- Bleda koža
- Otežano disanje (naročito pri fizičkim aktivnostima)
- Ekstremna slabost mišića u rukama ili nogama
- Intenzivni bolovi u telu
- Jake glavobolje
- Visoka telesna temperatura koja ne prolazi
Da biste zaštitili slezinu tokom mononukleoze, potrebno je izbegavati naporne aktivnosti i kontaktne sportove sve dok vam lekar ne kaže da je bezbedno da im se vratite.
U proseku, to može biti period od jednog do dva meseca nakon inicijalnog inficiranja EBV virusom.
Čak i nakon prestanka mononukleoze i tokom oporavka, povratak redovnim aktivnostima treba da bude postepen.
To, inače, zavisi od određenih faktora, kao što je rizik od povrede slezine, koja može biti osetljiva tokom oporavka, kao i koliko je bolest učinila da se osoba oseća umorno.
Ostale komplikacije
- Upala jetre, poznata kao hepatitis;
- Žutica, žutilo beonjača očiju ili kože zbog problema sa jetrom;
- Otečeni limfni čvorovi;
- Otečeni krajnici, što može dovesti do otežanog disanja;
Manje uobičajene komplikacije
- Trombocitopenija – nizak nivo trombocita, krvnih zrnaca potrebnih za zgrušavanje;
- Anemija – nizak nivo crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, što dovodi do umora i otežanog daha;
- Miokarditis – upala srčanog mišića;
- Problemi sa nervnim sistemom, kao što je meningitis (upala moždanih ovojnica);
- Encefalitis – upala moždanog tkiva;
- Teški psihološki poremećaji;
- Oštećenje nerava u glavi i vratu;
- Upala perifernih nerava u telu;
- Gilen-Bareov sindrom – retko autoimuno oboljenje u kojem imuni sistem tela napada sopstvene periferne nerve, izazivajući iznenadnu utrnulost, slabost mišića i potencijalnu paralizu;
Retke zdravstvene komplikacije kao posledice hronične mononukleoze
Verovali ili ne, Epštajn-Barov virus je jedan od najčešćih virusa na svetu.
Ovaj virus obično ulazi u telo osobe putem pljuvačke. Kada se prvi put zarazite ovim virusom, možda nećete imati bilo kakve simptome ili će se vremenom manifestovati simptomi mononukleoze.
Kao što smo videli, simptomi mononukleoze, pa čak i brojne komplikacije i posledice mononukleoze, obično nestaju nakon nekoliko nedelja ili meseci od trenutka zaražavanja.
Ali, kao i drugi herpes virusi, EBV ostaje u organizmu kada se jednom tu i nađe.
Uglavnom je neaktivan i ne izaziva nikakve dalje simptome. Štaviše, osoba možda neće ni znati da ga ima osim ako ne uradi analizu krvne slike.
Međutim, videli smo da se kod nekih ljudi EBV virus može reaktivirati i izazvati kontinuirane komplikacije, od kojih neke mogu biti teške.
Evo nekih mogućih zdravstvenih problema koji bi mogli nastati kao posledice mononukleoze (govorimo o slučajevima hronične mononukleoze):
- Začepljenje i blokada gornjih disajnih puteva usled uvećanih limfnih čvorova (limfadenopatija);
- Ruptura (pucanje) slezine;
- Autoimuna hemolitička anemija – stanje u kojem imuni sistem uništava crvena krvna zrnca brže nego što ih može proizvesti;
- Pancitopenija – smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca;
- Hemolitičko-uremijski sindrom – stanje koje oštećuje male krvne sudove u bubrezima, uzrokujući akutnu bubrežnu insuficijenciju, hemolitičku anemiju (razgradnja crvenih krvnih zrnaca) i trombocitopeniju (nizak broj trombocita);
- Episkleritis i uveitis – upale očnih tkiva;
- Multiformni eritem – poremećaj kože koji nastaje usled alergijske reakcije ili infekcije.
Posledice mononukleoze i povećan rizik od raka
Epštajn-Barov virus je jedan iz grupe virusa poznatih kao onkovirusi. To su virusi koji mogu povećati rizik od nastanka raka.
- Rak u nosu i gornjem delu grla (rak nazofarinksa)
- Određene vrste limfoma, uključujući Hočkinov i ne-Hočkinov limfom
- Rak želuca
- Rak mekih tkiva
Ljudi koji su imali transplantaciju organa imaju veću verovatnoću da dožive komplikacije od EBV virusa jer im je potreban lek da bi sprečili organizam da odbaci novi organ.
Lekovi to čine suzbijanjem funkcije imunog sistema.
Transplantacija takođe može uzrokovati da organizam proizvodi isuviše belih krvnih zrnaca, što može dovesti do vrste raka poznate kao limfoproliferativni poremećaj.
Posledice mononukleoze i povezanost sa autoimunim bolestima
Pojedina istraživanja sugerišu da može postojati povezanost između EBV-a i određenih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza (MS) i mijalgični encefalomijelitis (sindrom hroničnog umora).
Istraživanja sugerišu da postoji veća verovatnoća da se multipla skleroza razvije kod ljudi sa EBV virusom, a da je manje verovatno da MS nastupi kod onih koji nemaju u svom sistem EBV virus.
Stručnjaci takođe povezuju mononukleozu izazvanu EBV virusom sa razvojem mijalgičnog encefalomijelitisa, odnosno sindroma hroničng umora kod dece, tinejdžera i mladih odraslih.
I dalje je nejasno zbog čega se tačno javlja sindrom hroničnog umora, ali se često javlja nakon virusne infekcije, kao što je mononukleoza.
Hronični aktivni Epštajn-Barov virus – Kada mononukleoza ne nestane
Hronični aktivni Epštajn-Barov virus je redak poremećaj.
To je stanje kada osoba i dalje ima visok nivo EBV virusa u krvi jer imuni sistem ne može da ga suzbije.
U ovom slučaju, osoba može imati kontinuirane simptome i posledice mononukleoze i upale u celom telu koje mogu, između ostalog, uticati na oči, jetru, vaskularni sistem i još mnogo toga.
Kod nekih ljudi, simptomi mononukleoze u ovom slučaju ostaju stabilni i nije im potrebno lečenje.
Kod drugih, posledice mononukleoze mogu se brzo razviti, pogoršati i postati opasni po život.
Lečenje antivirusnim sredstvima može pomoći, ali transplantacija matičnih ćelija može biti uspešnija kao tretman za hronično aktivni Epštajn-Barov virus.
Ko je u riziku od post-mononukleoznih posledica i komplikacija?
Osobe koje imaju oslabljeni imuni sistem su u većem riziku da razviju teške simptome ili hronične posledice mononukleoze.
Imuni sistem, između ostalog, može biti oslabljen zbog:
- HIV-a i drugih bolesti koje utiču na imunološku funkciju organizma;
- Određenih lekova koji suzbijaju imuni sistem nakon transplantacije organa ili medikamenata za lečenje autoimunih bolesti;
- Nekih vrsta raka i tretmana raka.
EBV virus je najčešći uzrok mononukleoze, ali ne i jedini. Mononukleoza izazvana ovim viursom se obično ne vraća, iako neke studije sugerišu da bi se to moglo dogoditi.
Ako su simptomi mononukleoze prisutni po drugi put kod osobe, to može biti zbog drugih uzroka, kao što su:
- Toksoplazmoza
- Citomegalovirusne infekcije
- Rubeola
- Hepatitis A, B ili C
- HIV virus
Kako izgleda tretman za mononukleozu – Mononukleoza lecenje
Kada je u pitanju mononukleoza lecenje, treba imati na umu da ne postoji specifičan lek za mononukleozu.
Uzimanje antibiotika i antivirusnih medikamenata širokog spektra koji ubijaju druge viruse ne deluju protiv mononukleoze.
Umesto toga, mononukleoza lecenje se fokusira na takav tretman koji će pomoći osobi da se oseća bolje ublažavanjem simptoma ovog stanja.
Između ostalog, to uključuje:
- Odmor. Mononukleoza vas može učiniti izuzetno umornim i isrcpljenim. Dobar san pomaže organizmu da se bori protiv infekcije.
- Hidratacija. Potrebno je unositi dosta tečnosti radi sprečavanja dehidriranosti.
- Lekovi protiv bolova. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ublažavaju povišenu telesnu temperaturu, upalu, glavobolje i bolove u mišićima.
- Lekovi za ublažavanje bolova u grlu. Možete ispirati grlo slanom vodom i koristiti pastile za grlo.
- Izbegavanje napornih fizičkih aktivnosti. Šetnja je u redu, ali intenzivne fizičke aktivnosti – naročito ako uključuju kontaktne sportove – mogu vršiti previše pritiska na uvećanu slezinu, što povećava rizik od rupture. Trebalo bi, dakle, izbegavati kontaktne sportove i naporne vežbe dok ste bolesni i do četiri nedelje nakon toga.
Prema tome, mononukleoza lecenje podrazumeva standardni tretman, odnosno generalnu brigu o sebi.
Vidimo da to može uključivati uzimanje lekova protiv bolova, lekova koji snižavaju temperaturu i upalu, koji takođe pomažu kod bola u grlu i opšteg osećaja umora, kao simptomi koji prate ovo oboljenje.
Važno je biti dobro hidriran, dovoljno se odmarati i imati zdravu ishranu.
Rutinska upotreba kortikosteroida – lekova koji smanjuju upalu i suzbijaju imuni sistem – obično se ne preporučuje u lečenju mononukleoze zbog toga što bi ovi lekovi mogli da oslabe vaš imuni sistem.
Međutim, ako mononukleoza izaziva probleme sa disanjem zbog blokiranih disajnih puteva, onda bi mogli biti potrebni kortikosteroidi.
Ovaj scenario može takođe zahtevati konsultacije sa specijalistom za uši, nos i grlo (otorinolaringologom), zajedno sa odgovarajućim koracima za upravljanje disajnim putevima.
Ponekad se antibiotici pogrešno daju pacijentima sa mononukleozom. To može dovesti do široko rasprostranjenog, tzv. kvrgavog (makulopapularnog) osipa.
Osip se često pojavljuje nakon uzimanja amoksicilina, ali se može javiti i sa drugim antibioticima.
Ako ste (profesionalni ili rekreativni) sportista, neophodno je izbegavati sport tokom trajanja mononukleoze. Pokazalo se da otprilike polovina ljudi sa mononukleozom ima uvećanu slezinu.
Kada je slezina uvećana, postoji rizik od pucanja (rupture), što može biti opasno po život.
Simptomi mononukleoze i kako se otkriva ovo oboljenje? Dijagnoza mononukleoze
Kada se pojave prvi simptomi mononukleoze ili akutni simptomi mononukleoze, veliki broj pacijenata uopšte ni ne pomišlja na ovo oboljenje. To je zato što mononukleoza u ranim fazama može podsećati na grip ili prehladu.
Stoga, da bi se postavila tačna dijagnoza mononukleoze, neophodan je detaljan pregled lekara.
Kada vas lekar pregleda, prvo se počinje sa procenom disajnih puteva i pregledom krajnika.
Lekar to čini kako bi se uverio da su disajni putevi prohodni i da nema rizika od začepljenja.
Ovo je izuzetno važno, jer u retkim slučajevima, otok ili apsces mogu ometati normalno funkcionisanje disajnih puteva.
Takođe, lekar će proveriti i hemodinamičku stabilnost vašeg tela, odnosno uveriti se da vaše srce i krvni sudovi funkcionišu dobro i efikasno.
Ovo se radi kako bi se isključila bilo kakva povreda ili ruptura slezine, što je, videli smo, deo tela koji je često pogođen mononukleozom.
Vaš lekar će zatim sprovesti laboratorijske testove i analize krvne slike, koji, u slučaju mononukleoze, obično pokazuju povećanje limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca).
Zapravo, limfociti čine više od 50% svih belih krvnih zrnaca koje se primećuju kada pacijent ima simptome mononukleoze.
Zanimljivo je da se stanje nazvano „atipična limfocitoza“, gde je procenat neuobičajenih limfocita veći od 10%, takođe može primetiti na testu razmaza periferne krvi.
Laboratorijske dijagnostičke analize krvi mogu otkriti opšte povećanje belih krvnih zrnaca (leukocitoza), kao i smanjenje trombocita koji pomažu u zgrušavanju krvi (trombocitopenija).
Generalno posmatrano, skrining testovi ili testovi snimanja nisu potrebni prilikom procene mononukleoze.
Ali, treba naglasiti da lekar može uraditi ultrazvuk abdomena, kako bi otkrio potencijalno uvećanje slezine.
Kod otkrivanja mononukleoze, test koji se naziva monospot test ili test heterofilnih antitela (što je suštinski analiza krvne slike), jeste jedan od najcenjenjih dijagnostičkih alata.
Ovaj test gotovo da je 100% pouzdan i tačan u identifikaciji mononukleoze, što znači da retko daje lažno pozitivan rezultat.
Međutim, osetljivost ovog testa je blizu 85%, što implicira da u ranoj fazi mononukleoze, test može dati lažno negativan rezultat. U tim situacijama, lekar može predložiti ponavljanje testa kasnije tokom perioda trajanja ovog oboljenja.
Ako lekar nije siguran da li simptomi ukazuju na mononukleozu, on bi dalje mogao vršiti procenu na uobičajenu bakterijsku infekciju izazvanu streptokoknom bakterijom, koristeći brzi antigenski test ili uzimajući kulturu (bris) grla.
Pregled na mononukleozu u ordinaciji “Dr Nestorov”
Kao što smo mogli da vidimo, simptomi mononukleoze su višestruki i razlikuju se po intenzitetu, vremenu nastanka, starosnoj dobi, i slično.
Drugim rečima, iako postoje standardni simptomi mononukleoze, nekad, a naročito u ranim fazama ovog oboljenja, moguće ih je lako pomešati sa drugim stanjima.
Ipak, otečeni limfni čvorovi, povišena telesna temperatura, osetljivost u gornjem levom kvadrantu abdomena (slezina), bol u grlu i veliki umor mogu biti jasni znaci mononukleoze.
I nikada ih ne treba zanemarivati, naročito ako imamo u vidu da nedijagnostikovana mononukleoza, u kombinaciji sa oslabljenim imunim sistem, može biti uvod u brojne zdravstvene komplikacije.
Ali, dok se ne testirate na mononukleozu, ne možete sa sigurnošću znati da li je kod vas prisutno ovo oboljenje.
Stoga, ne prepuštajte stvari slučaju, već zakažite temeljan i detaljan pregled na mononukleozu u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.
U našoj ordinaciji obavljamo detaljnu laboratorijsku analizu krvne slike na Epstein Barr IgG At i Epstein Barr IgM At antitela, što je pouzdan test za otkrivanje mononukleoze.
Osim toga, analize krvne slike nam omogućavaju da proverimo povećanje broja belih krvnih zrnaca, ali i smanjenje broja trombocita – što su indikatori mononukleoze.
Ukoliko procenimo da postoji potreba, naši lekari specijalisti sprovode ultrazvučni pregled abdomena, kao dijagnostički test na uvećanu slezinu.
Osim toga, u slučaju uvećanih limfnih čvorova na vratu, kao posledica mononukleoze, obavljamo i kompletan ultrazvuk vrata.
Detaljne analize vaše krvne slike, u kombinaciji sa ultrazvučnim pregledima, omogućavaju nam da sa gotovo 100% pouzdanosti i tačnosti postavimo (ili odbacimo) dijagnozu mononukleoze.
Mononukleoza u većini slučajeva nije opasna bolest, ali može biti jako iscrpljujuća.
Pravovremeno otkrivanje mononukleoze značajno smanjuje rizik od bilo kakvih komplikacija.
Istovremeno, dijagnostikovanje mononukleoze kada se pojave rani simptomi mononukleoze pomaže u prepisivanju odgovarajućeg tretmana shodno vašem sveukupnom zdravstvenom stanju.
Zato, naš je savet da se ne predomišljate uopšte ako iskusite bilo koji simptom mononukleoze.
Već sada možete zakazati kompletan pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” i time lišiti sebe svake sumnje i straha.
Tačna i dijagnoza postavljena na vreme znači samo investiciju u bolje zdravlje i kvalitetniji život.
