Kolonoskopija – šta predstavlja?
Kolonoskopija je dijagnostičko – terapijska endoskopska procedura, kojom se pregleda debelo crevo uz pomoć fleksibilnog instrumenta debljine poput malog prsta. Obavlja se radi dijagnostike upalnih procesa sluzokože debelog creva, divertikuloze, benignih ili malignih tumora, Kronove bolesti (Mb. Crohn), kao potvrdna dijagnostika sindroma iritabilnog kolona (Colon irritabile). Takođe, može služiti i u terapijske svrhe – uklanjanja polipa. Takođe, kolonoskopija može biti metod ranog otkrivanja (screening) raka debelog creva, ali je ovaj pristup prihvaćen za sada isključivo u Japanu.
Kontraindikovani lekovi
- Acetilsalicilati (komletnu listu sa zaštićenim nazivima pogledati ovde)
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), analgetici i antireumatici: Ibuprofen, diklofenak, indometacin, piroksikam, meloksikam (komletnu listu sa zaštićenim nazivima pogledati ovde).
- Suplementi gvožđa
- Antikoagulansi i drugi lekovi koji „razređuju krv“ (komletnu listu sa zaštićenim nazivima pogledati ovde)
- Lekovi koji se daju nakon ugradnje stentova i endoproteza kao što je klopidogrel, moraju se uzimati konstantno iako su kontraindikovani kod kolonoskopije. Konsultujte se sa lekarom kako biste u odgovarajuće vreme prestali da ih koristite, i koliko dugo.
Takođe, treba da se raspitate i o lekovima za dijabetes, bolesti srca i pluća, visoki krvni pritisak ili napade. Neke lekove treba da prestanete da upotrebljavate, ali mnogi lekovi mogu da se koriste i pre testa.
Dijeta
Opšte je pravilo da ne smete da jedete čvrstu hranu jedan dan pre pregleda. Možete da pijete bistre tečnosti do 5 sati pre procedure kao što su:
- Voda
- Bistra supa (goveđa, pileća ili od povrća)
- Čaj (bez mleka)
- Hladna pića
- Žele (izbegavajte crveni žele)
- Bistre voćne sokove kao što su od jabuke, grejpfruta ili limunada (izbegavati crvene sokove)
Pražnjenje creva
Pre kolonoskopije je potreban tretman za za pražnjenje creva. Najčešće se uzima prah koji se meša sa vodom i pije. Taj rastvor (Fortrans, Picoprep i ostali) dovodi do pojave dijareje. Premda postoji više ukusa oni, na žalost, samo delimično prikrivaju neprijatan ukus rastvora. Većina lekara ne preporučuje dodatke koji bi dodatno izmenili ukus.
Hlađenje rastvora će učiniti da se lakše popije.
Pijenje ovog rastvora je često najneprijatniji deo pregleda. Ako osetite mučninu ili povraćate dok pijete rastvor pozovite lekara ili sestru i tražite savet.
Pre same procedure
Pre testa, sestra će Vam postaviti pitanja kako bi se uverila da razumete proceduru i uzrok njenog planiranja. Lekar će takođe pregledati test, uključujući i moguće komplikacije, i zamoliće Vas da date pismeni pristanak.
Medicinska sestra/tehničar će postaviti intravensku liniju u Vašu ruku, tj. plasirati braunilu. Vitalni znaci (krvni pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi) će biti praćeni pre, za vreme i nakon tretmana.
Kolonoskopija: Procedura
Kolonoskopiju izvodi endoskopista (najčešće subspecijalista gastroenterolog), lekar specijalizovan za izvođenje procedure endoskopije. Kolonoskop se uvodi kroz čmar i prolazi kroz celo crevo (do cekuma), a moguće je i kroz manji deo tankog creva. Procedura obično traje od dvadeset minuta do sat vremena.
Kolonoskopija se izvodi dok ležite na strani. U varijanti sa analgezijom, lekovi se primenjuju intravenski kako biste se opustili i kako ne biste osećali bol.
Kolonoskop je fleksibilno crevo debljine malog prsta. Ima optiku na vrhu, kao i izvor svetlosti koji prenose sliku na ekran. Slika na monitoru je višestruko uvećana, tako da lekar može da vidi i male promene tkiva.
Za vreme procedure lekar može da izvrši biopsiju (uzimanje malog uzorka tkiva), ili ako je potrebno da ukloni manje polipe, do oko 5 mm u pomeru. Polipi su izrasline koje mogu da budu veličine od vrha olovke do nekoliko santimetara. Većina polipa je benigna. Međutim, neki polipi mogu da postanu kancerozni ako se razvijaju duži vremenski period. Zbog toga se nakon uklanjanja šalju histopatološku analizu. Njihovo uklanjanje ne boli jer unutrašnjost debelog creva nema nervne završetke.
Oporavak nakon kolonoskopije
Nakon kolonoskopije u anesteziji bićete zadržani na posmatranju sve dok sedativi ne prestanu da deluju. Najčešća neprijatnost nakon kolonoskopije je osećaj naduvenosti i grčeva usled gasova. Zbog dejstva sedativa možete da osećate pospanost neko vreme posle završetka procedure, ukoliko ste pre procedue uzimali neki sedativ. Ne treba da se vraćate na posao tog dana. Većina pacijenata može da jede nakon procedure.
Moguće komplikacije
- Krvarenja usled biopsije ili uklanjanja polipa. Po pravilu, krvarenje se zaustavlja već u toku same procedure, ili zaostaje u malim količinama 2-3 dana nakon procedure
- Kolonoskop može da dovede do perforacije creva ili povrede tkiva koje, što je ozbiljan problem ali sa niskom učestalošću (link)
- Nuspojave poreklom od eventualno primenjenih sedativa
- Iiritacija vene na mestu plasiranja infuzije. Hladne obloge najčešće reše crvenilo i oticanje
Simptomi ozbiljnih komplikacija koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć
- Skok telesne temperature
- Obilnije rektalno krvarenje (više od pola čaše)
- Ozbiljan bol u stomaku (različit od uobičajenih grčeva usled gasova)
- Tvrd i/ili naduven stomak
- Povraćanje
Nakon kolonoskopije
Iako se mnogi pacijenti brinu da će im za vreme kolonoskopije biti neprijatno, većina je dobro toleriše i kasnije se dobro oseća. Osećaj umora nakon izvršene procedure je normalan. Treba da se opustite i odmarate ostatak dana.
Lekar može da opiše nalaze kolonoskopije pre nego što odete kući. Ako su uzeti uzorci za biopsiju ili polipi, rezultate bi treba da dobijete za jednu do dve nedelje.
Da bi se pregled bio bio urađen precizno i pouzdano, potrebno je da debelo crevo bude u potpunosti čisto što se postiže uzimanjem lekova po uputstvima koje ćete dobiti od našeg lekara.