Kako spreciti srcani udar? Praktični saveti || Dr Nestorov

Kako spreciti srcani udar i da li je to uopšte moguće? Iako je ovo pitanje skroz na mestu, možda bi bilo korisnije i svrsishodnije da se preformuliše u – šta treba učiniti da se smanji rizik od srčanog udara i srčanih bolesti?

Infarkt miokarda (srčani udar) je deo široke lepeze srčanih oboljenja.

U tom smislu, da bi se smanjio rizik od nastanka srčanog udara, neophodno je raditi na prevenciji srčanih oboljenja na prvom mestu, što je glavna tema našeg bloga.

Međutim, videćemo i zašto je bitno prepoznati koji su to predinfarkt simptomi, odnosno sta je tihi srcani udar (“lagani infarkt”), ali i sta raditi u slucaju srcanog udara.

Kako spreciti srcani udar i da li je to izvodljivo?

Ako se pitate kako spreciti srcani udar, znajte da je u ovom, kao i mnogim drugim slučajevima u životu, znanje moć.

Drugim rečima, kada znate i razumete koji su rizici za nastanak srčanih oboljenja – uključujući i srčani udar – onda možete da preduzmete određene mere za prevenciju srčanog udara.

Srčani udar, medicinski poznat kao infarkt miokarda, nastaje kada određena blokada (tromb ili krvni ugrušak) u krvotoku prekine protok krvi i dovod kiseonika do srca.

Bez brzog obnavljanja ovog protoka krvi, pogođeni deo srca počinje da odumire zbog nedostatka kiseonika.

Nažalost, bez odgovarajuće intervencije, srčani udari mogu biti fatalni.

Zbog toga je prepoznavanje simptoma srčanog udara od ključne važnosti za brzu intervenciju i lečenje.

Između ostalog, ovi simptomi mogu uključivati nelagodnost u grudima, probadanje oko srca, iznenadni osećaj slabosti, vrtoglavicu, preznojavanje, umor i kratak dah.

Ako vi ili neko oko vas pokazuje znake srčanog udara, važno je da odmah pozovete hitnu pomoć.

Što je intervencija brža, veće su i šanse za oporavak.

Posledice srčanog udara ne znače kraj aktivnog života!

Uz brzo lečenje i odgovarajuću medicinsku negu, mnogi ljudi koji su doživeli srčani udar nastavljaju da vode ispunjen život.

Iako su, statistički posmatrano, srčani udari česti, postoji nekoliko strategija prevencije koje možete primeniti u svom životu kako biste smanjili rizik od nastanka infarkta miokarda. Faktori rizika za srčani udar uključuju određene osobine i životne navike koje mogu povećati verovatnoću od infarkta.

Zato je vrlo važno da poznajete ove faktore rizika, ako želite da znate kako spreciti srcani udar.

Neke od njih možete promeniti, a na neke ne možete uticati.

Faktori rizika za srčani udar, između ostalih, uključuju:

Pušenje
Visok krvni pritisak
Visok holesterol
Dijabetes
Prekomerna težina ili gojaznost
Porodična istorija ranih aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti
Metabolički sindrom
Insulinska rezistencija
Hronična bolest bubrega
Hronična inflamatorna stanja, kao što su reumatoidni artritis, psorijaza i HIV/sida
Istorija preeklampsije ili rane menopauze
Povišeni trigliceridi

Faktori rizika za srčani udar na koje NE možete da utičete

Starosna dob. Većina ljudi koji umru od srčanih bolesti, uključujući i infarkt, imaju 65 ili više godina.
Muški pol. Muškarci imaju veći rizik od srčanog udara nego žene. Muškarci takođe, statistički posmatrano, imaju srčane udare ranije u životu nego žene. Čak i nakon što žene uđu u doba menopauze, kada se stopa smrtnosti od koronarnih bolesti kod žena povećava, primećeno je da je rizik od srčanog udara kod žena manji nego kod muškaraca.
Genetika. Deca roditelja sa srčanim oboljenjima imaju veći rizik od nastanka srčanih oboljenja i infarkta.

Faktori rizika za srčani udar na koje MOŽETE da utičete

Pušenje

Upotreba duvana je jedan od glavnih faktora rizika za srčani, ali i moždani udar.

Nikotin, hemikalija u cigaretama i elektronskim cigaretama, uzrokuje ubrzani rad srca i porast krvnog pritiska.

Pušenje, kao takvo, povećava verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka, a takođe može podstaći nakupljanje plaka u arterijama.

Izloženost tuđem duvanskom dimu (pasivno pušenje) takođe povećava rizik od srčanih oboljenja kod nepušača.

Visok krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak povećava opterećenje srca, uzrokujući zadebljanje i ukrućenje srčanog mišića.

Ovo ukrućivanje srčanog mišića dovodi do abnormalnog funkcionisanja srca. Osim toga, hipertenzija takođe povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara, otkazivanja bubrega i kongestivne srčane insuficijencije.

Rizik od srčanog udara je još veći kada je uz visok krvni pritisak prisutna gojzanost, pušenje, visok holesterol u krvi i dijabetes.

Visok holesterol

Svako ko ima više od 20 godina bi trebalo da proveri holesterol svakih četiri do šest godina kao deo procene kardiovaskularnog rizika.

U velikoj meri, kao prevencija srčanog udara, može pomoći odgovarajuća ishrana za holesterol.

Fizička neaktivnost

Moderan, sedentarni i nekativan način života je takođe faktor rizika za srčani udar.

Redovne umerene do intenzivne fizičke aktivnosti mogu značajno smanjiti rizik.

Osim toga, fizička aktivnost može pomoći u kontroli holesterola u krvi, dijabetesa i gojaznosti, ali i u snižavanju visokog krvnog pritiska.

Odrasli bi trebalo da teže najmanje:

150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, kao što je brzo hodanje, ili
75 minuta fizičke aktivnosti visokog intenziteta kao što je trčanje, ili
kombinacija ova dva

Gojaznost i prekomerna težina

Gojazni ljudi – ljudi koji imaju previše telesnih masnoća, naročito u predelu stomaka i struka – imaju veću verovatnoću od nastanka srčanog udara, čak i ako nemaju bilo koje druge faktore rizika.

Odrasli sa prekomernom težinom i gojaznošću sa faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol ili visok šećer u krvi (dijabetes) trebalo bi da promene kompletan način života kako bi smršali i poboljšali svoje kardiometaboličko zdravlje.

Mnogi ljudi danas imaju velikih problema sa (zdravim) mršavljenjem.

Činjenica je da kontinuirani gubitak suvišnih telesnih kilograma od 3% do 5% može dovesti do značajnog smanjenja nekih faktora rizika.

Veće kontinuirano mršavljenje može poboljšati krvni pritisak, holesterol i glukozu u krvi.

Dijabetes

Dijabetes značajno povećava rizik od nastanka svih kardiovaskularnih oboljenja, uključujući srčani udar.

Čak i kada je kod dijabetičara nivo šećera u krvi pod kontrolom, dijabetes povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Ovi rizici su još veći ako šećer u krvi nije kontrolisan.

Ako imate dijabetes, redovni pregledi su ključni kako biste pomogli da vaš šećer u krvi bude pod kontrolom.

Neophodno je da imate zdrave navike u ishrani, da kontrolišete telesnu težinu i budete redovno fizički aktivni.

Takođe, dijabetičarima će možda biti potrebni lekovi koji bi mogli da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi ili insulina.

Kako spreciti srcani udar i ostali faktori rizika koje treba uzeti u obzir

Ako želite da znate kako spreciti srcani udar, postoje i neki drugi vrlo važni faktori i životne navike koje treba da uzmete u obzir kako biste smanjili rizik od nastanka infarkta miokarda.

Stres

Ne postoji osoba koja nije doživela neku vrstu stresa u životu. Međutim, ne reaguju svi ljudi na stresore (okidače za stres) na isti način. Individualni odgovor osobe na stresne situacije može biti faktor koji doprinosi nastanku srčanih udara.

Pojedina istraživanja su pronašla vezu između rizika od koronarne bolesti srca i stresa u životu osobe, zajedno sa njenim ophođenjem prema zdravlju i socio-ekonomskim statusom.

Ovi faktori mogu uticati na već postojeće faktore rizika od srčanog udara.

Vremenom, nezdrave reakcije na stres mogu stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme.

Na primer, ljudi pod stresom mogu se prejedati, početi pušiti ili pušiti više nego što bi inače, ali i uzimati samoinicijativno veće količine lekova za smirenje koji takođe mogu povećati rizik od nastanka srčanog udara.

Zato je neophodno pronaći zdrave načine za suočavanje sa stresom, ali i odvojiti vreme za stvari u kojima uživate.

San i spavanje

Nije nepoznanica da je dobar i kvalitetan san od suštinske važnosti za celokupno zdravlje.

Redovno dobro spavanje je naročito od vitalnog značaja za kardiovaskularno zdravlje.

Dobar san koristi celom telu, uključujući srce i mozak. Između ostalog, dobar san može poboljšati raspoloženje, pamćenje i rasuđivanje.

Količina i kvalitet sna mogu uticati na vaše prehrambene navike, raspoloženje, pamćenje, unutrašnje organe i još mnogo toga. Isuviše mnogo ili isuviše malo sna može biti jako štetno po zdravlje srca.

Odrasli bi trebalo da teže da spavaju u proseku 7 do 9 sati noću.

Konzumacija alkohola

Istraživanja su pokazala da je čak i najmanja konzumacija alkohola štetna po organizam.

Prekomerna konzumacija alkohola može podići krvni pritisak i povećati rizik od kardiomiopatije, moždanog udara, srčanog udara, raka i drugih bolesti.

Isto tako, česta ili prekomerna konzumacija alkoholnih pića može doprineti povišenim trigliceridima i izazvati nepravilan rad srca.

Prekomerna konzumacija alkohola takođe doprinosi gojaznosti, alkoholizmu, samoubistvu i nesrećnim slučajevima.

Zarad zdravlja srca i sprečavanja nastanka rizika od srčanog udara, najbolje bi bilo da ne pijete uopšte. Dakle, ako ne pijete, nemojte ni da počinjete.

Ali, ako pijete alkohol, pokušate prvo da ograničite dozu pića sve do tačke kada biste kompletno izbacili alkohol iz upotrebe.

Ishrana

Ako se pitate kako spreciti srcani udar, zdrava ishrana je jedan od najboljih načina za borbu protiv svih kardiovaskularnih bolesti.

Ono šta jedete i koliko jedete može uticati na druge kontrolisane faktore rizika, kao što su holesterol, krvni pritisak, dijabetes i telesna težina.

Uvek birajte celovitu hranu bogatu hranljivim materijama koja ssadrži vitamine, minerale, vlakna i druge nutrijente. Izbegavajte industrijski obrađenu hranu, sokove i slatkiše koji su ništa više nego “kalorijske bombe” siromašne hranljivim materijama.

Fokusirajte se na bobičasto voće, (neskrobno) povrće, orašaste plodove, organsko meso, jaja, mlečne proizvode i plodove mora.

Izbegavajte unos trans masti, industrijskog skroba i industrijskih zasićenih masti.

Da li se srčani udar i, generalno, srčane bolesti zaista mogu sprečiti?

Kao što možemo da vidimo, na najveći broj faktora za nastanak srčanih oboljenja i srčanog udara možete uticati. To su uglavnom određene životne navike koje je apsolutno moguće promeniti.

Naravno, teško je radikalno promeniti način života preko noći.

Međutim, svakako možete kontrolisati, poboljšati i u potpunosti preokrenuti određene navike koje imaju potencijal da naprave pravu razliku kada je u pitanju sprečavanje srčanog udara.

Ako se pitate kako spreciti srcani udar, znajte da su brojna istraživanja pokazala da su određene promene načina života i ishrane, koje je relativno lako uvesti u svakodnevni život, veoma efikasne u ovom pogledu.

Prema tome, u mnogim slučajevima je moguće sprečiti srčani udar, kao i bilo koje drugo srčano oboljenje.

U najmanju ruku, uz promene životnih navika, moguće je smanjiti rizik i odložiti napredovanje srčanih bolesti.

Srčana oboljenja se odnose na stanja koja utiču na funkciju ili strukturu srca.

Najčešći oblik srčane bolesti je koronarna arterijska bolest (KAB), ili ishemijska bolest ili, jednostavno, koronarna bolest.

Koronarna bolest znači da je prisutno nakupljanje plaka u koronarnim arterijama.

Ove arterije snabdevaju srce krvlju bogatom kiseonikom kako bi ga održalo u funkciji. Plak može ograničiti ili blokirati protok krvi do srca.

Posledično, to može dovesti do simptoma poput stabilne angine ili, na kraju krajeva, srčanog udara.

Dakle, srčani udari se najčešće javljaju kada srce ne prima dovoljno krvi bogate kiseonikom!

Čest uzrok srčanog udara je pomenuta koronarna bolest – srčano stanje koje nastaje kada se koronarne arterije (krvni sudovi koji snabdevaju vaše srce krvlju) skupljaju zbog nakupljanja voštaste supstance koja se naziva plak.

Vremenom, uski krvni sudovi mogu izazvati bol u grudima, otežano disanje ili blokadu koja može izazvati srčani udar.

Osoba je možda u riziku od srčanog udara ako živi sa bilo kojim od sledećih stanja:

Mali plakovi. Nakupljanje plakova na zidovima vaših arterija može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka i ometanja protoka krvi do srca.
Grčevi koronarnih arterija. U nekim slučajevima, koronarna arterija može doživeti iznenadno, jako stezanje, što može blokirati protok krvi.
Krvni ugrušci. Ovo je stanje poznato kao embolija koronarne arterije koje se dešava kada se krvni ugrušak formira negde drugde u telu i putuje do koronarne arterije, uzrokujući blokadu.
Disekcija arterije. Povremeno, unutrašnji slojevi koronarne arterije mogu da puknu, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška koji može blokirati protok krvi.

Vredi napomenuti da se šanse za razvoj srčanih bolesti ili srčani udar mogu povećati ako osoba ima porodičnu istoriju kardiovaskularnih problema.

Ako su vaši neposredni članovi porodice, poput vaših roditelja ili braće i sestara, imali srčane probleme, postoji mogućnost da ih i vi imate.

Na primer, ako vaša braća i sestre imaju srčane probleme, vaš sopstveni rizik od suočavanja sa sličnim problemima može se povećati za oko 40 procenata.

Ako su vaši roditelji imali srčane probleme u mladosti, vaš rizik od srčanog udara može porasti za 60% do 75%, što pokazuju istraživanja.

Zato, ako se pitate kako spreciti srcani udar, veoma je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju srčanog zdravlja.

Ovo vam može pružiti upozorenje o potencijalnim srčanim problemima koje biste mogli imati u budućnosti i pružiti vam priliku da isprobate preventivne mere kako biste smanjili rizik od nastanka srčanog udara.

Koliki je puls kod infarkta?

Mnogi ljudi se pitaju koliki je puls kod infarkta, odnosno koliki je pritisak kod srcanog udara?

Tokom srčanog udara, srčani ritam (puls) može značajno da varira – može se ubrzati (tahikardija), usporiti (bradikardija), ostati normalan ili čak imati otkucaje koji preskaču (preskakanje srca), u zavisnosti od toga gde se blokada javlja.

Međutim, ako se pitate koliki je pritisak kod srcanog udara, pokazalo se da je povišeni srčani ritam – više od 80 otkucaja u minutu – često marker većeg rizika.

S druge strane, neretko se dešava da krvni pritisak tokom srčanog udara padne ispod 80 mmHg.

To je zato što srce, zbog blokade, ne može da ispumpa dovoljnu količinu krvi u arterije do ostalih delova tela. Samim tim, periferni organi neće dobiti adekvatnu količinu krvi i kiseonika.

Imajte na umu da srčani ritam sâm po sebi nije pouzdan pokazatelj da li neko ima srčani udar ili ne.

Zapravo, kod srčanog udara treba se fokusirati na prateće simptome, poput bola u grudima, plitkog disanja, preznojavanja, mučnine ili bola u rukama, vilici i leđima.

Promene srčanog ritma tokom srčanog udara

Ubrzan ritam (tahikardija). Često se dešava zbog toga što telo oslobađa adrenalin tokom stresa i srčanog udara, što ubrzava rad srca (više od 100 otkucaja u minutu).
Usporen ritam (bradikardija). Može se javiti ako blokada utiče na tzv. električni sistem srca, što dovodi do usporenog rada srca (manje od 60 otkucaja u minutu).
Normalan ili nepravilan ritam: Puls se ponekad tokom infarkta možda neće mnogo promeniti. Ali, isto tako, mogu se osetiti palpitacije ili preskakanje srca.

Kako spreciti srcani udar? Praktični saveti

Postoji mnogo stvari koje možete učiniti da biste sprečili srčana oboljenja ili smanjili rizik od njihovog nastanka – od izbegavanja duvana do izbora hrane zdrave za srce.

Zato želimo da vam damo prakticne savete kako spreciti srcani udar.

Međutim, imajte na umu da ni za koga u životu ne postoji garancija da neće doživeti srčani udar – makar se pridržavao svih saveta sa naše liste.

Život, kao takav, neretko je nepredvidiv, a takav je slučaj i sa infarktom. Ali, činjenica je da možete učiniti mnogo toga da rizik od srčanog udara svedete na minimum.

Da krenemo.

Izbegavajte pušenje, vejping ili upotrebu drugih duvanskih proizvoda

Kada razmišljate o zdravstvenim rizicima pušenja, verovatno vam prvo pada na pamet rak pluća. Ali upotreba duvana je takođe glavni faktor rizika za srčana oboljenja.

Ako pušite, više nego dvostruko je veća verovatnoća da ćete imati srčani udar u poređenju sa nekim ko ne puši.

Čak i jedna do dve cigarete dnevno značajno povećavaju rizik od srčanog udara ili moždanog udara.

Pušenje je, zaparvo, najveći faktor rizika za iznenadnu srčanu smrt.

Čak i ako nikada ne uzmete cigaretu, pasivno pušenje (udisanje duvanskog dima u društvu pušača) povećava rizik od srčanih oboljenja.

Dakle, jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje srce jeste da ne pušite.

Pušenje je, zapravo, jedan od faktora rizika za srčana oboljenja i moždani udar koji se vrlo lako može izbaciti iz upotrebe.

Izbacite alkohol (ili ga svedite na najmanju moguću meru)

Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do problema kao što su:

Atrijalna fibrilacija (najčešći tip nepravilnog i iregularnog rada srca)
Srčana insuficijencija (srčana slabost)
Visok krvni pritisak
Moždani udar

Kada je u pitanju vaše srce, izbegavanje alkohola, poput izbegavanja pušenja, takođe je nešto najbolje što možete da učinite.

Kako spreciti srcani udar? Jedite hranu zdravu za srce

Kada postoje javni apeli za smanjenje rizika od nastanka srčanih oboljenja, često možete čuti da treba usvojiti ishranu zdravu za srce. Ali, šta to znači?

Jednostavno rečeno, to znači – dati svom srcu hranljive materije koje su mu potrebne za optimalno funkcionisanje.

Takođe, to znači izbacivanje ili znatno ograničavanje unosa namirnica koje mogu podići krvni pritisak ili zapušiti arterije.

Evo nekoliko opštih saveta za ishranu zdravu za srce:

Birajte hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama (zdrave masti), poput tunjevine, lososa, lanenog semena, badema i oraha.
Konzumirajte sveže voće i povrće, koje pružaju mnoge hranljive materije i često su bogate vlaknima.
Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje umesto rafinisanih biljnih ulja.
Izbegavajte prerađenu hranu, poput slatkiša, slaniša, gaziranih sokova i slično, koje često sadrže mnogo šećera, dodatih soli i trans masti
Jedite, po mogućstvu, organsko meso i organska jaja.
Nemojte izbacivati kvalitetno crveno meso, ali jedite često i piletinu i ribu umesto crvenog mesa.
Soli same po sebi su neophodne našem organizmu, tako da ih ne treba izbegavati. Naravno, ljudi koji već imaju problema sa krvnim pritiskom treba da povedu računa o ukupnom unosi soli. Međutim, preporučljivo je izbegavati prekomeran unos soli.
Zadovoljite svoju želju za slatkim tako što ćete napraviti dezert od celovitih namirnica, umesto da kupujete industrijski obrađene slatkiše i konditorske proizvode.
Izbegavajte rafinisana biljna ulja (zejtin), margarin i hidrogenizovane masti.

Težite zdravim nivoima lipida

Lipidni panel meri količinu masti u vašoj krvi, poput holesterola i triglicerida. Generalno posmatrano, treba da ciljate na:

Nizak ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride
Visok (ali ne previsok) HDL holesterol

LDL holesterol se, načelno, smatra “lošim” holesterolom zato što njegove sitne i guste čestice doprinose nakupljanju plaka u arterijama.

S druge strane, HDL holesterol pomaže vašem telu da se reši viška LDL holesterola u krvnim sudovima.

Zdravi nivoi HDL-a mogu vas zaštititi od srčanih oboljenja i srčanih udara. Niski nivoi HDL-a vas mogu dovesti u rizik od nastanka infarkta.

Kako spreciti srcani udar? Kontrolišite visok krvni pritisak

Krvni pritisak je mera sile unutar krvnih sudova svaki put kada srce napravi jedan otkucaj.

Visok krvni pritisak tera vaše srce i bubrege da rade jače. Vremenom, ovo povećava vaš rizik od srčanog udara, srčane slabosti, bolesti bubrega, kao i moždanog udara.

Treba težiti ka krvnom pritisku koji iznosi oko 120/80 mmHg.

Da biste kontrolisali krvni pritisak:

Jedite hranu sa niskim sadržajem natrijuma (soli).
Održavajte zdravu telesnu težinu.
Izbacite alkohol.
Uzimajte lekove ako vam ih lekar prepiše.

Kontrolišite dijabetes

Dijabetes, videli smo, izlaže ljude većem riziku od srčanih oboljenja i srčanog udara. To je zato što dijabetes povećava verovatnoću od visokog krvnog pritiska i nezdravog nivoa lipida u krvi.

Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koje bi trebalo da budu vaše idealne vrednosti šećera (glukoze) u krvi i hemoglobina A1C.

Održavajte zdravu telesnu težinu

Višak telesnih masnoća – naročito u struku i stomaku – može opteretiti srce i krvne sudove.

Gojaznost i prekomerna težina povećavaju krvni pritisak, nivo holesterola i nivo triglicerida. Osim toga, gojaznost povećava i rizik od nastanka dijabetesa.

Kako spreciti srcani udar? Više se krećite

Fizička aktivnost je važna u prevenciji srčanih oboljenja zato što poboljšava koliko dobro srce pumpa krv kroz telo.

Osim toga, redovne fizičke aktivnosti pomažu u spreačvanju ili upravljanju mnogih faktorima rizika za nastanak srčanog udara, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost/prekomerna težina.

Postoji, zaista, mnogo opcija za fizičke aktivnosti koje su zdrave za srce:

Uključite 30 minuta umereno intenzivne aktivnosti, poput brzog hodanja ili plivanja – pet dana u nedelji.
Uključite 25 minuta energičnih fizičkih aktivnosti, poput trčanja – tri dana u nedelji.
Uključite 45 minuta do sat vremena vežbi snage i opterećenja – 3 do 4 dana u nedelji.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo kakvu novu fizičku aktivnost ili promenite nivo aktivnosti.

Generalno, bezbednije je da postepeno povećavate nivo aktivnosti.

Uzimajte lekove na terapijski predviđen način

Ponekad su vam potrebni lekovi koji će vam pomoći da kontrolišete i upravljate stanjima poput visokog krvnog pritiska ili visokog holesterola koja ugrožavaju vaše srce.

Pratite uputstva svog lekara o tome kada, koliko često, koliko dugo i kako da uzimate ove lekove.

Najverovatnije će biti potrebno da ih uzimate u isto vreme svakog dana i da se pridržavate drugih smernica kako biste postigli maksimalne koristi.

Držite stres pod kontrolom

Vaš krvni pritisak može porasti kada ste pod stresom. Posledično, to može povećati rizik od srčanog udara.

Održavajte nizak nivo stresa vežbanjem, čitanjem, muzikom, jogom ili meditacijom.

Čak i duboko disanje, istezanje ili maženje kućnog ljubimca može pomoći kada se osećate napeto i pod stresom.

Spavajte kvalitetno

Nedostatak sna vas dovodi u rizik od nastanka stanja koja dovode do srčanih oboljenja, poput dijabetesa, prekomerne težine/gojaznosti i visokog krvnog pritiska.

Kao što smo već istakli, odraslima je potrebno sedam do devet sati kvalitetnog sna svake noći.

To, istina, ponekad može biti teško kada imate previše obaveza. Ali vaši napori da dobijete više sna i kvalitetnijeg sna svakako će vam pomoći da zaštitite i srce, kao i opšte zdravlje.

Mnogo toga možete učiniti da poboljšate svoj san – od odlaska u krevet i buđenja u isto vreme svakog dana do ograničavanja korišćenja ekrana računara ili mobilnog telefona pre spavanja.

Idite redovno na lekarske preglede

Vrlo je važno da redovno idete na lekarske preglede srca – čak i kada nemate nikakvih simptoma ili problema (preventivno).

To što osoba možda ne oseća simptome ne znači da nije prisutno srčano oboljenje u najavi.

Lekari, zahvaljujući brojnim modernim pregledima, mogu rano da otkriju znake srčanih oboljenja — čak i pre nego što primetite da nešto nije u redu.

Rana dijagnoza povećava verovatnoću od uspešnog lečenja.

Zato, ako se pitate kako spreciti srcani udar, najmanje jednom godišnje zakažite sistematski kardiološki pregled.

Lekar će proveriti vaše vitalne znake i opšte zdravlje i uputiti vas koliko često da radite analize krvi za holesterol, šećer u krvi i druge ključne parametre.

Šta je to predinfarkt i koji su predinfarkt simptomi?

Predinfarkt, predinfarktno stanje, predinfarktni sindrom (ili predinfarktna angina) odnosi se na kritičnu fazu upozorenja pre srčanog udara (infarkta miokarda).

Kao što sama reč kaže, u pitanju je stanje koje se manifestuje skupom simptoma pre nego što dođe do infarkta.

Ovo stanje karakteriše novi ili pogoršani bol u grudima (angina) koji je jači, duže traje ili se javlja sa manjim naporom nego obično.

Na ovaj način, predinfarktno stanje je signal da je došlo do teškog suženja koronarne arterije i da predstoji srčani udar.

U pitanju je jedan nestabilan obrazac bola, koji često traje od nekoliko minuta do sat vremena i javlja se u roku od nekoliko dana do nedelja pre infarkta miokarda.

To znači da predinfarktni sindrom ukazuje na tešku ishemiju srčanog mišića i zahteva hitnu medicinsku pomoć radi potencijalne intervencije kako bi se sprečio potpuni srčani udar.

Ključne karakteristike predinfarkta

Nova ili pogoršana angina. Predinfarkt simptomi se karakterišu bolom u grudima koji brzo napreduje, nedavno je počeo ili je značajno gori od prethodne stabilne angine. Drugim rečima, u pitanju je angina pektoris koja počinje iznenada i brzo se pogoršava.
Produženi bol u grudima. Epizode bola u grudima traju duže (više od 30 minuta, recimo) ili se javljaju u mirovanju. Pored toga, predinfarkt karakterišu i povećana učestalost i intenzitet bola u grudima.
Promene na EKG-u. Elektrokardiogram (EKG) može pokazati znake ishemije srca (nedostatak kiseonika, odnosno nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom).
Vreme. Predinfarkt se javlja u danima ili nedeljama koje prethode potpunom infarktu miokarda, odnosno srčanom udaru.

Predinfarktni sindrom je signal koji upozorava na moguću potpunu bolokadu koronarne arterije i predstojeći srčani udar.

To je, zapravo, kritično upozorenje da se odmah potraži hitna pomoć.

Najjednostavnije rečeno, predinfarkt predstavlja fazu u kojoj se plak najverovatnije otkačio, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška, ali nije u potpunosti blokirao koronarnu arteriju. To uzrokuje jake i intezivne bolove u grudima.

Pacijenti sa preinfarktnom anginom često imaju manje srčane udare ako im se pruži brza pomoć, što ističe važnost brze dijagnoze i delovanja.

Koji su predinfarkt simptomi?

Prepoznavanje i lečenje predinfarktne angine ponekad može smanjiti opseg ili intenzitet budućeg srčanog udara ili ga u potpunosti sprečiti intervencijama poput bajpas operacije ili angioplastike.

Predinfarkt simptomi su znaci upozorenja koji se mogu javiti u roku od nekoliko sati, dana ili nedelja ranije pre pravog infarkta.

Evo i o kojim se to simptomima radi:

Nelagodnost u grudima, pritisak, stezanje, osećaj punoće ili bol koji se može javiti i nestati (angina).
Kratak dah i otežano disanje, sa ili bez bolova u grudima.
Bol ili nelagodnost koji se širi u ruke (posebno u levu), leđa, vrat, vilicu, ramena ili gornji deo stomaka.
Hladan znoj.
Mučnina, povraćanje.
Vrtoglavica, nesanica i osećaj slabosti.
Neobičan, iznenadni umor i opšta slabost.
Anksioznost, osećaj predstojeće propasti ili panike.
Poremećaji sna i problemi sa spavanjem.
Neki simptomi, poput umora ili lošeg varenja, mogu biti suptilni i pogrešno se smatrati znacima drugih problema, a ne predinfarktnog stanja.
Žene često doživljavaju manje tipične znake, poput oštrog bola u vratu ili leđima, ili samo umora i kratkog daha.
Bol u grudima koji se često ponavlja i ne poboljšava se odmorom može biti znak upozorenja.

Ako osetite bilo koje od navedenih simptoma, odmah pozovite hitnu pomoć. Nikako nemojte da čekate, naročito ako su simptomi novi ili se pogoršavaju.

Rana dijagnoza i rani tretman značajno poboljšavaju konačne ishode.

Šta je to tihi srcani udar? (Lagani infarkt simptomi)

Tihi srcani udar, koji se ponekad naziva i lagani infarkt, nema tipične simptome srčanog udara.

Nemojte da vas zavaravaju reči “tihi” i “lagani”, jer ova stanje ni najmanje nije bezopasno ili bezazleno.

Simptomi koji obično nisu povezani sa srčanim udarom (ili uopšte nemaju simptome) mogu otežati identifikaciju tihog srčanog udara.

Najveći problem je u tome što tihi srcani udar uzrokuje štetu kao i svaki drugi (evidentan) srčani udar.

Ljudi često ne znaju da su imali tihi srcani udar sve do nekoliko nedelja ili meseci kasnije.

Tihi srcani udar – lagani infarkt – je srčani udar koji nema simptome, ili ima blage simptome ili ima simptome koje ljudi uopšte ne povezuju sa srčanim udarom.

Ali tihi srcani udar je i dalje srčani udar (infarkt miokarda), što znači da vaše srce ne dobija dovoljno protoka krvi i kiseonika što, posledično, oštećuje srčani mišić.

Tihi srcani udar može oštetiti srce i njegovu funkciju baš kao i očigledan srčani udar.

Ali, ako čovek ne zna da ima srčani udar, možda neće dobiti adekvatnu medicinsku pomoć koja mu je potrebna da smanjio oštećenja. Zato je važno da odvojite vreme da obratite pažnju na to kako se osećate.

Obično, krvni ugrušak izaziva srčani udar tako što sprečava protok krvi kroz jednu od koronarnih arterija. Ređe, spazam (grč) koronarne arterije ili povreda zida koronarne arterije mogu prekinuti protok krvi.

Srčani udari se mogu desiti dok osoba spava ili dok je budna.

Procenjuje se da je 22% do 60% svih srčanih udara, zapravo, lagani infarkt. Tihi srčani udari mogu biti češći kod žena ili osoba sa dijabetesom.

Koji su lagani infarkt simptomi?

Za razliku od bola u grudima (stabilna angina) koji se javlja pri naporu i prestaje sa odmorom ili lekovima, bol u grudima od srčanog udara ne prestaje kada se odmarate ili uzimate lekove.

S druge strane, lagani infarkt simptomi su takve prirode da ih ljudi obično i ne povezuju sa srčanim udarom.

Tokom tihog srčanog udara možete imati vrlo blage simptome infarkta ili pak nemati bilo kakve simptome.

Dakle, sasvim je moguće da osoba, tokom tihog srčanog udara, uopšte i ne shvata da ima infarkt.

Lagani infarkt simptomi mogu učiniti da se osećate kao da:

Imate grip.
Imate bol u grudnim mišićima ili gornjem delu leđa.
Imate bol u vilici, rukama ili gornjem delu leđa.
Imate veliki umor.
Imate loše varenje.

S druge strane, simptomi tradicionalnog srčanog udara mogu uključivati:

Bol u grudima i probadanje oko srca koje traje duže od nekoliko minuta
Kratak dah
Vrtoglavica
Nelagodnost u gornjem delu tela
Vrtoglavica
Hladan znoj
Mučnina i povraćanje
Umor koji može trajati nekoliko dana bez objašnjenja

Kako spreciti srcani udar i šta uzrokuje tihi srcani udar?

Koronarna arterijska bolest obično uzrokuje tihi srcani udar.

Plak koji sadrži holesterol se nakuplja u koronarnim arterijama, ograničavajući količinu krvi koja može da dođe do srčanog mišića.

Kada se formira krvni ugrušak, on može sprečiti protok krvi bogate kiseonikom.

Bez brze intervencije koja omogućava obnavljanje protoka krvi, srčani mišić može da umre.

Postoje i drugi faktori rizika koje osobu mogu dovesti u veći rizik od tihog srčanog udara.

Prekomerna težina (indeks telesne mase od 25 ili više)
Nedostatak redovnih fizičkih aktivnosti
Visok krvni pritisak
Visok holesterol
Konzumiranje velike količine hrane koja sadrži holesterol, so i nezdrave masti
Visok šećer u krvi
Stres
Pušenje i upotreba duvanskih proizvoda
Preeklampsija tokom trudnoće
COVID-19 ili neka druga infekcija

Neke stvari osobu mogu dovesti u veći rizik od tihog srčanog udara, ali na njih se ne može uticati. Između ostalog, to uključuje:

Istoriju srčanih bolesti u porodici.
Biti muškarac stariji od 45 godina.
Biti žena u postmenopauzi ili starija od 55 godina.

Ljudi koji isuviše dugo čekaju da potraže pomoć za tihi srcani udar rizikuju teško oštećenje srca i možda čak neće preživeti ako ne potraže pomoć dovoljno brzo.

Tihi srcani udar može dovesti do abnormalnog srčanog ritma ili srčane insuficijencije (slabosti).

Takođe, naučnici su pronašli vezu između tihih srčanih udara i ishemijskih moždanih udara.

Kako spreciti srcani udar i sta raditi u slucaju srcanog udara?

Do sada smo govorili o tome kako spreciti srcani udar, odnosno šta treba činiti na prevenciji i smanjenju rizika od nastanka. Međutim, postavlja se pitanje – sta raditi u slucaju srcanog udara?

Postoji više stvari koje je neophodno uraditi u slučaju da osoba doživi infarkt.

Pozovite hitnu pomoć

Ako se pitate sta raditi u slucaju srcanog udara, prva i najvažnija stvar jeste da pozovete hitnu pomoć bez odlaganja.

Iako instinktivno na prvu loptu možda pomislite da najbolje da odvezete sebe ili osobu koja doživljava srčani udar u bolnicu, bolje je pozvati hitnu pomoć.

Osoblje hitne medicinske pomoći može započeti lečenje na putu do bolnice.

Takođe, ovo osoblje je obučeno da oživi ili reanimira osobu ako srce prestane da kuca.

U slučaju da ne možete da pozovete hitnu pomoć, onda odvezite osobu sa srčanim udarom u bolnicu. Ako ste vi taj koji ima simptome srčanog udara, nemojte se sami voziti u bolnicu osim ako baš nemate bilo kakvog drugog izbora.

Brzo delovanje u slučaju srčanog udara bukvalno može spasiti život. Ako se pruži brza medicinska pomoć nakon prvih simptoma srčanog udara, to je šansa za pozitivni ishod znatno veća.

I obratno, što se duže čeka na pružanje pomoći i lečenje, šanse za pozitivne ishode (i preživljavanje) su manje, dok oštećenje srca biva veće.

Oko polovine onih koji umru od srčanog udara preminu u prvom satu nakon pojave simptoma.

Pre nego što dođe hitna pomoć, pokušajte da smirite osobu koja doživljava srčani udar. Osoba treba da sedne ili da legne.

Ako osoba nije alergična na aspirin, neka sažvaće i proguta ovaj lek. To je zato što aspirin deluje brže kada se sažvaće, a ne da se proguta ceo.

Kako spreciti srcani udar? Uzmite aspirin i nitroglicerin

Ako je osoba još svesna tokom srčanog udara, treba joj dati aspirin (ukoliko ga imate pri ruci) da sažvaće. Aspirin deluje tako što usporava sposobnost krvi da se zgruša.

Tokom srčanog udara, aspirin usporava zgrušavanje krvi i smanjuje veličinu krvnih ugrušaka koji su se mogli formirati.

Dakle, uzimanje aspirina tokom srčanog udara može smanjiti oštećenje srca.

Ne odlažite pozivanje hitne pomoći da biste uzeli aspirin. Uvek prvo pozovite hitnu pomoć.

Ako se pitate sta raditi u slucaju srcanog udara, uzmite nitroglicerin, ako vam je prepisan.

Ako mislite da imate srčani udar i imate recept za ovaj lek, uzmite ga prema uputstvu dok čekate hitnu medicinsku pomoć.

Započnite kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR) ako ste kvalifikovani

Dakle, u slučajevima srčanog udara, rani i brz pristup je od ključnog značaja. Videli smo da to na prvom mestu znači pozivanje hitne pomoći.

Sledeće što treba obaviti jeste kardiopulmonalna reanimacija (CPR) dok se ne obezbedi pristup automatizovanom eksternom defibrilatoru (AED).

Najčešći uzrok smrti od srčanog udara kod odraslih je poremećaj električnog ritma srca koji se naziva ventrikularna fibrilacija.

Ventrikularna fibrilacija se može lečiti, ali je potreban električni šok u grudima koji se naziva defibrilacija.

Ako defibrilator nije lako dostupan, moždana smrt će nastupiti za manje od 10 minuta.

Jedan od načina da se “kupi vreme” dok defibrilator ne postane dostupan jeste davanje veštačkog disanja i cirkulacije pomoću CPR-a.

Kombinacijom ručnih kompresija grudnog koša i veštačkog disanja, odnosno disanja „usta na usta“, spasilac može da diše umesto druge osobe i pomogne u cirkulaciji dela krvi kroz njeno telo.

Čak i bez disanja usta na usta, CPR metoda „samo rukama“ i pritiskanjem grudi može biti veoma efikasna.

Što ranije pružite CPR osobi u kardiopulmonalnom zastoju (bez disanja, bez otkucaja srca), veće su šanse za reanimaciju. Izvođenjem CPR-a održavate krv bogatu kiseonikom koja teče do srca i mozga dok defibrilator ne postane dostupan.

Budući da se do 80% svih srčanih udara dešava kod kuće, najverovatnije je da ćete kardiopulmonalnu reanimaciju izvoditi na članu porodice ili voljenoj osobi.

Koristite automatizovani eksterni defibrilator

CPR zajedno sa automatizovanim eksternim defibrilatorima (AED) može dramatično povećati stopu preživljavanja kod iznenadnog srčanog zastoja.

AED-ovi daju električni šok kroz grudni koš do srca.

Uređaj ima ugrađene sisteme koji proveravaju srčani ritam žrtve, procenjuju da li je potrebna defibrilacija, a zatim šalju šok. Zvučna ili vizuelna uputstva vode korisnika kroz proces.

Većina AED-ova je dizajnirana da ih koriste i ljudi koji nisu medicinski radnici, poput vatrogasaca, policajaca, spasilaca, stjuardesa, radnika obezbeđenja, nastavnika, i slično.

Štaviše, ove uređaje mogu čak koristiti i članovi porodica ljudi sa visokim rizikom od iznenadne srčane smrti.

AED-ovi ne mogu da šokiraju osobu koja ne doživljava srčani udar. Drugim rečima, AED može delovati samo kada je srce u abnormalnom ritmu.

Redovni lekarski pregledi kao najbolja prevencija srčanih udara

Iako je stopa srcanih udara veća kod osoba starijih od 45 godina, infarkt se može desiti u bilo kom starosnom dobu.

Većina srčanih udara i svih srčanih oboljenja može se sprečiti promenama načina života i upravljanjem drugim zdravstvenim stanjima.

Ali, ako se pitate kako spreciti srcani udar, neosporna je činjenica da je prevencija, u vidu redovnih lekarskih pregleda, najbolji i najefikasniji pristup ovom problemu.

Ukoliko imate više od 45 godina ili su kod vas prisutni faktori rizika za nastanak srčanog udara, ne ustručavajte se da zakažete kompletan pregled srca u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

Već duže od jedne decenije, naš vrhunski tim lekara specijalista kardiologa obavlja detaljne i kompletne kardiološke preglede koji, između ostalog, uključuju:

Ultrazvučni pregled srca sa doplerom
EKG pregled sa analizom,
24h holter EKG-a,
24h holter pritiska
Ultrazvučni pregled vrata
Kolor dopler krvnih sudova vrata
Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda

Preglede vrše iskusni kardiolozi sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu i Instituta za KVB Dedinje.

Pored toga, u cilju postavljanja tačne i precizne dijagnoze, kao i otklanjanja svih mogućih rizika od srčanog zastoja, naši lekari obavljaju i detaljne laboratorijske analize koje, između ostalog, uključuju:

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom
Sedimentacija
Glukoza (šećer u krvi)
Ukupan holesterol
LDL holesterol
HDL holesterol
Trigliceridi
Indeks aterosleroze
Kardiovaskularni rizik

Ako izaberete jedan od sledećih pažljivo i stručno osmišljenih medicinskih paketa pregleda, onda ćete imati i posebne popuste na iste:

Zapamtite, bilo koji problem sa srcem, a naročito srčani udar, nikada ne treba shvatati olako.

Zato, ne čekajte da se problem desi, već sprečite da do njega uopšte i dođe.

Uz vašu volju i našu stručnost, doći ćemo do zajedničkog rešenja oko toga šta je najbolje što možete preduzeti za zdravlje svog srca.

Zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” u bilo kom trenutku, a već sada nas možete pozvati za besplatne konsultacije.

Kako sprečiti srčani udar i da li je to moguće?