Kamen u pljuvacnoj zlezdi (pljuvačni kamenci) je stanje koje se stručno naziva sijalolitijaza.
Najčešće se javlja u submandibularnoj (podviličnoj) pljuvačnoj žlezdi.
U pitanju su parne pljuvačne žlezde, težine oko 15 grama, koje doprinose oko 70% ukupne sekrecije (proizvodnje) pljuvačke.
Kamen u pljuvacnoj zlezdi simptomi obilčno uključuju bol u vilici tokom jela, otok ispod brade ili uha, zastoj pljuvacke, kao i otežano gutanje. Uzgred, sijalolitijaza je jedan od vodećih uzroka upale (infekcije) pljuvačne žlezde.
Lečenje, odnosno izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde kreće se od konzervativnih (kućnih) tretmana sve do hirurških zahvata sa različitim stepenima invanzivnosti.
Šta je kamen u pljuvacnoj zlezdi (sijalolitijaza)?
Kamen u pljuvacnoj zlezdi predstavlja akumulaciju očvrsnulih mineralnih naslaga (sijaloliti) koje se stvaraju u pljuvačnoj žlezdi.
Ovo benigno stanje je, kao što smo istakli, poznato i pod nazivom sijalolitijaza ili pljuvačni kamen (pljuvačni kamenci).
Pljuvačne žlezde proizvode pljuvačku, i to je njihova glavna funkcija.
U slučaju da se pojavi kamen u pljuvacnoj zlezdi, onda ovaj kamenac zadržava pljuvačku u žlezdi, onemogućujući njenu sekreciju.
Posledično, ovo izaziva zastoj pljuvacke, bol u vilici tokom jela, ali i otok ispod brade ili uha.
Upala pljuvacne zlezde (sijaloadenitis ili sijaladenitis) čest je rezultat kamenca u pljuvačnim žlezdama.
Štaviše, sijalolitijaza je glavni uzročnik upale pljuvačne žlezde.
U nekim slučajevima, sijaloliti (pljuvačni kamenci) mogu začepiti pljuvačne kanale, što dovodi do upale pljuvačne žlezde – bakterijske infekcije nazvane sijaladenitis – ili, u retkim slučajevima, stvaranja apscesa.
Postoje različiti kamen u pljuvacnoj zlezdi simptomi, a najčešći su ciklično oticanje zahvaćene žlezde, bol prilikom gutanja i smanjen protok pljuvačke (zastoj pljuvacke).
Sijalolitijaza može uticati na bilo koje pljuvačne žlezde – parotidne, submandibularne i sublingvalne žlezde.
Međutim, praksa je pokazala da najveći broj slučajeva sijalolitijaze utiče na submandibularnu pljuvačnu žlezdu.
U pitanju je žlezda koja se nalazi ispod donje vilice, na samom zadnjem delu usta.
Dakle, kamen u pljuvacnoj zlezdi blokira ovu zlezdu u funkciji izbacivanja pljuvačke (salive).
Ovaj kamen je najčešće u obliku bolne kvržice ispod vilice koja otežava gutanje.
Sijalolitijaza pretežno pogađa osobe između 30 i 60 godina i češća je kod muškaraca. Najčešći simptomi su otok pljuvačne žlezde, upala pljuvačne žlezde, kao i bol u vilici tokom jela.
Moderne dijagnostičke tehnike omogućavaju efikasno otkrivanje ovog stanja. Jedna od najkorišćenijih i najzastupljenijih metoda je ultrazvuk.
Između ostalog, koriste se i CT skeniranje (kompjuterizovana tomografija), magnetna rezonanca (MR) i direktna vizuelizacija sijaloendoskopijom.
Kada je u pitanju izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde, početno lečenje je konzervativno.
Kod upornih i hroničnih slučajeva sijalolitijaze primenjuju se hirurške opcije sa različitim stepenom invanzivnosti.
Od čega je sastavljen i kako izgleda kamen u pljuvacnoj zlezdi (sijalolit)?
Histološki posmatrano, kamenci u pljuvačnim žlezdama su sastavljeni od različitih organskih i neorganskih materijala unutar unutrašnjeg jezgra.
Unutrašnje jezgro se smatra početnim sijalolitom, koji se potom uvećava od taloženja dodatnog organskog i neorganskog materijala, formirajući spoljašnje slojeve.
Neorganski materijali uključuju hidroksiapatit, vitlokit i oktakalcijum fosfat, pri čemu je hidroksiapatit (prirodni mineral kalcijum-fosfata) najzastupljeniji.
Tačni odnosi neorganskih materijala koji se nalaze unutar sijalolita zavise od hemijskog okruženja u kojem se formira.
S druge strane, organski materijali koji se nalaze unutar kamena u pljuvačnoj žlezdi uključuju glikoproteine, ćelijske ostatke, bakterije i mukopolisaharide.
Zanimljivo je da se pokazalo da su bakterije unutar sijalolita, pretežno rod Streptococcus.
Ali, još zanimljivije je to da bakterije nisu uvek prisutne u svim pljuvačnim kamencima, što sugeriše da one nisu neophodne za njihovo formiranje.
Približno 60% kamenaca u parotidnoj i 30% kamenaca u submandibularnoj pljuvačnoj žlezdi biće locirano distalno u njihovim odgovarajućim pljuvačnim kanalima.
Ako su dovoljno veliki, ovi kamenci mogu biti vizuelno vidljivi pri pregledu usne duplje.
Kamen u pljuvacnoj zlezdi je obično ovalnog ili okruglog oblika, sa belom ili nijansama žute boje.
Ako kamen u pljuvacnoj zlezdi nije vidljiv, lekar ih često tokom fizičkog pregleda može opipati duž anatomskog toka zahvaćenog pljuvačnog kanala ili žlezde.
Veličina i težina pljuvačnih kamenaca variraju.
Prečnik sijalolita kreće se između 2,1 i 10 mm, a samo 7,6% njih prelazi 15 mm u prečniku. Submandibularni pljuvačni kamenci su obično veći od parotidnih.
Kamen u pljuvacnoj zlezdi je obično težak 300 mg, sa rasponom od 1 mg do 5 grama.
Zašto se javljaju kamenci u pljuvačnoj žlezdi?
Svako može dobiti kamen u pljuvacnoj zlezdi. Ali, kao što smo rekli, ovo stanje je najčešće kod muškaraca starosti od 30 do 60 godina.
Iako nisu utvrđeni tačni uzroci sijalolitijaze, smatra se da nekoliko stvari može izazvati ovo stanje, uključujući:
- Autoimune bolesti, poput lupusa ili Sjogrenovog sindroma
- Dehidriranost i upotrebu lekova za izbacivanje vode (diuretici, premda su ova dva faktora rizika i dalje u fazi istraživanja)
- Pušenje i duvan
- Primanje radioterapije zbog problema sa ustima
- Neki ljudi dobijaju kamen u pljuvacnoj zlezdi čak i kada nema jasnog uzroka.
Dakle, tačni uzroci formiranja kamena u pljuvačnoj žlezdi nisu do kraja razjašnjeni.
Zapravo, istraživanje faktora koji dovode do nastanka pljuvačnih kamenaca je i dalje ograničeno imajući u vidu retku učestalost sijalolitijaze.
Faktori za koje se veruje da utiču na formiranje kamena u pljuvačnoj žlezdi podeljeni su u dve glavne grupe:
- Anatomski, koji utiču na formiranje ili protok pljuvačke (tj. stenoza ili upala pljuvačnih kanala)
- Kompozicioni (tj. povećan sadržaj kalcijuma ili izmenjena funkcija enzima).
Istraživanja koja se bave ispitivanjem geografske distribucije tvrde vode i formiranja pljuvačnih kamenaca nisu pokazala korelaciju sa povećanom učestalošću pljuvačnih kamenaca u područjima sa povećanom tvrdoćom vode.
Studije koje ispituju efekte hiperkalcemije (stanje povišene koncentracije kalcijuma u krvi) nisu pokazale povećanje učestalosti pljuvačnih kamenaca kod ljudi sa hiperkalcemijom.
Dodatni faktori, kao što su smanjen unos tečnosti i farmakološki neželjeni efekti koji dovode do smanjene proizvodnje pljuvačke (tj. upotreba diuretika), ostaju u fazi istraživanja.
Poslednjih godina pušenje se razmatra kao potencijalni faktor rizika za nastanak kamena u pljuvačnoj žlezdi.
Duvan, pokazuju studije, može izazvati upalu unutar pljuvačnih kanala i smanjiti proizvodnju pljuvačne amilaze.
Tačna patogeneza sijalolitijaze nije dobro shvaćena, ali su predložene dve dominantne teorije.
Jedna od njih kaže da postoji više unutrašnjih mikrokalkula unutar sekretornih granula pljuvačnih žlezda.
Kada se ovi mikrokalkuli izluče u pljuvačne kanale, oni mogu delovati kao žarište za formiranje većih kamenca koji na kraju formiraju sijalolit (kamen u pljuvacnoj zlezdi).
Druga hipoteza sugeriše da bakterije ili ostaci hrane iz usne duplje ulaze u distalne submandibularne ili parotidne kanale.
Vremenom, ovaj organski supstrat može delovati kao žarište za formiranje većih kamenca.
Ostali faktori rizika za nastanak kamena u pljuvačnoj žlezdi
Loša ili neadekvatna oralna higijena može izazvati povećanje broja bakterija u usnoj duplji. To dalje može delovati kao žarište za stvaranje kamena u pljuvačnoj žlezdi ili podstaći infekcije poput sijaladenitisa (upala pljuvacne zlezde).
Ishrana sa niskim sadržajem kiselih namirnica može uticati na pH vrednost pljuvačke, čineći je alkalnijom i podstičući taloženje kalcijumovih soli.
Nasuprot tome, ishrana bogata kalcijumom ili prekomerna konzumacija mlečnih proizvoda mogu povećati rizik od stvaranja kamena u pljuvačnoj žlezdi na bazi kalcijuma.
Pored diuretika, određeni lekovi poput antihistaminika (lekovi koji blokiraju dejstvo histamina, supstance koju telo oslobađa tokom alergijske reakcije) ili antiholinergika (supstance koje blokiraju neurotransmiter acetilholin u centralnom i perifernom nervnom sistemu) smanjuju protok pljuvačke.
To može povećavati verovatnoću stvaranja kamena.
Stanja poput dijabetesa, hipertenzije, masne bolesti jetre i nefrolitijaze (kamena u bubregu) povezana su sa povećanim rizikom od sijalolitijaze.
Ove asocijacije ukazuju na to da metabolički ili mineralni disbalans u telu takođe može igrati ulogu u nastanku kamena u pljuvačnoj žlezdi.
Prepoznavanje ovih faktora rizika je ključno za ranu intervenciju, posebno kod pacijenata sa rekurentnim, odnosno ponavljajućim epizodama sijalolitijaze.
Ko sve može dobiti kamen u pljuvacnoj zlezdi?
Učestalost sijalolitijaze procenjuje se na 1 na 10.000 do 1 na 30.000 osoba.
S druge strane, kamen u pljuvacnoj zlezdi se češće javlja kod ljudi između 30 i 60 godina, sa većom učestalošću kod muškaraca.
Približno 85% pljuvačnih kamenaca se javlja unutar submandibularne (podvilične) pljuvačne žlezde.
Upravo to ovu pljuvačnu žlezdu čini najčešćom lokalizacijom za sijalolitijazu.
Jedan od razloga je taj što se podvilični kanal penje ka svom otvoru u usnoj duplji, što rezultira stagnirajućim ili usporenim tokom pljuvačke.
Pored toga, podvilična pljuvačna žlezda proizvodi pretežno tzv. mucinoznu pljuvačku, koja je viskoznija (gušća, lepljivija) od sekreta koje stvara parotidna žlezda,
Važno je spomenuti i to da submandibularna pljuvačna žlezda takođe proizvodi alkalniju pljuvačku, što je preduslov za taloženje neorganskih soli (recimo, kalcijuma i fosfata).
To dalje može dovesti do stvaranja kamena u pljuvačnoj žlezdi.
Približno 15% pljuvačnih kamenaca se javlja unutar parotidne žlezde, a manje od 5% unutar podjezičnih (sublingvalnih) i malih pljuvačnih žlezda.
Koji su kamen u pljuvacnoj zlezdi simptomi?
Pojedini kamenčići u pljuvačnoj žlezdi su toliko sitni da ne izazivaju bilo kakve simptome kod osobe.
Ali, što je veličina sijalolita veća, to su kamen u pljuvacnoj zlezdi simptomi izraženiji.
Recimo veći kamen u pljuvacnoj zlezdi veličine zrna graška može izazvati oštar, intenzivan i iznenadan bol u vilici tokom jela.
Ostali kamen u pljuvacnoj zlezdi simptomi uključuju:
- Gorak ukus u ustima
- Zastoj pljuvacke
- Poteškoće sa otvaranjem usta
- Bol i otok ispod brade ili uha
- Bol i problemi sa gutanjem
- Bolna kvržica ispod jezika
Pored toga, ključne kliničke karakteristike kamena u pljuvačnoj žlezdi, između ostalog, uključuju bol i otok koji se često pogoršavaju jelom ili salivacijom (stimulacija ukusa).
Otok ispod brade ili uha je difuzan, naglo počinje i obično nije osetljiv, ali može biti praćen osećajem peckanja i topline. Ovaj otok obično nestaje u roku od nekoliko sati.
Palpabilni (opipljivi) pljuvačni kamenci mogu se otkriti unutar pljuvačnih kanala, posebno u submandibularnom predelu.
S druge strane, parotidni kamen u pljuvacnoj zlezdi je mekši i manje kalcifikovaniji, što ga čini težim za opipavanje.
Hronični i dugotrajni slučajevi pljuvačnih kamenaca mogu dovesti do akutnog gnojnog ili hroničnog nespecifičnog sijaladenitisa (upale pljuvačne žlezde).
Zastoj pljuvacke – Uzrok ili posledica kamena u pljuvačnoj žlezdi?
Zastoj pljuvacke je stanje koje karakteriše smanjen ili usporen protok pljuvačke kroz pljuvačne žlezde i kanale.
U normalnim okolnostima, pljuvačka se kontinuirano kreće iz pljuvačnih žlezda u usta, pomažući u varenju, podmazivanju, oralnoj higijeni i zaštiti od bakterija.
Kada iz bilo kog razloga ovaj protok postane oštećen ili dođe do njegove stagnacije, pljuvačka se može akumulirati unutar pljuvačnih kanala.
Na taj način stvara se okruženje koje podstiče upalu pljuvačne žlezde i stvaranje kamena u pljuvačnim žlezdama.
Zastoj pljuvacke može uticati na bilo koju pljuvačnu žlezdu. Ipak, submandibularne (podvilične) žlezde najčešće su zahvaćene.
To je zato što je pljuvačka koju proizvode submandibularne pljuvačne žlezde gušća i teče naviše kontra gravitaciji, što čini zastoj verovatnijim.
Koji su simptomi zastoja pljuvacke?
Simptomi zastoja pljuvačke mogu varirati u zavisnosti od težine i osnovnog uzroka, ali najčešći znaci uključuju:
- Oticanje pljuvačnih žlezda, posebno tokom obroka (otok ispod brade ili uha)
- Bol u vilici tokom jela,
- Bol u predelu obraza ili ispod brade
- Suva usta (kserostomija)
- Teškoće sa gutanjem
- Loš ukus u ustima
- Gusta ili žilava pljuvačka
- Rekurentne (ponavljajuće) infekcije pljuvačnih žlezda
- Crvenilo ili toplina iznad zahvaćene žlezde
Jedna karakteristična osobina zastoja pljuvačke je da se simptomi često pogoršavaju tokom jela.
To se dešava zato što hrana stimuliše proizvodnju pljuvačke, ali pljuvačka ne može pravilno da prolazi kroz začepljen ili sužen kanal, što uzrokuje pritisak, otok i bol.
Šta uzrokuje zastoj pljuvacke?
Zastoj pljuvačke može se javiti iz mnogo različitih razloga.
Neki od najčešćih uzroka uključuju:
- Nedovoljan unos tečnosti smanjuje proizvodnju pljuvačke i čini je gušćom. Gusta pljuvačka teče sporije i veća je verovatnoća da će stagnirati unutar kanala.
- Začepljenje pljuvačnih kanala. Sve što blokira pljuvačne kanale može dovesti do zastoja. To uključuje sluzne čepove, upalu, ožiljno tkivo ili kamen u pljuvacnoj zlezdi.
- Lekovi. Mnogi lekovi smanjuju proizvodnju pljuvačke kao sporedni efekat. Primeri uključuju antihistaminike, antidepresive, diuretike i neke lekove za krvni pritisak.
- Hronične bolesti. Stanja poput dijabetesa, autoimunih bolesti i Sjogrenovog sindroma mogu ometati normalnu funkciju pljuvačnih žlezda i doprineti smanjenom protoku pljuvačke.
- Loša oralna higijena. Prekomerni rast bakterija i hronična upala usne duplje mogu povećati rizik od začepljenja kanala i infekcije.
- Radioterapija. Radiacioni tretman glave i vrata (rendgen) može oštetiti pljuvačne žlezde i značajno smanjiti proizvodnju pljuvačke.
- Starenje. Starije osobe su podložnije zastoju pljuvačke jer funkcija pljuvačnih žlezda može prirodno opadati sa godinama, posebno u kombinaciji sa lekovima i hroničnim bolestima.
Stanja povezana sa zastojem pljuvačke
Treba istaći da se zastoj pljuvacke obično ne smatra bolešću sâm po sebi. U pitanju je jedan proces koji doprinosi ili je rezultat nekoliko poremećaja pljuvačnih žlezda.
Na prvom mestu, to je sijalolitijaza, odnosno kamen u pljuvacnoj zlezdi.
Na drugom mestu, to je sijaloadenitis ili sijaladenits. Ovo je infekcija ili upala pljuvacne zlezde.
Stagnacija pljuvačke stvara idealno okruženje za rast bakterija, što upalu čini verovatnijom.
Na trećem mestu, to je kserostomija, odnosno osećaj hronične suvoće ustiju. Ovo stanje može, zapravo, samo pogoršati zastoj pljuvacke.
Na kraju, ali ne i najmanje bitno, ponavljajući otok pljuvačnih žlezda može izazvati njihovo hronično uvećanje, nelagodnost, kao i zastoj pljuvacke.
Da li je zastoj pljuvačke uzrok ili posledica kamena u pljuvački?
Veza između zastoje pljuvačke i kamena u pljuvačnim žlezdama (sijalolitijaze) je donekle kružna, jer zastoj pljuvacke može biti i uzrok i posledica formiranja kamena.
U mnogim slučajevima, prvo se razvija zastoj pljuvacke.
Kada se pljuvačka kreće presporo, minerali poput kalcijuma i fosfata mogu se taložiti i postepeno formirati kamenčiće unutar kanala. Gusta pljuvačka, dehidriranost ili smanjen protok pljuvačke povećavaju verovatnoću ovog procesa.
Zato se zastoj pljuvačke smatra jednim od glavnih faktora rizika i doprinosećih uzroka sijalolitijaze.
Međutim, kada se kamen u pljuvacnoj zlezdi formira, on može dodatno začepiti pljuvačni kanal i pogoršati stagnaciju pljuvačke. Ovo stvara začarani krug na sledeći način:
→ smanjen protok pljuvačke dovodi do stvaranja kamenca;
→ kamen u pljuvačnoj zlezdi izaziva veću blokadu pljuvačnih kanala;
→ blokada povećava zastoj pljuvacke;
→ hronični zastoj pljuvacke povećava rizik od upale i infekcije.
Zbog ove dvosmerne veze, lekari često posmatraju zastoj pljuvacke i pljuvačne kamence kao usko povezana stanja, a ne kao potpuno odvojene probleme.
Kako se otkriva kamen u pljuvacnoj zlezdi (dijagnoza)?
Dijagnoza kamena u pljuvačnoj žlezdi uvek počinje uzimanjem anamneze (medicinska istorija pacijenta) i fizičkim pregledom vrata i vilice.
Kao što smo i ranije rekli, ukoliko je kamen dovoljno velike veličine, lekar će moći fizičkim pregledom da ga napipa.
Ali, to nije uvek slučaj, posebno ako su pljuvačni kamenci mekši ili manje veličine.
Zato se često u otkrivanju kamena u pljuvačnoj žlezdi koriste i moderne tehnike snimanja, kao što su ultrazvuk pljuvačne žlezde, CT skeniranje, magnetna rezonanca, sijalografija, sijaloendoskopija i slično.
1) Konvencionalna radiografija (rendgen)
Konvencionalni rendgenski snimci bili su početni dijagnostički izbor u prošlosti.
Oni mogu relativno dobro da otkriju velike radio-neprozirne duktalne kamence (kamence u pljuvačnim kanalima), ali propuštaju manje i parenhimske kamence.
Pored toga, oko 80% kamenca je radio-neprozirno, što dovodi do toga da se na ovaj način mnogi pljuvačni kamenci ne dijagnostikuju.
Iako konvencionalna radiografija i dalje može biti korisna u početnoj dijagnostici kamena u pljuvačnoj žlezdi, moderne tehnike snimanja korišćenjem ultrazvuka ili CT skeniranja mogu precizno utvrditi prisustvo sijalolita i otkriti njihovu tačnu lokaciju.
2) Sijalografija
Sijalografija se tradicionalno smatra zlatnim standardom za dijagnostikovanje sijalolitijaze jer omogućava odličnu vizuelizaciju pljuvačnih kanala i osnovne duktalne patologije.
Kod ove tehnike, kontrast se ubrizgava pomoću male igle, omogućavajući radiografsku vizuelizaciju.
Ipak, njeni nedostaci uključuju izlaganje zračenju i rizik od reakcije na kontrast.
3) Nekontrastna kompjuterizovana tomografija (CT skeniranje)
Nekontrastna kompjuterizovana tomografija (CT skeniranje) je široko korišćena metoda za procenu sijalolitijaze.
To je validan alat za dijagnostikovanje sijalolitijaze kada je kamen u pljuvacnoj zlezdi dovoljno veliki ili kada se radiografski preseci rade na svaki milimetar.
Prednosti uključuju odličnu osetljivost i specijalizovanost za kalcifikovane kamence, brzu dijagnozu i široku dostupnost.
Nedostaci, s druge strane, uključuju izlaganje zračenju i ograničenu procenu duktalnog sistema ili osnovne patologije (tj. opstruktivnih masa).
Primena intravenskog kontrasta koristi se ponekad samo kao dodatak nekontrastnom CT skeniranju, zbog zabrinutosti da mali krvni sudovi mogu simulirati kalcifikacije što rezultira lažno pozitivnim rezultatima.
4) Magnetna rezonanca
Magnetna rezonanca (MR) pokazuje sličnu osetljivost i specijalizovanost kao nekontrastno CT skekiranje za procenu sijalolitijaze.
Prednosti MR uključuju odličnu vizuelizaciju pljuvačnih kanala bez potrebe za kontrastom i bez izlaganja zračenju.
Nedostaci uključuju troškove, vreme snimanja i ograničenu dostupnost u poređenju sa nekontrastnim CT-om i ultrazvukom.
5) Sijaloendoskopija
Sijaloendoskopija omogućava direktnu vizuelizaciju pljuvačnih kamenaca i pljuvačnih kanala, čime pruža odličnu osetljivost i specijalizovanost.
Pored toga što pomaže u dijagnozi sijalolitijaze, lekari sve više koriste sijaloendoskopiju u terapiji za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde, imajući u vidu napredak u endoskopskoj tehnologiji.
Čak su i istraživanja pokazala da je sijaloendoskopija bezbedna i efikasna alternativa konvencionalnim otvorenim hirurškim metodama sa manjim rizikom od komplikacija.
Pored toga, sijaloendoskopija se može izvoditi u ambulantnim uslovima uz lokalnu anesteziju.
6) Ultrazvuk pljuvačne žlezde
Ultrazvuk pljuvačne žlezde je definitvno jedna od najefikasnijih dijagnostičkih metoda koja se koristi pri proceni i otkrivanju sijalolitijaze.
Prednosti ultrazvuka uključuju odsustvo izlaganja zračenju, interpretaciju slike u realnom vremenu i široku dostupnost.
U pitanju je neinvazivni, bezbolni i potpuno bezbedni pregled, bez bilo kakvih poznatih rizika po pacijenta.
Ultrazvuk može pružiti brze dijagnostičke informacije, a pregled, kao takav, traje od 10 do 15 minuta u proseku.
Ultrazvuk pljuvačne žlezde je najbolja metoda za otkrivanje pljuvačnih kamenaca veličine od 2 do 3 mm.
Ali, nedavna istraživanja su pokazala da ultravzuk može efikasno otkriti i locirati kamen u pljuvacnoj zlezdi veći od 3 mm, što je uporedivo sa CT skeniranjem i sijaloendoskopijom.
Međutim, dijagnostikovanje i otkrivanje uzroka otoka pljuvačnih žlezda može biti komplikovano.
To je zato što postoji mnogo stanja, odnosno oboljenja koja pogađaju usta i lice i pokazuju slične simptome kao i kamen u pljuvačnoj žlezdi.
Zbog toga lekari obraćaju pažnju na ono što pronađu tokom fizičkog pregleda i ono što saznaju iz zdravstvene istorije pacijenta (anamneza).
Sledeća stanja mogu se slično prezentovati kao otok i kamen u pljuvacnoj zlezdi:
- Celulitis (infekcija kože)
- Loša oralna higijena i formiranje zubnog apscesa (kvarni zubi i infekcije zuba ili desni)
- Infekcija bukalnog ili žvakaćeg prostora (infekcije u delovima vilice ili usta)
- Herpes zoster (virusna infekcija koja izaziva bolni osip i oštećenje nervnog tkiva)
- Neoplazma (abnormalni rast tkiva koji potencijalno može biti kancerogen)
Lečenje i izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde
U suštini, lečenje sijalolitijaze se svodi na uklanjanje, odnosno izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde.
Uvek se počinje sa konzervativnim tretmanima.
U tom smislu, lekar može preporučiti pacijentu da pokuša sledeće:
- Stavljanje toplih oloboga u predelu gde se nalazi otok ili bol. Obloge mogu pomoći u pomeranju kamena iz pljuvačne žlezde, ali i u smanjenju bola i otoka.
- Masiranje dela lica, usta ili vilice gde se nalazi sijalolit, odnosno kamen u pljuvacnoj zlezdi.
- Sisanje kriške limuna. Naime, kiseli ukus može pokrenuti pljuvačnu žlezdu da proizvodi dovoljno pljuvačke da izbaci kamen iz žlezde.
Ukoliko kućni, odnosno konzervativni tretman ne uspe, lekar može pritisnuti pljuvačnu žlezdu posebnim alatom. Ovaj pritisak može olabaviti kamen tako da se pomeri iz žlezde.
U pojedinim slučajevima, operacija (hirurški zahvat) je jedini način za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde.
U tom smislu, lekar može izvršiti endoskopsku operaciju ili operaciju na otvorenom.
- Sijaloendoskopija. Prilikom ove procedure, lekar koristi dugačku, tanku cev (endoskop) i sitne alate. Lekar ubacuje endoskop u otvor žlezde, a zatim koristi alate da razbije i ukloni kamen. Ovo je minimalno invazivna tehnika koja se, vidimo, koristi i kod dijagnostikovanja i kod uklanjanja kamena iz pljuvačne žlezde.
- Uklanjanje pljuvačnih žlezda (sijaloadenektomija). Hirurg može ukloniti celu pljuvačnu žlezdu ukoliko se kamen nalazi u proksimalnom kanalu ili tačno unutar pljuvačne žlezde. Slično tome, možda će biti potrebna operacija ako se kamen u pljuvacnoj zlezdi vrati nakon lečenja ili ako pljuvačni kamenac izaziva teške simptome.
Kamen koji se nalazi u distalnom segmentu pljuvačnog kanala može se hirurški ukloniti malim rezom na podu usta (transoralno presecanje). Nakon toga sledi marsupijalizacija sluzokože kako bi se sprečilo stvaranje striktura.
Litotripsija (razbijanje kamenja pomoću zvučnih talasa) se pokazala efikasnom, posebno za pljuvačne kamence manje od 5 mm u prečniku.
Laserska litotripsija ili drugi oblici piezoelektrične ili elektromagnetne litotripsije su alternative koje su pokazale dobre rezultate, sa minimalnim neželjenim efektima.
Prema tome, kada neko ima sijalolitijazu, postoji nekoliko opcija lečenja koje se mogu koristiti za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde.
Konzervativne mere
Prvi korak obično uključuje konzervativne mere.
To može uključivati radnje poput masaže oko područja pljuvačne žlezde, stavljanje toplh obloga, kao uzimanje antiinflamatornih lekova.
Takođe, ovo podrazumeva upotrebu supstanci koje se nazivaju sijalogozi, a koje pomažu u povećanju količine proizvedene pljuvačke.
Ako postoje znaci infekcije, kao što su otečeni limfni čvorovi na vratu (cervikalna adenopatija), gnoj koji izlazi iz pljuvačnih kanala, ili crvenilo i toplina oko ovih kanala (eritem), obično će biti potrebni antibiotici.
Sledeći koraci u tretmanu sijalolitijaze zavise od veličine pljuvačnih kamenaca, koliko ih ima i gde se u pljuvačnoj žlezdi nalaze.
Sijaloendoskopija, transoralno presecanje i ESWL terapija
Ako početni (konzervativni) tretmani ne daju uspeha i
- kamen je manji od 5 mm,
- nalazi se u submandibularnoj žlezdi (koja se nalazi ispod brade),
- pokretan je ili se može kretati,
onda se obično prvo pokušava postupak koji se zove endoskopija (sijaloendoskopija).
Ovo uključuje umetanje tanke cevi (endoskop) sa kamerom da bi se pogledao i uklonio kamen.
Ukoliko se pronađu druge vrste pljuvačnih kamenaca koji su veći ili zaglavljeni, mogu se koristiti druge hirurške metode, kao što je pravljenje malog reza u ustima radi pristupa i uklanjanja kamena (transoralno presecanje kanala).
Ovo je uglavnom tretman za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde koji se nalazi unutar distalnog kanala submandibularne žlezde i koji je veći od 5 mm.
Druga strategija za postupanje sa nekim vrstama pljuvačnih kamenaca uključuje upotrebu spoljašnje udarno-talasne litotripsije, ili ESWL (external shockwave lithotripsy).
Ovo je tehnika koja koristi zvučne talase za razbijanje kamena na manje komade koji se mogu prirodno izbaciti ili lakše ukloniti.
ESWL metoda se obično koristi kada su pljuvačni kamenci manji i koji se ne mogu osetiti ili videti pod endoskopom.
Međutim, ESWL obično ne funkcioniše dobro kod većih kamenaca u pljuvačnoj žlezdi (veličine između 5 mm i 7 mm).
Kao što smo istakli, tada se za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde koristi transoralno presecanje.
Kamenčići koji se nalaze unutar parotidne žlezde, koja se nalazi u obrazima, obično se uklanjaju sijaloendoskopijom ako su manji od 7 mm i mogu se kretati.
Ako se ovi pljuvačni kamenci ne mogu uspešno lečiti sijaloendoskopijom, ESWL se može koristiti kao sledeći korak, zajedno sa endoskopijom za uklanjanje razbijenih kamenaca.
U slučaju kada izbacivanje kamena iz pljuvačne žlezde ESWL-om nije efikasno, može se koristiti kombinovani pristup – punkcija kože i sijaloendoskopija – sve dok se kamen još uvek može videti pod endoskopijom.
Uklanjanje pljuvačne žlezde (sijaloadenektomija)
Važno je znati da se hirurško uklanjanje pljuvačne žlezde ispod brade (submandibularna žlezda) i pljuvačne žlezde na obrazu (parotidna žlezda) – sijaloadenektomija – obično smatra poslednjom merom.
Sijaloadenektomija može biti potrebna samo ako drugi tretmani nisu uspeli.
Ali zbog složenosti operacije i potencijalnih komplikacija, lekari pokušavaju da je izbegnu kad god je to moguće.
Da li postoje i koje su komplikacije kamena u pljuvačnoj žlezdi?
Generalno posmatrano, kamen u pljuvacnoj zlezdi nije opasno stanje. Ipak, sijalolitijaza može izazvati nekoliko komplikacija.
Na prvom mestu, to podrazumeva formiranje sijaloadenitisa (sijaladenitis) – upala pljuvačne žlezde. To može biti akutna (kratkotrajna) ili hronična (dugotrajna) infekcija pljuvačne žlezde.
Upala pljuvačne žlezde se dešava zato što kamen praktično blokira žlezdu, sprečavajući protok pljuvačke i uzrokujući otok ispod brade ili uha, kao i bol.
Začepljen ili blokiran protok pljuvačke takođe znači da se bakterije i ostaci hrane ne mogu isprati iz pljuvačnog kanala, što može dovesti do infekcije.
U slučajevima kada ova opstrukcija pljuvačne žlezde traje duže vreme, onda može doći do oštećenja acinarih ćelija pljuvačne žlezde, stvarajući lokalnu upalu.
Ako se ova stanja ne otkriju na vreme i ne leče pravilno, pljuvačna žlezda može na kraju postati trajno fibrozna, što dovodi do njene atrofije.
Dakle, komplikacije kamena u pljuvačnoj žlezdi uključuju, između ostalog, sledeća stanja:
- Upala pljuvačne žlezde (akutni ili hronični sijaladenitis);
- Bol i otok pljuvačne žlezde zbog opstrukcije sijalolitom;
- Bakterijska infekcija zbog blokiranih bakterija;
- Oštećenje acinarnih ćelija u pljuvačnim žlezdama što uzrokuje lokalnu upalu;
- Potencijalna trajna fibroza i propadanje žlezde ako se ne leči.
Kamen u pljuvacnoj zlezdi i buduća prognoza – Šta očekivati i kakvi su ishodi lečenja?
Dobra vest je da kamen u pljuvacnoj zlezdi generalno ima veoma dobar ishod.
Većina pacijenata veoma dobro reaguje na konzervativne tretmane.
Tačnije, najveći broj ljudi se efikasno leči supstancama, odnosno lekovima koji podstiču i stimulišu lučenje pljuvačke (sijalogozi), kao i antiinflamatornim lekovima koji se izdaju bez recepta.
Minimalno invazivne procedure koje smo pomenuli ranije (sijaloendoskopija, ESWL tretman i slično) za izbacivanje kamena iz pljuvacne zlezde su veoma uspešne sa vrlo malo komplikacija u poređenju sa tradicionalnim hirurškim metodama.
Štaviše, sijaloadenektomija – hirurška procedura za uklanjanje pljuvačne žlezde – retko je potrebna za lečenje sijalolitijaze, zahvaljujući savremenim tehnikama lečenja.
Pregled pljuvačne žlezde u ordinaciji “Dr Nestorov”
Ukoliko osećate bilo koji simptom koji ukazuje na kamen u pljuvacnoj zlezdi ili ako možete napipati čvrstu (opstruktivnu) masu u predelu pljuvačnih žlezda, znajte da je vreme za detaljan lekarski pregled.
Naivno je verovanje da bol u vilici tokom jela, zastoj pljuvacke, ili otok ispod brade ili uha predstavljaju bezazlena stanja.
Naprotiv, u pitanju su jasno upozoravajući znaci vašeg organizma.
Kamen u pljuvacnoj zlezdi, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do teške upale pljuvačne žlezde i drugih veoma neprijatnih komplikacija.
Pregled pljuvačne žlezde je neophodan čak i ako simptomi koje osećate nisu toliko intenzivni.
Jer, bez pregleda i zanemarivanjem ovog stanja, simptomi i te kako mogu postati intenzivni i bolni.
Stoga, već sada možete zakazati temeljan i detaljan pregled pljuvačne žlezde u specijalističkoj ordinaciji “Dr Nestorov”. Ovaj pregled obavljaju naši lekari specijalisti stalno zaposleni u najeminentnijim medicinskim instuticijama u Srbiji.
Dijagnostički pregled pljuvačne žlezde obavljamo u sklopu ultrazvuka vrata, koji, između ostalog, obuhvata i ultrazvuk limfnih žlezda vrata, štitne žlezde, paratiroidnih žlezda, ali i mekih tkiva vrata.
Ultrazvuk pljuvačnih žlezda je u potpunosti bezbolna, bezbedna i apsolutno neinvanzivna dijagnostička procedura.
Deca, trudnice, dojilje, i stariji ljudi – kao osetljive grupacije – mogu se bez ikakvih problema podvrgnuti ultrazvučnom pregledu pljuvačnih žlezda.
Ako izaberete jedan od sledećih medicinskih paketa, imaćete i poseban popust na pregled pljuvačne žlezde:
- Vaskularni dopler skrining (74% popusta)
- Kompletna sonografija organizma (75% popusta)
- Sistematski pregled sa komplet sonografijom (72% popusta)
Ne ustručavajte se da nam se u svakom trenutku obratite za savet i konsultacije ukoliko sumnjate da imate kamen u pljuvacnoj zlezdi.
Ali, što je još važnije, da biste izbegli svaku sumnju, uvek možete zakazati pregled pljuvačnih žlezda u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.
