Oboljenja stitne zlezde (štitaste ili tiroidne žlezde), poremećaji štitne žlezde ili bolesti štitne žlezde.
Sve su ovo tzv. krovni termini za određena zdravstvena stanja koja utiču na rad i funkciju štitne žlezde.
Hipotireoza (usporen rad stitne zlezde) i hipertireoza (ubrzan rad stitne zlezde) su dve glavne vrste bolesti štitne žlezde.
Ali, svaka od navedenih vrsta oboljenja tiroidne žlezde ima više mogućih uzroka i simptoma.
Neka od najčešćih oboljenja povezana sa štitnom žlezdom uključuju Hašimotovu bolest, Grejvsovu ili Bazedovljevu bolest, strumu (gušavost, odnosno uvecana stitna zlezda), čvoriće na štitnoj žlezdi i rak štitne žlezde.
Dobra vest je da je oboljenja stitne zlezde moguće lečiti i izlečiti – uglavnom medikamentima. U zavisnosti od oboljenja, tretman može uključivati i operativni zahvat ili drugu terapiju, ali i promene životnih navika.
Šta su oboljenja stitne zlezde?
Oboljenja stitne zlezde ili poremećaji štitne žlezde predstavljaju opšti termin za zdravstveno stanje koje sprečava štitnu žlezdu da proizvodi adekvatnu količinu tiroidnih hormona.
U navedenom smislu, bolesti štitne žlezde mogu uticati na svaku osobu, nevezano od uzrasta i pola.
Štitna, štitasta ili tiroidna žlezda (štitnjača ili tiroida) je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi na prednjem delu vrata ispod kože.
Ovaj organ je deo endokrinog sistema i kontroliše mnoge važne funkcije u organizmu tako što proizvodi i oslobađa tiroidne hormone, kao što su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3).
Glavni zadatak štitne žlezde je da kontroliše brzinu metabolizma.
Suštinski posmatrano, metabolizam, kao jedan skup hemijskih reakcija u telu, predstavlja proces ili način na koji organizam hranu koja se konzumira pretvara u energiju.
Svim ćelijama u telu potrebna je energija da bi funkcionisale.
Kada postoje problemi sa štitnom žlezdom i kada ona ne funkcioniše ispravno, to može uticati na celo telo.
Ukoliko je štitna žlezda preaktivna (prekomerna proizvodnja tireoidnih hormona) ili nedovoljno aktivna (deficitarna proizvodnja hormona), onda stitna zlezda simptomi, između ostalog, uključuju razdražljivost, umor, gubitak težine, povećanje telesne težine i još mnogo toga.
Problemi sa stitnom zlezdom i vrste oboljenja tiroide
Brojna su oboljenja stitne zlezde. Međutim, svi problemi sa stitnom zlezdom se mogu grupisati uj dve kategorije:
- Hipotireoza (usporen rad stitne zlezde ili nedovoljno lučenje tireoidnih hormona) i
- Hipertireoza (pojačana funkcija štitne žlezde, odnoso ubrzan rad stitne zlezde).
Svaka od ove dve kategorija bolesti štitne žlezde ima nekoliko stanja koja ih mogu izrokovati.
1) Oboljenja stitne zlezde koja uzrokuju hipotireozu
Na prvom mestu, to je Hašimotova bolest (Hašimoto tireoidits ili Hašimoto sindrom).
U pitanju je hronična autoimuna bolest koja se karakteriše time da ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitne žlezde.
Posledica toga je usporen rad stitne zlezde, odnosno smanjenje proizvodnje hormona štitne žlezde.
Hašimotova bolest je najčešći uzročnik hipotireoze, usled čega može biti i uvecana stitna zlezda.
Hipotireozu takođe mogu uzrokovati:
- Tiroiditis (upala štitne žlezde);
- Urođeni hipotiroidizam, što znači da se osoba može roditi sa ovim stanjem;
- Nedostatak joda;
- Poremećaji hipofize ili hipotalamusa;
- Određeni lekovi, uključujući lekove za srce, lekove protiv raka i lekove za bipolarni poremećaj.
Veća je verovatnoća da će kod osobe nastati hipotireoza ako ima druga zdravstvena stanja, kao što su celijakija, dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2, reumatoidni artritis ili lupus.
Štitnoj žlezdi je potreban jod za proizvodnju tireoidnih hormona, tako da nedostatak ovog minerala u vašoj ishrani može dovesti do hipotireoze.
To je najčešći uzrok hipotireoze u zemljama koje nemaju jodiranu so.
2) Oboljenja stitne zlezde koja uzrokuju hipertireozu
Druga grupa oboljenja stitne zlezde uključuju hipertireozu.
Kod hipertireoze, štitna žlezda proizvodi prekomernu količlinu tireoidnih hormona. To posledično može dovesti do ubrzanja određenih funkcija u organizmu.
Grejvsova ili Bazedovljeva bolest je najčešći uzročnih hipertireoze. Oko 70 odsto svih ljudi sa hipertireozom ima ovo autoimuno oboljenje.
Čvorići na štitnoj žlezdi su abnormalne kvržice na štitnoj žlezdi. Ako ovi čvorići “hiperfunkcionišu”, oni mogu dovesti do hipertireoze.
To je stanje koje se naziva nodozna toksična struma ili multinodularna struma (prekomerno aktivni tireoidni čvorići).
Hipertireoza takođe može biti uzrokovana sledećim stanjima:
- Zapaljenje štitne žlezde (tiroiditis)
- Prekomerni unos joda
- Uzimanje previše lekova za hormone štitne žlezde
- Nekancerozni tumor hipofize
Kada osoba ima previše joda u telu, štitna žlezda proizvodi više tiroidnih hormona nego što je potrebno.
Primera radi, može doći do akumulacije prekomerne količine joda u organizmu u slučaju uzimanja određenih lekova za srce.
Inače, tiroiditis (zapaljenje ili inflamacija štitne žlezde) obično izaziva privremenu hipertireozu u početku, a zatim privremenu ili hroničnu hipotireozu.
Koji su stitna zlezda simptomi?
Brojni su stitna zlezda simptomi koje osoba može iskusiti ako ima određenu bolest štitne žlezde.
Nažalost, znaci da štitna žlezda ne funkcioniše dobro često su veoma slični simptomima drugih zdravstvenih stanja i životnih faza.
Ovo može otežati otkrivanje ili identifikaciju da li su simptomi prisutni kod osobe povezani sa problemom štitne žlezde ili sa nečim sasvim drugim.
U većini slučajeva, stitna zlezda simptomi se mogu podeliti u dve grupe
- One koji se odnose na hipertireozu (ubrzan rad stitne zlezde) i
- One koji se odnose na hipotireozu (usporen rad stitne zlezde).
Simptomi su često, ali ne i uvek, “suprotni” između ove grupe bolesti štitaste žlezde.
To je zato što hipertireoza ubrzava metabolizam i određene funkcije u organizmu. Dok, hipotireoza čini suprotno, odnosno usporava metabolizam i određene funkcije u telu.
Spomenimo to da i hipotireoza i hipertireoza mogu uzrokovati strumu ili gušavost (uvecana stitna zlezda), iako je ovo stanje češće kod hipertireoze.
Hipotireoza (usporen rad stitne zlezde) i stitna zlezda simptomi
- Umor
- Suva koža i kosa
- Povećana osetljivost na niske temperature
- Problemi sa pamćenjem
- Zatvor
- Depresija
- Neobjašnjivo povećanje telesne težine (gojaznost bez vidljivog uzroka)
- Slabost ili bol u mišićima i zglobovima
- Usporen rad srca
- Obilne i neredovne menstruacije
- Problemi sa plodnošću
- Koma
Hipertireoza (ubrzan rad stitne zlezde) i stitna zlezda simptomi
- Nemir
- Nervoza
- Ubrzani ili “trkački” otkucaji srca
- Razdražljivost
- Prekomerno znojenje
- Drhtanje
- Anksioznost
- Problemi sa spavanjem
- Tanka koža
- Lomljiva kosa i nokti
- Mišićna slabost
- Gubitak težine
- Povećan apetit
- Često pražnjenje creva
- Ispupčene ili izbuljene oči (kod Grejvsove bolesti)
Oboljenja stitne zlezde – Šta je to uvecana stitna zlezda?
Uvećana štitna žleda ili gušavost (struma) je nekancerozno povećanje mase štitaste žlezde.
U jednom užem značenju, gušavost se odnosi se na povećanje štitnne žlezde bez poremećaja njene funkcionalnosti.
Najčešći uzrok strume širom sveta je nedostatak joda u ishrani. Širom sveta, procenjuje se da 15,8 procenata opšte populacije ima strumu.
Međutim, ovaj procenat varira i češći je na u područjima sa velikim deficitom joda.
Uvecana stitna zlezda ne zna za diskriminaciju i može da “pogodi” bilo koga u bilo kom uzrastu, posebno u delovima sveta gde nema dovoljno hrane bogate jodom.
Treba znati da nisu svi slučajevi strume uzrokovani nedostatkom joda.
Gušavost takođe može biti uzrokovana Grejvs-Bazedovljevom bolešću, urođenom hipotireozom, tiroiditisom i tumorima hipofize.
Gušavost je češća kod osoba starijih od 40 godina i kod žena.
Ostali faktori rizika uključuju porodičnu istoriju bolesti, upotrebu određenih lekova, trudnoću i izloženost radioaktivnom zračenju.
Ako gušavost nije ozbiljna i teška, možda osoba neće iskusiti bilo kakve simptome ovog stanja.
Međutim, ako dođe do vidljivog povećanja strume, onda ovo stanje može izazvati niz simptoma, u zavisnosti od njene veličine.
Između ostalog, uvecana stitna zlezda može pokazati sledeće simptome:
- Otok ili stezanje u vratu
- Otežano disanje ili gutanje
- Kašalj ili pištanje (pišteći ili piskavi zvuk visoke frekvencije prilikom disanja, “zviždanje” u plućima)
- Promuklost u glasu
Koji su faktori rizika za poremećaje štitne žlezde?
Kada su u pitanju oboljenja stitne zlezde, pojedini ljudi se nalaze u većem riziku da ih “pogode” problemi sa stitnom zlezdom.
Između ostalog, faktori rizika uključuju genetiku, pol, ali i određene životne navike.
Recimo, stanja poput Hašimotove ili Grejvsove bolesti mogu biti nasledna.
Problemi sa stitnom zlezdom mogu biti uzrokovani određenim autoimunim oboljenjima. Između ostalih, to su dijabetes tipa 1, celijakija, perniciozna anemija, Adisonova bolest, lupus, reumatoidni artritis ili Sjogrenov sindrom.
Statistika je pokazala da su oboljenja štitne žlezde češća kod žena nego kod muškaraca. Žene imaju pet do osam puta veći rizik da obole od poremećaja štitne žlezde.
Na primer, dominantni ženski polni hormon estrogen povećava proizvodnju globulina koji se vezuje štitnu žlezdu. To povećava potrebe za tiroidnim hormonima kod pacijenata koji su na terapiji tiroidnim hormonima.
Kao rezultat toga, problemi sa stitnom zlezdom se često kod žena javljaju kada se promeni ravnoteža estrogena, na primer u trudnoći ili menopauzi.
Neke životne navike takođe mogu dovesti do poremećaja štitne žlezde, kao što su pušenje, povreda ili trauma tiroidne žlezde, kao i istorija upotrebe određenih lekova u prekomernim dozama, poput litijuma.
Oboljenja stitne zlezde mogu nastasti kao posledica Tarnerovog sindroma, uzimanja lekova sa visokim sadržajem joda ili primanja terapije sa zračenjem vrata/glave.
Faktor rizika za poremećaje štitne žlezde je i život u zemlji ili području u kojem nema dovoljno jodirane kuhinjske soli, što može dovesti do nedostatka joda.
Kako proveriti stanje i da li postoje oboljenja stitne zlezde?
Ukoliko sumnjate na bilo kakav problem sa štitnom žlezdom, pregled endokrinologa je najbolja stvar koju možete uraditi za sebe.
U pitanju je pregled čije je cilj pravovremena provera stanja, dijagnoza i lečenje oboljenja stitne zlezde.
Specijalista endokrinolog će pregled početi tako što će vas pitati o vašim simptomima i istoriji bolesti, a zatim i obaviti fizički pregled.
Tokom pregleda, on će nežno opipati vašu štitnu žlezdu kako bi proverio da li je uvecana ili ima uočljivih čvorića ili kvržica.
Endokrinolog može koristiti i neke testove za štitnu žlezdu, kako bi potvrdio dijagnozu.
To uključuje:
- Testove krvi. Ovi testovi mogu potvrdili da li osoba ima hipotireozu ili hipertireozu. Postoji nekoliko tipova testova krvi štitaste žlezde, uključujući proveru tireoidno-stimulišućeg hormona (TSH), trijodotironina (T3), tiroksina (T4) i antitela na štitnu žlezdu.
- Medicinski imidžing. Ultrazvuk štitne žlezde pomaže lekaru da pronađe čvoriće (kvržice) i/ili strumu. Osim toga, medicinski imidžing obuhvata i CT i MR skeniranje štitne žlezde.
Ultrazvuk štitne žlezde Beograd u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”
Ultrazvučni pregled štitne žlezde u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” je bezbedna, neinvazivna i bezbolna procedura pomoću koje se procenuje stanje štitne žlezde, kao i strukture vrata koje se nalaze u njenoj blizini.
U našem timu lekara nalaze se specijaliste endokrinologije sa višedecenijskim iskustvom u praćenju i lečenju svih promena štitaste žlezde.
Saznajte kome je i kada neophodan ultrazvuk štitne žlezde OVDE.
Zahvaljujući najsavremenijoj opremi koja pokazuje precizne rezultate, možemo još u najranijim fazama otkrili problem sa štitnom žlezdom i pravovremeno postaviti dijagnozu.
Osim toga, u našoj lekarskoj ordinaciji svim pacijentima nudimo i posebne popuste na ultrazvuk štitne žlezde u okviru sledećih paketa:
- Kardiovaskularni skrining test (58% popusta)
- Vaskularni dopler skrining (74% popusta)
- Ultrazvučni skrining celog tela (78% popusta)
- Kompletna sonografija organizma (75% popusta)
- Sistematski pregled sa komplet sonografijom (72% popusta)
- Senior skrining paket (60% popusta)
- Potpuni skrining zdravlja (66% popusta)
Već sada možete zakazati kod nas ultrazvučni pregled vrata koji, između ostalog, podrazumeva profesionalan i temeljan ultrazvuk štitne žlezde.
Predupredite sve potencijalne komplikacije na vreme, a mi ćemo vam rado pomoći u tome.