Koji su simptomi angine pektoris i kako da prepoznate ovo stanje?

Angina pektoris simptomi, koji se mogu svesti na jednu opštu nelagodnost ili bol u grudima, izazvani su zbog toga što srce ne dobija dovoljno krvi zbog smanjenog protoka krvi. 

Iako angina pektoris nije bolest sâma po sebi, ovo stanje može biti indikator nečeg ozbiljnijeg, kao što je srčani udar.

Simptomi angine pektoris, poput bola ili pritiska u grudima, često su povezani sa koronarnom (ishemijskom) bolešću srca. To je, inače, naziv za stanje u kojem se arterije, koje snabdevaju srce krvlju, sužavaju – najčešće zbog ateroskleroze.

Ako su u bilo kom trenutku kod vas prisutni angina pektoris simptomi, neophodno je da odmah potražite lekarsku pomoć.

Iako se simptomi angine pektoris mogu tretirati i staviti pod kontrolu, potrebno je dijagnostikovati i lečiti osnovni uzrok koji je doveo do angine pektoris.

U suprotnom, angina pektoris može biti opasna i izazvati ozbiljne srčane komplikacije.

---

Angina pektoris simptomi – Šta je angina pektoris?

Pre nego što detaljnije sagledamo koji su to angina pektoris simptomi, hajmo prvo da napravimo korak unazad i odgovorimo – angina pektoris sta je?

Naime, angina pektoris je stanje koje se generalno odnosi na bol i stezanje u grudima i koje je često znak ishemijske (koronarne) bolesti srca.

Suštinski posmatrano, angina pektoris je jedna nelagodnost, bol ili probadanje u grudima do kojeg dolazi usled toga što srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom.

Kada su u pitanju angina pektoris simptomi, najizraženiji su, dakle, bol, pritisak i osećaj stezanja u grudima.

Ovi simptomi angine pektoris mogu varirati po stepenu i jačini – od blagih i nejasnih do naglih i intenzivnih (u drugom slučaju su prisutni napad angina pektoris simptomi).

Dakle, ako se pitate “angina pektoris sta je”, ovo stanje je u najvećem broju slučajeva simptom srčane (ishemijske ili koronarne) bolesti.

Ovo oboljenje, koje se karakteriše nakupljanjem plaka u srčanim arterijama i njihovom posledičnom sužavanju i blokadi, zaista je veliki zdravstveni problem ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou.

Naravno, treba imati na umu da bol u grudima, kao glavni simptom angine pektoris, može nastati i iz razloga potpuno nepovezanih sa srcem.

Zato je od ključnog značaja da lekari uzmu pažljivu anamnezu i obave detaljan pregled i dijagnostiku.

To je važno kako bi se utvrdilo šta bi moglo da uzrokuje bol u grudima, ali i da bi se otkrili potencijalni rani angina pektoris simptomi koji mogu ukazivati na akutni koronarni sindrom (AKS).

Inače, AKS je kritično i urgentno stanje koje je povezano sa iznenadnim i naglim smanjenim protokom krvi u srce (ishemija miokarda).

Prema tome, akutni koronarni sindrom je hitno stanje povezano sa srcem, a angina pektoris može biti jedan od njenih simptoma.

Angina pektoris se generalno može podeliti na dva tipa: stabilnu i nestabilnu.

Stabilna angina pektoris je stanje kada se bol u grudima javlja samo tokom fizičke aktivnosti (recimo, stezanje u grudima pri naporu).

U ovom slučaju, napad angina pektoris simptomi dolaze i odlaze na predvidive načine sa predvidivom količinom fizičke aktivnosti. Svaka epizoda stabilne angine pektoris obično traje 5 minuta ili kraće.

Bol u grudima kod stabilne angine pektoris je istog intenziteta i stepena svaki put, odnosno on ne postaje jači, niti počinje da se javlja češće. Stabilna angina pektoris simptomi mogu se otkloniti odmorom ili medikamentima.

S druge strane, nestabilna angina pektoris, koja se opisuje kao bol u grudima koji se javlja čak i kada je osoba u mirovanju, zahteva hitnu procenu i lečenje.

Nestabilna angina pektoris simptomi često nastaju bez upozorenja i bez jasnih okidača, čak i kada mirujete. Napad angina pektoris simptomi ovog tipa mogu trajati 15 minuta ili duže.

U poređenju sa stabilnom anginom pektoris, bol je ovde svaki put drugačiji (jači ili češći) nego što je to tipično za osobu.

Obično lekovi i odmor nemaju efekta po pitanju toga da nestabilna angina pektoris simptomi nestanu.

Postoje i druge vrste angine pektoris:

• Mikrovaskularna angina pektoris. Poput stabilne angine pektoris, ovaj tip se obično javlja kada je osoba fizički aktivna ili kada je pod stresom. Ali epizoda (napad angine pektoris) može trajati duže – često 15 minuta ili više (do 30 minuta), dok je bol u grudima jači. Ova vrsta angine je obično uzrokovana koronarnom mikrovaskularnom bolešću (KMB). Često se pogoršava kao rezultat stresa ili svakodnevnih aktivnosti. Umor, nedostatak energije i kratak dah često su povezani sa ovom vrstom angine pektoris.
• Princmetalova (varijantna) angina pektoris. Ovaj tip se javlja kada osoba spava ili se odmara, ali se može javiti i tokom aktivnosti. Epizoda angine pektoris u ovom slučaju obično traje pet do 15 minuta. Ova vrsta angine pektoris je retka i obično se javlja kod mlađih osoba. Angina pektoris simptomi u ovom slučaju su uzrokovani grčevima u srčanim arterijama koji trenutno smanjuju protok krvi do srca. Ovi simptomi se javljaju kada je telo u mirovanju ili tokom aktivnosti i mogu biti teži (jak bol u grudima), ali se mogu lečiti medikamentoznom terapijom.

Generalno posmatrano, angina pektoris simptomi se često opisuju kao osećaj stezanja, pritiska, težine, ili bola u grudima.

Brojna angina pektoris iskustva ljudi kažu da ovo stanje doživljavaju kao da imaju težak teret na grudima.

Interesantno je i to da je angina pektoris relativno često stanje.

Međutim, možda neki ljudi neće razlikovati anginu pektoris od drugih vrsta bolova u grudima, kao što je gorušica.

Sve u svemu, ako imate neobjašnjiv bol u grudima, odmah potražite medicinsku pomoć.

Ako se pitate kako se leci angina pektoris, tretman obično uključuje lekove za zaustavljanje epizoda čim se pojave, kao i lekove i terapiju za lečenje osnovnog uzroka angine pektoris.

Svakako, biće potrebni redovni kardiološki pregledi, kako bi se proverilo stanje srca i, po potrebi, prilagodio plan lečenja.

Šta uzrokuje anginu pektoris?

Angina pektoris je posledica osnovnog srčanog oboljenja. Javlja se kada je smanjen protok krvi do srca.

Srčani mišići jednostavno moraju imati kiseonik da bi preživeli.

Brojna stanja mogu smanjiti protok krvi do srca, što uzrokuje anginu. Najčešće od njih je spomenuta koronarna arterijska bolest. To je stanje koje se karakteriše nakupljanjem plaka u arterijama koje vode do srca.

Tada dolazi do otvrdnjavanja i sužavanja ovih arterija, što za posledicu ima smanjem protok krvi.

Glavna odlika (simptom) angine pektoris je bol u grudima.

Međutim, kao što smo i ranije napomenuli, bol u grudima može nastati iz brjnih razloga.

Između ostalog, to uključuje i probleme koji nisu ni povezani sa srcem, poput refluksa kiseline, bolesti pluća, problema sa mišićima, pa čak i stresa i napada panike.

Istakli smo da je angina pektoris uglavnom uzrokovana suženjem ili začepljenjem krvnih sudova koji dovode krv u srce.

Ipak, bol u grudima može biti povezan sa srcem, ali da, s druge strane, nije povezan sa blokadama ovih krvnih sudova. Između ostalog, to može biti voda oko srca (perikardni izliv).

Uglavnom, smatra se da je uzrok bola u grudima (kao glavni simptom angine pektoris), koji je povezan sa nedostatkom snabdevanja srca krvlju, posledica otvrdnjavanja i sužavanja koronarnih arterija i grčeva u istim arterijama (ateroskleroza).

U suštini, ovo stanje dovodi do neravnoteže između kiseonika koji je potreban srčanom mišiću i kiseonika koji zapravo prima.

U slučaju stabilne angine pektoris, povećana potražnja za kiseonikom se javlja samo kada srce radi jače, kao tokom vežbanja. Zbog toga, kod stabilne angine pektoris, osoba može osetiti stezanje u grudima pri naporu.

Međutim, kod nestabilne angine pektoris, povećana potražnja se može desiti i kada je osoba u mirovanju.

To se, između ostalog, uglavnom dešava zbog ubrzanog rada srca u mirovanju, visokog krvnog pritiska i povećanog rada srčanih mišića.

Normalno, kada srce radi jače, koronarne (srčane) arterije se šire kako bi omogućile veći protok krvi.

Međutim, kada su ove arterije sužene ili zadebljane zbog ateroskleroze, ova sposobnost je smanjena. Kao rezultat toga, smanjuje se snabdevanje krvlju do srca, što uzrokuje bol u grudima.

Postoji još jedna vrsta bola u grudima.

U pitanju je vazospastična angina pektoris, poznata i kao pomenuta varijantna ili Princmetalova angina pektoris. I ova vrsta angine pektoris se najčešće javlja u mirovanju.

Ali, ovo stanje nije povezano sa otvrdnjavanjem arterija, već nastaje usled grčeva koronarnih arterija.

Faktori rizika i učestalost angine pektoris

Hronična stabilna angina pektoris je stanje koje pogađa oko 30.000 do 40.000 osoba na svakih milion ljudi u zapadnim zemljama, pokazuju istraživanja.

Angina pektoris simptomi se češće javljaju kako ljudi stare, pogađajući oko 4% do 7% muškaraca i žena starosti od 45 do 64 godine.

Ove statističke cifre rastu sa većim brojem godina – 14% do 15% muškaraca i 10% do 12% žena starosti od 65 do 84 godine doživljavaju angina pektoris.

Postoje određeni faktori rizika za anginu pektoris koji se mogu promeniti ili kontrolisati.

To, između ostalog, uključuje visok nivo holesterola, visok krvni pritisak, visok nivo triglicerida, pušenje ili istoriju pušenja, dijabetes, gojaznost, i ono što je poznato kao metabolički sindrom.

Indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) je još jedan nezavisni faktor rizika za srčana oboljenja.

Ali postoje i faktori koji se ne mogu promeniti, a koji mogu povećati rizik od angine pektoris, kao što su starenje, muški pol, porodična istorija srčanih oboljenja i etnička pripadnost.

Ostali faktori rizika uključuju:

• Hronična bolest bubrega;
• Nedovoljno fizičkih aktivnosti;
• Emocinalni stres;
• Upotreba određenih lekova koji sužavaju krvne sudove (poput nekih lekova za migrenu, recimo);
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci;
• Izlaganje hladnoći i niskim temperaturama;

Koji su angina pektoris simptomi?

Angina pektoris simptomi se najčešće opisuju kao osećaj težine, nelagodnosti ili bola u grudima.

Akutni koronarni sindrom (AKS), koji se prvenstveno manifestuje kao angina pektoris, najbolje opisuje koji su to angina pektoris simptomi.

Između ostalog, oni obuhvataju:

• Osećaj bola u grudima;
• Pritisak u grudima;
• Stezanje ili osećaj težine ili peckanja u grudima, što osoba takođe može osetiti u (levoj) ruci ili ramenu, vilici i zubima, ali i leđima

Angina pektoris simptomi mogu varirati po težini, stepenu i intenzitetu.

Takođe, angina pektoris simptomi mogu biti upareni sa kratkim dahom, gorušicom, prekomernim znojenjem ili mučninom.

Pored toga, angina pektoris simptomi mogu biti praćeni gasovima ili nadimanjem, vrtoglavicom, uznemirenim stomakom, osećajem slabosti, osećajem nadolazeće opasnosti ili katastrofe (anksioznost), ali i bledolikošću.

Kada su u pitanju stabilna angina pektoris simptomi, fizička aktivnost može izazvati nelagodnost, ali odmor ili lekovi (nitroglicerin) često mogu da je ublaže. Napad angine pektoris simptomi u ovom slučaju traju oko 5 minuta.

Ali, kada su u pitanju nestabilna angina pektoris simptomi, osećaj nelagodnosti u grudima će potrajati duže, nevezano od odmora i lekova.

Važno je napomenuti da neki pacijenti, posebno oni sa dijabetesom, možda ne pokazuju tipične simptome angine pektoris, odnosno akutnog koronarnog sindroma.

To znači da lekari moraju biti posebno oprezni kada se bave pacijentima koji imaju visok rizik od srčanih problema.

Tokom fizičkog pregleda, pacijent može izgledati normalno.

Međutim, mogu se primetiti određeni simptomi angine pektoris, poput nelagodnosti u grudima, anksioznosti, prekomernog znojenja ili stezanja grudnog koša.

Kada su u pitanju vitalni znaci, oni mogu biti normalni ili pokazivati ubrzano disanje i rad srca.

Skala težine simptoma angine pektoris

Lekari ponekad koriste skalu od 1 do 4 da bi opisali težinu simptoma angine pektoris, pri čemu je nivo 4 najteži, a nivo 1 najblaži.

• Nivo 1: Angina pektoris simptomi se javljaju samo kada se osoba napreže fizičkom aktivnošću (recimo, stezanje u grudima pri naporu). Uobičajene aktivnosti ne predstavljaju okidač za anginu pektoris.
• Nivo 2: Brzo hodanje ili penjanje uz stepenice mogu izazvati simptome angine pektoris. Osim toga, angina pektoris simptomi drugog nivoa mogu se iskusiti kada se osoba kreće nakon obilnog obroka. Hladno vreme, vetar ili jake (stresne) emocije takođe mogu biti okidači.
• Nivo 3: Hodanje na kraćim razdaljinama normalnim tempom može izazvati simptome angine pektoris.
• Nivo 4: Bilo koja fizička aktivnost može izazvati simptome angine pektoris. Osoba je može imati čak i kada se odmara (nestabilna angina pektoris simptomi).

Stabilna angina pektoris simptomi

U najkraćim crtama, stabilna angina pektoris se definiše kao nelagodnost ili bol u grudima koji se pogoršava fizičkom aktivnošću, a poboljšava u mirovanju ili nakon uzimanja lekova poput nitroglicerina.

Često je ovo rani znak upozorenja na osnovnu srčanu bolest, zbog čega su redovni pregledi kardiologa od ključnog značaja za otkrivanje ranih simptoma.

Stabilna angina pektoris simptomi, između ostalog, uključuju:

• Bol u grudima
• Stezanje u grudima
• Osećaj težine u grudima
• Otežano disanje
• Mučnina
• (Ekstremni) umor za nivo aktivnosti koji izazivaju stabilnu anginu pektoris

Da bi razlikovao nelagodnost i bol u grudima koji su izazvani srčanim problemima od drugih (nesrčanih) uzroka, lekar mora imati u vidu detaljno sve simptome.

U tom smislu, lekar može pitati pacijenta o vrsti bola u grudima koji oseća, gde je tačno lokacija bola, šta tačno izazva bol i koliko dugo on traje.

Bol kod stabilne angine pektoris se obično opisuje kao osećaj pritiska, težine, stezanja ili probadanja u grudima.

Stabilna angina pektoris simptomi obično pokrivaju veći deo grudnog koša umesto jednog mesta.

U zavisnosti od pogođenog područja, angina pektoris simptomi se mogu proširiti i na druga područja.

Stabilna angina pektoris simptomi se obično pogoršavaju sa povećanim fizičkim naporima poput hodanja, podizanja teških predmeta ili emocionalnog stresa.

U ovom slučaju, napad angina pektoris simptomi (epizoda) traje između 2 i 5 minuta.

Prekid aktivnosti koja izaziva bol ili uzimanje nitroglicerina generalno pomaže u ublažavanju simptoma.

Atipične nalaze fizičkog pregleda ne treba shvatiti kao pokazatelj angine pektoris zbog nedostatka specifičnih simptoma.

Nestabilna angina pektoris simptomi

Nestabilna angina pektoris se razlikuje u odnosu na stabilnu u tome što se ona može javiti prilikom mirovanja.

U navedenom smislu, nestabilna angina pektoris simptomi obično uključuju jak bol u grudima i otežano disanje.

Ovaj bol u grudima pacijenti često opisuju kao pritisak, stezanje ili peckanje. Takođe, nestabilna angina pektoris simptomi mogu biti dovoljno jaki da se opišu kao velika nelagodnost i osećaj težine, a ne samo bol.

Takođe je uobičajeno da se nestabilna angina pektoris simptomi šire u vilicu, ruke, zube, rame i leđa.

Osim toga, nestabilna angina pektoris simptomi mogu uključivati znake poput mučnine, povraćanja, vrtoglavice, preznojavanja i ubrzanog rada srca.

Napad angina pektoris simptomi u ovom slučaju traju znatno duže nego kod epizoda stabilne angine – u proseku oko 20 minuta.

Isto tako, simptomi nestabilne angine pektoris često neće (u potpunosti) nestati odmorom ili uzimanjem medikamentozne terapije (nitroglicerin).

Pored toga, mnogim pacijentima sa nestabilnom anginom je možda već dijagnostikovana koronarna arterijska bolest ili već neko vreme pate od njenih simptoma. Ove osobe su verovatno već upoznate sa svojim simptomima.

Zato će oni najverovatnije i primetiti da im epizode ​​bola u grudima postaju sve češće, a bol jači, te da im je potrebno duže vremena da nestanu.

Ovaj obrazac simptoma sugeriše da pacijenti najverovatnije imaju nestabilnu anginu pektoris, a ne stabilnu anginu pektoris ili druge uzroke bola u grudima.

Ovo je, zapravo, ključna razlika, budući da nestabilna angina pektoris simptomi mogu ukazivati na predstojeći srčani udar.

U tom smislu, nestabilna angina pektoris zahteva hitnu lekarsku pomoć, jer nosi veći zdravstveni rizik u poređenju sa stabilnom anginom.

Tokom fizičkog dijagnostičkog pregleda, pacijenti se mogu držati za grudi, izgledati znojno ili pokazivati znake otežanog disanja.

Takođe, srce im može kucati brže nego normalno, a mogu se pojaviti i neobični zvuci prilikom slušanja pluća, zbog nakupljanja tečnosti.

Određeni nalazi tokom pregleda mogu ukazivati na to da je nestabilna angina pektoris simptom ozbiljnog zdravstvenog stanja:

• Diskinetički apeks, koji se odnosi na medicinski nalaz gde se vrh srca (vrh leve komore) pomera abnormalno, kao što je nekoordinisano ispupčenje ka spolja tokom otkucaja srca.
• Povećan pritisak u venama vrata.
• Prisustvo trećeg ili četvrtog srčanog tona.
• Novi šum na srcu koji se čuje na vrhu srca.
• Prisustvo neobičnih plućnih zvukova.
• Nizak krvni pritisak.

Stabilna angina pektoris simptomi

• Bol koji se javlja tokom fizičke aktivnosti ili mentalnog stresa
• Obrazac simptoma koji se nije promenio u poslednja 2 meseca
• Bol koji se ublažava odmorom ili lekovima
• Stezanje u grudima pri naporu
• Napad angina pektoris simptomi koji nestaju u roku od 5 minuta

Nestabilna angina pektoris simptomi

• Napad angina pektoris simptomi koji traju duže od 20 minuta ili nestaju, a zatim se vraćaju
• Bol koji se pojačava ili pogršava
• Bol koji se ne ublažava odmorom ili lekovima
• Bol tokom odmora ili spavanja
• Intenzivan bol u grudima

Mikrovaskularna angina pektoris simptomi

• Intenzivan bol u grudima
• Bol koji dugo traje
• Otežano disanje
• Bol u grudima koji se ne ublažava lako lekovima
• Bol u grudima koji se javlja tokom fizičkog ili emocionalnog stresa ili tokom odmora

Princmetalova (varijantna) angina pektoris simptomi

• Bol u grudima koji počinje noću ili u ranim jutarnjim satima
• Obrazac simptoma koji se javlja tokom odmora ili spavanja
• Bol koji se ublažava lekovima
• Napad angina pektoris simptomi koji traju oko 15 minuta

Angina pektoris – Da li je opasna?

Sada kada znamo koji su simptomi i vrste angine pektoris, logično se postavlja pitanje – angina pektoris da li je opasna i u kojoj meri?

Angina pektoris, kao takva, nije bolest, već jedan upozoravajući znak koronarne arterijske bolesti koja leži u osnovi angine pektoris.

Iako se angina pektoris može lečiti, ovo stanje zapravo ukazuje da srčani mišić ne dobija dovoljno krvi.

Zato, kada se ljudi zapitaju “angina pektoris da li je opasna” i kada se zabrinu zbog ovog stanja, prvo treba otkriti uzrok ovog stanja, da bi se videlo u kojoj meri je angina pektoris zaista ozbiljna i opasna.

Sve u svemu, većina pacijenata sa simptomima angine pektoris to doživljava zbog koronarne (ishemijske) arterijske bolesti. Srčane arterije su se suzile (i otvrdnule) zbog aterosklerotskih plakova koji se nakupljaju u arterijama, što dovodi do ograničenog protoka krvi.

Angina pektoris može dovesti do veoma ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani udar.

Ipak, većina pacijenata živi mnogo godina sa stabilnom anginom, posebno ako preduzmu korake za kontrolu progresije osnovne bolesti.

Generalno posmatrano, težina i ozbiljnost angine pektoris zavise od vrste ovog stanja.

Iako stabilna angina pektoris ograničava osobu u obavljanju (intenzivnih) aktivnosti, ona sâma po sebi obično ne izaziva trajno oštećenje srca.

Ipak, stabilna angina pektoris simptomi su jasni pokazatelji suženih srčanih arterija, što povećava rizik od budućeg srčanog udara.

S druge strane, nestabilna angina pektoris je hitno stanje i značajno opasnije u poređenju sa stabilnom anginom pektoris. Često je nestabilna angina pektoris “prekursor”, odnosno preteča srčanog udara.

Drugim rečina, nestabilna angina pektoris u mnogim slučajevima je samo faza pre nastanka infarkta miokarda.

Ako su prisutni sledeći angina pektoris simptomi, znajte da je stanje prilično opasno, ali i da može biti smrtonosno ukoliko ne dobijete hitnu medicinsku pomoć:

• Angina pektoris se javlja dok odmarate
• Napad angina pektoris simptomi traju duže od 10-15 minuta
• Simptomi se ne ublažavaju odmorom ili propisanim lekovima
• Kratak dah
• Iznenadna vrtoglavica
• Hladan znoj
• Mučnina
• Bol koji se širi ka vilici, vratu, ramenima, rukama ili leđima

Da li angina pektoris simptomi uvek dovode do srčanog udara?

Angina pektoris simptomi ne dovode uvek do infarkta miokarda, odnosno srčanog udara.

Dugoročni ishodi i očekivani životni vek ljudi sa anginom pektoris zavise od individualnih osnovnih faktora rizika.

Drugim rečima, izgledi za pacijente sa hroničnom stabilnom anginom pektoris mogu značajno da variraju, u zavisnosti od nekoliko faktora.

Između ostalog, ti faktori uključuju opšte zdravlje srca, koliko dobro i efektivno pacijenti menjaju svoj životni stil, ali i koliko se pridržavaju terapije za anginu pektoris.

Dugoročni ishodi takođe mogu zavisiti od stvari poput sposobnosti srca da pumpa krv (poznate kao sistolna funkcija leve komore), nivoa fizičke aktivnosti pacijenta i stepena prisutnosti koronarne arterijske bolesti.

Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu dovesti do lošije prognoze.

To uključuje dijabetes, prethodni srčani udar, visok krvni pritisak, starenje, muški pol, kao i upotrebu određenih lekova.

Sve u svemu, postoji niz medicinskih stanja i drugih faktora koje ljude čine sklonijim srčanim udarima, (pušenje cigareta, nedostatak vežbanja, gojaznost, dijabetes i loše kontrolisan krvni pritisak ili nivo holesterola).

Iako svaki od ovih faktora povećava rizik od srčanog udara, srećom, mnogi se mogu kontrolisati.

Postoji mnogo lekova i promena u ishrani koje mogu pomoći u kontroli dijabetesa i holesterola, zajedno sa drugim vrstama medikamenata i planovima vežbanja koji mogu sniziti krvni pritisak.

Slično tome, vežbanje i zdrava ishrana takođe služe kao nezamenljivo sredstvo u kontroli telesne težine.

ISCHEMIA ispitivanje

Pre nekoliko godina, sprovedeno je veliko ispitivanje pod nazivom ISCHEMIA.

To je učinjeno kako bi se ispitala razlika između lečenja suženih krvnih sudova stentovima i lečenja ateroskleroze medikamentima kod pacijenata sa anginom pektoris, koronarnom arterijskom bolešću i značajnim problemima sa protokom krvi.

Ako se pogledaju ishodi lečenja sa medikamentima, što je prilično standardan tretman, stopa srčanog udara godišnje među tim pacijentima bila je oko tri procenta godišnje.

To znači da su tri osobe od njih stotinu imale srčani udar na svakih dvanaest meseci u proseku.

Za ovu manjinu od tri čoveka, srčani udar je očigledno značajan medicinski događaj koji menja život.

Međutim, 97% ljudi nije doživelo srčani udar te godine, uprkos tome što su živeli sa koronarnom arterijskom bolešću i anginom pektoris.

Ako se ovi podaci ekstrapoliraju na deset, petnaest ili dvadeset godina, čak i u toj fazi, većina pacijenata nije imala srčani udar.

Stoga, iako se srčani udari dešavaju, zapravo je manjina pogođena njima, dok je većina pacijenata u stanju da živi sa stabilnom anginom pektoris i koronarnom arterijskom bolešću.

Važno je napomenuti da je ova studija obuhvatila pacijente sa svim povezanim faktorima rizika o kojima smo govorili.

Praktično, to znači da prognoza u pogledu dugoročnih ishoda stabilne koronarne arterijske bolesti i angine pektoris generalno nije loša.

Najvažnije je prepoznati i dijagnostikovati pune efekte osnovnog oboljenja srca kako bi se rizik od srčanog udara, usled angine pektoris, mogao sprečiti i kontrolisati.

Zato opet napominjemo da je od vitalnog značaja detaljan i temeljan kardiološki pregled koji utvrđuje uzrok angine pektoris kod pacijenta.

U tom pogledu, jednostavan pregled kardiologa može mnogo toga učiniti po pitanju smanjenja rizika od srčanog udara.

S jedne strane, kardiološki pregled omogućava pacijentima da se fokusiraju na sve ono što može da im poveća kvalitet života i smanji rizik od srčanog udara zbog angine pektoris.

S druge strane, pregled kardiologa pruža pacijentima uvid i razumevanje u to da angina pektoris nije nužno znak da je srce oštećeno, već da postoji osnovni problem koji treba lečiti.

Možete li se dugo živeti sa anginom pektoris?

Apsolutno da, zaista većina ljudi živi dugo sa anginom pektoris.

Kao što smo videli, manjina ljudi će doživeti srčani udar sa anginom pektoris, ali većina neće, uprkos tome što žive sa anginom pektoris i koronarnom arterijskom bolešću.

U slučajevima kada pacijenti i dožive srčani udar, lečenje ovog stanja je danas zaista napredovalo, i kao takvo, ishodi nakon infarkta miokarda su prilično dobri i obećavajući.

Naravno, srčani udari su očigledno značajan problem i mogu biti fatalni, što znači da za neke pacijente koronarna arterijska bolest povezana sa anginom pektoris može biti smrtonosna.

Međutim, imajući u vidu pacijente sa anginom pektoris, velika većina neće umreti od srčane bolesti u narednih deset ili dvadeset godina.

Takođe, u ovom periodu je verovatno podjednako moguće da će se pojaviti i druga stanja poput raka ili neočekivanih bolesti.

Prema navedenom ISCHEMA ispitivanju, ako pogledamo sve uzroke smrti (uključujući rak, srčana oboljenja i sve ostalo), u periodu od pet godina od početka ovog ispitivanja, osam procenata pacijenata je umrlo.

To znači da je 92% pacijenata još uvek bilo živo pet godina kasnije, bez obzira na činjenicu da su živeli sa srčanim oboljenjima.

U istom periodu od pet godina, 11% do 12% je imalo srčani udar.

Stopa srčanog udara je veća od stope smrtnosti, jer mnogi ljudi prežive srčani udar bez značajnih problema.

Ovo samo pokazuje da će većina ljudi živeti dobar dug i zdrav život sa anginom pektoris sve dok je leče i upravljaju njome na odgovarajući način.

Da li angina pektoris simptomi dolaze i odlaze?

Angina pektoris simptomi ne traju stalno. Oni dolaze i odlaze u talasima.

Kod stabilne (klasične) angine pektoris, simptomi se uglavnom javljaju zbog fizičkog napora, kao što je stezanje u grudima pri naporu.

Kod koronarne arterijske bolesti, srčane arterije imaju suženja koja se razvijaju tokom vremena, a ne brzo i odjednom.

Kada se pacijent sa stabilnom anginom pektoris odmara, onda on ne zahteva mnogo rada od svog srca. Stoga je protok krvi kroz te sužene arterije dovoljan za njihov nivo aktivnosti, što znači da pacijenti u tim situacijama ne osećaju nikakve simptome.

Međutim, kada se pacijent napreže – obično hodanjem uzbrdo, uz stepenice ili nošenjem teških predmeta – povećava opterećenje srca, i onda nastupaju stabilna angina pektoris simptomi.

Pacijenti obično primećuju da kada se zaustave i odmore, ovi simptomi nestaju u roku od oko pet minuta, ali se mogu ponovo pojaviti kada nastave sa vežbanjem.

Kod nestabilne angine pektoris, simptomi se neretko javljaju i nestaju spontano, sa bolovima u grudima koji se javljaju nasumično, bez veze sa fizičkim naporom.

Ovo, zapravo, nije tipičan način ponašanja angine pektoris, osim ako nema uzrok koji nije osnovna koronarna arterijska bolest, poput promene srčanog ritma.

Ponekad će se simptomi angine pektoris javljati i nestajati tokom dužeg vremenskog perioda.

U takvim slučajevima, pacijenti se uz odgovarajući tretman i promene načina života mogu rešiti angine pektoris i nastaviti sa svojim aktivnostima.

To znači da će oni biti u mogućnosti da vežbaju bez bilo kakvih simptoma angine pektoris – čak i u periodu od mnogo godina.

Kasnije u životu, kako se srčane arterije vremenom mogu suziti u ovom biološkom procesu, pacijent može osetiti da mu se angina pektoris vraća.

Da li postoje i koje su komplikacije angine pektoris?

Angina pektoris simptomi, videli smo, često služe kao prvi indikator koronarne arterijske bolesti.

Ovi simptomi potencijalno mogu dovesti do teških srčanih stanja, poput srčanog udara u budućnosti.

Prema jednoj studiji, kod žena koje su koristile nitrate kao lek za hroničnu anginu primećeno je da je rizik od srčanog udara bio veći od 10 procenata u narednih 10 godina.

Hronična angina pektoris ne samo da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, već ima i značajan uticaj na kvalitet života pacijenta i društva u celini.

Na primer, angina pektoris može uticati na sposobnost osobe da obavlja svakodnevne zadatke, što dovodi do smanjenog kvaliteta života.

Na društvenom nivou, hronična angina pektoris može prouzrokovati povećane indirektne troškove vezane za prevremeno penzionisanje ili invaliditet.

Prilikom lečenja angine, važno je ne samo ciljati na smanjenje rizika od smrtnosti, već se fokusirati i na kontrolu i minimiziranje simptoma angine pektoris, kako bi pacijenti mogli da povećaju svoj nivo fizičke aktivnosti.

Angina pektoris simptomi – Kakva su angina pektoris iskustva?

U daljem tekstu želimo da vam predočimo autentična angina pektoris iskustva ljudi sa ovim stanjem.

Zbog zaštite privatnosti pacijenata, sva sledeća angina pektoris iskustva ostaju anonimna.

Osetila sam stezanje u grudima tokom šetnje…

“Prvo sam primetila da nešto nije u redu kada sam počela da osećam jak pritisak u grudima svaki put kada bih hodala uzbrdo.

Osećala sam se kao da mi neko sedi na grudima, a ponekad se nelagodnost širila u levu ruku i vilicu. U početku sam mislila da je to samo stres ili da nisam u formi, ali su epizode ​​postajale sve češće.

To je bio trenutak kada sam zakazala pregled kardiologa. I da, pogađate, dijagnostikovana mi je stabilna angina pektoris nakon testa opterećnja.

Sada nosim tablete nitroglicerina sa sobom i obavezno pravim pauze kad god osetim da počinju simptomi. Takođe sam morala da promenim ishranu, prestala da pušim i počela da hodam sporijim tempom svaki dan.”

Za mene je to bio bol koji me je probudio noću

“Jedne noći sam se probudio sa osećajem stezanja u grudima, a uz sve to, mnogo sam se preznojavao.

Iskreno, mislio sam da ću doživeti srčani udar jer se bol širio u ramena i vrat. Zapravo, bol je bio toliko intenzivan da sam završio u hitnoj pomoći, gde su isključili srčani udar (hvala Bogu).

Ali, rečeno mi je da imam nestabilnu angina pektoris i od tada sam mnogo pažljiviji po pitanju svojih životnih navika.

Uzimam lekove tačno onako kako mi je propisano i redovno idem na kardiološke preglede.

Meni je lično bilo najstrašnije saznanje da bol u grudima može da se javi čak i kada se ne naprežem i kada odmaram.”

Zbog angine pektoris sam naučio svoje granice

“Ranije sam ignorisao blagu nelagodnost u grudima koju sam osećao dok sam se penjao uz stepenice, jer je ta nelagodnost nestajala posle nekoliko minuta odmora.

Međutim, vremenom je pritisak postajao jači i počeo da se javlja i pri manjim aktivnostima, čak i pri nošenju namirnica.

Nisam osećao oštar bol, već više kao da sam imao vezanu traku oko grudi.

Lepo sam otišao kod kardiologa da vidim o čemu se radi i rečeno mi je da imam angina pektoris uzrokovanu suženim koronarnim arterijama. I to me je opametilo.

Naučio sam svoje granice, naučio sam da pratim svoj ritam i izbegavam žurbu kroz svakodnevne aktivnosti. Lekovi, redovni odlasci i pregledi kod kardiologa, i lagane vežbe su mi, zapravo, pomogle da moji angina pektoris simptomi budu manji i pod kontrolom.

Posledično je sve to uticalo na moje veće samopouzdanje. Tako da ne, ne plašite se angine pektoris, ali nemojte je uzimati ni zdravo za gotovo.”

Stres je sve pogoršao…

“Za mene je emocionalni stres bio glavni okidač angine pektoris.

Kad god bih se preopteretila na poslu, osećala sam stezanje u grudima, zajedno sa kratkim dahom i vrtoglavicom. Stalno sam mislila da je to anksioznost dok mi lekar nije objasnio da stres može da izazove simptome angine pektoris. Za mene u tom trenutku – šok!

Kod mene su napadi angine pektoris obično trajali oko pet do deset minuta i prestajali su kada bih sela i opustila se.

Od tada sam počela da se fokusiram na to kako da upravljam stresom – bolji san, zdraviji obroci i vežbe disanja. I otkako sam napravila te promene, napadi angine pektoris se dešavaju mnogo ređe.”

Mislila sam da je u pitanju gorušica

“Moji simptomi angine pektoris su bili čudni jer sam uglavnom osećala pritisak u grudima, uz stalno podrigivanje i mučninu.

Mesecima sam to mislila da je gorušica, pre nego što me je moj lekar poslao kod kardiologa.

Nakon ispitivanja, otkrili su da zapravo imam angina pektoris.

I sada kada se osvrnem unazad, shvatam da bih se neobično umarala kad god bih se naprezala. Nije to bio onaj klasičan osećaj zadihanosti ili umora kada trenirate ili vežbate, već nekako mnogo drugačije.

Duže mi je bilo potrebno da dođem do daha, a sve vreme me je pratilo to stezanje u grudima pri naporu.

Zato sada mnogo više pažnje posvećujem suptilnim simptomima umesto da ih ignorišem. Lekovi, zdravija ishrana i izbegavanje teških obroka pomogli su mi da se dobro nosim sa anginom pektoris.”

Obično vežbanje mi je postalo zastrašujuće

“Nekada sam obožavao da trčim, ali na kraju sam počeo da osećam pritisak i bol u grudima svaki put kada bi mi se ubrzao rad srca.

I baš to me je nateralo da prestanem da trčim jer se nisam osećao bezbedno. Svaki put kada bih vežbao ili makar pomišljao na bilo kakav trening van trčanja je kod mene izazivalo anksioznost, upravo zbog pritiska i bola u grudima.

Bukvalno sam mislio da ću doživeti srčani udar ako počnem malo intenzivnije da trčim.

Odlagao sam dugo odlazak kod lekara, da budem iskren. Ali, anksioznost me je savladala, i odlučio sam da, ipak, odem kod kardiologa. Dijagnostikovana mie je angina pektoris i odmah sam počeo sa terapijom.

Sada i dalje vežbam, i dalje trčim, ali umerenije, kako ne bih “trigerovao” anginu pektoris. Jednostavno, sada pažljivije pratim svoje simptome, što mi je pomoglo da povratim poverenje u sebe i svoje telo.”

Bol u vilici me je zbunio

“Ljudi, ja nikada nisam očekivala da će se bol povezan sa srcem pojaviti u vilici i zubima. Imala sam i stezanje u grudima, ali zbog bola u vilici sam mislila da imam neki problem sa zubima, šta znam.

E sad, kod mene su se simptomi javljali uglavnom kada bih brzo hodala ili nosila nešto teško. Nepojmljivo mi je tada bilo da povežem probleme sa srcem i bol u vilici.

Lekar opšte prakse me je uputio kod kardiologa koji mi je dijagnostikovao angina pektoris i objasnio da se njeni simptomi mogu širiti u različite delove tela.

Od postavljanja dijagnoze, fokusirala sam se na kontrolu krvnog pritiska i holesterola. I dalje imam povremene simptome, ali odmaranje i uzimanje lekova obično drže stvari pod kontrolom.”

Kako se otkriva angina pektoris? (Dijagnoza)

Ukoliko se pitate kako se otkriva angina pektoris ili kako se utvrdjuje angina pektoris, jedino se putem temeljnog i detaljnog kardiološkog pregleda može postaviti dijagnoza angine pektoris.

Videli smo ranije koji su angina pektoris simptomi – bol u grudima, pritisak u grudima, stezanje u grudima i slično.

Međutim, ovde postoje tri stvari koje treba istaći.

Prvo, navedeni simptomi angine pektoris su uopšteni i oni mogu, ali ne moraju biti nužno povezani sa srcem. Čak i kada su ovi simptomi i povezani sa srcem, ne mora značiti da je prisutna koronarna (ishemijska) bolest srca i, posledično, angina pektoris.

Drugo, svaka osoba je različita, te će u tom smislu simptomi angine pektoris kod svakoga biti različiti u pogledu inteziteta, jačine, načina manifestacije i dužine trajanja. S tim u vezi, vrlo je lako pomešati simptome angine pektoris sa nekim drugim (ne)srčanim stanjima.

Treće, praksa je pokazala da mnogi ljudi sa anginom pektoris ni ne znaju, niti sumnjaju da imaju ovo stanje, čak i kada iskuse simptome. Štaviše, mnogi ih ignorišu.

Zbog svega navedenog, najbolji, najefikasniji i jedini ispravan način kako se otkriva angina pektoris je putem pregleda kardiologa.

Ovaj pregled, između ostalog, obuhvata uzimanje pacijentove medicinske istorije (anamneza), fizički pregled, kao i niz dijagnostičkih testova i procedura.

Dijagnostički testovi za otkrivanje angine pektoris mogu isključiti druga stanja i utvrditi da li je pacijentu potrebna hitna medicinska pomoć.

Kada pacijent oseti nelagodnost u grudima, kardiolog koristi niz testova da bi utvrdio da li je to posledica stanja koje se naziva akutni koronarni sindrom (AKS).

Kao što smo ranije rekli, to je stanje u kojem je dotok krvi u srčani mišić iznenada blokiran ili ograničen (sužen). Koliko je verovatno da je AKS uzrok angine pektoris, to lekar procenjuje uzimajući u obzir simptome pacijenta i faktore rizika za srčana oboljenja.

Ako je šansa za AKS veoma visoka ili veoma niska, onda dodatni testovi možda neće promeniti plan lečenja.

Medicinska istorija

Otkrivanje angine pektoris počinje sa pacijentovom medicinskom istorijom.

Lekar (kardiolog) će više želeti da sazna o simptomima pacijenta i faktorima rizika za srčana oboljenja, kao što su lična i porodična zdravstvena istorija. To se čini kako bi se utvrdilo da li su nelagodnost i bol u grudima posledica angine pektoris ili drugih uzroka.

Osim toga, neophodno je da pacijent obavezno obavesti lekara o svim faktorima rizika za srčane bolesti i druga medicinska stanja koja možda ima, uključujući dijabetes ili bolest bubrega.

Čak i ako bol u grudima nije uzrokovan anginom pektoris, to i dalje može biti simptom ozbiljnog medicinskog problema sa srcem, krvnim sudovima, grudnim mišićima, plućima ili digestivnim sistemom.

Između ostalih, lekar će pacijentu postaviti sledeća pitanja:

• Kakav je bol u grudima – oštar, tup, intenzivan?
• Gde tačno pacijent oseća nelagodnost u grudima?
• Koliko dugo bol u grudima traje?
• Koliko često se javlja, i kada se javi – koliko traje epizoda simptoma?
• Koliko je bol u grudima intenzivan?
• Šta ga izaziva, a šta ga ublažava?

Fizički pregled

Kao deo fizičkog pregleda, lekar može izmeriti krvni pritisak i otkucaje srca, opipati grudi i stomak, izmeriti temperaturu, poslušati srce i pluća, ali i proveriti puls pacijenta.

Dijagnostički testovi i procedure

U zavisnosti od vaših simptoma i faktora rizika, lekar će najverovatnije uraditi pojedine dijagnostičke testove kako bi utvrdio ili isključio anginu pektoris.

• Elektrokardiogram (EKG) može pomoći u prepoznavanju vrste angine pektoris i drugih ozbiljnih srčanih problema. Određeni EKG obrasci mogu biti znak nestabilne angine ili varijantne angine pektoris. Interesantno je da EKG ponekad može biti normalan čak i ako pacijent ima anginu pektoris. Inače, EKG je potpuno bezbolan test koji se koristi za snimanje električne aktivnosti srca.
• Rendgenski snimak grudnog koša je koristan u skriningu za plućne bolesti i drugih uzroka bolova u grudima, kao što su upala pluća i srčana insuficijencija. Sâm rendgenski snimak grudnog koša nije dovoljan za dijagnozu angine pektoris ili koronarne bolesti srca, ali može pomoći u isključivanju drugih uzroka vaših simptoma.
• Krvne analize mogu meriti nivo srčanog troponina u vašoj krvi kako bi pomogle lekaru da razlikuje nestabilnu anginu pektoris od srčanog udara. Troponin je vrsta proteina koji se nalazi u srčanim mišićima. Kada su srčani mišići oštećeni, troponin može da “procuri” u krvotok. Putem analiza krvne slike, lekar može takođe da proveri nivoe drugih proteina, određenih masti, holesterola i šećera u vašoj krvi.

Dakle, imajte na umu da nekada u slučajevima stabilne angine pektoris, nestabilne angine pektoris ili vrste srčanog udara koja se naziva infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta (NSTEMI), EKG možda neće pokazati nikakve abnormalnosti.

Međutim, ovaj test može pokazati znake nedostatka kiseonika u srčanom mišiću, kao što je inverzija T-talasa ili depresija ST segmenta.

Da bi proverio koliko dobro vaše srce funkcioniše, lekar može da vas podvrgne i nekim od sledećih testova srca.

• Ehokardiogram može da pokaže koliko dobro vaše srce pumpa krv u ostatak vašeg tela. Ovaj test može pomoći u identifikaciji problema u vašem srcu, kao što su krvni ugrušci ili oštećeni srčani zalisci.
• Srčana magnetna rezonanca (MRI) i drugi neinvazivni testovi mogu pomoći u proveri problema sa kretanjem srca ili snabdevanjem krvlju.
• Testiranje opterećenja (stres test – ergometrija) proverava koliko dobro vaše srce radi tokom vežbanja. Test opterećenja može pomoći da se potvrdi da li koronarna bolest srca izaziva simptome angine pektoris.
• Koronarna kompjuterizovana tomografija (CT) angiografija ispituje protok krvi kroz vaše koronarne arterije. Ovaj test može pomoći da se potvrdi da li imate koronarnu bolest srca.
• Invazivna koronarna angiografija omogućava lekaru da pažljivo prouči protok krvi kroz vaše srce i koronarne arterije. Ovaj test može pomoći u preciznoj identifikaciji koronarne bolesti srca i utvrđivanju da li operacija ili druge procedure mogu ublažiti simptome angine pektoris.
• Provokacioni test može pomoći u dijagnostikovanju varijantne i mikrovaskularne angine pektoris. Vaš lekar može koristiti ovaj test tokom invazivne koronarne angiografije kako bi utvrdio da li hemikalija koja uzrokuje simptome angine pektoris može izazvati spazam koronarnih arterija.

Šta “imitira” anginu pektoris?

Kada pacijent oseti bol u grudima, odnosno kada su prisutni angina pektoris simptomi, to ne znači nužno da pacijent ima anginu pektoris.

Upravo zato, lekari, zahvaljujući navedenim dijagnostičkim testovima, imaju određenu listu mogućih uzroka koje mogu da isključe prilikom otkrivanja angine pektoris.

U tom smislu, sledeća stanja mogu “imitirati” anginu pektoris po simptomima i ona spadaju u različite kategorije povezane sa sistemima unutar tela:

• Gastrointestinalna stanja, kao što su refluks kiseline, hijatalna hernija ili peptički ulkus;
• Plućna stanja, uključujući kolaps pluća (pneumotoraks), upalu pluća ili krvni ugrušak u plućima (plućna embolija);
• Muskuloskeletna stanja, kao što su kostohondritis (upala hrskavice u grudnom košu), povreda rebara, grč mišića ili povreda zida grudnog koša;
• Psihijatrijska stanja, poput napada panike ili generalizovane anksioznosti;
• Neishemijska srčana stanja koja uključuju srce, ali ne zbog blokada srčanih arterija (na primer, upala spoljašnjeg sloja srca, odnosno perikarditis, ili upala srčanog mišića, odnosno miokarditis);
• Vaskularna stanja koja uključuju krvne sudove, kao što je disekcija aorte.

Svako od ovih potencijalnih stanja mora se razmotriti i proveriti na osnovu simptoma pacijenta, njegove zdravstvene istorije i rezultata testova.

Da li je angina pektoris izleciva?

Ako se pitate da li je angina pektoris izleciva, za sada ne postoji poznati lek ili terapija koja može u potpunosti da izleči ovo stanje.

Ipak, dobra vest je da je angina pektoris “lečiva”, odnosno postoji veći broj načina kako se može upravljati ovim stanjem uz istovoremno visok nivo kvaliteta života i zdravlja.

Imajući u vidu da je angina pektoris simptom osnovne koronarne arterijske bolesti, a ne sâma bolest po sebi, fokus kod lečenja angine pektoris jeste na upravljanje njenim simptomima.

Takođe, akcenat je i na usporavanju i smanjenju rizika od određenih srčanih događaja, kao što su srčani udar i moždani udar.

Dakle, tri faktora igraju ključnu ulogu u tome kako se leci angina pektoris: promene načina života, upravljanje faktorima rizika i uzimanje određenih lekova.

Promene načina života uključuju redovno vežbanje, promenu načina ishrane, kontrolu telesne težine i prestanak pušenja.

Upravljanje faktorima rizika uključuje kontrolu krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi.

Lekovi poput aspirina, statina, ACE inhibitora (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima) ili blokatora receptora za angiotenzin (antagonisti angiotenzina) često se koriste kako bi se pomoglo u upravljanju ovim faktorima rizika i usporavanju progresije bolesti.

Postoje i određeni medikamenti koji mogu pomoći u kontroli simptoma i smanjenju rizika od ateroskleroze i srčanih komplikacija.

Neki lekovi deluju tako što smanjuju broj otkucaja srca, što je glavni faktor koji uzrokuje bol u grudima.

To uključuje beta-blokatore, ivabradin i određene vrste blokatora kalcijumovih kanala.

Međutim, blokatori kalcijumovih kanala ne bi trebalo da se koriste kod pacijenata sa određenom vrstom srčane disfunkcije.

Neki lekovi takođe mogu pomoći u lečenju bola i nelagodnosti u grudima tako što izazivaju opuštanje mišića u zidovima arterija. To pomaže arterijama da se prošire i poboljšaju protok krvi.

Između ostalih, ovi lekovi uključuju određene vrste blokatora kalcijumovih kanala, nitrate i nikorandil.

Drugi lek, koji se zove ranolazin, deluje drugačije smanjujući specifičnu vrstu disfunkcije u srčanim ćelijama.

Kako se leci angina pektoris?

U prethodnom delu teksta smo vam dali jedan opšti pregled o tome kako se leci angina pektoris.

Međutim, konkretan pristup lečenju angine pektoris zavisi od vrste angine pektoris, individualnih simptoma pacijenta, rezultata testova i rizika od komplikacija.

Nestabilna angina pektoris je urgentno stanje koje zahteva hitno lečenje u medicinskoj ustanovi, odnosno bolnici.

Za pacijente sa nestabilnom anginom, koja je teži oblik bola u grudima, lečenje se fokusira na smanjenje bola, minimiziranje oštećenja srca i smanjenje rizika od teških (fatalnih) ishoda.

Ako imate stabilnu anginu pektoris i vaši angina pektoris simptomi se ne pogoršavaju, najverovatnije ćete moći da je kontrolišete promenama načina života i lekovima za srce.

U slučaju da promene načina života i lekovi ne mogu da stave pod kontrolu vašu anginu pektoris, možda će vam biti potrebna medicinska procedura za poboljšanje protoka krvi i ublažavanje simptoma.

Angina pektoris simptomi se javljaju kada srčani mišić prima manje krvi bogate kiseonikom nego što mu je potrebno.

Da bi se ispravio taj nesklad, lečenje angine angine pektoris obično uključuje sledeća dva pristupa:

• Povećanje protoka krvi u srčani mišić kako bi mogao da dobije dovoljno kiseonika za rad.
• Smanjenje opterećenja srca kako bi mu bilo potrebno manje kiseonika za rad.

Lekovi za anginu pektoris

Ako vam je dijagnostikovana angina pektoris, lekar može da vam prepiše lekove brzog dejstva koje možete uzimati za upravljanje simptomima ovog stanja i ublažavanje bola.

Često se prepisuju i drugi lekovi koji pomažu u dugoročnom lečenju angine.

Izbor lekova može zavisiti od toga koju vrstu angine imate.

Beta-blokatori

Beta-blokatori pomažu vašem srcu da sporije i sa manjom snagom kuca. Ovi lekovi mogu pomoći u ublažavanju simptoma angine pektoris.

Neželjeni efekti mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu i uznemireni stomak. Ako imate varijantnu anginu pektoris, beta-blokatori mogu pogoršati vašu anginu.

Dakle, beta-blokatori potencijalno smanjuju rizik od smrti smanjenjem srčane frekvencije, snage srčanih kontrakcija i krvnog pritiska, što zauzvrat smanjuje potrebu srca za kiseonikom.

Nitrati

Nitrati, poput nitroglicerina, šire i opuštaju krvne sudove.

Ovo smanjuje opterećenje srca i takođe povećava protok krvi do srčanog mišića.

Ako ne možete da uzimate beta-blokatore, nitrati dugotrajnog dejstva su poželjnija alternativa. Nitratne pilule ili sprejevi deluju brzo i mogu ublažiti bol tokom epizode angine pektoris.

Uzimanje nitrata neposredno pre aktivnosti koja obično izaziva vašu anginu može pomoći u odlaganju ili izbegavanju simptoma angine pektoris.

Nitrati dugotrajnog dejstva su dostupni u obliku pilula ili flastera za kožu.

Ako ste hospitalizovani zbog bolova u grudima (najčešće zbog nestabilne angine pektoris), možete primiti intravenske (IV) nitrate kako bi se što brže ublažio bol od angine pektoris.

Neželjeni efekti nitrata mogu uključivati glavobolju i vrtoglavicu.

Prema tome, nitrati pomažu u ublažavanju bolova u grudima tako što izazivaju širenje krvnih sudova. Međutim, nisu pogodni za neke pacijente, uključujući one sa niskim krvnim pritiskom ili one koji su uzimali određene druge lekove u poslednjih 48 sati.

Blokatori kalcijumovih kanala

Blokatori kalcijumovih kanala opuštaju mišićne ćelije vašeg srca i krvnih sudova.

Ako ne možete da uzimate beta-blokatore ili nitrate, blokatori kalcijumovih kanala mogu biti opcija za ublažavanje simptoma angine pektoris.

Za varijantnu anginu, lekar će verovatno prepisati blokatore kalcijumovih kanala i izbegavati davanje beta-blokatora.

Neželjeni efekti blokatora kalcijumovih kanala mogu uključivati glavobolju, pospanost, uznemireni stomak i otok skočnog zgloba.

Vaš lekar može takođe prepisati lekove koji smanjuju rizik od srčanog udara, moždanog udara ili drugih kardiovaskularnih događaja.

• Antitrombocitni lekovi sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Ako imate stabilnu ili nestabilnu anginu, možda će vam biti potreban aspirin da biste smanjili rizik od komplikacija srčanih oboljenja. Vaš lekar može takođe prepisati kombinaciju aspirina sa klopidogrelom, prasogrelom, tikagrelorom ili drugim inhibitorima trombocita.
• Antikoagulantni lekovi (lekovi za razređivanje krvi – antikoagulansi), kao što je heparin, usporavaju zgrušavanje krvi i smanjuju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i budućih komplikacija. Ovi lekovi se za smanjenje rizika od ponovljenih srčanih udara i obično se primaju intravenozno za akutno lečenje.
• Statini sprečavaju stvaranje plaka i mogu usporiti koronarnu bolest srca. Statini takođe mogu ublažiti grčeve ili upale krvnih sudova, smanjujući rizik od komplikacija nakon hitne intervencije.

Ako i dalje imate simptome angine pektoris ili doživite ozbiljne neželjene efekte, vaš lekar može prepisati druge lekove.

Ranolazin može sprečiti da se simptomi angine javljaju češće.

Kada se daje sa drugim lekovima za anginu pektoris, ranolazin takođe može doprineti tome da povećate količinu fizičke aktivnosti koju možete da obavljate bez izazivanja simptoma angine pektoris.

Neželjeni efekti mogu uključivati vrtoglavicu, glavobolju, zatvor i mučninu.

Lekari ponekad prepisuju ovaj lek za mikrovaskularnu anginu ili za refraktornu anginu koja ne reaguje na druge tretmane.

Ranolazin može biti zamena za nitrate kod muškaraca koji imaju stabilnu anginu i uzimaju lekove za erektilnu disfunkciju.

Morfin je opioid i snažan lek protiv bolova koji, dakle, može ublažiti bol i pomoći u opuštanju mišića u vašim krvnim sudovima.

Vaš lekar ga može predložiti ako imate jake bolove i ako drugi lekovi (nitrati, recimo) ne pružaju dovoljno olakšanja i ne pomažu u upravljanju anginom pektoris.

Medicinske procedure za anginu pektoris

Ako promene načina života i lekovi ne daju željenih rezultata, možda će vam biti potrebna medicinska procedura za lečenje osnovnog medicinskog stanja koje uzrokuje anginu pektoris.

Koronarna arterijska bajpas transplantacija (CABG) može pomoći u lečenju koronarne bolesti srca i ublažavanju angine.

CABG može poboljšati protok krvi u vaše srce, ublažiti bol u grudima i pomoći u sprečavanju srčanog udara.

Perkutana koronarna intervencija (PCI), poznata i kao koronarna angioplastika, može otvoriti sužene ili blokirane krvne sudove koji snabdevaju srce krvlju.

Ova procedura zahteva srčanu kateterizaciju.

Lekar može takođe da vam postavi malu mrežastu cevčicu, ili stent, u arteriju kako bi pomogao da arterija ostane otvorena.

Kombinovanje perkutanne koronarne intervencije (PCI) sa određenim lekovima koji šire koronarne arterije može pomoći u ublažavanju vazospastične (varijantne) angine.

Pregled kardiologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu već dugi niz godina sprovodi temeljne, kompletne, detaljne i profesionalne kardiološke preglede. 

Kardiološke preglede u prijatnom ambijentu naše ordinacije obavljaju iskusni kardiolozi specijalisti sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA) i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

U cilju otkrivanja i dijagnostikovanja angine pektoris, koristimo najsavremenije procedure i alate, kako bismo utvrdili tačan uzrok ovog stanja.

Pregled kardiologa u našoj ordinaciji je neinvanzivan, bezbolan, traje od 15 do 30 minuta i ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.

Za sve pacijente, kojima pružamo individualnu kardiološku negu u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem, pripremili smo pakete kardioloških usluga koji se sastoje iz više različitih pregleda tokom jednog dana.

Takođe, ako izaberete jedan od sledećih kardioloških paketa usluga, imaćete i značajan popust na pregled na naginu pektoris kod nas.

Nudimo vam:

1) Kardiovaskularni skrining test

• Laboratorijske analize: Kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, lipidni status (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, indeks ateroskleroze, vaskularni rizik, fT4, TSH)
• 24h holter EKG-a
• 24h holter pritiska
• EKG sa analizom
• Utrazvučni pregled vrata
• CDS (kolor dopler) krvnih sudova vrata
• Pregled kardiologa
• Utrazvučni pregled srca sa doplerom
• Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda

2) Sistematski kardiološki pregled

• Laboratorijske analize: Kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, lipidni status (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, indeks ateroskleroze, vaskularni rizik)
• 24h holter EKG-a
• 24h holter pritiska
• EKG sa analizom
• Pregled kardiologa
• Utrazvučni pregled srca sa doplerom
• Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda

3) Veliki kardiološki pregled

• 24h holter (EKG-a ili pritiska, po izboru)
• Utrazvučni pregled srca sa doplerom
• EKG sa analizom
• Pregled kardiologa
• Ekspertski izveštaj za svaki od navedenih pregleda

Pored svega toga, našim pacijentima obezbeđujemo:

• Kardiološki pregled sa kolor doplerom srca i EKG-om (53% popusta),
• Potpuni skrining zdravlja (66% poputa),
• Vaskularni dopler skrining (74% popusta).

Angina pektoris simptomi i te kako mogu biti neugodni i ograničavajući.

Ali, uz pravovremenu dijagnozu ovog stanja, kao i osnovnog uzroka koje izaziva anginu pektoris, rizik od svih mogućih komplikacija se može svesti na minimum.

Osim toga, dijagnostikovanje angine pektoris omogućava i određivanje adekvatne terapije koja značajno može poboljšati kvalitet života pacijenta.

I upravo je to nama cilj – da vam otkrivanjem i utvrđivanjem ovog stanja (i njenog uzroka) omogućimo da upravljate ovim stanjem, a ne da angina pektoris upravlja vama.

Stoga, ako osetite bilo koje simptome angine pektoris, ne ustručavajte se da nam se javite istog tretnutka.

Zakažite pregled kardiologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” već sada.