Povišeni krvni pritisak može da dovede do velikih zdravstvenih problema.
Srce je najvažniji organ u telu. Ono pumpa krv preko arterija i kapilara snabdevajući na taj način sve organe. Dok je količinom krvi koju ono pumpa, kao i količinom otpora krvnom protoku u arterijama određen krvni pritisak.
Maksimalan pritisak nastaje kada srce radi, tj. kada krv ispunjava arterije. Naziva se sistolni ili gornji pritisak. Minimalna vrednost se javlja prilikom odmora srca između dva otkucaja i poznat je kao dijastolni ili donji pristisak. Upravo ovim dvema vrednostima se iskazuje krvni pritisak prilikom merenja.
Ranije studije su smatrale da je normalni iznos za gornji 120, a za donji 80. Međutim, pre dve godine Evropsko kardiološko udruženje je uvelo nova pravila, te sada on iznosi 130/90, dok je za osobe preko 60 godina ta vrednost viša – 140/90 mmHg.
S obzirom da odstupanje od normalnih vrednosti može da bude znak bolesti srca i drugih ozbiljnih stanja, lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju na rizike koje donosi povišeni krvni pritisak.
Ljudi, često, nisu svesni da imaju povišeni krvni pritisak
Povišeni krvni pritisak, odnosno hipertenzija, je trenutno najmasovnija bolest sa preko 2 milijarde obolelih u svetu.
Procenjuje se da u našoj zemlji svaki drugi stanovnik ima povišeni krvni pritisak. Do 55. godine češća je pojava kod muškaraca. U periodu od 55. do 64. godine pogađa podjednako oba pola, dok nakon toga podaci ukazuju da veći broj žena oboleva.
Čak polovina pacijenata nije bila svesna da imaju povišeni krvni pritisak. Obično, sistematski kardiološki pregled ili lečenja neke druge bolesti otkrije i ovaj problem. Poražavajući podaci dodatno zabrinjavaju zbog činjenice da mnogi pacijenti povišeni krvni pritisak olako shvataju, pa ne uzimaju redovno propisanu terapiju.
Koliko je povišeni krvni pritisak opasan po zdravlje?
U 90 odsto slučajeva ne zna se tačan uzrok povišenom krvnom pritisku. Kao faktori rizika za ovu tzv. primarnu (idiopatsku, esencijalnu) hipertenziju navode se loš način života. To se, pre svega, odnosi na stalnu izloženost stresu, nedostatak sna, nepravilnu ishranu, gojaznost, povećano konzumiranje alkohola, cigareta i energetskih napitaka.
U 10 odsto slučajeva hipertenzija je izazvana nekim drugim problemom, kao što su srčane smetnje, oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, problemi sa štitnom žlezdom. Ona se naziva sekundarna hipertenzija.
Povišeni krvni pritisak direktno pogađa srce. Kod 7 od 10 pacijenata dovodi do potpunog otkazivanja i smrti. Takođe, kod većine pacijenata koji su doživeli moždani udar, bila je prisutna hipertenzija.
Kao posledica visokog pritiska može se javiti i aneurizma, koja je opasna po život, zatim problemi sa pamćenjem i vidom, pa i metabolički sindrom (preplitanje 3 ili više zdravstvenih problema).
Simptome koje ne smete zanemariti
Povišeni krvni pritisak najčešće ne pokazuje karakteristične simptome. Upravo je to glavni razlog zašto je malo ljudi svesno da imaju problem. Iako ne postoji izražena tegoba, to ne znači da srce i krvni sudovi ne trpe opterećenje.
Kod ekstremne hipertenzije javlja se jaka glavobolja, bol u grudima, vrtoglavica, mučnina i curenje krvi iz nosa.
Jedini sigurni način da proverite da li bolujete od povišenog krvnog pritiska jeste redovno merenje, koje može da vrši vaš porodični lekar ili vi, sami, pomoću kućnih aparata za merenje. Da bi se tačno utvrdila vrednost pritiska potrebno je više puta obaviti merenje u određenom vremenskom intervalu. Ukoliko je svaki put pritisak bio iznad normalnog, vreme je da se javite lekaru.
Kao preventiva za rano otkrivanje problema, preporučuje se da godišnji skrining zdravlja obuhvati i kardiološki pregled sa ultrazvukom srca.
Promene temperature koje najavljuju dolazak toplih dana, naročito, pogoduju povećanju krvnog pritiska. Zato je sada pravi trenutak da zakažete pregled u privatnoj lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.