Bolesti bubrega - Ovo su prvi simptomi koji se često zanemaruju

Bolesti bubrega predstavljaju sva ona stanja koja se negativno odražavaju na pravilnu funkciju bubrega.

Drugim rečima, bolesti bubrega mogu uticati na sposobnost organizma (tačnije – bubrega) da prečisti krv, filtrira višak vode iz krvi i pomogne u kontroli krvnog pritiska.

Između ostalog, oboljenja bubrega, čiji je broj relativno veliki, mogu uticati na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i metabolizam vitamina D koji je esencijalan za brojne funkcije u telu.

Koja su sve oboljenja bubrega? Koji su prvi znaci ili prvi simptomi bolesti bubrega? Šta znači “otkazivanje bubrega” i koji su simptomi ovog stanja?

Kako se otkrivaju i leče oboljenja bubrega?

Saznajte sve o bolestima bubrega u našem blogu.

Šta su bolesti bubrega?

Da bismo bolje razumeli šta su bolesti bubrega, neophodno je malo bolje sagledati ulogu bubrega u organizmu.

Naime, bubrezi su parni organi otprilike veličine pesnice koji se nalaze na dnu grudnog koša. Sa obe strane kičme nalazi se po jedan bubreg.

Bubrezi su, prosto, neophodni za zdrav život.

Između ostalog, bubrezi su organi odgovorni za filtriranje otpadnih proizvoda i toksina u telu, viška vode u organizmu i drugih nečistoća iz krvi.

Nakon što ih bubrezi isfiltriraju, toksini se “skladište” u bešici, a zatim se mokrenjem izbacuju iz organizma.

Prema tome, bubrezi imaju veoma važnu i neizostavnu funkciju u čišćenju i prirodnoj detoksikaciji organizma.

Bubrezi takođe regulišu pH vrednost krvi, nivo soli i kalijuma u telu. Oni proizvode hormone koji regulišu krvni pritisak i kontrolišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Bubrezi čak aktiviraju oblik vitamina D koji pomaže telu da apsorbuje kalcijum.

Dakle, zdravi bubrezi:

Održavaju ravnotežu vode i minerala (kao što su natrijum, kalijum i fosfor) u krvi;
Uklanjaju otpad i toksine iz krvi nakon varenja, mišićne aktivnosti i izlaganja hemikalijama ili lekovima;
Proizvode enzim renin, koji telo koristi radi regulacije i kontrole krvnog pritiska i ravnoteže tečnosti u telu;
Proizvode hemikaliju, odnosno glikoproteinski hormon koji se zove eritropoietin, čija je funkcija stimulacija stvaranja (eritropoieza) crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u koštanoj srži;
Proizvode aktivni oblik vitamina D, potreban za zdravlje kostiju, imunitet, mišćnu funkciju i brojne druge telesne funkcije;
Filtriraju svu krv u telu na svakih 30 minuta.

Kako bolesti bubrega utiču na bubrežnu funkciju?

Bolesti bubrega, kao grupni naziv za brojna stanja ili oštećenja bubrega, uzrokuju to da se toksini, štetne materije, otpadni proizvodi i višak tečnosti nakupljaju u organizmu.

To može izazvati oticanje zglobova, mučninu, slabost, loš san i kratak dah.

Bez pravovremene dijagnoze i lečenja, bilo koja bolest bubrega ima tendenciju da se pogorša, što na kraju može do otkazivanja rada bubrega.

To znači da nelečene bolesti bubrega na kraju mogu uzrokovati potpuni prestanak svih bubrežnih funkcija.

Ovo je ozbiljno i životno ugrožavajuće stanje.

Dakle, bubrežne bolesti se javljaju kada, iz bilo kog razloga, dođe do akutnog ili hroničnog oštećenja rada bubrega koje onemogućava bubrezima da obavljaju svoje normalne funkcije.

Između ostalog, bolesti bubrega mogu biti uzrokovane dijabetesom, visokim krvnim pritiskom (hipertenzija) i raznim drugim akutnim, i ponajviše, hroničnim stanjima.

Bilo koja bolest bubrega može dovesti do drugih zdravstvenih problema, uključujući slabu mineralnu gustinu kostiju (osteoporoza), oštećenje nerava i neuhranjenost (nutritivna deficijencija).

Ako se bolest bubrega vremenom pogorša, kao što smo istakli, bubrezi mogu potpuno prestati da rade.

To znači da će biti potrebna dijaliza da bi se obavljala funkcija bubrega.

Dijaliza je, inače, tretman koji filtrira i prečišćava krv pomoću posebnih medicinskih aparata. Ovaj tretman ne može izlečiti bolest bubrega, ali može produžiti život.

Koje su vrste bolesti bubrega?

Postoji zaista veliki broj, odnosno mnogo vrsta bolesti bubrega. Neke od njih su uobičajene, dok su neke od njih izuzetno retke.

Svako od oboljenja bubrega ima svoje uzroke, simptome i posledice po organizam.

Neke bolesti bubrega su genetske, što znači da se često javljaju u porodicama. Dok su druge uzrokovane autoimunim stanjima, gde imuni sistem pogrešno napada tkiva bubrega.

Da ne bismo nabrajali i opisivali svaku moguću bolest bubrega – pošto, ponavljamo, ima ih prilično mnogo – navešćemo vam neke bolesti bubrega koje su se u praksi pokazale najčešćim.

1. Hronična bolest bubrega

Najčešći oblik bolesti bubrega je hronična bolest bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija.

Hronična bolest bubrega je, kao što naziv sugeriše, dugotrajno stanje koje se vremenom ne poboljšava.

Obično je uzrokovana visokim krvnim pritiskom, odnosno hipertenzijom.

Visok krvni pritisak je opasan za bubrege jer može povećati pritisak na glomerule.

Glomeruli su sićušni krvni sudovi u bubrezima gde se krv prečišćava. Vremenom, povećani pritisak oštećuje ove sudove, a funkcija bubrega počinje da opada.

Kod hronične bubrežne bolesti, funkcija bubrega će se vremenom pogoršati do tačke u kojoj bubrezi više ne mogu pravilno da obavljaju svoj posao.

U ovom slučaju, osoba bi morala da ide na dijalizu, tretman koji filtrira višak tečnosti i otpadnih materija iz krvi.

Kao što smo i istakli ranije, dijaliza može pomoći u lečenju bolesti bubrega, ali je ne može izlečiti.

Transplantacija bubrega može biti još jedna opcija lečenja u zavisnosti od individualnog stanja osobe sa hroničnom bolešću bubrega.

Dijabetes je takođe glavni uzrok hronične bolesti bubrega.

Povišen nivo šećera u krvi vremenom oštećuje krvne sudove u bubrezima.

To znači da bubrezi ne mogu pravilno da prečiste krv.

Otkazivanje bubrega može nastati kada se telo preoptereti toksinima, zbog nemogućnosti prečišćavanja krvi.

Evo i koje su bolesti bubrega simptomi, kada je u pitanju hronična bolest bubrega:

Smanjena količina urina
Otok oko očiju
Otok u zglobovima i stopalima
Mučnina
Otežano disanje
Umor
Konfuzija
Bol ili pritisak u grudima
Napadi

2. Kamen u bubregu

Kamen u bubregu je još jedan čest problem sa bubrezima.

U pitanju je tvrda naslaga minerala ili soli koja je formirana, odnosno kristalisana unutar bubrega.

Ali, kamen u bubregu se može formirati unutar mokraćovoda (uretera) ili mokraćne bešike.

Kamen u bubregu se generalno javlja kada postoji višak mineralnih soli, kao što su kalcijum oksalat ili kalcijum fosfat, ali i kada postoji višak mokraćne kiseline u organizmu.

U najvećem broju slučajeva, kamen u bubregu se izbacuje iz tela tokom mokrenja. Izbacivanje kamena u bubregu može biti izuzetno bolno, ali retko izaziva značajne probleme.

Neko sa kamenom u bubregu neće osećati bilo kakve simptome. Dok će neki drugi ljudi iskusiti sledeće simptome kamena u bubregu:

Bol u predelu bokova, donjem delu stomaka ili preponama
Krv u mokraći (ružičasta, smeđa ili crvena mokraća)
Bol ili peckanje pri mokrenju
Učestalo mokrenje
Otežano mokrenje
Zamućen urin ili neprijatan miris urina
Mučnina ili povraćanje
Povišena telesna temperatura sa groznicom i drhtavicom (ako postoji infekcija)
Infekcije urinarnog trakta koje se ponavljaju

3. Infekcije bubrega

Infekcije bubrega ili pijelonefritis su posebna vrsta bolesti bubrega, odnosno infekcije urinarnog trakta.

One (infekcije) se obično javljaju u bilo kom delu urinarnog trakta (bubrezi, mokraćovod mokraćna bešika, uretra).

Infekcije bubrega nastaju kada infekcija iz uretre ili mokraćne bešike dospe do bubrega.

Iako ređa pojava, infekcija se može proširiti sa drugih mesta u telu na bubrege putem krvi ili nakon operacije bubrega.

Kada su u pitanju bolesti bubrega simptomi, evo i kako da prepoznate infekcije bubrega:

Povišena telesna temperatura i groznica
Drhtavica
Mučnina
Povraćanje
Bol u bokovima, leđima, stomaku ili preponama
Povećana učestalost mokrenja ili nagon za mokrenjem
Bol ili peckanje pri mokrenju
Zamućen urin ili ili urin neprijatnog mirisa
Krv u urinu (ružičasti, smeđi ili crveni urin)

4. Akutna povreda ili oštećenje bubrega (akutna bubrežna insuficijencija)

Takođe se naziva i akutna bubrežna insuficijencija koja uzrokuje oštećenje ili otkazivanje bubrega u kratkom vremenskom periodu.

Akutna bubrežna insuficijencija (ABI) može oštetiti i druge organe, kao što su srce, pluća i mozak.

Uzroci ABI, između ostalih, mogu uključivati velike opekotine, šok (nagli pad krvnog pritiska), prekomerno krvarenje, tešku dehidraciju ili upotrebu lekova.

Češće se javlja kod starijih osoba i hospitalizovanih pacijenata, posebno onih kojima je potrebna intenzivna nega.

Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od uzroka, intenziteta i težine ABI.

Neke osobe mogu biti asimptomatske, odnosno kod nekih ljudi uopšte ne moraju biti prisutni simptomi ABI.

Između ostalog, bolesti bubrega simptomi, kada je u pitanju akutna bubrežna insuficijencija, uključuju:

Smanjena zapremina ili volumen urina
Otok oko očiju
Otok u zglobovima i stopalima
Mučnina
Kratak dah
Umor
Konfuzija
Bol ili pritisak u grudima
Napadi

5. Bubrežne ciste

Bubrežna cista je kesica ili struktura slična kesici ispunjena tečnošću.

Takođe se nazivaju jednostavne bubrežne ciste i razlikuju se od genetskog stanja koje se naziva policistična bolest bubrega koja uzrokuje stvaranje brojnih cista koje oštećuju bubrege.

Tačan uzrok jednostavnih bubrežnih cista nije poznat.

Mogu se steći kada povreda ili oštećenje bubrega izazove akumulaciju tečnosti na malom području, što dovodi do stvaranja ciste.

Bubrežne ciste, kao posebne vrste bolesti bubrega, ne moraju izazvati nikakve simptome dok cista ne pukne, ne prokrvari ili ne postane veća i počne da pritiska susedne strukture, kao što su živci.

Simptomi mogu uključivati:

Bol u bokovima, leđima ili stomaku
Povećanu učestalost mokrenja
Krv u urinu (ružičasti, smeđi ili crveni urin)
Povišenu telesnu temperaturu

6. Rak bubrega

Rak bubrega nastaje kada ćelije u bubregu nekontrolisano rastu.

Najčešći tip raka bubrega naziva se karcinom bubrežnih ćelija, koji čini oko 90% svih karcinoma bubrega.

Druge vrste raka bubrega uključuju prelazni ćelijski karcinom, Vilmsov tumor (nefroblastom) i sarkom bubrega.

Iako tačan uzrok raka bubrega nije poznat, određeni faktori mogu povećati rizik, kao što su pušenje, porodična istorija raka bubrega, gojaznost i visok krvni pritisak.

Rak bubrega generalno ne izaziva nikakve simptome dok ne bude u uznapredovalom stadijumu.

Evo i koje su bolesti bubrega simptomi, kada govorimo o raku bubrega:

Krv u urinu
Bol u bokovima, leđima ili stomaku
Zadebljanje ili osećaj kvrge u bokovima
Neobjašnjiv gubitak težine
Umor
Bledolikost
Gubitak apetita

7. Glomerulonefritis

Glomerulonefritis ili glomerularna bolest bubrega je zapaljenje glomerula.

Glomeruli su izuzetno male strukture unutar bubrega koje filtriraju krv.

Glomerulonefritis mogu izazvati infekcije, lekovi ili poremećaji koji se javljaju tokom ili ubrzo nakon rođenja (urođene abnormalnosti).

Ovo stanje često prolazi samo od sebe.

8. Policistična bolest bubrega

Policistična bolest bubrega je genetski poremećaj koji uzrokuje rast brojnih cista (malih kesica sa tečnošću) u bubrezima.

Ove ciste mogu ometati normalne funkcije bubrega i izazvati otkazivanje bubrega.

Važno je napomenuti još jednom da su pojedinačne ili jednostavne bubrežne ciste prilično česte i skoro uvek bezopasne.

Policistična bolest bubrega je posebno, ozbiljnije stanje.

Ostale bolesti bubrega

Lupusni nefritis

Lupus je autoimuna bolest, što znači da imuni sistem napada zdrave ćelije, odnosno zdrava tkiva.

Lupus nefritis je stanje kada imuni sistem napada bubrege, prepoznajući ih kao strano telo.

Intersticijalni nefritis

Ova bolest bubrega se javlja kada osoba ima lošu reakciju na lek koji ograničava sposobnost bubrega da filtriraju toksine.

Kada se prestane sa uzimanjem leka, zdravlje bubrega bi trebalo da se poboljša.

Bolest bubrega posredovana APOL1

Apolipoprotein L1 je protein koji je kod ljudi kodiran genom APOL1. Ovaj protein ima važnu ulogu u imunom sistemu kod ljudi, posebno u zaštiti od određenih parazitskih infekcija.

Normalno, gen APOL1 pomaže u stvaranju pomenutog proteina imunog sistema, ali ako osoba nasledi mutiranu verziju gena od oba roditelja, onda ona može biti izložena većem riziku od bolesti bubrega.

Koji su uzroci i faktori rizika za bolesti bubrega?

Ljudi sa dijabetesom imaju veći rizik od nastanka bolesti bubrega.

Dijabetes je vodeći uzrok bolesti bubrega, čineći oko 44 procenta novih slučajeva.

Takođe je veća verovatnoća da će kod osobe nastati oboljenje bubrega u slučaju:

Visokog krvnog pritiska
Starijih osoba
Postojanja drugih članova porodice sa hroničnom bolešću bubrega

Budući da se sve bolesti bubrega načelno mogu podeliti na akutne i hronične, samim tim se i uzroci bolesti bubrega generalno mogu podeliti na akutne i hronične.

Uzroci akutne bolesti bubrega

Ako bubrezi iznenada prestanu da rade, to se naziva akutnim oštećenjem ili povredom bubrega, odnosno pomenutom akutnom bubrežnom insuficijencijom (ABI).

Glavni uzroci ABI su:

Nedovoljan protok krvi do bubrega
Direktno oštećenje bubrega
Urin zaostaje u bubrezima

To se može desiti u sledećim slučajevima:

Traumatska povreda sa gubitkom krvi, kao što je saobraćajna nesreća;
Dehidriranost ili raspadanje mišićnog tkiva, kada se previše proteina toksičnih za bubrege šalje u krvotok;
Stanje šoka u slučaju teške infekcije koja se zove sepsa;
Uvećana prostata ili kamen u bubregu koji blokiraju protok urina;
Uzimanje određenih lekova ili je osoba u blizini određenih toksina koji direktno oštećuju bubrege;
Komplikacije tokom trudnoće, kao što su eklampsija i preeklampsija;

Autoimune bolesti takođe mogu izazvati akutno oštećenje bubrega.

Ljudi sa teškim srčanom insuficijencijom ili teškim bolestima jetre često takođe doživljavaju akutno oštećenje bubrega.

Uzroci hronične bolesti bubrega

Kada bubrezi ne funkcinišu dobro najmanje 3 meseca, to se naziva hroničnom bolešću bubrega (hronična insuficijencija bubrega).

U ranima fazama, osoba možda neće imati bilo kakve simptome, ali tada je najefikasnije lečiti ovo stanje.

Dijabetes (tipovi 1 i 2) i visok krvni pritisak su najčešći krivci za hroničnu bolest bubrega.

Visok nivo šećera u krvi tokom vremena može oštetiti bubrege.

S druge strane, visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove, uključujući i one koji idu do bubrega.

Urođene mane mogu blokirati urinarni trakt ili uticati na bubrege.

Jedna od najčešćih uključuje jednu vrstu ventila između bešike i uretre. Urolog često može da izvrši operaciju kako bi otklonio ove probleme, koji se, inače, mogu otkriti dok je beba još u materici.

Lekovi i toksini takođe mogu uzrokvoati hroničnu bolest bubrega.

Između ostalog, to uključuje trovanje olovom, dugotraju (zlo)upotrebu pojedinih lekova, uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove, poput ibuprofena, kao i korišćenje droga intravenoznim putem.

Koji su prvi simptomi bolesti bubrega?

Postavlja se pitanje koji su prvi simptomi bolesti bubrega, odnosno u čemu se ogledaju prvi znaci bolesti bubrega?

Kako znati na prvu loptu da neko ima oboljenje bubrega?

Interesantno je da u ranim fazama bolesti bubrega najčešće nema bilo kakvih simptoma.

Na primer, čak 9 od 10 odraslih osoba sa hroničnom bolešću bubrega ne zna da ima ovo stanje.

Tokom ranih faza bolesti bubrega, bubrezi i dalje mogu dovoljno da funkcionišu da bi se osoba osećala zdravo.

Međutim, kako oboljenja bubrega napreduju od ranih ka kasnijim stadijumima, javljaju se i prvi simptomi bolesti bubrega.

Evo i koji su prvi znaci bolesti bubrega.

Penasti urin

Jedan od najranijih simptoma bolesti bubrega je protein koji praktično curi u urin. Ovo se naziva proteinurija, stanje prekomernih količina proteina u bubregu.

Znaci proteinurije uključuju upornu penu ili mehuriće u urinu.

Penasti urin može imati nekoliko slojeva malih do srednjih mehurića koji zahtevaju više ispiranja da bi se očistili iz WC šolje.

Ovo se razlikuje od normalnog urina, koji može imati jedan sloj velikih mehurića koji se brzo raspršuju.

Često mokrenje noću

Višak nakupljanja tečnosti može izazvati prekomerno mokrenje noću. Ovo stanje se naziva nokturija.

Često buđenje tokom noći takođe može poremetiti san, što dovodi do nesanice i umora.

Otok (Edem)

Kada bubrezi nisu u stanju da očiste višak tečnosti i otpadnih materija iz tela, onda može doći do akumulacije viška tečnosti u organizmu, odnosno oticanja ili edema.

Otok se može javiti u nogama, stopalima ili zglobovima, a ređe u rukama ili licu. Otečenost se može javiti i oko očiju, naročito ujutru.

Uz otok, neki ljudi imaju grčeve u mišićima.

Umor

Bolesti bubrega mogu izazvati osećaj umora i slabosti. Takođe, može doći i do poteškoća sa koncentracijom.

Jedna od komplikacija bolesti bubrega je anemija, odnosno malokrvnost koja takođe može izazvati slabost i umor.

Svrab i suva koža

Pored filtriranja krvi, bubrezi podržavaju zdravlje kostiju i pravilan nivo minerala u krvi.

Svrab kože može biti znak bolesti kostiju i nedostatka minerala povezanih sa uznapredovalom bolešću bubrega.

Osim toga, bolesti bubrega mogu uzrokovati suvu i perutavu kožu.

Bolovi u kostima ili zglobovima

Ljudi sa uznapredovalom bolešću bubrega mogu iskusiti bol u kostima ili zglobovima.

Bubrezi su odgovorni za filtriranje i održavanje određenih minerala i hormona važnih za zdravlje kostiju.

Kratak dah

Neki ljudi sa težim simptomima bolesti bubrega osećaju kratak dah, koji se takođe naziva dispneja.

Ovo se može javiti tokom fizičke aktivnosti i ometati svakodnevne aktivnosti.

Kasniji simptomi bolesti bubrega

U uznapredovalim stadijumima bolesti bubrega, bolesti bubrega simptomi mogu uključivati:

Bol u grudima
Suvu kožu
Svrab
Utrnulost
Lak zamor
Kratak dah
Grčeve u mišićima
Pogoršanje otoka (edema)
Teškoće sa koncentracijom
Gubitak apetita
Promene ukusa i mirisa
Probleme sa spavanjem
Mučninu
Povraćanje
Gubitak težine
Smanjen seksualni nagon
Nagli porast nivoa kalijuma (hiperkalemija)
Perikarditis (zapaljenje srčane maramice)

Ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću mogu razviti i druga stanja, kao što su anemija, bolesti kostiju i neuhranjenost.

U čemu se sastoje otkazivanje bubrega simptomi?

Otkazivanje bubrega (bubrežna insuficijencija) znači da jedan ili oba bubrega više ne funkcionišu dobro sami.

Bubrežna insuficijencija je ponekad iznenadna i brzo nastaje (akutna bubrežna insuficijencija ili aktuno oštećenje bubrega).

U ostalim slučajevima, bubrežna insuficijencija je dugoročno stanje koje se vremenom polako pogoršava (hronična bubrežna insuficijencija ili hronična bolest bubrega).

Otkazivanje bubrega simptomi mogu se pogoršati do najtežeg stadijuma – terminalne bubrežne insuficijencije (TBI), koja je smrtonosna bez lečenja.

Ako osoba ima terminalnu bubrežnu insuficijenciju, ona može preživeti nekoliko dana ili nedelja bez lečenja.

Uz pravilno lečenje, osoba može imati dobar kvalitet života dok se nosi sa bubrežnom insuficijencijom.

Kada su u pitanju otkazivanje bubrega simptomi, mnogi ljudi imaju malo ili nimalo simptoma u ranim fazama bubrežne insuficijencije.

Međutim, hronična bolest bubrega i dalje može izazvati oštećenja, čak i ako se osoba oseća dobro.

Otkazivanje bubrega simptomi variraju od osobe do osobe.

Evo i koji su upozoravajući znakovi ili simptomi da bubrezi prestaju da rade:

Ekstremni umor (zamor)
Mučnina i povraćanje
Zbunjenost ili problemi sa koncentracijom
Otok (edem), posebno oko ruku, članaka ili lica/očiju
Promene u učestalosti mokrenja
Mišićni grčevi
Suva koža ili svrab kože
Slab apetit ili hrana može imati metalni ukus

Kako se ogledaju bolesti bubrega kod dece?

Bolesti bubrega kod dece se definišu na isti način kao i oboljenja bubrega kod odraslih.

Dakle, to je stanje u kojem je došlo do oštećenja bubrega, zbog kojih oni ne mogu da filtriraju krv kako bi trebalo. Samim tim, i kod dece može doći da nakupljanja otpadnih produkata, toksina i tečnosti u organzimu.

Bolesti bubrega kod dece takođe mogu biti:

Akutne – iznenadno i naglo opadanje funkcije bubrega koje obično traje kratko, ali čije posledice mogu biti dugotrajne;
Hronične – postepeno i dugotrajno oštećenje rada bubrega koje može vremenom dovesti do otkazivanja bubrega.

Bolesti bubrega kod dece nisu česte.

Čak se i ne zna koliko dece je pogođeno bolestima bubrega, budući da mnoga deca imaju vrlo malo ili nimalo simptoma u ranim fazama bolesti.

Hronična bolest bubrega je češća kod muške nego kod ženske dece.

Komplikacije bolesti bubrega kod dece mogu uključivati:

Anemiju
Kardiovaskularne bolesti ili srčane bolesti
Neravnotežu elektrolita u krvi, posebno kalijuma
Probleme sa rastom, posebno niže od prosečne visine
Visok krvni pritisak ili hipertenziju
Infekcije
Metaboličku acidozu
Poremećaj minerala i kostiju
Kognitivne probleme
Urinarnu inkontinenciju

Bolesti bubrega kod dece mogu uticati i na druge načine na njihov život, uzrokujući probleme vezane za ponašanje, odnose sa drugima i samopoštovanje.

Deca sa hroničnom bolešću bubrega mogu imati poteškoća sa koncentracijom i učenjem, i mogu sporije razvijati jezičke i motoričke veštine od svojih vršnjaka.

Deca sa bolešću bubrega mogu imati i nisko samopoštovanje.

Koji su simptomi bolesti bubrega kod dece?

Deca u ranim fazama bolesti bubrega mogu imati vrlo malo ili nimalo simptoma.

Kako se bolest bubrega pogoršava, simptomi mogu uključivati:

Oticanje stopala, nogu, ruku ili lica, što se naziva edem.
Povećano ili smanjeno izlučivanje urina (neka deca mogu češće mokriti i mogu mokriti u krevet noću).
Penasti urin zbog previše proteina u urinu, što se naziva proteinurija.
Ružičasta boja urina izazvana krvlju u urinu, što se naziva hematurija.

Drugi simptomi mogu uključivati:

Smanjen apetit
Osećaj umora
Groznicu i povišenu telesnu temperaturu
Visok krvni pritisak
Svrab kože
Mučninu ili povraćanje
Kratak dah
Probleme sa koncentracijom
Opštu slabost
Gubitak težine
Usporen rast

Simptomi se mogu razlikovati od deteta do deteta, u zavisnosti od uzroka bolesti bubrega kod dece.

Kako se bolest bubrega leči?

Ne leče se sve bolesti bubrega na isti način.

Zapravo, metoda kojom se leče bolesti bubrega zavisi od osnovnog uzroka bolesti.

To načelno znači bolje kontrolisanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i holesterola.

Ciljevi lečenja bolesti bubrega su ublažavanje simptoma, sprečavanje pogoršanja bolesti i smanjenje komplikacija.

U nekim slučajevima, medicinski tretman može pomoći u obnavljanju nekih funkcija bubrega.

Ali, znajte da ne postoji lek za hroničnu bolest bubrega.

Ako je stanje „hronično“, to znači da je dugoročno. Terapija za hroničnu bolest bubrega ima za cilj usporavanje toka i napredovanja ove bolesti, kako bi bubrezi i dalje mogli da obavljaju svoje funkcije.

Postoji nekoliko načina kako se leče bolesti bubrega:

Lekovima (medikamentozna terapija)
Promenama u ishrani i načinu života
Dijalizom
Transplantacijom bubrega

1. Lekovi za bolesti bubrega

Lekar može prepisati ili inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima (AKE), kao što su lizinopril i ramipril, ili blokatore angiotenzinskih receptora (BAR – antagonisti angiotenzin II receptora), kao što su irbesartan i olmesartan.

To su lekovi za krvni pritisak koji mogu usporiti progresiju bolesti bubrega.

Lekar može prepisati ove lekove kako bi se očuvala funkcija bubrega, čak i ako osoba nema visok krvni pritisak.

Takođe, bolesti bubrega se mogu lečiti i lekovima za holesterol.

Ovi lekovi mogu smanjiti nivo holesterola u krvi i pomoći u održavanju zdravlja bubrega.

U zavisnosti od simptoma, lekar može takođe prepisati lekove za ublažavanje otoka i lečenje anemije.

Navedeni lekovi se nikako ne smeju uzimati na svoju ruku. Ako imate bilo koje oboljenje bubrega, konsultujte se sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koje lekove.

Vaš lekar vam može reći da izbegavate određene lekove protiv bolova kao što su aspirin ili ibuprofen.

Ovi lekovi – nesteroidni antiinflamatorni lekovi – mogu igrati ulogu u bolestima bubrega.

2.Promene u ishrani i načinu života

Promene u ishrani su jednako važne kao i uzimanje lekova.

Drugim rečima, promene načina života mogu pomoći u sprečavanju mnogih osnovnih uzroka bolesti bubrega.

Između ostalog, to podrazumeva:

Kontrolu dijabetesa ishranom, terapijom i/ili injekcijama insulina
Ograničenje hrane bogate holesterolom
Smanjenje unosa soli
Konzumaciju hrane zdrave za srce koja uključuje sveže voće, povrće, integralne žitarice…
Ograničenje konzumiranja alkohola
Prestanak pušenja
Više fizičkih aktivnosti
Održavanje zdrave telesne težine

3. Dijaliza i bolesti bubrega

Dijaliza je veštačka metoda filtriranja krvi.

Ovaj tretman se koristi u slučaju otkazivanja ili prestanka rada bubrega, ili kada su bubrezi blizu otkazivanja.

Mnogi ljudi sa kasnom fazom bubrežne bolesti moraju trajno da idu na dijalizu ili dok se ne pronađe donorski bubreg.

Postoje dve vrste dijalize: hemodijaliza i peritonealna dijaliza.

Hemodijaliza

Kod hemodijalize, krv se pumpa kroz posebnu mašinu koja filtrira otpadne proizvode i tečnost.

Hemodijaliza se obavlja kod kuće ili u bolnici ili centru za dijalizu.

Većina ljudi ima tri sesije nedeljno, pri čemu svaka sesija traje 3 do 5 sati. Međutim, hemodijaliza se može obavljati i u kraćim, češćim sesijama.

Nekoliko nedelja pre početka hemodijalize, većina ljudi će imati operaciju stvaranja arteriovenske (AV) fistule.

AV fistula se stvara spajanjem arterije i vene odmah ispod kože, obično u podlaktici. Veći krvni sud omogućava povećanoj količini krvi da kontinuirano teče kroz telo tokom hemodijaliznog tretmana.

To znači da se više krvi može filtrirati i prečistiti.

Najčešći neželjeni efekti hemodijalize su nizak krvni pritisak, grčevi u mišićima i svrab.

Peritonealna dijaliza

Kod peritonealne dijalize, peritoneum (membrana koja oblaže trbušni zid) zamenjuje bubrege.

Cev se implantira i koristi za punjenje abdomena tečnošću koja se naziva dijalizat. Otpadni proizvodi u krvi teku iz peritoneuma u dijalizat.

Dijalizat se zatim drenira iz abdomena.

Postoje dva oblika peritonealne dijalize:

kontinuirana ambulantna peritonealna dijaliza, gde se abdomen puni i drenira nekoliko puta tokom dana, i
kontinuirana peritonealna dijaliza potpomognuta ciklerom, koja koristi mašinu za unošenje i izbacivanje tečnosti iz abdomena noću dok osoba spava.

Najčešći neželjeni efekti peritonealne dijalize su infekcije u trbušnoj duplji ili u području gde je cev implantirana.

Ostali neželjeni efekti mogu uključivati povećanje telesne težine i kilu, odnosno herniju.

4. Transplantacija bubrega

Ako je bolest bubrega uznapredovala, transplantacija bubrega može biti opcija lečenja.

„Podudarajući“ bubreg može poticati od živog člana porodice, od nekoga ko je živ i nije rođak, ili od donora organa koji je nedavno preminuo.

To je velika operacija i osoba može biti na listi čekanja dok donirani bubreg ne postane dostupan.

Uspešna transplantacija bi značila da osoba ne mora da ide na dijalizu.

Nakon transplantacije, neophodno je uzimati određene lekove kako bi telo prihvatilo donirani bubreg.

Za neke pacijente sa bolešću bubrega, transplantacija bubrega možda nije dobro rešenje, u slučaju prisustva drugih medicinskih stanja.

Godine pacijenta takođe mogu biti problem.

Sve dok se ne obavi transplantacija bubrega, osoba bi morala da ide na dijalizu.

Bubreg od živog donora će generalno trajati između 12 do 20 godina. Dok bubreg koji je doniran od nekoga ko je nedavno preminuo može trajati 8 do 12 godina.

U slučaju terminalne faze bubrežne bolesti, lekari smatraju transplantaciju najboljom opcijom ako je osoba dobar kandidat.

Na koji način se otkrivaju bolesti bubrega?

Postoji više načina kako se mogu otkriti ili dijagnostikovati bolesti bubrega.

Između ostalih, to su:

Brzina glomerularne filtracije (GFR)

Ovaj test procenjuje koliko dobro bubrezi rade i određuje stadijum bolesti bubrega.

Ultrazvuk ili kompjuterizovana tomografija (CT)

Ultrazvuk bubrega i CT sken daju jasne slike bubrega i urinarnog trakta.

Slike omogućavaju lekaru da vidi da li su bubrezi premali ili veliki.

Takođe, ovi dijagnostičke metode mogu pokazati bilo kakve tumore ili strukturne probleme koji mogu biti prisutni u bubrezima.

Biopsija bubrega

Tokom biopsije bubrega, lekar će ukloniti mali komad tkiva iz bubrega.

Uzorak tkiva može pomoći lekaru da utvrdi vrstu bolesti bubrega i koliko je bubrežna funkcija oštećena.

Test urina

Lekar može zatražiti uzorak urina za testiranje albumina.

Albumin je protein koji može da se prenese u urin u slučaju oštećenja, odnosno bolesti bubrega.

Test kreatinina u krvi

Kreatinin je otpadna materija koja se oslobađa u krv kada se kreatin (molekul koji se skladišti u mišićima) razgrađuje.

Nivoi kreatinina u krvi mogu biti povišeni ako bubrezi ne rade ispravno.

Pregled urologa za bolesti bubrega u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”

Ukoliko sumnjate na bolesti bubrega kod sebe ili kod vama voljene osobe, ne ustručavajte se da posetite lekarsku ordinaciju “Dr Nestorov”.

Naš tim iskusnih specijalista urologije, stalno zapslenih u najprestižnijm bolničkim institucijama u Srbiji, obavlja kompletni urološki pregled pacijenata, shodno njihovom stanju i individualnim potrebama.

Jedna od najznačajnijih dijagnostičkih metoda za otkrivanje bolesti bubrega u našoj ordinaciji je ultrazvuk bubrega.

U pitanju je potpuno bezbolna, bezbedna i neinvanzivna dijagnostička procedura pomoću koje dobijamo tačne podatke o stanju, veličini, obliku i položaju bubrega kod pacijenata.

Osim ultrazvuka bubrega, radimo i detaljne laboratorijske analize urina (pregled urina sa urinokulturom prema potrebi, urea i kreatinin) koji nam mogu pomoći da identifikujemo da li postoji i koja je bolest bubrega u pitanju.

Zahvaljujući tome, pacijentima možemo odrediti i odgovarajuću terapiju, ali i savetovati odgovarajuće promene životnih navika.

Svim pacijentima nudimo i jedinstvene popuste na pregled bubrega, ukoliko odaberete neki od sledećih paketa uroloških pregleda:

Ukoliko imate bilo koji simptom bolesti bubrega, nemojte da ga ignorišete i da se samo nadate da je u pitanju nešto što će proći samo od sebe.

Uvek je dobra ideja posetiti lekara i obaviti makar i preventivni pregled bubrega i celog urinarnog trakta.

Jedino na taj način možete otkloniti svaku nedoumicu koju imate, a mi smo tu da vam u tome pomognemo.

Zakažite urološki pregled u ordinaciji “Dr Nestorov” već sada, a možete nas i pozvati za besplatne konsultacije.

Bolesti bubrega – Šta su, koji su simptomi, kako se leče i otkrivaju