Plucna embolija (tromboembolija pluca) je u suštini blokada (opstrukcija) u plućnoj arteriji koja snabdeva pluća krvlju. Blokada, obično uzrokovana krvnim ugruškom, odnosno trombom, narušava oksigenaciju krvi (snabdevenost krvi kiseonikom) i može oštetiti srčani mišić.
To znači da embolija pluca može biti opasna po život.
Čak i reč sâma reč “embolija” potiče od grčke reči émbolos, što znači čep ili zatvarač.
Kada je u pitanju plucna embolija, embolos, odnosno krvni ugrušak se formira u jednom delu tela i cirkuliše kroz krvotok. U najvećem broju slučajeva, krvni ugrušci u venama, koji uzrokoju duboku vensku trombozu, putuju kroz krvotok do pluća.
Usled toga, krvni ugrušak blokira protok krvi kroz krvni sud u plućima – i to je stanje koje se naziva plucna embolija.
Pored duboke venske tromboze, embolija pluca može biti izazvana faktorima rizika kao što su dugotrajno mirovanje u krevetu, pušenje ili poremećaj zgrušavanja krvi.
Ako osetite otezano disanje, ubrzan rad srca, ostar i iznenadni bol u grudima, kao i druge simptome plućne embolije, neophodno je da odmah potražite medicinsku pomoć.
Šta je plucna embolija?
Ako se pitate plucna embolija sta je, već smo na osnovu uvodnog dela teksta mogli da vidimo da je u pitanju ozbiljno medicinsko stanje.
Suštinski posmatrano, embolija pluca (tromboembolija pluca) je krvni ugrušak koji putuje krvotokom do pluća iz nekog drugog dela tela, blokirajući protok krvi.
Obično, ovaj krvni ugrušak (tromb) počinje u veni u nozi (duboka venska tromboza) ili karlici.
Kroz određeni period vremena, dolazi do otpuštanja ovog krvnog ugruška koji cirkuliše kroz krvotok dok ne stigne do pluća.
Kada se krvni ugrušak zaglavi u krvnom sudu u plućima, on ometa normalan protok krvi kroz pluća. Upravo je to stanje koje se naziva embolija pluca.
Plucna embolija može oštetiti deo pluća zbog:
- Ograničenog protoka krvi
- Smanjenog nivoa kiseonika u krvi
- Efekata na druge organe
Plucna embolija je relativno često stanje.
Smatra se da samo u SAD-u tromboembolija pluca uzrokuje 100.000 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou.
Takođe, plućna embolija pogodi u proseku oko 900.000 ljudi godišnje u SAD-u.
Odmah treba da potražite medicinsku pomoć ako mislite da imate plućnu emboliju.
Hitna lekarska intervencija ne samo da povećava vaše šanse da izbegnete trajno oštećenje pluća, već vam bukvalno može spasiti život.
Smatra se da jedna do tri osobe sa plućnom embolijom umire u roku od nekoliko sati od početka simptoma.
To se dešava često i pre nego što je osobi dijagnostikovano ovo stanje ili pruženo odgovarajuće lečenje.
Kada je u pitanju plucna embolija lecenje, najčešći tretman za ovo stanje su lekovi za razređivanje krvi (antikoagulansi). Ovi lekovi mogu pomoći u razbijanju krvnog ugruška i sprečavanju stvaranja novih.
U teškim slučajevima plućne embolije može se primeniti i operativni zahvat.
Pacijent će možda morati da uzima antikoagulantne lekove mesecima ili godinama kako bi se sprečili budući trombovi.
Masivna plucna embolija i submasivna plucna embolija
Treba razlikovati masivnu plućnu emboliju od submasivne tromboembolije pluća.
Masivna plucna embolija
Masivna plucna embolija odnosi se na najteži oblik ovog stanja. Suštinski, masivna plucna embolija se definiše hemodinamičkom nestabilnošću, a ne fizičkom veličinom ugruška.
Tačnije, masivna plucna embolija se javlja kada krvni ugrušak izazove dugotrajno nizak krvni pritisak (hipotenziju), šok ili srčani zastoj zbog nemogućnosti srca da efikasno pumpa krv kroz blokirane plućne arterije.
Pacijenti sa masivnom plućnom embolijom vrlo često iznenada razvijaju teške simptome ovog stanja. To, između ostalog, može uključivati:
- Ostar, jak, i iznenadni bol u grudima
- Esktremno kratak dah i otezano disanje
- Ubrzano disanje i ubrzan rad srca
- Vrtoglavicu i nesvesticu
- Hladnu i lepljivu kožu
- Konfuziju
- Promenu boje usana ili vrhova prstiju u plavičastu usled manjka kiseonika u krvi (cijanoza)
Budući da opstrukcija, odnosno blokada vrši ogroman napor na srce, masivna plucna embolija može izazvati tešku disfunkciju srca.
Masivna plucna embolija je životno ugrožavajuće medicinsko stanje koje zahteva hitno lečenje.
Bez brze intervencije, rizik od smrti je veoma visok, iako blagovremeno lečenje može dramatično poboljšati stopu preživaljavanja.
Submasivna plucna embolija
Submasivna plucna embolija, poznata i kao embolija pluca srednjeg rizika, manje je teže stanje od pomenute masivne plućne embolije. To je zato što krvni pritisak pacijenta ostaje normalan.
Ipak, uprkos odsustvu hipotenzije ili stanja šoka, submasivna plucna embolija nije bezazlena uopšte, jer i ovo stanje značajno opterećuje desnu stranu srca.
Pacijenti obično doživljavaju simptome kao što su kratak dah, iznenadni bol u grudima, ubrzan rad srca, umor ili blaga vrtoglavica.
Iako su pacijenti sa submasivnom plućnom embolijom stabilni hemodinački, oni imaju veći rizik od pogoršanja simptoma od pacijenata sa plućnom embolijom niskog rizika.
U ovom slučaju, plucna embolija lecenje se prvenstveno sastoji od antikoagulantne terapije radi sprečavanja stvaranja ugrušaka i budućih embolija.
Akutna plucna embolija i hronična plucna embolija
Akutna plucna embolija
Akutna plucna embolija je iznenadna blokada ili opstrukcija jedne ili više plućnih arterija novostvorenim krvnim ugruškom.
Najčešće je u pitanju krvni ugrušak koji je dospeo u pluća iz duboke vene u nozi (duboka venska tromboza).
Simptomi se obično javljaju u roku od nekoliko minuta ili sati i mogu uključivati:
- Iznenadni bol u grudima
- Otezano disanje
- Kratak dah
- Ostar bol u grudima koji se pogrošava dubokim disanjem
- Ubrzano disanje
- Ubrzan rad srca
- Kasalj s krvlju (iskašljavanje krvi, odnosno krvni ispljuvak – hemoptiza ili hemoptizija)
- Vrtoglavicu i nesvesticu
U zavisnosti od veličine i lokacije ugruška, akutna plucna embolija može varirati od relativno blage do opasne po život.
S obzirom na to da je protok krvi kroz pluća značajno i naglo smanjen, desna strana srca može morati mnogo više da radi da bi pumpala krv kroz blokirane arterije.
U teškim slučajevima, ovo može dovesti do naprezanja desne komore, srčane insuficijencije ili čak kardiovaskularnog kolapsa.
Lečenje se prvenstveno sastoji od uzimanja antikoagulanasa, kako bi se sprečilo dalje stvaranje ugruška.
S druge strane, teži slučajevi akutne plućne embolije mogu zahtevati uzimanje lekova za rastvaranje ugruška (trombolitike), procedure usmerene kateterom, ili hirurško uklanjanje ugruška.
Hronična plucna embolija
Hronična plucna embolija nastaje kada se krvni ugrušci u plućnim arterijama ne rastvore potpuno nakon akutne embolije pluća.
Vremenom, ovi ugrušci prerastaju u ožiljno tkivo koje trajno sužava ili blokira delove plućnih arterija, smanjujući protok krvi kroz pluća.
Za razliku od akutne, hronična embolija pluca se razvija postepeno tokom nedelja, meseci ili čak godina.
Kao rezultat toga, simptomi često sporo napreduju i u početku se mogu zameniti sa drugim srčanim ili plućnim oboljenjima.
Uobičajeni simptomi hronične plućne embolije uključuju:
- Povećanje kratkoće daha tokom fizičke aktivnosti
- Umor
- Smanjenu toleranciju na vežbanje
- Nelagodnost u grudima
- Oticanje nogu
- Znake plućne hipertenzije
Pošto opstrukcija i dalje postoji, pritisak unutar plućnih arterija postepeno raste, primoravajući desnu srčanu komoru da radi jače tokom dužeg perioda.
Ovo može na kraju dovesti do insuficijencije desne strane srca ako se ne leči.
Jedna od najozbiljnijih komplikacija je hronična tromboembolijska plućna hipertenzija.
To je stanje u kojem perzistentne, uporne, i hronične blokade povezane sa ugrušcima izazivaju dugoročno povećanje krvnog pritiska u plućnom krvotoku.
Lečenje generalno uključuje doživotni antikoagulantni tretman.
S druge strane, pacijenti koji ispunjavaju uslove mogu biti podvrgnuti plućnoj endarterektomiji – hirurškom zahvatu kojim se uklanjaju hronični ugrušci.
Pulmonalna balon angioplastika i lekovi koji se koriste za lečenje plućne hipertenzije takođe se mogu preporučiti u odabranim slučajevima.
Koji su plucna embolija simptomi?
Kada su u pitanju plucna embolija simptomi, oni uglavnom zavise od veličine krvnog ugruška i njegove lokacije u plućima.
Najčešći simptom plućne embolije je kratak dah, do koga može doći postepeno ili naglo (iznenada).
Ostali plucna embolija simptomi uključuju:
- Iznenadni bol u grudima
- Otezano disanje
- Ubrzano disanje
- Oticanje nogu
- Vrtoglavica i nesvestica
- Ubrzan rad srca
- Piskanje ili zviždanje u plućima
- Kasalj s krvlju (hemoptizija)
- Pljuvanje krvi
- Lepljiva ili plavičasta boja kože (cijanoza)
- Anksioznost
- Bol u grudima koji se može širiti u ruku, vilicu, vrat i rame
- Nepravilan rad srca
- Slab puls
Ako primetite jedan ili više ovih simptoma, posebno kratak dah (čak i ako mirujete), odmah potražite medicinsku pomoć.
Simptomi plućne embolije se obično javljaju iznenada.
Međutim, simptomi krvnog ugruška koji čeka da se odvoji i putuje do pluća mogu uključivati bol u nogama, otok i toplinu.
Drugim rečima, simptomi duboke venske tromboze su najčešće prekursor potencijalne plućne embolije. I ove simptome morate shvatiti podjednako ozbiljno i odmah potražiti medicinsku pomoć.
Plucna embolija kako nastaje – Uzroci
Postavlja se pitanje – plucna embolija kako nastaje? Koji su plucna embolija uzroci?
Naime, embolija pluca je najčešće uzrokovana krvnim ugruškom u jednoj od dubokih vena u donjem delu tela, kao što su noge.
Ovo stanje je poznato kao duboka venska tromboza, kao što smo već istakli.
Ako se duboka venska tromboza ne leči, krvni ugrušak može da se otkine ili otkači. Deo ovog krvnog ugruška bi zatim mogao da putuje kroz krvotok i blokira jednu od plućnih arterija.
Da bi se bolje razumeli uzroci krvnih ugrušaka i duboke venske tromboze, stručnjaci koriste tzv. Virhovljevu trijadu, koju je razvio dr Rudolf Virhov u 19. veku.
Ona navodi tri moguće promene koje se mogu dogoditi u krvi i koje mogu izazvati duboku vensku trombozu:
- Hiperkoagulabilnost. Krv ima veći rizik od zgrušavanja zbog svoje gustine i lepljivosti.
- Hemodinamičke promene. U ovom slučaju dolazi do promena protoka krvi u krvnim sudovima, usled predugog sedenja ili turbulencije (veoma brz protok krvi).
- Oštećenje endotela. Ovo se odnosi na oštećenje zidova krvnih sudova.
Koji još mogu biti plucna embolija uzroci?
U retkim slučajevima, plućnu emboliju mogu izazvati druge strane supstance koje blokiraju plućne arterije.
Tumorska embolija pluca
U retkim slučajevima, tumor se može otkinuti i ćelije mogu da putuju do plućnih arterija, uzrokujući plućnu emboliju.
Prema jednom naučnom pregledu, plućna tumorska embolija je najčešće povezana sa rakom jetre i drugim adenokarcinomima. To su karcinomi koji počinju u ćelijama žlezda koje proizvode sluz.
Druge vrste raka koje su povezane sa tumorskom embolijom pluća uključuju:
- Rak dojke
- Rak želuca
- Rak debelog creva
- Rak pankreasa
- Rak pluća
Vaskularna vazdušna embolija
Vaskularna vazdušna embolija je retka, ali ozbiljna komplikacija koja se može javiti ako se vazduh unese u venski sistem.
Obično je u pitanju jatrogena bolest, što znači da se javlja kao negativan efekat određenih aktivnosti lekara.
Najčešći uzroci vaskularne vazdušne embolije su centralni vaskularni pristup i otvorene neurohirurške procedure.
Neke druge operacije visokog rizika mogu uključivati:
- Kardijalnu ablaciju
- Laparoskopsku resekciju jetre
- Bajpas operaciju srca
- Zamenu srčanog zaliska
- Skleroterapiju
Masna embolija
Masna embolija je stanje malih naslaga masnih lipida koji cirkulišu u krvotoku, što može izazvati upalu.
Obično je uzrokovana prelomima kostiju i ortopedskim procedurama, ali može biti uzrokovana i:
- Pankreatitisom
- Transplantacijom koštane srži
- Liposukcijom
U retkim slučajevima, masna embolija može uticati na plućne arterije.
Inače, masna embolija može izazvati ozbiljne komplikacije pluća, kože, očiju i centralnog nervnog sistema.
Embolija amnionske tečnosti
Embolija amnionske tečnosti je retka, ali ozbiljna komplikacija koja se može javiti tokom porođaja.
Do nje dolazi kada amnionska tečnost (tečnost koja okružuje nerođenu bebu) uđe u krvotok. Ovo može uticati na arterije u celom telu, uključujući pluća.
Embolija amnionske tečnosti je komplikacija opasna po život koja može dovesti do srčanog zastoja, šoka i smrti.
Koji su faktori rizika za plućnu emboliju?
Postoje različiti faktori rizika za plućnu emboliju.
Pošto su krvni ugrušci i duboka venska tromboza najčešći uzroci tromboembolije pluća, smatra se da su faktori rizika za emboliju pluća generalno isti kao i oni za duboku vensku trombozu.
Ponekad, međutim, embolija pluca može imati i neidentifikovani uzrok, što je poznato kao neprovocirana plucna embolija.
Faktori rizika za plućnu emboliju mogu uključivati:
- Starost od više od 60 godina.
- Sedentarni način života ili nepokretnost duže vreme, kao što je putovanje duže od 4 sata.
- Prelom kosti.
- Prethodna doživljena duboka venska tromboza ili plucna embolija; (oko 33% ljudi pogođenih dubokom venskom trombozom ili plućnom embolijom doživeće ponovni ugrušak ili blokadu u roku od 10 godina).
- Bilo koja vrsta operacije, kao što je zamena kuka ili kolena.
- Infekcija, kao što je upala pluća i infekcija urinarnog trakta.
- Osnovno zdravstveno stanje, kao što je srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija ili trombofilija (poremećaji zgrušavanja krvi).
- Nošenje centralnog venskog katetera.
- Određeni karcinomi, posebno rak pankreasa, pluća, želuca, mozga ili hematološki rak.
- Uzimanje hormonske supstitucione terapije (visok nivo estrogena u kontraceptivnim pilulama i supstitucionim hormonskim terapijama može povećati faktore zgrušavanja krvi).
- Trudnoća. Četiri do pet puta je veća verovatnoća da ćete razviti ugruške tokom trudnoće i do tri meseca nakon porođaja. To je zbog promena u krvi tokom trudnoće, težine fetusa i materice na karličnim venama, kao i usled oštećenja vena tokom porođaja.
- Pušenje.
- Gojaznost ili prekomerna težina. Ovo se naročito odnosi na gojazne ljude koji puše ili koji imaju povišeni krvni pritisak (hipertenzija).
- Druga medicinska stanja. Bilo koje stanje koje povećava verovatnoću zgrušavanja krvi povećava rizik od plućne embolije. Neka od njih su privremena, poput teške infekcije COVID-19. Druga traju duže, poput bolesti bubrega i autoimunih oboljenja.
- Velika trauma. Ljudi koji su doživeli veliku traumu, poput saobraćajne nesreće, mogu biti izloženi većem riziku od stvaranja krvnih ugrušaka.
- Porodična istorija. Iako su genetski uzroci krvnih ugrušaka ređi od stečenih, neki ljudi imaju nasleđeno genetsko stanje koje utiče na normalne procese zgrušavanja krvi. Postoje i nasledna stanja koja utiču na gustinu krvi, što može dovesti do povećanog zgrušavanja krvi.
Šta je plucni infarkt (i razlika u odnosu na plućnu emboliju)?
Plucni infarkt je stanje koje se odnosi na smrt plućnog tkiva usled nedostatka snabdevanja krvlju.
Drugim rečima, plucni infarkt nastaje kao rezultat toga što plućno krilo ne dobija dovoljno kiseonika. Simptomi obično uključuju bol u grudima i iskašljavanje krvi.
Poenta je u tome da plucni infarkt nije isto što i embolija pluca, iako su ova dva stanja povezana.
Naime, plucna embolija može biti glavni uzrok plućnog infarkta koji, posledično, može uzrokovati smrt.
Dakle, plucni infarkt je moguća komplikacija plućne embolije. Međutim, to ne znači da će svi slučajevi tromboembolije pluća dovesti do plućnog infarkta.
Videli smo da je embolija pluca stanje u kojem krvni ugrušak putuje u plućnu cirkulaciju, što je grupa krvnih sudova između srca i pluća. Kako se krvni ugrušak taloži u plućnim arterijama, to može prekinuti snabdevanje krvlju plućnog tkiva.
Za posledicu, to može dovesti do plućnog infakrta.
Jedna studija koja je obuhvatila 335 ljudi otkrila je da je plucni infarkt bio prisutan kod oko 31% učesnika sa plućnom embolijom.
Faktori rizika za razvoj plućnog infakrta usled plućne embolije uključuju:
- Uzrast od 40 godina ili manje
- Viši rast
- Pušenje
Prema tome, plucna embolija je iznenadna blokada plućne arterije (obično krvnim ugruškom iz nogu). S druge strane, plucni infarkt je stvarna smrt plućnog tkiva koja može nastati kao rezultat te blokade.
Nisu sve plućne embolije uzrok smrti tkiva jer pluća imaju dvostruko snabdevanje krvlju. To, dakle, znači da je plucni infarkt samo jedna moguća komplikacija plućne embolije.
Koje su komplikacije plućne embolije?
Pored plućnog infarkta, postoje i druge komplikacije plućne embolije.
Srčani zastoj
Kada srce iznenada prestane da kuca, to je stanje poznato kao srčani zastoj. U pitanju je problem sa električnim sistemom srca. Nešto uzrokuje poremećaj električnih signala koji govore srcu kada da kuca.
Embolija pluca može izazvati srčani zastoj.
A kada se to dogodi, rizik od prerane smrti je visok.
U ovim hitnim situacijama, davanje leka koji se naziva T-plasminogeni aktivator (tPA) često može biti procedura koja spasava život. Upotreba tPA može pomoći da srce kuca u redovnom ritmu i razbiti ugrušak koji izaziva blokadu u plućima.
Bez obzira na to da li je plucna embolija ili neki drugi uzrok krivac za srčani zastoj, ovaj iznenadni srčani problem mora se tretirati kao hitno stanje od životne važnosti.
Brzo lečenje je od vitalnog značaja za spasavanje života svakoga ko doživi srčani zastoj.
Pleuralni izliv
Pleuralni izliv je stanje u kojem se tečnost nakuplja između slojeva pleure, što su tanke membrane (plućne maramice) koje okružuju pluća. Simptomi uključuju kratak dah, suv kašalj i bol u grudima.
U većini slučajeva, lečenje uzroka pleuralnog izliva može pomoći u poboljšanju zdravlja pluća.
Ponekad je neophodan postupak za drenažu tečnosti iz pluća.
Plucna embolija je četvrti vodeći uzrok pleuralnog izliva, odmah iza srčane insuficijencije, ciroze i neželjenih efekata operacije na otvorenom srcu.
Plucni infarkt
Kao što smo već istakli, jedna od najozbiljnijih komplikacija plućne embolije je plućni infarkt — smrt plućnog tkiva.
Do nje dolazi kada je krv bogata kiseonikom blokirana da dopre do plućnog tkiva i da ga hrani. U većini slučajeva, veći ugrušak uzrokuje ovo stanje. Manji ugrušci se mogu razbiti i telo ih apsorbuje.
Simptomi plućnog infarkta razvijaju se sporo. Smrt tkiva koja se javlja duboko u plućima možda neće izazvati nikakve simptome neko vreme, jer u plućnom tkivu nema nervnih završetaka.
Kada se pojave znaci plućnog infarkta, oni mogu uključivati iskašljavanje krvi, oštar bol u grudima i povišenu telesnu temperaturu. Simptomi mogu postepeno nestati nakon nekoliko dana, jer se mrtvo plućno tkivo pretvara u ožiljno tkivo.
Ali svakako treba da odete u hitnu pomoć ako ikada iskašljate krv.
Aritmija
Aritmija je termin koji opisuje bilo koji abnormalni srčani ritam. Prekomerno brz otkucaj srca naziva se tahikardija.
Haotičan otkucaj srca uzrokovan nepredvidivim treperenjem gornjih komora srca (pretkomora) naziva se atrijalna fibrilacija.
Postoji nekoliko drugih vrsta aritmija, ali sve imaju jednu zajedničku stvar: rezultat su abnormalnosti u električnom sistemu srca.
Embolija pluca koja uzrokuje da desna strana srca radi jače može izazvati aritmiju srca.
Slično tome, stanje poput atrijalne fibrilacije može izazvati stvaranje ugruška u srcu.
On bi na kraju mogao da dospe do pluća i postane plucna embolija. Kada gornje komore srca ne funkcionišu pravilno, krv se može nakupiti u srcu i posledično se može formirati ugrušak.
Plućna hipertenzija
Lečenje plućne embolije je ključno, jer ako se ne leči, može dovesti do plućne hipertenzije. To je drugi termin za visok krvni pritisak u arterijama u plućima.
Tromboembolija pluca takođe uzrokuje povećanje pritiska u desnoj strani srca.
To znači da desna strana srca radi više nego što bi trebalo. Vremenom, rezultat je srčana insuficijencija, odnosno slabljenje pumpne sposobnosti srca.
Abnormalno krvarenje
Neuobičajeno ili abnormalno krvarenje može se javiti nakon uzimanja antikoagulantnih lekova.
Ovi lekovi su dovoljno jaki da spreče prebrzo zgrušavanje krvi. Međutim, kod nekih ljudi antikoagulantna terapija može izazvati probleme sa krvarenjem.
Antikoagulansi odlažu vreme potrebno za početak zgrušavanja kada postoji spoljašnja rana ili druga iritacija tkiva unutar tela.
Pošto se ljudima kojima je dijagnostikovana plucna embolija obično daje antikoagulanta terapija, važno je pažljivo pratiti upotrebu antikoagulansa.
Komplikacije embolektomije
Cilj embolektomije je uklanjanje krvnog ugruška pomoću uređaja.
Jedna vrsta embolektomije uključuje upotrebu katetera. Tanki, fleksibilni uređaj se ubacuje u krvni sud, a zatim vodi do mesta plućne embolije. Mali balon na kraju katetera može pomoći da se “uhvati” ugrušak i potpuno ga ukloni.
Ova procedura može biti efikasna, ali se ne koristi često. Postoji rizik da kateter ili balon povrede glavni krvni sud i izazovu krvarenje opasno po život.
Razmatranja u vezi sa trudnoćom
Trudnoća povećava rizik od razvoja duboke venske tromboze.
To je zato što promene u hormonima mogu prouzrokovati lakše zgrušavanje krvi. Takođe, fetus može pritisnuti vene u materici, ograničavajući protok krvi nazad u srce.
Stvaranje krvnog ugruška u venama je čak 10 puta verovatnije kod trudnica u poređenju sa ženama koje nisu trudne.
Takođe, postoji veći rizik od duboke venske tromboze i plućne embolije ukoliko dođe do komplikacija tokom porođaja i oštećenja vena.
Takođe je rizik veći ako je osoba imala carski rez i vezana je za krevet duže vreme.
Kad god ste vezani za krevet nakon operacije ili kada se suočavate sa nekim drugim zdravstvenim problemom, važno je da pokušate da pomerate noge kako biste poboljšali cirkulaciju i sprečili nakupljanje krvi, što može izazvati stvaranje ugruška.
Kakva su plucna embolija iskustva?
U daljem tekstu vam otkrivamo pojedina autentična plucna embolija iskustva.
Radi zaštite privatnosti pacijenata, njihov identitet nećemo otkrivati.
Moja plucna embolija je počela tako što sam mislila da sam istegla mišić
“Osetila sam oštar bol u boku nakon dugog leta i pretpostavila sam da sam istegla mišić dok sam podizala kofer.
Tokom sledećeg dana, bol se pojačavao kad god bih duboko udahnula, i ostajala sam bez daha samo hodajući u sobi. Kada je srce počelo da mi lupa ubrzano čak i dok sam sedela, morala sam da odem u hitnu pomoć jer sam bila preplašena.
Otkriveno je da imam plućnu emboliju i primljena sam u bolnicu na lekove za razređivanje krvi.
Gledajući unazad, volela bih da nisam toliko dugo ignorisala simptome jer nisam imala pojma da se krvni ugrušak u plućima može tako osećati. Nakon nekoliko meseci uzimanja antikoagulansa i kontrolnih pregleda, postepeno sam se vratila svojoj normalnoj životnoj rutini.”
Pomešao sam plućnu emboliju sa anksioznošću
“Prvo što sam primetio je da nisam mogaoda udahnem i da mi je srce lupalo bez očiglednog razloga.
Pošto imam istoriju anksioznosti, ubedio sam sebe da samo imam još jedan napad panike.
Simptomi su se pogoršavali sve dok se skoro nisam onesvestio, a onda je moja majka odmah pozvala hitnu pomoć.
Lekari su pronašli krvne ugruške u oba moja plućna krila i rekli mi da imam plućnu emboliju.
Proveo sam nekoliko dana u bolnici pre nego što sam otišao kući sa antikoagulantnom terapijom.O
Od tada pa do dana današnjeg nikada više ne ignorišem iznenadni nedostatak daha ili bol u grudima.”
Oporavak od plućne embolije je trajao duže nego što sam očekivala
“Meni je svojevremeno bila dijagnostikovana plucna embolija. Bila sam u bolnici i mislila sam da će se, kada napustim bolnicu, sve brzo vratiti u normalu.
Ipak, oporavak je bio mnogo sporiji i duži nego što sam zamišljala. Bila sam stalno iscrpljena, penjanje uz jedno stepenište me je ostavljalo bez daha, a i dalje sam osećala bol kad god bih duboko udahnula.
Bilo je frustrirajuće jer su ljudi očekivali da budem zdrava iako se nisam tako osećala.
Moj pulmolog mi je rekao da oporavak od plućne embolije može trajati mesecima. Uz strpljenje, lagano hodanje i dosledno uzimanje lekova, postepeno sam ponovo počela da se osećam kao stara ja.”
Ignorisao sam prve znakove plućne embolije
“Pre nego što mi je dijagnostikovana embolija pluca, nekoliko dana sam kašljao, osećao se neobično umorno i teško sam disao.
Čak sam jednom iskašljao malu količinu krvi, ali sam sebe ubedio da je to zato što sam prethodno bio povraćao.
Jednog jutra sam se probudio sa intenzivnim bolovima u leđima i osećao sam se kao da ne mogu da udahnem dovoljno vazduha, pa sam konačno otišao u bolnicu. Lekari su mi dijagnostikovali plućnu emboliju i rekli da bi dalje čekanje moglo biti izuzetno opasno. Ostao sam u bolnici na lečenju i od tada sam mnogo svesniji u pogledu simptoma ovog stanja.”
Nisam mogla da očekujem da ću u mojim godinama imati plućnu emboliju
“Bila sam mlada, aktivna i vežbala sam nekoliko puta nedeljno, tako da mi plucna embolija nikada nije pala na pamet.
Kada sam osetila bol u grudima i jak nedostatak daha, pretpostavila sam da imam grip ili možda upalu pluća. Bol je postao toliko intenzivan da sam bila ubeđena da nešto ozbiljno nije u redu i odmah sam otišla u hitnu pomoć.
Nakon nekoliko skeniranja, lekari su pronašli ugruške u mojim plućima i odmah počeli lečenje antikoagulansima. Verujte mi, ovo životno zastrašujuće iskustvo je potpuno promenilo moju perspektivu i pogled na život generalno.
Shvatila da se ovo stanje može desiti čak i zdravim ljudima bez očiglednih faktora rizika.”
I kratko hodanje me je mnogo zamaralo
“Moji simptomi su počeli sa nelagodnošću u grudima i otežanim disanjem, ali sam nastavio da pokušavam da ih prebrodim jer sam mislio da će proći sami od sebe.
Na kraju, čak i hodanje na kratku udaljenost me je ostavilo gotovo bez daha. Osećao sam se toliko slab oi umorno, da me je otac odmah odvezao u hitnu pomoć.
Lekari su mi rekli da imam višestruke plućne embolije i odmah su me primili na lečenje.
Bio sam prestravljen kada sam čuo dijagnozu, ali moram da pohvalim ceo medicinski tim. Oni su mi objasnili sve šta treba da radim, korak po korak, i koje lekove treba da pijem da bih se oporavio.
Naravno, kao i većina ljudi sa ovim stanjem, uzimao sam antikoagulanse.
Od tada se fokusiram na uzimanje lekova tačno onako kako je propisano. Redovno idem na kontrolne preglede i polako obnavljam snagu – dan po dan.”
Kako se otkriva embolija pluca? Dijagnoza
Embolija pluca ima širok spektar karakteristika – od odsustva simptoma do iznenadne smrti.
Najčešći simptom, videli smo, jeste kratak dah praćen bolom u grudima i kašljem.
Međutim, mnogi ljudi sa plućnom embolijom imaju blage ili nespecifične simptome. Ponekad je embolija pluca potpuno asimptomatska.
Kada razgovarate sa lekarom o svojim simptomima, on(a) će vas pitati o vašem opštem zdravstvenom stanju i svim postojećim oboljenjima koja možda imate.
Lekar će obično izvršiti jedan ili više sledećih testova kako bi otkrio uzrok vaših simptoma.
Rendgenski snimak grudnog koša
Ovo je standardni, neinvazivni test koji omogućava lekaru da vidi vaše srce i pluća kako bi potražio druge očigledne uzroke vaših simptoma. Plucna embolija, kao takva, ne može se dijagnostikovati ovim testom.
Najčešći nalaz plućne embolije na rendgenskom snimku grudnog koša je „normalan“.
Elektrokardiografija (EKG)
EKG meri električnu aktivnost vašeg srca.
Embolija pluca se takođe ne može dijagnostikovati EKG-om. Ovaj test će proveriti druge uzroke bola u grudima.
Kompjuterizovana tomografija plućne angiografije (KTPA)
Ovaj test je metoda dijagnostičkog snimanja prvog izbora jer je osetljiv i specifičan za dijagnozu plućne embolije.
Međutim, on zahteva upotrebu intravenskog (IV) kontrasta.
Stoga, osobe sa problemima sa bubrezima verovatno neće moći da urade ovaj test jer kontrast može izazvati ili pogoršati bolest bubrega.
Kada se KTPA ne može izvršiti, lekar može umesto toga razmotriti ventilaciono-perfuziono skeniranje za dijagnozu plućne embolije.
Ventilaciono-perfuziono skeniranje (VPS)
Ventilaciono-perfuziono skeniranje se izvodi u dva dela.
U prvom delu, radioaktivni materijal se udiše i prave se slike kako bi se pratio protok vazduha u plućima.
U drugom delu, drugačiji radioaktivni materijal se ubrizgava u venu u ruci i prave se dodatne slike kako bi se video protok krvi u plućima. Ovo je uglavnom rezervisano kada:
- pacijent ne može da primi KTPA;
- rezultati KTPA nisu bili konačni;
- je neophodno dodatno testiranje.
Magnetna rezonantna plućna angiografija (MRPA)
Ovo se ne preporučuje kao test prve linije za otkrivanje plućne embolije.
Ipak, ovo može biti opcija snimanja za dijagnostikovanje plućne embolije kod ljudi koji ne mogu da prime ni KTPA ni VPS skeniranje.
Potencijalne prednosti MRPA su da nije uključeno jonizujuće zračenje i da se pregled može kombinovati sa MR venografijom tokom istog pregleda kako bi se otkrila duboka venska tromboza.
Venografija
Venografija je invazivni test koji se retko koristi za dijagnozu samo duboke venske tromboze.
Ovo je specijalizovani rendgenski snimak vena u nogama i takođe zahteva upotrebu kontrasta.
Plućna angiografija
Plućna angiografija je invazivni test koji se retko koristi za dijagnozu akutne plućne embolije (PE).
On uključuje pravljenje malog reza kako bi lekar mogao da vodi specijalizovane alate kroz vene.
Lekar će koristiti kontrast da bi video krvne sudove u plućima.
Dupleks venski ultrazvuk
Ovo je praktičan i neinvazivan test za dijagnozu samo duboke venske tromboze.
Važno je zapamtiti da i dalje možete imati plućnu emboliju čak i ako je rezultat ultrazvuk negativan za duboku vensku trombozu.
Ovaj test koristi radio talase za vizuelizaciju protoka krvi i proveru krvnih ugrušaka u nogama.
D-dimer test
Ovo je vrsta testa krvi koji se koristi za skrining simptoma plućne embolije ili duboke venske tromboze na osnovu vaše verovatnoće da imate ugrušak.
Lekar ne može da postavi dijagnozu embolije pluća na osnovu ove analize krvi. Ako je rezultat pozitivan, lekar mora da potvrdi dijagnozu odgovarajućom metodom snimanja.
Akutna plucna embolija, kao blokada plućne arterije najčešće izazvana krvnim ugruškom, u nemalom broju slučajeva je fatalno oboljenje.
Zato, kada se otkriva embolija pluca, važno je da dijagnoza bude efikasna i da se izbegnu nepotrebna testiranja kako bi pacijent mogao brzo da započne terapiju.
Da li je embolija izleciva? Plucna embolija lecenje
Mnogi ljudi se pitaju da li je embolija izleciva? Drugim rečima, postavllja se pitanje da li je moguć potpun oporavak od plućne embolije?
Odgovor je definitivno – da.
Plucna embolija je izlečivo stanje i akutni krvni ugrušak se može rešiti.
Ipak, lekari često izbegavaju da koriste termin “izlečeno”, jer osnovna tendencija stvaranja krvnih ugrušaka može da potraje.
To može dovesti do rizika od ponovnog javljanja nove plućne embolije, iako se osoba već u potpunosti oporavila od prethodne embolije.
Svakako, većina pacijenata se potpuno oporavlja uz brzu i efikasnu medicinsku pomoć, posebno kada lekari rano otkriju i leče krvni ugrušak.
Plucna embolija oporavak često traje od nekoliko nedelja do meseci jer telo prirodno apsorbuje ugrušak.
Međutim, ljudi koji prežive plućnu emboliju mogu osećati trajni umor ili perzistentan kratak dah.
Kada je u pitanju plucna embolija lecenje, cilj ovog tretmana je uklanjanje krvnog ugruška u plućima i sprečavanje stvaranja novih.
Ovo uključuje medikamentoznu terapiju (lekove), a u nekim slučajevima i hiruršku proceduru.
Možda ćete morati da ostanete u bolnici kako bi lekari mogli pažljivo da prate vaše stanje.
Mogući tretmani za plućnu emboliju uključuju sledeće.
Antikoagulansi
Lekovi za razređivanje krvi (antikoagulansi) služe kao prva linija za lečenje plućne embolije.
Oni sprečavaju rast ugruška i pomažu telu da ga razgradi. Takođe, antikoagulansi smanjuju rizik od novih ugrušaka.
Mogu se uzimati kao pilule ili se primati putem intravenozne infuzije.
Tromboliza
Lekari daju trombolitike (“razbijače” krvnih ugrušaka) putem intravenozne infuzije ili katetera kako bi rastvorili krvni ugrušak.
Ovaj vid lečenja plućne embolije se koristi kada lekovi za razređivanje krvi nisu dovoljni ili kada je embolija pluca teška.
Embolektomija
Lekari izvode ovu proceduru kako bi uklonili ugrušak. Obično je razmatraju kada drugi tretmani ne pomažu ili nisu mogući.
Dakle, minimalno invazivne procedure ili operacija mogu biti neophodne ako je pacijent nestabilan zbog problematičnih ugrušaka.
Takođe, ove procedure su mogu izvesti kada je pacijentu potrebna vam je hitna reperfuzija kako bi se poboljšao protok krvi u pluća i srce – posebno kada se trombolitici ne mogu koristiti.
Neke procedure koje lekar može koristiti u slučaju plućne embolije uključuju pre svega metode usmerene kateterom.
Ove metode se koriste za uklanjanje i razbijanje ugruška. Tanka cev koja se naziva kateter će usisati, razbiti ili rastvoriti ugruške u plućnoj arteriji.
Lekari mogu izvesti i otvorenu operaciju u hitnim slučajevima kada:
- Minimalno invazivne metode usmerene kateterom nisu dostupne;
- Lekovi ne deluju na razbijanje ugruška;
- Lekovi su kontraindikovani ili nose previše rizika za pacijenta.
Filter donje šuplje vene (Vena Cava filter ili IVC filter)
Hirurg postavlja mali uređaj u veliku venu u stomak pacijenta. Uređaj “hvata” krvne ugruške pre nego što stignu do pluća.
Većini ljudi sa plućnom embolijom IVC filter nije potreban, ali vaš lekar ga može preporučiti ako ne možete da uzimate lekove za razređivanje krvi.
Koliko traje i kako izgleda plucna embolija oporavak?
Kada je u pitanju plucna embolija oporavak, tačno vreme oporavka varira od osobe do osobe.
Mnogi ljudi se mogu potpuno oporaviti i vratiti normalnim životnim aktivnostima nakon perioda od nekoliko nedelja ili meseci.
Sasvim je moguće da će se neki od vaših simptoma ublažiti kako primate terapiju za plućnu emboliju i kako se vaš organizam oporavlja.
Međutim, nije neuobičajeno da nastavite da imate kratak dah ili bol u grudima nedeljama, mesecima ili čak godinama nakon plućne embolije.
Jedna studija je ispitivala kvalitet života kod 101 osobe koje su imale plućnu emboliju.
Utvrđeno je da je 6 meseci nakon plućne embolije, 47% učesnika prijavilo dugotrajan kratak dah, a 25,3% njih je prijavilo neku vrstu oštećenja ili poteškoća u funkcionisanju.
Ovo su neki od glavnih faktora koji mogu uticati na to koliko će trajati oporavak od plućne embolije.
Ozbiljnost embolije pluća
Ozbiljnost plućne embolije može uticati na opcije lečenja i oporavak.
Na primer, nekome sa teškom ili životno ugrožavajućom plućnom embolijom može biti potreban intenzivniji tretman trombolitičkim lekovima ili medicinska procedura.
Ovo može potencijalno produžiti vreme oporavka.
Opšte zdravlje
Vaše opšte zdravlje je važno u procesu lečenja i oporavka od bilo kog oboljenja. Ovo važi i za plućnu emboliju.
Određena osnovna zdravstvena stanja mogu vas izložiti povećanom riziku od produženog nedostatka daha ili poteškoća sa fizičkim naporom nakon plućne embolije.
Neki primeri uključuju:
- Trombofiliju, stanje koje uzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka
- Rak
- Inflamatornu bolest creva
- Uzimanje hormona štitne žlezde za hipotireozu
- Prethodne medicinske procedure, kao što su splenektomija ili postavljanje pejsmejkera ili srčanog stenta
Rizik od stvaranja krvnih ugrušaka
Veliki deo oporavka od plućne embolije ima za cilj da spreči stvaranje dodatnih krvnih ugrušaka.
Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka, kao što su:
- Prethodna istorija krvnih ugrušaka
- Veći uzrast
- Određena zdravstvena stanja, uključujući gojaznost, rak, infekcije (kao što je COVID-19), srčana insuficijencija, srčani udar, moždani udar ili velika trauma, kao što je prelom noge ili kuka ili povreda kičmene moždine
- Trudnoća
- Genetska stanja koja povećavaju rizik od nastanka krvnih ugrušaka, kao što je faktor V Leiden trombofilija
- Uzimanje lekova na bazi hormona, kao što su kontraceptivne pilule ili supstituciona hormonska terapija
- Hirurške procedure
- Dugi periodi imobilizacije ili nepokretanja, kao što je mirovanje u krevetu ili putovanje na velike udaljenosti
Generalno govoreći, što više faktora rizika imate, veći je rizik od razvoja krvnog ugrušaka.
Dok se oporavljate od plućne embolije, vaš lekar će proceniti rizik od budućih krvnih ugrušaka.
Pacijenti sa većim nivoom rizika možda će morati da uzimaju lekove za razređivanje krvi tokom dužeg perioda.
Plucna embolija oporavak, redovne lekarske kontrole i promene načina života
Kada je u pitanju plucna embolija oporavak, veoma je značajno ići na redovne kontrolne preglede kod lekara.
Ovi pregledi mogu početi bilo kada u periodu od 2 nedelje do 3 meseca nakon plućne embolije.
Tokom ovih pregleda, vaš lekar će proceniti kako vaš plucna embolija oporavak napreduje.
Takođe će vam odgovoriti na sva pitanja ili nedoumice koje možda imate.
Analize krvne slike se koriste kako bi pomogle vašem lekaru da proceni koliko dobro lekovi deluju i koliko ih vaše telo podnosi.
Dodatno snimanje obično nije potrebno osim ako imate stalne simptome poput kratkog daha ili umora.
Tri meseca nakon dijagnoze plućne embolije, vaš lekar će razmotriti da li treba da nastavite sa antikoagulantnom terapijom.
Ukoliko imate nizak rizik od budućih krvnih ugrušaka, možda nećete morati da nastavite da uzimate lekove za razređivanje krvi.
Da biste poboljšali kardiovaskularno zdravlje i sprečili stvaranje novih krvnih ugrušaka, važno je da implementirate određene promene načina života tokom perioda oporavka i nakon toga.
To može uključivati stvari kao što su:
- Ishrana zdrava za srce
- Redovno vežbanje
- Kontrola telesne težine
- Smanjenje nivoa stresa
- Prestanak pušenja
- Nošenje kompresivnih čarapa
- Sedenje maksimalno 2 sata u kontinuitetu
Kakva je plucna embolija prognoza?
Kakav kvalitet života mogu da očekuju pacijenti sa plućnom embolijom? Odnosno, kakva je plucna embolija prognoza?
Videli smo da je embolija pluca stanje koje može biti i životno ugrožavajuće. Kao takvo, lečenje plućne embolije se ne završava napuštanjem bolnice.
Osoba sa plućnom embolijom će morati da uzima lekove za razređivanje krvi najmanje tri meseca.
Neki ljudi moraju da ih uzimaju više meseci ili godina kako bi sprečili ponovnu plućnu emboliju.
Vaš lekar će vam reći šta je najbolje na osnovu vaših faktora rizika i opšteg zdravstvenog stanja.
S obzirom na to da je plucna embolija često opasna po život, u slučaju izlečenja, oporavak od ovog stanja može potrajati.
Čak i nakon lečenja, moguće je razviti dugoročne probleme kao što su:
- Hronična tromboembolijska plućna hipertenzija (HTEPH). Ovo je visok krvni pritisak u plućima zbog hroničnog nakupljanja krvnih ugrušaka. Pogađa od 2 do 3 osobe na svakih 100 ljudi koji su preživeli plućnu emboliju. Najčešći simptom je otežano disanje kada se krećete. Takođe možete imati nelagodnost u grudima, vrtoglavicu ili palpitacije srca.
- Post-plućna embolija sindrom. Ovo je češći problem od od HTEPH. Uključuje umor i kratak dah koji traju nakon lečenja plućne embolije. Brojni faktori rizika su ukombinovani da bi se javio ovaj sindrom, uključujući nedostatak pokreta tokom oporavka, anksioznost i oštećenje srca ili pluća usled plućne embolije.
Važno je da obavestite svog lekara o svim novim ili promenljivim simptomima dok se oporavljate.
Pregled pulmologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”
Ponovimo još jednom da je embolija pluća potencijalno fatalno oboljenje.
Ponekad, ako se ne pruži brza medicinska pomoć, plucna embolija može uzrokovati i smrti.
Zato, ako osetite bilo koje simptome plućne embolije – posebno oštar bol u grudima i kasalj s krvlju – nikako ne odlažite odlazak kod lekara.
Čak i kada se oporavljate od plućne embolije uz adekvatnu terapiju, redovni kontrolni pregledi pulomologa su takođe od ključnog značaja.
Specijalistička internistička ordinacija “Dr Nestorov” već dugi niz godina pacijentima omogućava profesionalan, sveobuhvatan i temeljan pregled pulmologa.
Pulmološki pregled u našoj ordinaciji obuhvata:
- Uzimanje detaljne anamneze (medicinske istorije) pacijenta, uključujući i njegovu porodičnu istoriju bolesti, kao i životne navike;
- Fizički pregled koji podrazumeva inspekciju, palpaciju, auskultaciju (slušanje rada pluća pomoću stetoskopa), kao i merenje pritiska.
Naši pulmolozi specijalisti obavljaju i dodatne dijagnostičke procedure kao što su spirometrija, rendgenski snimak pluća, ali i laboratorijske analize krvi.
Mi ne prepuštamo ništa slučaju. Uvek obavljamo kompletan i detaljan pulmološki pregled radi postavljanja tačne i jasne dijagnoze.
Nakon završenog pregleda, obavezno dajemo mišljenje, savet i preporuku za dalji tretman, u zavisnosti od toka lečenja.
Pored pulmološkog pregleda, svim pacijentima koji izaberu neki od sledećih medicinskih paketa pregleda nudimo i specijalne popuste:
- Senior skrining paket (60% popusta)
- Potpuni skrining zdravlja (67% popusta)
- Post Covid sistematski pregled (61% popusta)
- Premium post Covid sistematski pregled (60% popusta)
- Kompletna sonografija organizma (74% popusta)
- Ultrazvučni skrining celog tela (77% popusta)
Već sada možete da zakažete profesionalan pulmološki pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.
