Upala bešike (cistitis) – Šta uzrokuje ovo stanje i kako da ga prepoznate u ranim fazama?

Upala besike, prehlada besike ili zapaljenje mokracne besike (cistitis) je stanje koje direktno utiče na funkciju ovog organa.

Jedan od najčešćih uzroka zapaljenja mokraćne bešike je infekcija bakterijom ešerihijom koli (E. coli).

Naravno, sasvim je moguće da se javi i upala besike bez bakterija. Drugim rečima, prehlada mokracne besike može nastupiti i iz neinfektivnih razloga.

Najčešći simptomi upale besike uključuju bol pri mokrenju, peckanje pri mokrenju, neprijatan miris mokrace, mutnu mokraću, osecaj pritiska u besici, a ponekad i krv u mokraci. Ljudi sa cistitisom takođe najčešće imaju potrebu da češće mokre nego obično.

Upala besike se u najvećem broju slučajeva leči antibioticima.

---

Šta je upala besike ili zapaljenje mokracne besike?

Kao što smo rekli u uvodnom delu teksta, upala besike je stanje koje se naziva cistitis i koje je najčešće uzrokovano bakterijskom infekcijom.

Ponekad se kolokvijalno – narodski rečeno – za cistitis kaže da je u pitanju prehlada mokracne besike.

Bakterije iz područja između genitalija i rektuma (perineuma) mogu ući u uretru i putovati do bešike. Na ovaj način se često javlja ešerihija koli u urinu.

Posledično, to može dovesti do simptoma upale bešike koji direktno utiču na funkciju mokraćne bešike i načina na koji osoba mokri.

Zapaljenje mokracne besike je, inače, vrlo često stanje koje naročito pogađa žene.

Smatra se da će od 50 do 60% žena u nekom trenutku u svom životu imati cistitis, naročito ako je uzrokovan infekcijama.

Štaviše, ove urinarne infekcije se mogu vratiti i javiti ponovo, čak i nakon izlečenja upale mokraćne bešike.

Procenjuje se da će između 30% i 40% žena, kod kojih je prisutna infektivna upala besike, kasnije ponovo imati ovo stanje.

Kod muškaraca se prehlada mokracne besike ređe javlja.

Dakle, muškarci imaju manji rizik od cistitisa. To je zato što su uretre (cevasti organ koji povezuje mokraćnu bešiku sa spoljašnjošću tela i omogućava izbacivanje urina) kod muškaraca duže – oko 20 centimetara.

Kod žena, uretra je mnogo kraća (od 3 do 4 centimetara). Zbog toga je bakterijama teže da dospeju do bešike kod muškaraca.

Upala besike ni najmanje nije prijatno stanje.

Mnogi ljudi se stide da spomenu simptome, kao što je bol pri mokrenju, peckanje pri mokrenju, mutna mokraca, osecaj pritiska u besici, i slično.

Ipak, treba imati na umu da je prehlada mokracne besike, u širem smislu, jedan od najčešćih tipova zapaljenja urinarnog trakta.

Verovali ili ne, u proseku oko 400 miliona slučajeva urinarnih infekcija se javlja svake godine.

Prema tome, ako je kod vas prisutna upala besike, znajte da niste usamljeni. Ovo stanje je i te kako izlečivo.

Inače, postoje dve glavne vrste cistitisa – komplikovana upala besike i nekomplikovana upala besike.

• Nekomplikovana upala besike, kao blaži oblik cistitisa. Obično lako prolazi i ne izaziva ozbiljne probleme.
• Komplikovano zapaljenje mokracne besike, kao ozbiljniji oblik cistitisa. Može se proširiti na bubrege i može biti teži za lečenje.

Nekomplikovani cistitis je suštinski osnovna upala besike kod inače zdrave osobe sa normalnim urinarnim traktom.

Komplikovani cistitis, s druge strane, uključuje dodatne faktore rizika, kao što su sistemske bolesti, strukturne abnormalnosti bešike, trudnoću ili kompromitovani imuni sistem. Sve to otežava izlečenje ovog stanja.

Dakle, nekomplikovana upala besike se javlja uglavnom kod zdravih muškaraca i žena (naročito kod žena koje nisu trudne).

Komplikovana prehlada mokracne besike može se javiti kod trudnica, dijabetičara, osoba sa oboljenjem bubrega, kao i kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom.

Upala besike simptomi kod nekomplikovanog cistitsa ostaju lokalni – peckanje tokom mokrenja, iznenadni nagoni za mokrenjem i često mokrenje.

S druge strane, komplikovana upala besike, pored navedenih, izaziva i teže simptome, poput povišene telesne temperature, drhtavice, bola u karlici i povraćanja.

Postoje i druge podele cistitisa, kao što su:

• Infektivna prehlada besike i neinfektivno zapaljenje mokracne besike (upala besike bez bakterija);
• Akutna upala besike i hronična prehlada mokracne bešike;

Infektivna i neinfektivna prehlada mokracne besike

Videli smo da prehlada mokracne besike (cistitis) ima direktan uticaj na funkcionisanje bešike.

Upala bešike je najčešće uzrokovana infekcijama, ali se takođe može javiti i zbog neinfektivnih razloga (upala besike bez bakterija).

Infektivna upala besike može biti uzrokovana:

• Gram-negativnim mikroorganizmima, kao što su Proteus, Klebsiella, Citrobacter, Enterobacter, and Pseudomonas vrste i
• Gram-pozitivnim patogenima kao što su Enterococcus fecalis, Staphylococcus saprophyticus i streptokoke grupe B.

Međutim, ešerihija koli u urinu (Escherichia coli) predstavlja najčešči uzrok infektivnog cistitisa.

S druge strane, upala besike bez bakterija (neinfektivni cistitis) može biti izazvana različitim uzrocima, kao što su:

• Uzimanje određenih lekova
• Terapija zračenjem
• Strana tela u organizmu
• Izloženost određenim hemikalijama
• Autoimuni odgovor organizma

Slično tome, upala besike bez bakterija može biti i idiopatske prirode, javljajući se iz nepoznatih razloga, kao što je intersticijalni cistitis.

Na kraju dana, neinfektivno zapaljenje mokracne besike može biti povezano sa drugim oboljenjima, kao što su Kronova bolest, ginekološki karcinomi, ili pelvična inflamatorna bolest.

Nevezano od uzroka, upala besike može biti akutna ili hronična, u zavisnosti od toga koliko traje upala besike.

Akutna i hronicna prehlada besike

Prvi i najraniji odgovor bešike na bilo koji štetni (infektivni ili neinfektivni) stimulus javlja se u obliku akutne upale bešike.

Akutno zapaljenje mokracne besike karakteriše se vazodilatacijom (proširenje krvnih sudova bešike) i povećanom vaskularnom propustljivošću.

Takođe, u slučaju akutne upale bešike, dolazi do migracije leukocita (bela krvna zrnca) na mesto upale, aktivirajući biohemijsku kaskadu upale.

Tada se oslobađaju peptidni medijatori i regulatorni proteini imunog sistema, kao što su citokini, histamini, kinini, faktori komplementa, faktori zgrušavanja, azot-oksid i proteaze.

U slučaju akutnog cistitisa, ovi medijatori izazivaju otok (upalu) i ulceraciju sluzokože bešike koje može prokrvariti. Zato je ponekad upala besike praćena simptomom kao što je krv u mokraci.

Dolazi do otcepljenja ili kidanja površinskog sloja sluzokože bešike.

Usled toga se formiraju male i providne ciste (kesice sa tečnim, gasovitim ili polučvrstim sadržajem) koje se često vide u analizi urina.

Pored toga, navedeni medijatori izazivaju iritaciju sluzokože bešike, zbog čega osoba ima hitnu potrebu za mokrenjem, povećanu učestalost mokrenja, i dizuriju (peckanje i bol pri mokrenju).

Sistemsko oslobađanje ovih inflamatornih medijatora može izazvati i blago povišenu temperaturu.

Generalno, ovi medijatori imaju kratko vreme poluraspada i brzo se razgrađuju. To omogućava brzo rešavanje upale bešike čim se štetni stimulus ukloni.

Međutim, ako se stimulus ne ukloni, onda se javlja hronična upala besike.

Ovo stanje se karakteriše infiltracijom mononuklearnih ćelija, kao što su makrofagi, limfociti, eozinofili, mastociti i plazma ćelije.

To dovodi do nepovratnog uništenja tkiva bešike i njene disfunkcionalnosti.

Hronicno zapaljenje mokracne besike može izazvati fibrozu bešike ili prekomernu aktivnost detruzornih mišića.

Ovo potonje znači da se bešika kontrahuje pre nego što se napuni. To izaziva iznenadan i snažan nagon za mokrenjem, praćen čestim odlascima u toalet i nekontrolisanim mokrenjem.

Hronicna prehlada besike može uzrokovati hiperalgeziju, odgovornu za hronične simptome povećane osetljivosti na bol i osecaj pritiska u besici.

Koji su upala besike simptomi?

Upala besike simptomi obično uključuju sledeće:

• Mokrenje više nego obično (često mokrenje). Možda ćete osećati kao da morate stalno da mokrite, čak i ako ne izlazi mnogo urina. Neki ljudi takođe osećaju iznenadan, hitan, ili jak nagon za mokrenjem koji ne mogu kontrolisati (urgentna inkontinencija).
• Bol pri mokrenju i/ili peckanje pri mokrenju (dizurija). Može peckati, boleti ili svrbeti kada počnete ili završite sa mokrenjem.
• Promene u urinu: Neprijatan miris mokrace i mutna mokraca su tipični simptomi upale besike.

Ako se infekcija, odnosno upala besike proširi na bubrege (pijelonefritis), onda osoba može imati i sledeće simptome:

• Groznica i povišena telesna temperatura
• Drhtavica
• Mučnina i povraćanje
• Bol u karlici i osecaj pritiska u besici
• Krv u mokraci (hematurija)

Šta uzrokuje upalu bešike i koji su faktori rizika za cistitis?

Većina slučajeva upale bešike uzrokovano je bakterijama, odnosno bakterijskim infekcijama. Najčešće je to u pitanju eserihija koli u mokraći.

Bakterija E. coli obično živi u crevima. Međutim, ona može dospeti u uretru, a zatim u bešiku iz stolice (fekalija).

Ovo se može izbeći vežbanjem brisanja od napred ka nazad (a ne obratno) nakon korišćenja toaleta.

Bakterija ešerihija koli kroz uretru dospeva u bešiku gde se i razmnožava, uzrokujući infektivni cistitis.

Međutim, kada je u pitanju upala besike bez bakterija (neinfektivni cistitis), uzroci ovog stanja mogu biti različiti u zavisnosti od vrste neinfektivnog zapaljenja mokraćne bešike.

• Intersticijalni cistitis (sindrom bolne bešike) može biti teško dijagnostikovati i lečiti jer uzrok nije uvek izvestan. Najčešće pogađa žene.
• Cistitis izazvan lekovima, kao što su hemoterapijski agensi, može izazvati upalu bešike.
• Radijacioni cistitis od karlične radioterapije može uticati na tkivo bešike.
• Cistitis izazvan stranim telom usled produžene upotrebe katetera.
• Hemijski cistitis je upala bešike usled iritansa u određenim hemijskim proizvodima ili spermicidima.

Seksualna aktivnost takođe može povećati rizik od cistitisa kod muškaraca i žena. Drugim rečima, sasvim je moguće da se javi upala besike posle odnosa.

Najlakši način da se ovo spreči jeste da se pobrinete da što pre mokrite nakon odnosa. Ovo će pomoći u ispiranju svih potencijalnih bakterija koje su dospele u uretru.

Drugi faktori koji mogu povećati rizik od cistitisa uključuju:

• Probleme sa urinarnim sistemom koje imate pri rođenju (urođene urinarne abnormalnosti)
• Starost preko 65 godina (10% žena starijih od 65 godina prijavljuje da su imale infekciju urinarnog trakta i upalu bešike u poslednjih 12 meseci)
• Hormonalne promene, poput trudnoće, menstrualnog ciklusa i menopauze
• Korišćenje Folijevog katetera
• Korišćenje vaginalne dijafragme
• Korišćenje spermicida
• Korišćenje kondoma (prezervativa)
• Seksualni odnos sa više partnera
• Zatvor
• Dijabetes
• Oslabljeni imuni sistem
• Multipla skleroza (MS)

Takođe je veća verovatnoća da će se zapaljenje mokracne besike javiti kod vas ako ste ranije imali cistitis.

Upala besike i pol

Žene su sklonije razvoju infekcija urinarnog trakta i, posledično, upale bešike nego muškarci.

Žene imaju kraću uretru, kao što smo rekli, što znači i kraći put za ulazak bakterija u bešiku.

Upala besike i faktori rizika koji smanjuju protok urina

• Opstrukcija urinarnog trakta iz različitih uzroka, kao što su benigno uvećanje prostate, rak prostate, striktura uretre ili opstrukcija uretre usled stranog predmeta ili kamena u bubregu
• Neurogena bešika
• Neadekvatan unos vode

Zapaljenje mokracne besike i faktori rizika koji povećavaju infekcije

• Seksualni odnos (upala besike posle odnosa)
• Korišćenje spermicida ili vaginalne dijafragme
• Hormonski disbalans (trudnoća, menopauza…)
• Nepravilna upotreba antibiotika koja uzrokuje disbalans normalne flore

Upala besike i faktori koji povećavaju rizik od invazije patogena

• Kateterizacija
• Urinarna inkontinencija (nekontrolisano mokrenje)
• Crevna inkontinencija
• Zadržavanje mokraće (retencija urina) praćeno zastojem u bešici

Da li je infektivna upala besike zarazna?

Upala besike izazvana infekcijom NIJE zarazno oboljenje.

To znači da ne može neko drugi da vam “prenese” infektivno zapaljenje mokracne besike – čak ni putem seksualnog odnosa.

Već smo na nekoliko mesta spomenuli da je seksualni odnos faktor rizika za prehladu bešike.

Dakle, upala besike posle odnosa jeste rizik, ali ne zato što je ovo oboljenje zarazno.

Razlog leži u tome da seksualni odnos ponekad može dovesti do ulaska bakterija u urinarni trakt osobe, uzrokujući infekciju i upalu bešike.

Kako biste smanjili rizik od upale bešike nakon odnosa, možete isprobati sledeće savete:

• Koristite lubrikant na bazi vode ili silikona.
• Mokrite posle seksa.
• Operite ruke pre i posle korišćenja toaleta i seksualnog odnosa.

Da li postoje i koje su komplikacije cistitisa?

Ako se upala besike ne leči, ovo stanje se može proširiti na bubrege uzrokujući pijelonefritis. Tada će doći do infekcije gornjeg urinarnog trakta koji se teže leči.

Upala besike od hladnoce – Mit ili istina?

Da li je tačno da se može dobiti upala besike od hladnoce?

Naime, prehlada bešike se može javiti i tokom toplijeg i tokom hladnijeg vremena.

Istina je da čovek može imati češću potrebu za mokrenjem kada je hladno vreme. Samim tim, prehlada besike, koja, između ostalog, uzrokuje potrebu za čestim mokrenjem, karakteristična je za hladno vreme.

Međutim, hladnoća kao takva ne izaziva direktno upalu bešike. Drugim rečima, upala besike od hladnoce NIJE direktna posledica hladnog vremena.

Umesto toga, postoji nekoliko faktora povezanih sa nižim temperaturama koji povećavaju rizik od iritacije bešike i infekcija urinarnog trakta (UTI), koje su najčešći uzroci upale bešike.

Ovo su glavni razlozi.

Smanjen unos tečnosti

Ljudi, generalno posmatrano, piju manje vode tokom zime jer osećaju manje žeđi. Ovo, između ostalog, može dovesti do:

• Koncentrovanijeg urina, koji može iritirati sluzokožu bešike.
• Ređeg mokrenja, što omogućava bakterijama da duže ostanu u bešici i razmnožavaju se.

Promene u mokrenju izazvane hladnoćom

Izlaganje hladnoći uzrokuje sužavanje krvnih sudova u koži kako bi se sačuvala telesna toplota i sprečila hipotremija.

Kao rezultat toga, organizam više krvi usmerava ka jezgru tela i unutrašnjim organima, a bubrezi reaguju proizvodnjom više urina.

Kako krv teče više kroz unutrašnje organe, a naročito bubrege, onda ovi parni organi mogu više filtrirati štetne materije iz krvi.

Posledica toga je da bubrezi proizvode više urina u odnosu na njihov normalan kapacitet.

Ovo je fenomen koji se naziva hladna diureza koja može:

• Povećati i učestaliti (hitnu) potrebu za mokrenjem.
• Pogoršati simptome kod ljudi sa osetljivim bešikama ili stanjima poput intersticijalnog cistitisa.

Povećan rizik od infekcija urinarnog trakta

Nekoliko zimskih navika može povećati rizik od infekcija urinarnog trakta:

• Nošenje vlažne ili znojne odeće tokom dužeg perioda.
• Odlaganje poseta toaletu kada ste napolju izloženi nižim temperaturama.
• Smanjena hidratacija, odnosno manji unos tečnosti.

Pošto je većina slučajeva akutne upale bešike uzrokovana bakterijskim infekcijama, sve što podstiče rast bakterija može povećati rizik od prehlade bešike.

Uticaj na imuni sistem

Poznato je da su respiratorni virusi češći tokom hladnijih meseci. Čak i neke studije sugerišu da imuni sistem može biti privremeno manje efikasan zimi zbog faktora kao što su:

• Manje sunčeve svetlosti i, posledično, manja proizvodnja vitamina D.
• Više vremena provedenog u zatvorenom prostoru, što povećava izloženost infekcijama.
• Sezonske promene u imunološkoj funkciji.

Iako upala besike nije i ne može biti direktno uzrokovana navedenim faktorima, smanjenje imunološke funkcije organizma može učiniti neke ljude podložnije infekcijama.

Između ostalog, to uključuje i infekcije urinarnog trakta.

Napetost karličnih mišića

Hladnije i niže temperature mogu izazvati zatezanje, tenziju i napetost u mišićima u celom telu, uključujući i one u karličnom dnu.

Kod nekih ljudi, posebno onih sa:

• preaktivnom bešikom,
• intersticijalnim cistitisom (sindrom bolne bešike),
• disfunkcijom karličnog dna,

ova povećana napetost mišića može uzrokovati iznenadni nagon za morenjem, često mokrenje i osecaj pritiska u besici usled nelagodnosti u karlici.

Već postojeća stanja bešike postaju primetnija

Ljudi sa hroničnim poremećajima bešike često imaju pogoršanje simptoma tokom hladnog vremena.

Iako tačan razlog nije u potpunosti shvaćen, faktori koji doprinose tome mogu uključivati:

• Povećanu osetljivost bešike.
• Promene u nervnoj signalizaciji.
• Stres i napetost mišića povezani sa izlaganjem hladnoći.

Prema tome, ako se pitate da li se može direktno dobiti upala besike od hladnoce – odgovor je ne.

Sâmo sedenje na hladnoj površili ili boravak napolju po hladnom vremenu ne izazivaju direktno cistitis ili infekciju urinarnog trakta. To su uobičajeni mitovi.

Međutim, hladno vreme može stvoriti uslove koji povećavaju verovatnoću problema sa bešikom, posebno ako ste dehidrirani, već skloni infekcijama urinarnog trakta, ili imate neko osnovno oboljenje bešike.

Neinfektivni cistitis i upala besike bez bakterija

Upala besike bez bakterija je, zapravo, neinfektivni cistitis i znatno se ređe javlja u odnosu na infektivno zapaljenje mokracne besike.

Upala besike bez bakterija obuhvata nekoliko različitih stanja koja se razlikuju po uzrocima i težini.

Dakle, treba naglasiti da upala besike nije uvek sinonim za infekciju bešike.

Prehlada mokracne besike se može javiti zbog hemijske iritacije, zračenja, lekova, imunoloških reakcija, disfunkcije nerava ili direktne povrede – čak i kada je urinokulktura potpuno negativna.

Mokraćna bešika je obložena specijalizovanim zaštitnim slojem koji se naziva urotel (prelazni epitel).

Na njenoj površini nalazi se sloj napravljen uglavnom od glikozaminoglikana (GAG) koji deluje kao vodootporni štit.

Obično, ova barijera sprečava toksine u urinu da dospeju do dubljih tkiva, štiti nerve bešike, prevenira inflamaciju i omogućava bešici da se rastegne dok se puni.

Međutim. kada se ova barijera ošteti, supstance u urinu, poput kalijuma, uree i drugih rastvorenih hemikalija, mogu prodreti dublje u zid bešike.

Posledično, ovo dovodi do:

• Iritacije senzornih nerava
• Aktivacije imunih ćelija
• Oslobađanja inflamatornih hemikalija
• Otoka
• Bola
• Hitnog i učestalog mokrenja.

Da bi se dogodile sve navedene posledice, nisu uopšte potrebne bakterije. Zato se može javiti upala besike bez bakterija.

Koje su vrste neinfektivnog cistitisa?

Postoji nekoliko glavnih vrsta ili tipova upale bešike bez bakterija.

1) Intersticijalni cistitis (sindrom bola u bešici ili sindrom bolne bešike)

Ovo je najpoznatiji oblik upale bešike bez bakterija.

To je hronični inflamatorni poremećaj bešike čiji tačan uzrok ostaje nepoznat. Veruje se da nekoliko mehanizama doprinosi intersticijalnom cistitisu, kao što su:

• Defekti u zaštitnom GAG sloju bešike
• Abnormalna osetljivost nerava bešike
• Autoimune reakcije
• Hronična upala
• Aktivacija mastocita (Erlihovih ćelija)
• Disfunkcija karličnog dna
• Genetska predispozicija

Za razliku od bakterijskog cistitisa, urinokultura kod upale bešike bez bakterija ostaje negativna.

Simptomi, između ostalih, uključuju:

• Bol u karlici
• Bol u bešici koji se pogoršava kako se bešika puni
• Bol koji se ublažava nakon mokrenja
• Hitni nagon za mokrenjem
• Učestalost mokrenja (ponekad čak i od 30 do 60 puta dnevno)
• Bolni seksualni odnos

2) Hemijski cistitis

Određene hemikalije direktno iritiraju sluzokožu bešike.

To mogu biti kupke sa penom, mirisni sapuni, sprejevi za žensku higijenu, spermicidi, pojedini lubrikanti, izlaganje dezinfekcionim sredstvima, i slično.

Određeni lekovi za hemoterapiju su takođe dobro poznati uzroci, poput ciklofosfamida i ifosfamida.

Ovi lekovi proizvode toksični metabolit koji se naziva akrolein, koji se akumulira u urinu i oštećuje tkivo bešike.

Teški slučajevi hemijskog cistitisa mogu dovesti do krvarenja, čireva i hronične upale bešike.

3) Radijacioni cistitis

Ova upala besike bez bakterija se javlja nakon radioterapije za rak prostate, rak bešike, rak rektuma, rak grlića materice ili rak materice.

Terapija zračenjem oštećuje krvne sudove bešike, njen vezivna tkiva i sluzokožu. Simptomi se mogu javiti tokom zračenja, mesecima, ali i godinama kasnije.

U teškim slučajevima, može se javiti krvarenje, fibroza, smanjen kapacitet bešike i hronični bol.

4) Upala besike bez bakterija izazvana lekovima

Pored hemoterapijskih lekova, povremeno su i drugi lekovi povezani sa upalom bešike.

Primeri uključuju neke antibiotike, ketamin (kod hronične rekreativne zloupotrebe), nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao i određene imunoterapijske medikamente.

5) Eozinofilni cistitis

Ovo je, zapravo, retka upala besike bez bakterija.

Umesto bakterija, zid bešike se infiltrira eozinofilima. To je vrsta belih krvnih zrnaca uključenih u alergijske reakcije i neke imunološke poremećaje.

Mogući okidači za ovo stanje uključuju alergije, astmu, autoimune bolesti, lekove, i parazite (retko). Simptomi često podsećaju na tešku infekciju urinarnog trakta.

6) Hemoragični cistitis

Kod ovog zapaljenskog stanja bešike javlja se krvarenje, odnosno krv u urinu.

Uzroci, između ostalih, uključuju hemoterapiju, zračenje, i određene toksine.

Nisu svi hemoragični cistitisi neinfektivni, ali mnogi slučajevi jesu.

Simptomi uključuju bol, vidljivu krv u urinu, ugruške, i hitnu potrebu za mokrenjem.

7) Upala besike bez bakterija izazvana traumom (traumatski cistitis)

Upala besike bez bakterija može se javiti i nakon sledećih traumatskih događaja:

• Umetanja katetera
• Ponovljene kateterizacije
• Operacije bešike
• Traume karlice
• Kamenci u bešici koji se trljaju o sluzokožu i uzrokuju njenu iritaciju

Zašto se upala besike bez bakterija često nastavlja?

Kada dođe do iritacije ili povrede ćelija mokraćne bešike, onda se oslobađaju molekuli inflamatorne signalizacije kao što su histamini, prostaglandini, citokini, i faktori rasta nerava.

Ove hemikalije privlače imune ćelije, povećavaju osetljivost nerava na bol i čine bešikom preterano reaktivnom. Vremenom, nervi bešike postaju preosetljivi.

Kao rezultat, normalno punjenje bešike počinje da bude bolno. Čak i sasvim normalno mokrenje može izazvati nelagodnost.

Ovo je posebno važno kod intersticijalnog cistitisa, gde preosetljivost nerava igra glavnu ulogu.

Koji su simptomi neinfektivnog cistitisa?

Simptomi upale bešike bez bakterija se znatno preklapaju sa infektivnim cistitisom.

Tipični simptomi uključuju:

• Hitan nagon za mokrenjem
• Često mokrenje
• Peckanje pri mokrenju (dizurija) i bol pri mokrenju
• Bol u karlici
• Bol u donjem delu stomaka
• Osecaj pritiska u besici
• Bol koji se pogoršava punjenjem bešike
• Ublažavanje bola nakon pražnjenja bešike
• Često noćno mokrenje (nokturija)

Kod neinfektivnog cistitisa, obično nema povišene temperature, sistemske upale ili oboljenja, kao i drhtavice.

U slučaju prisustva navedenih simptoma, najverovatnije se radi o infektivnom cistitisu.

Mnogi ljudi primećuju da se simptomi upale bešike bez bakterija pogoršavaju određenim okidačima, uključujući:

• Kofein
• Alkohol
• Začinjena hrana
• Kisela hrana (kao što su citrusi)
• Gazirana pića
• Veštački zaslađivači (kod nekih osoba)
• Stres
• Dugotrajno sedenje
• Seksualna aktivnost
• Intenzivno vežbanje

Imajte na umu da se ovi okidači značajno razlikuju od osobe do osobe.

Upala besike bez bakterija ponekad može postati hronično stanje.

Neki oblici, posebno intersticijalni cistitis i radijacioni cistitis, mogu trajati godinama. Simptomi često variraju, sa periodima remisije i pogoršanja.

Nasuprot tome, hemijski ili traumatski cistitis se obično ublažavaju i nestaju kada se ukloni iritans i kada bešika ima vremena da se zaleči.

Infektivna prehlada besike i upala besike bez bakterija – Razlike

KARAKTERISTIKA	INFEKTIVNI CISTITIS	NEINFEKTIVNI CISTITIS
Uzrok	Bakterija ešerihija koli	Povreda (trauma), hemikalije, radijacija, imunološka ili nervna disfunkcija, trauma
Urinokultura	Pozitivna	Obično negativna
Povišena telesna temperatura	Ponekad (posebno ako se urinarna infekcija proširi na bubrege)	Obično ne postoji
Antibiotici	Uglavnom delotvorni	Uglavnom ne deluju, osim ako istovremeno postoji infekcija
Tretman	Obično nestaje lečenjem	Može biti privremeni ili hronični, zavisno od uzroka

 

Da li je moguća upala besike posle odnosa?

Već smo ranije u ovom tekstu videli da je upala besike posle odnosa sasvim moguća pojava, odnosno rizik.

Ovo stanje se često naziva postkoitalni cistitis ili “cistitis medenog meseca”.

Štaviše, upala besike posle odnosa jedan je od najčešćih oblika rekurentne infekcije urinarnog trakta, posebno kod žena.

Uprkos nazivu, može se javiti nakon bilo koje seksualne aktivnosti.

Ponovimo još jednom da upala besike posle odnosa nije posledica zaražavanja, budući da infekcija bešike nije prenosna (zarazna).

U tom smislu, upala besike posle odnosa se takođe NE SMATRA seksualno prenosom bolešću.

Glavni razlog zašto se javlja upala besike posle odnosa je mehanički prenos bakterija u uretru tokom seksualne aktivnosti.

Najčešći krivac je ešerihija koli (E. coli), bakterija koja normalno bezopasno živi u crevima.

Tokom odnosa, ove bakterije se mogu premestiti sa kože oko anusa i genitalnog područja prema otvoru uretre.

Jednom kada uđu u uretru, bakterija E. coli može putovati naviše u bešiku, gde se pričvršćuje za sluzokožu bešike i razmnožava, uzrokujući upalu bešike i infekciju.

Upala besike posle odnosa je češća kod žena zbog anatomije urinarnog trakta. Ženska uretra je dugačka samo oko 3 do 4 cm, dok je otvor uretre blizu vagine i anusa.

Bakterije stoga prelaze mnogo kraću udaljenost pre nego što dospeju do bešike.

Nasuprot tome, muška uretra je dugačka oko 18–20 cm, što zapaljenje mokracne besike nakon seksualnog odnosa čini mnogo ređim.

Upala besike posle odnosa se ne dešava svaki put.

Čak i ako bakterije stignu do uretre, nekoliko prirodnih odbrambenih mehanizama obično sprečava infekciju i upalu bešike.

Pre svega, putem urina, odnosno mokrenjem nakon odnosa, ove bakterije se mogu izbaciti. Takođe, sluznica bešike ima zaštitne molekule koji otežavaju zadržavanje bakterija.

Imuni sistem napada mikrobe koji ulaze u bešiku putem uretre.

Osim toga, korisne vaginalne bakterije (posebno laktobacili) pomažu u održavanju okruženja koje štiti loših bakterija i gljivica.

Infekcija urinarnog trakta i upala besike posle odnosa nastaju samo kada bakterije prevaziđu ove odbrambene mehanizme.

Nekoliko faktora povećava verovatnoću upale bešike nakon odnosa:

• Česta ili intenzivna seksualna aktivnost
• Novi seksualni partner (često zbog promena u izloženosti bakterijama, a ne zbog sâmog partnera)
• Prethodna istorija rekurentnih infekcija urinarnog trakta
• Upotreba vaginalne dijafragme ili spermicida koji mogu poremetiti normalne vaginalne bakterije
• Menopauza, zbog nižih nivoa estrogena i promena u vaginalnom mikrobiomu
• Trudnoća
• Dijabetes
• Abnormalnosti urinarnog trakta ili nepotpuno pražnjenje bešike

Simptomi upale bešike nakon odnosa se često javljaju u roku od 24 do 48 sati nakon seksualnog odnosa i mogu uključivati:

• Peckanje pri mokrenju ili bol pri mokrenju
• Česta potreba za mokrenjem
• Izlučivanje samo malih količina urina
• Nelagodnost u donjem delu stomaka ili karlici
• Neprijatan miris mokrace i mutna mokraca
• Povremeno krv u mokraci

Ako se razvije povišena telesna temperatura, drhtavica, mučnina, povraćanje ili bol u leđima ili boku, infekcija se možda proširila na bubrege (pijelonefritis), što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Istaknimo još jednom da upala besike posle odnosa NIJE seksualno prenosiva infekcija, niti bilo koje drugo zarazno oboljenje.

Postkoitalni cistitis jednostavno nastaje usled unosa bakterija, najčešće ešerihije koli iz sopstvene crevne flore osobe, u urinarni trakt tokom seksualnih aktivnosti.

Međutim, neke polno prenosive bolesti, poput hlamidije ili gonoreje, mogu izazvati simptome koji podsećaju na infekciju urinarnog trakta i upalu bešike.

Ukratko – upala besike posle odnosa (postkoitalni cistitis) je prvenstveno mehanički problem, a ne zarazno oboljenje. Seksualna aktivnost može pomeriti bakterije u uretru.

Ukoliko te bakterije dospeju do bešike i prevaziđu odbrambene snage organizma, može se javviti prehlada mokracne besike.

Upala besike koliko traje?

Ako se pitate upala besike koliko traje, znajte da trajanje zapaljenja mokraćne bešike u najvećoj meri zavisi od njenog uzroka.

Neki tipovi cistitisa se povlače u roku od nekoliko dana, dok drugi mogu trajati mesecima ili čak godinama ako se osnovni uzrok cistitisa ne reši.

Evo koliko tipičnp traje upala besike na osnovu najčešćih tipova cistitisa:

VRSTA UPALE BEŠIKE (CISTITISA)	TRAJANJE UPALE BEŠIKE
Akutni bakterijski (infektivni) cistitis	3 do 7 dana sa antibiotskom terapijom; simptomi se obično ublažavaju u roku od 24 do 48 sati
Blagi hemijski cistitis	Nekoliko sati do nekoliko dana nakon uklanjanja iritansa
Upala besike posle odnosa	Obično nekoliko dana sa adekvatnim tretmanom
Radijacioni cistitis	Može trajati nedeljama, mesecima ili čak godinama
Upala besike izazvana lekovima	Od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon prestanka uzimanja lekova (može čak trajati i duže u slučaju hronične upale)
Intersticijalni cistitis (sindrom bolne bešike)	Ovo je hronično stanje koje može trajati mesecima ili godinama, sa periodima pogoršanja i remisije

 

Akutni bakterijski cistitis

Ako je upala besike uzrokovana bakterijama i lečena na odgovarajući način, onda se simptomi ovog stanja poboljšavaju u sledećim vremenskim periodima:

• Peckanje tokom mokrenja često se poboljšava u roku od 24 do 48 sati.
• Hitni nagoni za mokrenjem i često mokrenje se obično poboljšavaju u roku od 2 do 5 dana.
• Sluznica bešike obično zarasta u roku od 1 do 2 nedelje.

Čak i nakon što infekcija nestane, neki ljudi osećaju blagu iritaciju bešike u kratkom periodu dok se ne završi zarastanje upaljenog tkiva bešike.

Blaga neinfektivna iritacija

Recimo, nakon izlaganja:

• mirisnim sapunima,
• kupkama sa mehurićima,
• agresivnim higijenskim proizvodima,
• dehidrataciji,
• koncentrovanom urinu,

upala besike često nestaje u roku od 24 do 72 sata nakon što se iritans ukloni i uspostavi adekvatna hidratacija.

Teška upala besike

Ako je sluzokoža bešike značajno oštećena (na primer, nakon hemoterapije ili zračenja), zarastanje i oporavak mogu trajati nekoliko nedelja ili meseci.

Ponekad, u ovim slučajevima, upala besike može biti i hronično stanje ako se razbije ožiljno tkivo.

Hronična upala besike

Stanja poput intersticijalnog cistitisa ne prate tipičan obrazac oporavka.

Umesto toga, simptomi mogu trajati godinama, dok se periodi njihovog poboljšanja mogu smenjivati sa periodima pogoršanja.

Hronicna upala besike, dakle, ima tendenciju da fluktuira umesto da u celosti nestane. Mnogi ljudi imaju duge periode bez simptoma između perioda pogoršanja.

Nekoliko faktora utiče na to koliko brzo se bešika oporavlja, odnosno na to koliko upala besike traje.

Uzrok prehlade bešike je najveći faktor. Jednostavna bakterijska infekcija bešike prolazi mnogo brže od upale izazvane zračenjem ili sindromom hroničnog bola u bešici.

Težina upale bešike je drugi faktor. Blago iritirana sluzokoža bešike se oporavlja brže od one sa čirevima, krvarenjem ili opsežnom povredom tkiva.

Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje, bilo da se radi o antibioticima za bakterijsku infekciju ili uklanjanju iritanasa, obično skraćuju oporavak.

Na kraju, postoje i individualni faktori.

Ako se pitate upala besike koliko traje, kod nekih ljudi oporavak i trajanje ovog stanja može trajati i duže.

Ovo se posebno odnosi na ljude koji imaju:

• Dijabetes
• Oslabljeni imuni sistem
• Abnormalnosti urinarnog trakta
• Česte rekurentne infekcije urinarnog trakta

U najvećem broju slučajeva, upala besike je u potpunosti izlečivo stanje, što znači da može u celosti da se zaleči.

Verovali ili ne, sluznica bešike ima impresivnu sposobnost da se sama obnovi. Ćelije koje oblažu unutrašnjost bešike (urotelijum) se kontinuirano obnavljaju i mogu se oporaviti od mnogih oblika blagih do umerenih upala.

Međutim, potpuni oporavak se možda neće dogoditi u sledećim slučajevima:

• Hronična upala besike.
• Ponovljene povrede ili traume bešike.
• Nastanak ožiljnog tkiva (fibroze).
• Nervi bešike su postali hronično preosetljivi, što je slučaj kod intersticijalnog cistitisa.

U ovim situacijama, simptomi upale besike mogu da traju čak i nakon što je početni okidač uklonjen.

Sve u svemu, većina slučajeva akutne upale bešike se rešava u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

S druge strane, hronična stanja poput intersticijalnog cistitisa ili teškog radijacionog cistitisa mogu trajati mnogo duže i često zahtevaju kontinuirano lečenje.

Kako se prehlada besike otkriva i dijagnostikuje?

Ako su kod vas prisutni simptomi upale besike o kojima smo pričali, neophodno je da odete kod lekara na pregled.

Lekar će obično tražiti uzorak urina kako bi dijagnostikovao cistitis. To se može obaviti putem sledeća dva testa:

• Analiza urina (test urina). Ovaj test proverava kako vaš urin izgleda i šta se u njemu nalazi.
• Kultura urina (urinokultura). Ovaj test otkriva koja vrsta bakterija je izazvala cistitis.

Lekari često otkrivaju cistitis testom urina.

Ali ponekad, rezultati analize urina ili urinokulture mogu izgledati normalno, čak i ako i dalje imate simptome upale bešike.

Ako se to desi, ponovo razgovarajte sa svojim lekarom.

On može uraditi još laboratorijskih testova i analiza vaše mokraće ili da vas pošalje kod urologa na detaljniji pregled.

Lečenje upale bešike

Terapija antibioticima je najbrži način lečenja cistitisa.

Vaš lekar će izabrati pravi antibiotik na osnovu vrste bakterija koje izazivaju upalu bešike.

U zavisnosti od težine cistitisa, antibiotski tretman može trajati od 3 do 14 dana.

Antibiotike treba obavezno uzimati do kraja propisane terapije, čak i ako počnete da se osećate bolje.

Ako prerano prestanete sa uzimanjem antibiotika, bakterijska infekcija, koja je uzrokovala upalu bešike, može se vratiti. U tom slučaju, ona će se, generalno, teže lečiti.

Neki uobičajeni antibiotici koje lekari prepisuju za lečenje cistitisa uključuju:

• Nitrofurantoin
• Sulfonamide
• Amoksicilin
• Cefalosporine
• Trimetoprim/sulfametoksazol
• Hinolone

VAŽNA NAPOMENA: SVI LEKOVI U GORNJEM DELU TEKSTA NAVEDENI SU SAMO I ISKLJUČIVO U INFORMATIVNE SVRHE. NIJEDAN NAVEDENI LEK NE PREDSTAVLJA NAŠ STAV U POGLEDU LEČENJA UPALE BEŠIKE, NITI ZAMENU ZA LEKARSKI SAVET ILI UPUT.

Trebalo bi da počnete da se osećate bolje u roku od nekoliko dana do nedelju dana nakon što počnete da uzimate antibiotike.

Zakažite pregled urinarnog trakta u ordinaciji “Dr Nestorov”

Upala besike je u najvećem broju slučajeva akutno i bezopasno stanje koje je najčešće izazvano ešerihijom koli.

Kao takva, prehlada mokracne besike se uz adekvatan tretman i pravovremenu dijagnozu veoma lako leči.

Ipak, ako se ne leči, upala bešike može prerasti u ozbiljno stanje, naročito ako se infekcija “preseli” u bubrege.

Zato je jako bitno ne ignorisati simptome ovog stanja, poput bola pri mokrenju, peckanja pri mokrenju, čestog mokrenja, hitne potrebe za mokrenjem, mutnog urina ili neprijatnog mirisa urina.

Da ne govorimo o tome da je prisustvo krvi u mokraći sâmo po sebi zabrinjavajući i potencijalno opasni simptom koji zahteva hitan pregled lekara.

Zato, kada osetite i prve, ma koliko bezazlene simptome upale bešike, nemojte da prepuštate stvari slučaju.

Pozovite nas već sada i zakažite detaljan i temeljan urološki pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

U skladu sa vašim opštim zdravstvenim stanjem, simptomima cistitisa, vrstom i težinom uaple bešike, obavljamo sveobuhvatan i individualizovan urološki pregled.

Na prvom mestu, obavljamo bezbolne i potpuno bezbedne ultrazvučne preglede koji uključuju:

• Ultrazvuk bubrega
• Ultrazvuk mokraćne bešike
• Ultrazvuk urotrakta
• Ultrazvuk urinarnog trakta i male karlice

Radi identifikovanja tačne vrste i uzroka cistitisa, uz pomenute ultrazvučne testove obavljamo i kompletnu analizu urina, urinokulturu, kao i detaljne analize krvne slike.

Osim toga, ako izaberete jedan od sledećih medicinskih paketa pregleda urotrakta, dobijate i specijalne popuste:

• Pregled urologa sa kompletnom ultrazvučnom dijagnostikom (70 odsto popusta)
• Urološki skrining – sistematski pregled za muškarce (55 odsto popusta)
• Urološki ultrazvuk urotrakta/male karlice
• Ultrazvučni skrining celog tela (77 odsto popusta)
• Kompletna sonografija organizma (74 odsto popusta)
• Internistički sistematski pregled sa komplet sonografijom (69 odsto popusta)

Ponovimo još jednom da ne treba da ignorišete simptome upale bešike. Uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuću (antibiotsku) terapiju, ovo stanje je u potpunosti izlečivo.

Stoga, ne ustručavajte se da već sada zakažete (preventivni) pregled urinarnog trakta u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.