Nekontrolisano mokrenje - Kako ga ipak kontrolisati i (iz)lečiti?

Nekontrolisano mokrenje, curenje mokrace ili nevoljno mokrenje kod mnogih ljudi može izazvati osećaj nelagodnosti ili neprijatnosti.

Ovo stanje, koje se stručno naziva urinarna inkontinencija, uzrokuje gubitak kontrole nad besikom.

Postoje različite vrste i različiti uzroci nekontrolisanog mokrenja i, shodno tome, lečenje ovog stanja zahteva različit pristup i tretman.

Zbog čega se javlja nevoljno mokrenje? Drugim rečima, zašto pojedini ljudi nisu u stanju da kontrolišu svoju bešiku i zadrže urin? Da li postoji i koja je razlika između nekontrolisanog mokrenja kod muškaraca i nekontrolisanog mokrenja kod žena? Koji su simptomi ovog stanja?

Da li je nekontrolisano mokrenje isto što i mokrenje u snu kod odraslih?

Saznajte sve o ovom stanju u našem daljem tekstu.

Šta je nekontrolisano mokrenje (urinarna inkontinencija)?

Medicinski, ali i opšteprihvaćećen termin za nekontrolisano mokrenje je urinarna inkontinencija. Gubitak kontrole nad besikom, uz posledično nevoljno mokrenje i curenje mokrace, glavna je karakteristika ovog stanja.

Urinarni ili mokraćni sistem sastoji se iz mnogo različitih organa.

Svi ti organi rade zajednički u simbiozi kako bi filtrirali i uklanjali štetne materije iz organizma u obliku mokraće (urina).

Kada je urinarni trakt zdrav i kada funkcioniše kako treba, osoba obično može da zadrži mokraću dok ne ode u toalet.

Ovde, pritom, ne govorimo o retenciji urina, što je medicinsko stanje kod kojeg se bešika, usled brojnih razloga, ne prazni u potpunosti ili nimalo prilikom mokrenja.

Drugim rečima, sa zdravim mokraćnim sistemom imate vremena da odete u toalet da biste urinirali dok se curenje mokrace ne javlja.

Međutim, nekontrolisano mokrenje, odnosno urinarna inkontinencija se javlja kada mokraćni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo. Nevoljno mokrenje se može desiti iz mnogo različitih uzroka i razloga tokom života.

Mnogi ljudi misle da je nekontrolisano mokrenje normalan deo starenja i da se ne može ništa učiniti da se to zaustavi. Međutim, ovo je samo mit.

Istina je da se nekontrolisano mokrenje kod starih osoba češće javlja. Tačnije, istina je da se rizik od urinarne inkontinencije povećava sa godinama.

Ali je takođe istina da se nekontrolisano mokrenje može desiti bilo kome, nevezano od godina.

Postoje, zapravo, tretmani koji pomažu u kontrolisanju ovog stanja.

U tom smislu, urinarna inkontinencija, iako ne baš najprijatnije stanje, ne mora da vam remeti svakodnevni život i da vas sprečava u vašim aktivnostima.

Nekontrolisano mokrenje je, inače, veoma često stanje. Otprilike 62% žena starijih od 20 godina ima neku vrstu urinarne inkontinencije.

S druge strane, nekontrolisano mokrenje kod muskaraca je procentualno nešto manje – oko 14% njih ima neki vid urinarne inkontinencije.

Urinarna inkontinencija ili nevoljno mokrenje, videli smo, često pogađa starije osobe. Štaviše, inkontinencija kod starih osoba je posebno izražena kod onih koji žive u gerontološkim centrima.

Međutim, kao što smo rekli, nekontrolisano mokrenje se može javiti i kod mlađih odraslih osoba bilo kog pola.

Ovo stanje može značajno uticati na blagostanje i kvalitet života osobe.

Verovatno je češće nego što mislimo, jer mnogi pacijenti ne dele svoje simptome sa porodicom i lekarima iz brojnih razloga.

Načini lečenja i upravljanja urinarnom inkontinencijom zavise od toga o kojoj je vrsti reč, koliko je teška i koliko nelagodnosti i problema pacijent doživljava.

Zbog čega se javlja nekontrolisano mokrenje? Uzroci i vrste urinarne inkontinencije

Videli smo da je nekontrolisano mokrenje stanje koje uzrokuje gubitak kontrole nad besikom, usled čega se javlja nevoljno curenje mokrace.

Razlozi zbog kojih se javlja nekontrolisano mokrenje i curenje mokrace u najvećoj meri zavise od vrste urinarne inkontinencije.

Postoji pet vrsta ili tipova urinarne inkontinencije:

Stresno nekontrolisano mokrenje (stres urinarna inkontinencija)
Nagonsko nekontrolisano mokrenje (urgentna urinarna inkontinencija)
Funkcionalna urinarna inkontinencija
Mešovita urinarna inkontinencija
Prelivajuća urinarna inkontinencija

1) Stresno nekontrolisano mokrenje

Stres urinarna inkontinencija se dešava kada osetite iznenadni pritisak u stomaku zbog aktivnosti poput vežbanja, dizanja tegova, trčanja, skakanja, smejanja, kijanja ili kašljanja.

Tada se može javiti nevoljno curenje mokrace.

Ovo se može desiti zbog slabih karličnih mišića ili hipermobilnosti uretre (mokraćna cev kroz koju se urin izbacuje iz mokraćne bešike u spoljni svet).

Mlade žene koje se bave sportom, trudnice i porodilje mogu iskusiti ovu vrstu nevoljnog mokrenja. Kod muškaraca je to često sporedni efekat operacije prostate.

2) Nagonsko (urgentno) nekontrolisano mokrenje

Urgentna urinarna inkontinencija se stanje kada osećate intenzivnu potrebu ili nagon za mokrenjem koji ne možete obuzdati. Dakle, to je iznenadna i velika potreba za hitnim mokrenjem.

Mnogo puta se to dešava isuviše brzo da biste stigli do toaleta, usled cega se javlja nevoljno mokrenje.

Preaktivna bešika (abnormalne kontrakcije bešike) ili gubitak određenih neuroloških funkcija gu uzrokovati urgentnu (hitnu) urinarnu inkontinenciju.

Govorimo o stanjima kao što su moždani udar, Parkinsonova bolest ili multipla skleroza.

3) Mešovita urinarna inkontinencija

Ovaj tip je rezultat kombinacije stresne i urgentne inkontinencije. Obično je glavni problem ili urgentno ili stresno nekontrolisano mokrenje.

Dakle, mešovita urinarna inkontinencija je kada imate kombinaciju nekoliko stanja koja sva dovode do nevoljnog mokrenja. Na primer, možete imati stres inkontinenciju i preaktivnu bešiku.

Ako imate mešovitu inkontinenciju, obratite pažnju na to šta radite kada se javlja curenje mokrace.

Lekari vam mogu pomoći da shvatite koju vrstu inkontinencije imate i razgovarati sa vama o načinima za njeno upravljanje.

Dobar prvi korak je otkrivanje toga šta pokreće nekontrolisano mokrenje.

4) Prelivajuća urinarna inkontinencija

Prelivajuća urinarna inkontinencija je staje kada se vaša bešika ne prazni potpuno svaki put kada mokrite.

Veća je verovatnoća da ćete imati ovaj tip nekontrolisanog mokrenja ako imate uvećanu prostatu (benigna hiperplazija prostate) ili druga stanja, poput moždanog udara ili dijabetesa.

Dakle, kod prelivajuće urinarne inkontinencije, nevoljno mokrenje i curenje mokrace se javljaju jer je bešika prepuna.

Do toga može doći zato što se bešika ne kontrahuje pravilno ili zbog opstrukcije koja blokira protok urina.

Različite neurološke bolesti poput povreda kičmene moždine, multiple skleroze i dijabetesa mogu oslabiti funkciju detruzornog mišića u bešici, što rezultira slabom bešikom.

Nešto što blokira bešiku može biti posledica stvari poput izraslina u karličnom području, uske uretre i prolapsa bešike.

Kod muškaraca, uvećana prostata je čest uzrok.

Ovo stanje može biti prilično ozbiljno jer može dovesti do otkazivanja bubrega i trajnog oštećenja bešike.

5) Funkcionalna urinarna inkontinencija i curenje mokrace

Funkcionalna urinarna inkontinencija je vrsta inkontinencije kod koje postoji gubitak kontrole nad besikom, obično zbog toga što neko drugo stanje otežava osobi da na vreme stignete do toaleta ili je sprečava da prepozna da treba da mokri.

Dakle, za razliku od drugih oblika nevoljnog mokrenja, funkcionalna urinarna inkontinencija nije uzrokovana fiziološkim problemima sa kontrolom bešike ili urinarnog sistema.

Funkcionalna urinarna inkontinencija se javlja kada osoba ima fizička ili mentalna ograničenja koja otežavaju blagovremeno dolazak do toaleta. To može prouzrokovati curenje mokrace, što uzrokuje gubitak kontrole nad besikom.

Faktori rizika za nekontrolisano mokrenje i učestalost urinarne inkontinencije

Teško je znati tačne podatke o tome koliko je nekontrolisano mokrenje često, jer se ljudi ne tako često javljaju kod lekara zbog urinarne inkontinencije.

Ipak, procenjuje se da oko 423 miliona ljudi starosti širom sveta, starosti od 20 ili više godina, ima neki oblik urinarne inkontinencije.

Primera radi, samo u Sjedinjenim Američkim Državama, oko 13 miliona ljudi ima problem sa nekontrolisanim mokrenjem.

Više od polovine korisnika domova za stare ima nevoljno mokrenje, što nedvosmisleno pokazuju statistički podaci. Čak se taj broj povećao na više od 75% kod dugoročnih korisnika staračkih domova.

Inkontinencija kod starih osoba kojima je potrebna kućna nega je prisutna kod oko 53% slučajeva.

Između 24% i 45% žena prijavljuje da ima nekontrolisano mokrenje. Među ženama starosti od 20 do 39 godina, to je između 7% i 37%.

Među ženama starijim od 60 godina, između 9% i 39% kaže da je ima svaki dan.

Trudnoća, porođaj, dijabetes i prekomerna telesna težina mogu povećati rizik od urinarne inkontinencije.

S druge strane, ukupna prevalencija urinarne inkontinencije kod muškaraca je gotovo prepolovljena u odnosu na žene, pokazuju istraživanja.

Od 11% do 34% starijih muškaraca ima nekontrolisano mokrenje, a od 2% do 11% njih prijavljuje svakodnevnu urinarnu inkontinenciju. Operacija prostate može povećati rizik.

Procenjena ukupna prevalencija specifičnih vrsta urinarne inkontinencije je sledeća:

Stresna urinarna inkontinencija: Prijavljuje je 24% do 45% žena starijih od 30 godina.
Urgentno nekontrolisano mokrenje: Pogađa 9% žena starosti od 40 do 44 godine, 31% žena starijih od 75 godina i 42% muškaraca starijih od 75 godina.
Mešovita urinarna inkontinencija: Pogađa 20% do 30% onih sa dugotrajnom urinarnom inkontinencijom.
Prelivajuća urinarna inkontinencija: Pogađa 5% onih sa dugotrajnom urinarnom inkontinencijom.
Funkcionalna urinarna inkontinencija: Podaci su nesigurni.

Više od 60% odraslih žena prijavljuje neki stepen urinarne inkontinencije, a trećina žena ima nevoljno mokrenje najmanje jednom mesečno.

Najčešći prijavljeni tip je stresno nekontrolisano mokrenje (37,5%), zatim mešovita urinarna inkontinencija (31,3%) i urgentna inkontinencija (22%).

Koji su simptomi nekontrolisanog mokrenja?

Primarni simptom nekontrolisanog mokrenja je curenje mokrace pre nego što možete da stignete do toaleta da urinirate ili tokom aktivnosti poput kijanja, kašljanja, smejanja ili vežbanja (stresno nekontrolisano mokrenje).

Ako imate nevoljno mokrenje, curenje mokrace može biti u manjim ili većim količinama.

Slično tome, nekontrolisano mokrenje može biti stalno ili povremeno curenje mokrace.

Načelno posmatrano, simptomi obično zavise od vrste urinarne inkontinencije koju imate. Između ostalih, oni mogu uključivati:

Mokrenje više od osam puta dnevno (često mokrenje);
Potreba za korišćenjem toaleta, ali svaki put izlazi samo mala količina urina (zadržavanje mokraće ili retencija urina);
Učestalo ili često noćno mokrenje (nokturija) ;
Mokrenje u krevet ili mokrenje u snu kod odraslih (noćna enureza);
Nevoljno mokrenje i curenje mokrace tokom aktivnosti poput vežbanja, smejanja, kašljanja, kijanja, savijanja ili čak seksualnog odnosa.

Gubitak kontrole nad besikom – Zašto ne možete da zadržite mokraću pre odlaska u toalet?

Odmah na startu da razjasnimo jednu stvar.

Postoji medicinsko stanje koje se naziva retencija urina (ili zadržavanje mokraće). U ovom slučaju, osoba ima kontrolu nad bešikom, ali prilikom uriniranja dolazi do nedovoljnog ili nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike.

Kod urinarne inkontinencije, prisutan je gubitak kontrole nad besikom, i u tome je glavna razlika u odnosu na retenciju urina.

Prema tome, kada spominjemo zadržavanje mokrenja ili mokraće u kontekstu urinarne inkontinencije, tu ne mislimo na gorenavedenu retenciju urina.

Tu podrazumevamo svesno kontrolisanje izbacivanja urina – koje, zapravo, nije prisutno kod urinarne inkontinencije.

U tom smislu, postoji mnogo razloga zašto možda ne možete da zadržite mokrenje, odnosno curenje mokrace.

Oni mogu da variraju u zavisnosti od toga da li ste žena ili muškarac.

Neki uzroci su privremeni i nestaju uz lečenje. Drugi uzroci mogu biti hronična medicinska stanja.

Čak i uz lečenje, hronični zdravstveni problemi možda neće nestati.

To znači da će osoba morati da upravlja uriniranom inkontinencijom tokom vremena kao simptomom ili posledicom tog hroničnog oboljenja.

Privremeni ili kratkoročni uzroci inkontinencije mogu uključivati:

Infekcije urinarnog trakta
Trudnoća ili period posle porođaja
Određeni lekovi, uključujući lekove za izbacivanje vode (diuretike) i antidepresive
Određena pića, poput kafe i alkohola
Zatvor

Hronični uzroci inkontinencije mogu uključivati:

Preaktivna bešika
Moždani udar
Dijabetes
Menopauza
Multipla skleroza (MS)
Parkinsonova bolest
Uvećana prostata
Operacija prostate (prostatektomija)

Zašto trudnoća izaziva nekontrolisano mokrenje?

Trudnoća može izazvati nekontrolisano mokrenje kod zena iz sledećih razloga.

Pritisak na bešiku. Tokom trudnoće, žensko telo prolazi kroz mnoge promene. Nekoliko stvari se može dogoditi kako fetus raste i materica se rasteže. Fetus može da pritisne bešiku, zbog čega žena mora da mokri češće. Ovo može postati još izazovnije pred kraj trudnoće kada je fetus najveći.
Slabi mišići karličnog dna. Mišići karličnog dna mogu oslabiti tokom trudnoće i nakon porođaja. Ovi mišići podržavaju sve organe u karlici. Kako materica raste tokom trudnoće ili nakon porođaja, mišići se mogu istegnuti i oslabiti.

Koga nekontrolisano mokrenje najčešće pogađa?

Svako može dobiti urinarnu inkontinenciju. Ipak, nekontrolisano mokrenje je češće kod određenih grupa ljudi i u određenim periodima života.

Kada je u pitanju nekontrolisano mokrenje kod zena, nevoljno mokrenje i gubitak kontrole nad besikom se često odnose na trudnoću, porođaj i menopauzu.

Svako od ovih stanja može dovesti do slabljenja mišića karličnog dna tokom vremena i napraviti promene na bešici koje mogu dovesti do urinarne inkontinencije.

Osim toga, nekontrolisano mokrenje kod starih osoba je češće. Kako osoba stari (obično nakon navršene 50. godine), rizik od urinarne inkontinencije je veći.

Ovo se naročito odnosi na sledeće slučajeve:

Kada osoba ima hronični zdravstveni problem;
Kada se osoba porodila;
Postmenopauza;
Kada osoba ima uvećanu prostatu;
Kada je osoba imala operaciju prostate

Sve u svemu, važno je da razgovarate sa svojim lekarom o rizicima nekontrolisanog mokrenja, uključujući načine na koje možete da upravljate urinarnom inkontinencijom bez remećenja vašeg svakodnevnog života.

Opet, naglasimo da je nekontrolisano mokrenje kod zena češće nego nego nekontrolisano mokrenje kod muscaraca. Trudnoća, porođaj i menopauza mogu dovesti do problema sa kontrolom bešike.

Trudnoća može biti kratkoročni uzrok urinarne inkontinencije.

Ali problemi sa kontrolom bešike se obično ublažavaju nakon porođaja. Neke žene imaju nekontrolisano mokrenje i nakon porođaja, jer porođaj opterećuje i slabi mišiće karličnog dna.

Menopauza takođe izaziva mnogo promena u ženskom organizmu. Hormoni, posebno estrogen, menjaju se tokom menopauze, što može uticati na gubitak kontrole nad besikom.

Nekontrolisano mokrenje i simptomi ovog stanja u zavisnosti od vrste urinarne inkontinencije

Kada se radi o simptomima urinarne inkontinencije, temeljna anamneza (medicinska istorija) pacijenta i fizički pregled su ključni.

Oni pomažu u identifikaciji uzroka problema, različitih vrsta urinarne inkontinencije, a zatim u kreiranju odgovarajućeg plana lečenja.

Pacijentova medicinska istorija treba da navede vrstu, težinu, uticaj i trajanje nevoljnog mokrenja.

Liste ili dnevnici o epizodama urinarne inkontinencije mogu pomoći u tome.

Kao što smo i ranije istakli, nekontrolisano mokrenje ima nekoliko vrsta (tipova) koje se često razlikuju po svojim simptomima.

Stresno nekontrolisano mokrenje. Ovo je obično uzrokovano fizičkim aktivnostima poput kašljanja, smeha, kijanja ili naprezanja.
Urgentno nekontrolisano mokrenje. Simptomi uključuju osećaj potrebe za čestim i hitnim mokrenjem, čak i noću (nokturija), i bilo kakvu količinu izgubljenog urina. Najčešće bešika ostaje u celosti prazna nakon njenog pražnjenja.
Mešovita urinarna inkontinencija. Prisutni su i simptomi urgentne i stresne urinarne inkontinencije.
Prelivajuća urinarna inkontinencija. Ovaj tip je povezan sa nepotpunim ili nedovoljnim pražnjenjem bešike, odnosno zadržavanjem mokraće (retencija urina). Osoba može osećati potrebu da se napreže prilikom mokrenja. Čak i nakon završetka mokrenja, bešika nije u celosti prazna.
Funkcionalna urinarna inkontinencija. Medicinska istorija pacijenta može ukazivati na neke fizičke ili kognitivne poteškoće.

Pacijentova prošla medicinska ili istorija hirurških zahvata je takođe važna, kao i sva trenutna stanja ili izbori načina života koji mogu doprineti nekontrolisanom mokrenju.

To uključuje stvari poput hroničnih bolesti, prethodnih operacija i upotrebe supstanci poput alkohola, kofeina i određenih lekova.

Kada je u pitanju nekontrolisano mokrenje kod zena, treba uzeti ginekološku anamnezu kako bi se procenio broj porođaja, način porođaja (vaginalni ili carski rez) i trenutni status trudnoće.

Pored toga, treba utvrditi i status estrogena, jer atrofični vaginitis i uretritis mogu doprineti reverzibilnoj urinarnoj inkontinenciji tokom perimenopauze.

Ozbiljnost simptoma, pacijentova spremnost za lečenjem i njegova sposobnost da toleriše potencijalnu hiruršku intervenciju uzimaju se u obzir prilikom kreiranja plana lečenja.

Što se tiče fizičkog pregleda, lekar će pregledati sva relevantna hitna stanja i reverzibilne uzroke urinarne inkontinencije na osnovu pacijentove istorije.

Tipične komponente koje treba pogledati prilikom fizičkog pregleda su sledeće:

Kardiovaskularne: Oticanje stopala i proširene vene.
Plućne: Pucketanje u plućima i kašalj.
Abdominalne: Otoci, kvrge i hirurški ožiljci.
Genitourinarne/rektalne: Oticanje bešike, stanjivanje vagine, prolaps, uvećana prostata, zaglavljeni izmet i rektalni tonus.
Mišićno-skeletne: Snaga, fleksibilnost i opšta funkcija udova.
Neurološke: Kognitivna funkcija, osećaj i refleksi pacijenta.

Takođe su dostupni opcioni testovi koji pomažu u dijagnostikovanju stresnog nekontrolisanog mokrenja.

Recimo, to može biti kašalj pacijenta, kako bi se videlo da li postoji nevoljno mokrenje i nehotično curenje mokrace.

Osim toga, lekar može upotrebiti podmazani pamučni štapić koji se ubacuje u bešiku kroz uretru, kako bi se videlo da li postoji prekomerno kretanje u uretri (hipermobilnost uretre).

Nekontrolisano mokrenje i mokrenje u snu kod odraslih

Nekontrolisano mokrenje (urinarna inkontinencija) i mokrenje u snu kod odraslih (enureza), iako imaju sličnosti, nisu ista stanja.

Glavne razlike su u tome kada se ova stanja javljaju, koga pogađaju, i koji je osnovni uzrok ovih stanja.

Mokrenje u snu kod odraslih se stručno naziva noćna enureza i odnosi se na nevoljno mokrenje tokom spavanja. U ovom pogledu, treba takođe razlikovati noćno mokrenje u snu kod odraslih i često noćno mokrenje (nokturija).

Kod nokturije, osoba se budi noću više puta kako bi išla u toalet da mokri. Osoba je svesna da joj je bešika puna i da je treba isprazniti.

Dakle, kod nokturije nema gubitka kontrole nad bešikom, što je osnovna karakteristika urinarne inkontinencije.

S druge strane, noćna enureza kod odraslih se odnosi na nevoljno mokrenje u snu. Osoba urinira dok spava, bez buđenja i bez svesti o tome da to radi.

Budući da ovo jeste nekontrolisano noćno mokrenje kod odraslih, noćna enureza tehnički jeste oblik urinarne inkontinencije.

Ipak, u kliničkoj praksi, postoje razlike.

Noćna enureza kod odraslih (iako se ovo stanje mnogo češće javlja kod dece) odnosi se isključivo na mokrenje u krevet (tokom spavanja).
Urinarna inkontinencija je širi termin koji se odnosi na svako nekontrolisano mokrenje ili nevoljno curenje mokrace kod odraslih, posebno kada je povezano sa disfunkcijom bešike ili karličnog dna.

Dakle, svaka noćna enureza podrazumeva nevoljno mokrenje ili nekontrolisano mokrenje, ali nije svaka urinarna inkontinencija istovremeno (noćna ili dnevna) enureza.

Nekontrolisano mokrenje kod muskaraca i nekontrolisano mokrenje kod zena – Da li postoje razlike?

Nekontrolisano mokrenje kod muskaraca i nekontrolisano mokrenje kod zena su apsolutno ista stanja.

Dakle, i kod žena i kod muškaraca, urinarna inkontinencija podrazumeva nevoljno curenje urina, na način na koji smo prethodno objasnili.

Međutim, uzroci, učestalost i najčešći tipovi značajno se razlikuju kod muškaraca i žena zbog razlika u anatomiji, hormonima i stanjima koja utiču na urinarni trakt.

Nekontrolisano mokrenje kod muskaraca

Najčešći uzroci nekontrolisanog mokrenja kod muskaraca su sledeći:

Uvećana prostata. Ovo stanje može (delimično) blokirati protok urina, uzrokujući prelivajuću urinarnu inkontinenciju.
Operacija prostate. Postupci poput radikalne prostatektomije mogu oslabiti urinarni sfinkter, što rezultira stresnim nekontrolisanim mokrenjem.
Preaktivna bešika. Ovo stanje može uzrokovati urgentnu urinarnu inkontinenciju zbog nevoljnih kontrakcija bešike.
Neurološki poremećaji. Stanja poput Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, povreda kičmene moždine ili moždanog udara mogu doprineti gubitku kontrole nad bešikom.

Osim toga, infekcije urinarnog trakta, kamen u bešici ili određeni lekovi takođe mogu uzrokovati nekontrolisano mokrenje kod muskaraca.

Najčešći simptomi nekontrolisanog mokrenja kod muškaraca uključuju:

Curenje mokrace nakon operacije prostate
Česta potreba za hitnim mokrenjem
Slab mlaz urina
Teškoće sa pražnjenjem bešike (retencija urina)
Curenje mokrace čak i nakon odlaska u toalet

Nekontrolisano mokrenje kod zena

Kao što smo već i ranije istakli, nekontrolisano mokrenje kod zena se češće javlja u odnosu na muškarce. Mišići karličnog dna vremenom mogu oslabiti, uzrokujući urinarnu inkontinenciju kod žena.

Uobičajeni uzroci uključuju:

Trudnoća i porođaj. Istezanje i slabljenje mišića karličnog dna može dovesti do urinarne inkontinencije.
Menopauza. Niži nivoi estrogena smanjuju potporu bešike i uretre, uzrokujući nekontrolisano mokrenje kod zena.
Prolaps karličnih organa. Bešika, materica ili rektum mogu se spustiti i uticati na funkciju bešike.
Gojaznost. Ovo stanje povećava pritisak na bešiku i karlično dno, što može dovesti do nevoljnog mokrenja.

Preaktivna bešika i neurološka stanja takođe mogu igrati ulogu.

Tipične tegobe, odnosno simptomi uključuju:

Curenje mokrace pri kašljanju, smejanju, kijanju ili vežbanju
Iznenadni nagon za mokrenjem praćen curenjem urina
Često mokrenje
Nevoljno mokrenje tokom fizičke aktivnosti

Nekontrolisano mokrenje kod starih osoba NIJE posledica starenja!

Urinarna inkontinencija kod starijih osoba nije zasebni zdravsteni problem ili jedinstvena vrsta inkontinencije.

To je isto stanje koje izaziva gubitak kontrole nad besikom, nevoljno mokrenje i curenje mokrace.

Ipak, nekontrolisano mokrenje kod starih osoba ima neke posebne karakteristike jer starenje utiče na bešiku, urinarni trakt, mišiće i nervni sistem.

Drugim rečima, starija osoba može imati stresnu, urgentnu, prelivajuću, funkcionalnu ili mešovitu inkontinenciju, ali razlozi za to su često složeniji nego kod mlađih osoba.

Urinarna inkontinencija kod starih osoba obično je uzrokovana višestrukim faktorima.

Kod mlađih odraslih ljudi, nekontrolisano mokrenje najčešće ima jedan jasan uzrok (recimo, porođaj ili operacija prostate). Starije osobe često razvijaju inkontinenciju zbog kombinacije promena povezanih sa starenjem i hroničnih zdravstvenih stanja.

Na primer, inkontinencija kod starih osoba može uključiti kombinaciju sledećih uzroka:

Oslabljeni mišići karličnog dna
Smanjen kapacitet bešike
Preaktivna bešika
Uvećana prostata (kod muškaraca)
Promene povezane sa menopauzom (kod žena)
Dijabetes
Moždani udar
Parkinsonova bolest
Demencija
Artritis ili ograničenja pokretljivosti
Lekovi (posebno diuretici)

Jedna karakteristika koja je posebno povezana sa starijim osobama je pomenuta funkcionalna urinarna inkontinencija.

Ovo se dešava kada bešika i urinarni trakt generalno normalno funkcionišu, ali osoba ne može na vreme da stigne do toaleta zbog:

Poteškoća u hodanju
Loše ravnoteže
Artritisa
Kognitivnog oštećenja (npr. demencija)
Oslabljenog vida
Fizičkih barijera (npr. stepenice ili udaljeno kupatilo)

Ovaj tip urinarne inkontinencije je relativna retkost kod mlađih odraslih osoba.

Normalno starenje može uticati na donji urinarni trakt na nekoliko načina:

Bešika zadržava manje urina.
Mišići bešike mogu se neočekivano kontrahovati, što uzrokuje hitnu potrebu za mokrenjem
Bešika se možda neće potpuno isprazniti (retencija urina)
Uretralni sfinkter i mišići karličnog dna postaju slabiji.
Ljudi mogu proizvoditi više urina noću (noćna poliurija), što doprinosi noćnom mokrenju i curenju urina.

Sve navedene promene povećavaju podložnost urinarnoj inkontinenciji kod starijih osoba, ali je ne izazivaju nužno.

Osim toga, starije osobe su u većem riziku da imaju pomenutu mešovitu urinarnu inkontinenciju.

Na primer, starija žena može imati stresno nekontrolisano mokrenje zbog oslabljenih mišića karličnog dna i urgentnu inkontinenciju zbog preaktivne bešike.

Iako je urinarna inkontinencija kod starijih osoba (i generalno kod svih ljudi) retko opasna po život, uticaj ovog stanja je izraženiji kod starijih osoba jer može dovesti do sledećih posledica:

Padova (pri žurbi u toalet)
Preloma kostiju usled pada
Iritacije kože i povreda od pritiska
Rekurentnih infekcija urinarnog trakta
Poremećaja sna
Depresije i socijalne izolacije
Gubitka nezavisnosti
Ranijeg prijema u starački dom

Jedna od najvećih zabluda je da je nekontrolisano mokrenje kod starih osoba normalan deo starenja.

Iako je rizik od urinarne inkontinencije veći sa godinama, ovo stanje nije neizbežno, niti predstavlja uobičajenu posledicu starenja. Mnoge starije osobe, zapravo, i nemaju urinarnu inkontinenciju.

Ali, ako se pojavi nekontrolisano mokrenje kod starij osoba, ovo stanje treba dobro medicinski proceniti jer može uzrokovano:

Oboljenjem koje se može lečiti
Neželjenim efektima lekova
Zatvorom (konstipacijom)
Infekcijom urinarnog trakta
Loše kontrolisanim dijabetesom
Neurološkim poremećajem
Disfunkcijom karličnog dna

Kako se otkriva urinarna inkontinencija? (Dijagnoza)

Da bi se postavila dijagnoza urinarne inkontinencije, lekar će uzeti u obzir pacijentovu medicinsku istoriju, trenutne navike i simptome, a takođe će obaviti i fizički pregled.

Takođe, lekar će ispitati sve faktore koji bi bi mogli izazivati nekontrolisano mokrenje.

To, između ostalog, može uključivati nepravilne obrasce spavanja, previše tečnosti u telu, zloupotrebu lekova za izbacivanje vode (diuretika).

Pogledaće sva druga zdravstvena stanja koja pacijent možda ima i pregledaće koje lekove pacijent koirsti.

Osim toga, lekar pacijentu može postaviti i naredna pitanja:

Koliko često mokrite?
Da li imate curenje mokrace i nevoljno mokrenje između odlazaka u toalet?
Koliko često vam curi mokraća?
Koliko mokraće curi svaki put?
Kada ste prvi put primetili vam curi urin?
Koje lekove trenutno uzimate ili ste uzimali u prošlosti?
Da li ste trudni ili ste ikada bili trudni?
Koliko puta ste se porodili?

Odgovori na ova pitanja lekaru mogu pomoći da utvrdi obrazac nekontrolisanog mokrenja, što dalje pomaže u utvrđivanju vrste ili tipa urinarne inkontinencije.

Pored toga, lekar može da izvrši ili naruči testove koji će mu pomoći da potvrdi dijagnozu urinarne inkontinencije.

Karlični pregled. Karlični pregled može pomoći u određivanju snage karličnih mišića, kao i u potvrdi toga da nema drugih zdravstvenih problema koji bi mogli izazvati inkontinenciju.
Digitalni rektalni pregled. Digitalni rektalni pregled može pomoći lekaru da dijagnostikuje uvećanu prostatu.
Test urina (analiza urina). Pacijent će dati uzorak urina, a lekar će ga pregledati na znake infekcije ili krvi u urinu (hematurija).
Ultrazvuk bešike. Ultrazvuk je bezbolan test koji omogućava pregled bešike i proverava koliko dobro pacijent može da isprazni mokraćnu bešiku.
Test opterećenja. Ako su nekontrolisano mokrenje i curenje mokrace prisutni tokom određenih aktivnosti, poput kašljanja, trčanja ili skakanja, lekar može zamoliti pacijenta da ponovi te radnje kako bi video znakove curenja urina.
Cistoskopija. Lekar će ubaciti tanku cev sa kamerom na kraju (cistoskop) u uretru i voditi je do bešike kako bi pregledao urinarni sistem. Ipak, većini ljudi nije potrebna cistoskopija da bi se proverila urinarna inkontinencija.
Urodinamski testovi. Ovo je niz testova koji proveravaju koliko urina bešika može da zadrži i koliko dobro pacijent može da zadrži mokraću, a zatim isprazni bešiku.
Test uložaka. Lekar pacijentu može dati poseban uložak koji će nositi u donjem vešu, a koji će “hvatati” svu mokraću koja može da iscuri. Na kraju testa, lekar će proveriti uložak da vidi koliko urina sadrži.

Lekar takođe pacijentu može preporučiti da nekoliko dana prati sva curenja iz bešike tako što će voditi dnevnik ili evidenciju o tome.

Na osnovu ovih informacija, lekar će možda moći da identifikuje obrazac i dijagnostikuje vrstu nekontrolisanog mokrenja.

U tom smislu, obavezno u ovaj dnevnik treba zapisati sledeće stvari:

Koliko često mokrite?
Koliko možete da mokrite svaki put?
Da li postoji curenje mokrace između odlazaka u toalet?
Koje aktivnosti pacijent radi kada dolazi do nevoljnog mokrenja?

Ovaj dnevnik pacijet može voditi tokom 24 sata ili duže gde će beležiti koliko često mokri i koliko svaki put.

Pacijenti koji često izlučuju male količine urina mogu imati preaktivnu bešiku.

Oni koji redovno izlučuju velike količine mogu potencijalno imati poliuriju, stanje u kojem telo proizvodi previše urina.

Obično, prosečna osoba će proizvesti oko 1.300 ml urina za 24 sata. Ako proizvodite više od 3.000 ml urina, to bi mogao biti znak poliurije.

Načelno posmatrano, kada je u pitanju nekontrolisano mokrenje, obično nema potrebe za laboratorijskim testovima ili snimanjem.

Ipak, oni se obavljaju prilikom postavljanja dijagnoze urinarne inkontinencije kako bi se isključila druga ozbiljna stanja.

Najčešće se u ovom pogledu radi pregled uzorka urina.

Ovo može otkriti da li pacijent ima infekciju urinarnog trakta, višak šećera ili proteina u urinu (glikozurija i proteinurija), kao i da li je prisutna krv (hematurija).

Dalji test se može uraditi ako se sumnja na urinarnu infekciju, kako bi se utvrdilo koja je vrsta bakterija u pitanju. Recimo, to može biti ešerihija koli u urinu.

Ako postoji rizik da se urin vraća u vaše bubrege (što bi ih moglo oštetiti), može se uraditi analiza krvi kako bi se proverilo koliko dobro bubrezi rade.

Ukoliko lekar smatra da pacijent možda ima problema sa nepotpunim pražnjenjem bešike (retencija urina), onda će on proveriti količinu urina koja je ostala u bešici nakon što ju je pacijent ispraznio.

Ovo se radi pomoću ultrazvuka bešike.

Ako se otkrije više od 200 ml urina, to bi moglo ukazivati na problem sa tonusom mišića bešike i vrstu inkontinencije gde je vaša bešika prepuna (prelivajuća urinarna inkontinencija).

Međutim, ako je pacijent uspeo da adekvatno isprazni bešiku, a preostala je samo mala količina urina, to bi moglo ukazivati na drugu vrstu inkontinencije povezanu sa preaktivnom bešikom.

U određenim slučajevima, pomenuti test uložaka može se koristiti za procenu težine urinarne inkontinencije.

Ulošci se menjaju ili kada su mokri ili nakon šest sati. Razlika u težini pre i posle upotrebe može ukazati na to koliko je mokraće nenamerno oslobođeno, što može pomoći u merenju težine nekontrolisanog mokrenja.

U situacijama gde se sumnja da se urin vraća u bubrege ili kod osoba sa oboljenjem bubrega, može se uraditi ultrazvuk bubrega. Ako je nekontrolisano mokrenje postalo teško ili se razmatra operacija, može se sprovesti složeniji test poznat kao urodinamsko testiranje.

Koja su stanja slična nekontrolisanom mokrenju?

Identifikacija tačne vrste i uzroka urinarne inkontinencije zahteva temeljnu dijagnozu koja isključuje druga stanja koja mogu imati slične simptome sa nevoljnim mokrenjem.

Ovo takođe pomaže u odvajanju i identifikaciji različitih vrsta inkontinencije, kao što su stresna, nagonska, prelivajuća i funkcionalna urinarna inkontinencija, od drugih potencijalnih medicinskih stanja.

Na taj način, lekari praktično osiguravaju da svaki pacijent dobije specifičan i individualizovan tretman koji mu je potreban.

Sledeća stanja mogu olakšati identifikaciju potencijalnih reverzibilnih uzroka urinarne inkontinencije:

Delirijum, demencija ili druga kognitivna oštećenja
Infekcija (obično infekcija urinarnog trakta)
Atrofični vaginitis ili uretritis
Lekovi ili supstance poput diuretika, kofeina i alkohola
Psihološki poremećaji
Prekomerno izlučivanje urina koje se javlja kod dijabetesa
Smanjena pokretljivost ili reverzibilna retencija urina
Zastoj stolice

Međutim, postoje i neka manje česta, ali i dalje moguća stanja koja lekari treba da uzmu u obzir prilikom postavljanje dijagnoze urinarne inkontinencije.

Anatomske abnormalnosti poput urogenitalnih fistula, divertikula, dupleks bubrega i pogrešno postavljenih uretera;
Oticanje bubrega (hidronefroza);
Tumori u abdomenu ili karlici;
Sindrom bolne bešike (intersticijalni cistitis);
Neurološka stanja poput povreda kičmene moždine, sindroma cauda equina, multiple skleroze, moždanih udara, hidrocefalusa normalnog pritiska, spinalne stenoze, Parkinsonove bolesti i dijabetičke neuropatije;
Padanje ili spuštanje karlice organi (prolaps karličnih organa);
Prekomerno mokrenje (poliurija);
Infekcije urinarnog trakta
Kamen u bubregu, posebno u donjem delu uretera (distalni ureteralni kalkuli)
Povratni tok urina iz bešike u bubrege (vezikoureteralni refluks)

Da li se i na koji način leči nekontrolisano mokrenje?

Kada je u pitanju rešavanje i tretman za nekontrolisano mokrenje, suštinski posmatrano, lečenje ovog problema zavisi od vrste urinarne inkontinencije.

Glavni načini kako se tretira nekontrolisano mokrenje su sledeći:

Promene načina života
Fizikalna terapija
Lekovi
Hirurška intervencija ili druge procedure

Najbolje je početi sa najmanje invazivnim metodama, poput promena načina života, i preduzeti dalje mere ako je potrebno. Za početak, najbolje je izbegavati konzumaciju alkohola i kafe.

Ako se pitate li nekontrolisano mokrenje ikada nestaje, odgovor na to zavisi od vrste urinarne inkontinencije.

Ponekad će nevoljno mokrenje nestati bez lečenja kada se pozabavite uzrokom ovog stanja, kao što su infekcije urinarnog trakta, određeni lekovi ili zatvor.

Lekovi za lečenje urinarne inkontinencije

Postoji mnogo lekova za urinarnu inkontinenciju koji mogu smanjiti nevolno mokrenje.

Neki lekovi stabilizuju kontrakcije mišića koje uzrokuju prekomerno aktivnu bešiku.

Drugi lekovi opuštaju mišiće kako bi se bešika potpuno ispraznila.

Ako ste u menopauzi, lokalni hormonski tretman, poput vaginalne estrogenske kreme, može zameniti estrogen koji vaše telo više ne proizvodi i vratiti funkciju bešike.

VAŽNA NAPOMENA: SVI LEKOVI U DALJEM TEKSTU NAVEDENI SU SAMO I ISKLJUČIVO U INFORMATIVNE SVRHE. NIJEDAN LEK U DALJEM TEKSTU NE PREDSTAVLJA NAŠ STAV U POGLEDU LEČENJA URINARNE INKONTINENCIJE, NITI ZAMENU ZA LEKARSKI SAVET ILI UPUT.

Uobičajeni lekovi za inkontinenciju uključuju:

Oksibutinin
Tolterodin
Solifenacin
Fesoterodin
Darifenacin
Trospijum
Mirabegron
Vibegron

Lekari mogu započeti sa malom dozom ovih medikamenata, a zatim je polako povećavati.

Ovo pomaže u smanjenju rizika od neželjenih efekata, kao i u praćenju toga koliko dobro lek deluje.

Promene načina života za lečenje nekontrolisanog mokrenja

Ponekad, promene u svakodnevnom životu mogu pomoći u lečenju urinarne inkontinencije bez dodatnih tretmana.

Ovo se naročito odnosi na stresno nekontrolisano mokrenje koje se javlja kada kašljanje, smejanje, ili obavljanje aktivnosti izazivaju curenje mokrace.

Prema tome, ove promene možda neće moći da leče svaku vrstu inkontinencije. Upravo zato je neophodno da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što uvedete bilo koju od sledećih promena.

Vremenski ograničeno mokrenje (bihejvioralna terapija i planirana poseta toaletu). Mokrite po unapred određenom vremenskom rasporedu umesto da idete u toalet kad god osetite potrebu.
Mokrite pre fizičkih aktivnosti. Mokrenje pre nego što započnete određene fizičke aktivnosti može pomoći u sprečavanju curenja urina.
Izbegavajte podizanje teških predmeta. Zatražite pomoć ako treba da pomerite ili podignete nešto teško ili veliko.
Kegelove vežbe. Ove vežbe pomažu u jačanju mišića karličnog dna. Uz ove vežbe mogu se koristiti i uređaji koji jačaju mišiće u karličnom području.
Kontrolišete unos tečnosti i izbegavajte da pijete puno tečnosti, uključujući kofein, pre nego što započinjete fizičke aktivnosti.
Izbegavajte da pijete tečnosti pre spavanja ako često mokrite noću ili imate noćnu enurezu.
Zdrava ishrana. Ponekad pojedine namirnice i napici mogu iritirati bešiku i pogoršati simptome, pa njihovo uklanjanje iz ishrane može pomoći.
Nosite upijajuće uloške za urinarni sistem ili donji veš. Ovi proizvodi “hvataju” svu iscurelu mokraću. Obično ih možete nositi ispod odeće, a da niko ne primeti.
Retreniranje bešike. Trening bešike će vam pomoći da produžite vreme između svake posete toaletu.
Održavajte zdravu telesnu težinu. Gubitak prekomernih telesnih kilograma, naročito u području stomaka, može pomoći u smanjenju pritiska na bešiku i poboljšati zdravlje bešike.
Vaginalni uložak. Ovo je sredstvo koje se izdaje bez recepta i koje se ubacuje u vaginu. Može kompresovati uretru i pomoći u smanjenju stresne urinarne inkontinencije.

Hirurška intervencija i operacija za lečenje nekontrolisanog mokrenja

Ponekad lekar može predložiti operaciju za lečenje urinarne inkontinencije.

Ovo su krajnje opcije u slučajevima da lekovi i promene načina života ne pomažu.

To može uključivati sledeće procedure.

Sredstva za povećanje obima. Lekar će ubrizgati supstancu na bazi vode u sluzokožu vaše uretre kako bi pomogao u povećanju njene veličine.
Injekcije botulinskog toksina (Botoks). Botoks pomaže u lečenju urgentne urinarne inkontinencije opuštanjem mišića bešike. Ovo nije trajni tretman. Vremenom će biti potrebne dodatne injekcije.
Uređaji za neuromodulaciju. Ovi uređaji stimulišu nerve bešike kako bi poboljšali kontrolu.
Sling procedure. Lekar koristi sintetičku, mrežastu hiruršku traku ili deo vašeg sopstvenog telesnog tkiva za podršku uretri.
Veštački urinarni sfinkter. Lekari mogu preporučiti veštački urinarni sfinkter ljudima koji imaju stres urinarnu inkontinenciju, obično nakon operacije za lečenje raka prostate. To je medicinski uređaj na naduvavanje koji drži mokraću dok ne budete spremni da koristite toalet.

Lečenje urinarne inkontinencije u zavisnosti od njene vrste

Stresno nekontrolisano mokrenje: bihejvioralna terapija, kontrola unosa tečnosti, trening bešike, Kegelove vežbe, gubitak težine, električna stimulacija, prilagođavanje ishrane.
Nagonsko nekontrolisano mokrenje: bihejvioralna terapija, lekovi, hirurške intervencije, naročito neuromodulacija.
Mešovita urinarna inkontinencija: lečenje se fokusira na najdominantnije simptome.
Prelivajuća urinarna inkontinencija: upotreba katetera za pražnjenje bešike ili lekova za stimulaciju bešike. Operacija takođe može biti opcija.
Funkcionalna urinarna inkontinencija: lečenje se fokusira na tretiranje osnovnih uzroka koji dovode do fizičkih ili mentalnih poteškoća koje osobu sprečavaju da stigne do toaleta na vreme.

Kakav život očekivati sa urinarnom inkontinencijom?

Pacijenti različito reaguju na lečenje i upravljanje urinarnom inkontinencijom u zavisnosti od njihove specifične situacije.

Za one koji i dalje imaju simptome ili tegobe, preporučuje se upravljanje ovim simptomima koliko god je to moguće primenom višestrukih tretmana.

Ponekad je nekontrolisano mokrenje kratkoročni problem koji nestaje kada uzrok prestane, kao što je infekcija urinarnog trakta.

Ali urinarna inkontinencija takođe ima dugoročne uzroke.

Možete imati inkontinenciju dugo vremena, možda čak i do kraja života, ako imate hronično stanje, kao što je dijabetes ili multipla skleroza.

U tim slučajevima, važno je razgovarati sa lekarom.

Što se tiče različitih metoda lečenja, evo nekih značajnih stopa uspeha.

Za stres urinarnu inkontinenciju, neki uobičajeni tretmani i njihove stope uspeha su sledeći:

Kod žena koje su se podvrgle nadgledanom treningu mišića karličnog dna, oko 58,8% je izlečeno nakon 12 meseci.
Kod muškaraca koji su koristili trening mišića karličnog dna, stopa izlečenja je bila 78% nakon 6 meseci.
Kod žena koje su imale hirurški tretman, stopa izlečenja je bila 84,4% nakon 12 meseci.
Kod pacijenata koji su primili veštački urinarni sfinkter, oko 50% je potpuno izlečeno nakon 5 godina, a još 40% je trebalo samo 1 uložak dnevno za upravljanje.
55% pacijenata koji su koristili uređaj za podesivo mokrenje sa dva balona prijavilo je da su izlečeni ili da imaju značajno manje curenja na duži rok.
75% pravilno odabranih muškaraca koji su primili sling tretman doživeli su izlečenje ili značajno ublažavanje simptoma urinarne inkontinencije.
Kod muškaraca koji su primili slingove, stopa izlečenja bila je 53% nakon 3 godine.

Za urgentnu urinarnu inkontinenciju, neki uobičajeni tretmani i njihove stope uspeha su sledeći:

Kod žena koje su koristile antimuskarinike (lekovi koji blokiraju dejstvo acetilholina u parasimpatičkom nervnom sistemu), stopa izlečenja bila je 49% nakon 12 meseci.
Kod žena koje su koristile botoks, stope izlečenja kretale su se između 15,9% i 50,9% nakon 3 meseca.
Kod žena koje su koristile sakralnu neuromodulaciju, stopa izlečenja bila je 17% nakon 10 godina.
Kod muškaraca koji su prošli nadgledani trening mišića karličnog dna, stopa izlečenja kretala se između 24% i 35% nakon godinu dana.

Za mešovitu urinarnu inkontinenciju, neki uobičajeni tretmani i njihove stope uspeha su:

28% nakon 6 meseci za žene koje su prošle nadgledani trening mišića karličnog dna.
47% stopa izlečenja za muškarce koji su prošli nadgledani trening mišića karličnog dna.
Kod žena koje su imale hirurški tretman, stopa izlečenja je bila 82,3%.

Nekontrolisano mokrenje i potencijalne zdravstvene komplikacije

Nekontrolisano mokrenje iako, načelno, nije opasno stanje, može izazvati nelagodnost i neprijatnost kod pacijenta.

Ali i više od toga, urinarna inkontinencija u pojedinim slučajevima može izazvati brojne komplikacije koje ozbiljno utiču na zdravlje i svakodnevni život osobe.

Ovi problemi mogu biti fizičkog tipa, poput infekcija kože i urinarnog trakta, i psihološki, poput anksioznosti i depresije.

Štaviše, urinarna inkontinencija može dovesti do socijalne izolacije i povučenosti osobe. Potpuno razumevanje ovih komplikacija je važno kako bi se pacijentima pružila najbolja nega.

Komplikacije koje mogu nastati sa urinarnom inkontinencijom uključuju sledeće:

Celulitis (bakterijska infekcija kože)
Smanjena fizička aktivnost i libido (seksualna želja)
Depresija
Veće opterećenje za negovatelje
Povećan rizik od padova i preloma koji mogu nastati sa njima
Kvar uređaja za zaustavljanje curenja mokraće
Negativne nuspojave lekova

Različiti lekovi za urinarnu inkontinenciju imaju različite nuspojave:

Alfa-adrenergički agonisti mogu izazvati suva usta, nemir, visok krvni pritisak i nesanicu.
Alfa-adrenergički antagonisti mogu izazvati nizak krvni pritisak, vrtoglavicu, umor i pospanost.
Antimuskarinici mogu izazvati suva usta, zatvor, zamućen vid, suve oči, umor, otežano mokrenje i ubrzan rad srca.
Duloksetin može izazvati suva usta, mučninu, umor, zatvor i prekomerno znojenje.
Mirabegron i vibegron mogu izazvati infekcije urinarnog trakta i visok krvni pritisak.
Injekcija botoksom može izazvati infekcije urinarnog trakta i zadržavanje mokraće (nemogućnost potpunog pražnjenja bešike).

Druge komplikacije povezane sa nekontrolisanim mokrenjem uključuju:

Dekubitus (rane izazvane pritiskom na kožu)
Problemi sa bubrezima usled opstruktivne uropatije (blokada protoka urina)
Seksualna disfunkcija
Socijalna izolacija
Povreda i infekcija usled upotrebe katetera (cev umetnuta u bešiku za odvod urina)
Erozija uretre (oštećenje kanala koji izvodi urin iz tela)
Infekcije urinarnog trakta
Pogoršana urinarna inkontinencija nakon hirurške intervencije

Da li je moguće sprečiti nekontrolisano mokrenje?

Na prvom mestu, sprečavanje i efikasno rešavanje curenja urina ili urinarne inkontinencije počinje sa edukacijom i pacijenta i njegove porodice.

Dakle, važno je imati svest o tome da je nekontrolisano mokrenje zdravstveni problem koji je veoma rasprostranjen, naročito kod žena i starih osoba.

Iako je nevoljno mokrenje često izražen problem kod starijih ljudi, urinarna inkontinencija nije normalan proces i deo starenja.

Takođe treba znati da se mnogi uzroci urinarne inkontinencije mogu izlečiti i preokrenuti, kao i da se svi slučajevi mogu donekle poboljšati.

Kada pacijenti saznaju o faktorima rizika kao što su prekomerna težina, hronični kašalj ili slabi mišići karličnog dna, oni mogu preduzeti proaktivne korake kako bi sprečili urinarnu inkontinenciju.

Ovi koraci mogu uključivati kontrolu težine i redovne vežbe za jačanje karličnog dna.

Edukacija takođe znači razumevanje različitih vrsta i uzroka inkontinencije, znanje o tome kako pravilno upravljati unosom tečnosti, ali i rano prepoznavanje simptoma.

Bitno je biti informisan o svim dostupnim opcijama lečenja ovog stanja, uključujući nehirurške (konzervativne) tretmane, lekove i hirurške procedure.

Podsticanje otvorenih razgovora o urinarnoj inkontinenciji može pomoći u smanjenju bilo kakve stigme povezane sa ovim stanjem.

Ovo takođe omogućava pacijentima da blagovremeno potraže pomoć i medicinski savet, kao i da usvoje odgovarajuće strategije lečenja.

Pregled urinarnog trakta u ordinaciji “Dr Nestorov”

Ako imate nekontrolisano mokrenje, nevoljno mokrenje, curenje mokrace, ili bilo koji oblik urinarne inkontinencije – znamo koliko ovo stanje može da bude frustrirajuće.

Iako urinarna inkontinencija nije opasna, videli smo da ona može izazvati i brojne zdravstvene komplikacije ako se ne otkrije na vreme i ne započne pravovremeni tretman.

Mi smo tu da vam pomognemo da pravovremeno identifikujete ovaj zdravstveni problem i da, u skladu sa tim, preporučimo odgovarajući plan lečenja.

Nemojte da se ustručavate da nas već sada pozovete i zakažete detaljan i temeljan urološki pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

U skladu sa vašim individualnim zdravstvenim stanjem, simptomima, vrstom i težinom urinarne inkontinencije, sprovodimo celokupan urološki pregled koji je u potpunosti prilagođen vašem specifičnom slučaju.

Pre svega, obavljamo niz bezbolnih i bezbednih ultrazvučnih pregleda koji uključuju:

Da bismo otkrili pravi tip i uzrok nekontrolisanog mokrenja, pomenute ultrazvučne testove obavljamo i kompletnu analizu urina, urinokulturu, kao i detaljne analize krvne slike.

Pored toga, svi naši pacijenti koji odaberu jedan od sledećih medicinskih paketa pregleda urotrakta dobijaju i posebne popuste:

Nemojte da čekate da vaše tegove sa nevoljnim mokrenjem postanu još veće nego što jesu.

Postoje apsolutno dostupni načini kako da izlečite i upravljate ovim stanjem, kao i da ublažite simptome simptome urinarne inkontinencije.

Budite slobodni da već sada zakažete (preventivni) pregled urinarnog trakta u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” sada.

Nekontrolisano mokrenje – Problem koji se ipak može kontrolisati i izlečiti?