Nizak krvni pritisak je čest problem ljudi širom sveta.
Srce je organ od vitalnog značaja za život. Preko arterija i kapilara ono pumpa krv kroz telo, snabdevajući kiseonikom i hranjivim materijama sve organe.
Upravo količina krvi koju srce pumpa, kao i količina otpora krvnom protoku u arterijama pokazuje krvni pritisak. Što znači da ga određuju 2 vrednosti. Maksimalni pritisak nastaje kada srce radi, tj. kada krv ispunjava arterije. On se naziva sistolni ili gornji. Minimalna vrednost se javlja kada se srce odmara između dva otkucaja i naziva se dijastolni ili donji pristisak.
Kada možemo da kažemo da neko ima nizak krvni pritisak?
Ranijih godina pod normanim krvnim pritiskom smatran je 120/80 mmHg. Pre 4 godine Evropsko kardiološko udruženje je uvelo nova pravila. A sa njima su se pomerile i granične vrednosti. Zato, danas, on iznosi 130/90. Dok su kod starijih osoba te vrednosti nešto više – 140/90 mmHg.
Promene u gornjim i donjim vrednostima krvnog pritiska mogu da dovedu do brojnih tegoba. Povišeni krvni pritisak, obično, izaziva strah kod ljudi, jer se on navodi kao najčešći uzrok srčanog i moždanog udara. Međutim, ni niske vrednosti krvnog pritiska nikako ne treba zanemariti.
Nizak krvni pritisak, tj. hipotenzija se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane. Tačnije, vrednost koja je manja od 100/60 mmHg. Pri čemu je ona dobijena merenjem nekoliko uzastopnih puta u ambulantnim uslovima uz postojanje određenih simptoma.
Nizak krvni pritisak, ima tri 3 faze – pritisak 100/70, pritisak 90/60 i pritisak 70/60. Prva u većini slučajeva nije opasna, ali druge 2 mogu da dovedu do ozbiljnih posledica.
Hipotenzija se deli u 4 grupe
Prema uzroku koji su doveli do niskog krvnog pritiska, razlikujemo primarnu, sekundarnu, ortostatsku i postprandijalnu hipotenziju.
Primarna hipotenzija predstavlja trajno nizak krvni pritisak. S obzirom da se ne može precizno utvrditi zašto je nastala, naziva se i idiopatska ili konstitucionalna. Najčešće se tumači genetikom. Mada, veliki uticaj ima i način života, ishrana, fizička aktivnost, stres, ali i geografsko podneblje.
Sekundarnu hipotenziju izazivaju određena zdravstvena stanja, kao što su infekcije, krvarenja, dehitratacija. Ipak, češći uzročnici jesu bolesti. Dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom, Parkinsonova bolest, alergijske reakcije, anafilaksija, neuropatija, bolesti srca, oštećenja kičmene moždine, depresija samo su neke od izazivača. Takođe, do ove vrste hipotenzije mogu da dovedu i lekovi – antihipertenzivi, diuretici, antagonisti kalcijuma, beta blokatori, antidepresivi i analgetici iz grupe narkotika.
Ortostatska (posturalna) hipotenzija se javlja kod nekih ljudi odjednom pri ustajanju. Dok postprandijalna nastaje neposredno nakon jela.
Kako prepoznati nizak krvni pritisak?
Intenzivna pulsirajuća glavobolja i malaksalost karakteristični su znaci niskog pritiska.
Nju prate i nesvestica, loša cirkulacija, odnosno hladne ruke i noge i bleda koža, kao i poremećaj vida. Neretko se manifestuje mučninom, preznojavanjem i nedostatkom koncentracije.
Lečenje hipotenzije zavisi od uzroka. Naime, neophodno je prvo utvrditi da li je reč o primarnoj ili sekundarnoj. Pored 24-satnog merenja krvnog pritiska, detaljni pregled mora da obuhvati i laboratorijsku analizu krvi i funkcije bubrega.
Nemojte da dozvolite da vas simptomi niskog pritiska ometaju u svakodnevnim aktivnostima, već na vreme zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.