Kada bešika ima dovoljno urina – kao mešavine viška vode i nepotrebnih (štetnih) hemikalija – onda dolazi do punog pražnjenja bešike. Ovo je normalan fiziološki proces. Ipak, ponekad se dešava zadrzavanje mokrace (retencija urina).
Zadrzavanje urina u besici je stanje koje karakteriše nedovoljno praznjenje besike, osecaj nepotpunog praznjenja besike, otezano mokrenje ili slab mlaz urina.
Drugim rečima, zadrzavanje urina je, kao što i naziv kaže, nemogucnost praznjenja besike u celosti.
Zbog čega se javlja retencija mokrace? Koji su simptomi retencije mokrace? Sta je akutna retencija urina, a šta hronicna retencija mokrace? Da li se i kako leči ovo zdravstveno stanje?
Saznajte u našem daljem tekstu.
Šta je zadrzavanje mokrace (retencija urina)?
Zadrzavanje mokrace u besici (retencija urina, retencija mokrace) je stanje prilikom kojeg se bešika ne prazni u potpunosti ili uopšte prilikom mokrenja.
Dakle, najjednostavnije rečeno, zadrzavanje urina je ili nedovoljno praznjenje besike ili nemogucnost praznjenja besike u celosti.
Bešiku možete, kolokvijalno rečeno, da zamislite kao vrstu rezervoara za vašu mokraću.
Mokraća se sastoji od vode i od štetnih materija koje bubrezi filtriraju iz vašeg tela. Nakon što bubrezi proizvedu urin, ova tečnost se premešta u bešiku gde se nalazi dok je ne ispraznite. Uretra je cev ili kanal koji prenosi mokraću iz bešike van tela.
Kada je prisutno zadrzavanje mokrace, bešika i dalje može biti puna nakon mokrenja.
To je zato što se ona ne prazni u potpunosti. Ljudi sa retencijom urina često osećaju da moraju hitno da mokre, čak i nakon što su izmokrili veću količinu tečnosti.
Kada se ovo desi iznenada i kada osoba ne može da mokri uopšte, to se naziva akutna retencija urina.
Međutim, ukoliko zadrzavanje urina u besici traje dugo tako da i dalje možete da mokrite, ali ne i da u potpunosti ispraznite bešiku, onda se to naziva hronicna retencija mokrace.
Smatra se da je zadrzavanje urina stanje koje je češće kod muškaraca nego kod žena. U proseku, od 1.000 muškaraca, retencija urina se dijagnostikuje kod oko 4 do 7 od njih svake godine.
Zadrzavanje mokrace je posebno često kod starijih ljudi. Nakon 80. godine, muškarci imau znatno veći rizik od retencije urina.
Drugim rečima, oko 10% muškaraca starijih od 70 godina i do 30% muškaraca starijih od 80 godina imaće zadrzavanje mokrace.
Retencija mokrace moze biti prisutna kod žena, ali je ona daleko ređa.
Akutna retencija urina i hronična retencija mokrace
Kao što smo mogli da vidimo, postoje dve vrste retencije urina: akutna retencija urina (iznenadno zadrzavanje mokrace) i hronicna retencija mokrace (dugotrajno zadrzavanje urina u besici).
Akutna retencija urina se javlja iznenada, brzo i može biti teška. Hronicna retencija mokrace znači da simptomi ovog stanja nastaju postepeno.
Generalno posmatrano, blokade urinarnog sistema, lekovi, kao i problemi sa nervima su najčešći razlozi zašto osoba može imati retenciju urina.
Akutna retencija urina je hitan slučaj i ona može biti opasna po zdravlje i život, što pokazuju istraživanja. To znači da u ovom slučaju morate što pre da se obratite lekaru.
Kod akutnog oblika zadržavanja mokraće, možda ćete osećati jaku potrebu da mokrite, ali kada to pokušate da učinite, nećete urinirati uopšte. Dakle, u pitanju je nemogucnost praznjenja besike u potpunosti.
Hronicna retencija mokrace, s druge strane, javlja se kada možete da mokrite, ali imate osecaj nepotpunog praznjenja besike. Iako mokrite, ne izlazi sav urin, što znači da je kod hroničnog oblika zadržavanja mokraće prisutno delimično ili nedovoljno praznjenje besike.
Tada može biti prisutno otezano mokrenje ili veoma slab mlaz urina.
Vremenom, preostali urin u bešici može se nakupiti i izložiti vas toksinima koje bi vaše telo obično oslobađalo.
Na taj način može doći do značajnih zdravstvenih komplikacija, kao što su urinarne infekcije ili čak prisustvo krvi u urinu.
Hronicna retencija mokrace je najčešća kod muškaraca starosti između 60 i 80 godina.
Koji su simptomi retencije mokrace?
Simptomi retencije mokrace u suštini zavise od oblika ovog stanja – da li je u pitanju akutno zadrzavanje mokrace ili hronicna retencija mokrace.
Kod akutnog oblika, simptomi retencije mokrace se javljaju naglo i izneada.
Možda uopšte nećete moći da mokrite ili ćete moći da mokrite samo u vrlo malim količinama – iako vam je bešika puna.
U teškim slučajevima, akutno zadrzavanje mokrace u besici može izazvati digestivne tegobe i jak bol u donjem delu stomaka.
To je zato što se bešika ne prazni, a nastavlja da se širi i puni, zbog čega vrši pritisak na okolna tkiva i nerve.
Kao što smo rekli, akutno zadrzavanje urina u besici je medicinska urgencija i zahteva hitno obraćanje lekaru.
S druge strane, kada je u pitanju hronicna retencija mokrace, simptomi retencije mokrace variraju od osobe do osobe.
Oni najčešće uključuju:
- Teškoće sa početkom mokrenja
- Nedovoljno praznjenje besike
- Otezano mokrenje
- Slab mlaz urina
- Spor ili nekontrolisan mlaz urina
- Nagon za mokrenjem odmah nakon što ste upravo mokrili
- Odlazak u kupatilo radi uriniranja više od 8 puta dnevno
- Osećaj da stalno morate da mokrite (osecaj nepotpunog praznjenja besike)
- Curenje urina tokom dana (urinarna inkontinencija)
- Često noćno mokrenje, odnosno buđenje nekoliko puta noću radi mokrenja (nokturija).
- Osećaj kao da imate iznenadnu potrebu za mokrenjem, a zatim osećate kao da ne možete da prestanete da mokrite kada počnete. Ovo je poznato kao urgentna inkontinencija.
- Niste uvek sigurni da li je vaša bešika puna i da li zaista morate da mokrite.
- Često osećate nelagodnost u predelu kukova ili kao da još uvek imate tečnosti u bešici.
Zašto se javlja zadrzavanje mokrace i koji su uzroci ovog stanja?
Pre nego što vidimo zašto se zadrzavanje mokrace dešava, korisno je znati sledeće stvari.
Bešika se, dakle, ponaša kao neka vrsta rezervoara koja “drži” urin dok se ne izbaci iz organizma.
Bešika je deo donjeg urinarnog trakta koji takođe uključuje sledeće strukture.
- Uretra. Ovo je cev koja transportuje urin iz bešike izvan tela.
- Unutrašnji urinarni sfinkter. Unutrašnji sfinkter se nalazi blizu mesta gde se bešika i uretra spajaju (poznato kao izlaz iz bešike). U pitanju je kružni mišić koji sprečava prerano ispuštanje urina u uretru. Ne možete kontrolisati ovaj sfinkter.
- Spoljašnji urinarni sfinkter. Spoljašnji sfinkter se nalazi u uretri kako bi zadržao urin unutra i ispustio urin kada mokrite. Otvara se i zatvara kako bi kontrolisao kada urin može da napusti bešiku. Spoljašnji urinarni sfinkter možete kontrolisati – to je onaj mišić koji koristite kada pokušavate da zadržite urin.
- Prostata (samo kod muškaraca). Ovo je žlezda koja proizvodi i skladišti deo tečnosti u spermi. Nije deo funkcije mokrenja, ali je blizu ostatka vašeg urinarnog trakta.
Evo šta se dešava kada mokrite:
- Mišići bešike guraju urin iz bešike u uretru.
- Nervi signaliziraju vašem sfinkteru da dozvoli da se urin oslobodi iz vašeg tela.
- Mlaz urina se zaustavlja i počinje kada kontrolišete svoj spoljašnji sfinkter.
- Vaša potreba za mokrenjem nestaje kada nervi osete da je bešika ispražnjena i da više ne vrši pritisak na obližnja tkiva.
Zadrzavanje mokrace u besici se može dogoditi na osnovu nekoliko problema koji mogu uticati na bilo koji od ovih opisanih delova donjeg urinarnog trakta ili procesa uriniranja.
Između ostalog, zadrzavanje urina u besici može biti uzrokovano sledećim razlozima:
- Blokada ili opstrukcija načina na koji urin napušta organizam;
- Lekovi koje osoba uzima za druga zdravstvena stanja;
- Problemi sa nervima koji ometaju način na koji mozak i mokraćni sistem komuniciraju;
- Urinarne infekcije ili zapaljenski procesi koji sprečavaju da mokraća napusti organizam;
- Operacija, odnosno hirurška intervencija.
1) Zadrzavanje mokrace u besici i opstrukcija (blokada)
Kada nešto blokira slobodan protok urina kroz bešiku i uretru, može doći do retencije urina.
Štaviše, blokade (opstrukcije) su jedan od najčešćih uzroka zadržavanja mokraće u bešici.
Ako nešto iznenada stane na put i blokira protok urina, to uzrokuje akutnu retenciju urina.
Ako se opstrukcija dešava polako tokom vremena i dalje propuštajući deo urina, to dovodi do hronične retencije urina.
Neki od razloga zbog kojih osoba može doživeti blokadu uključuju:
- Uvećana prostata (hiperplazija prostate). Blokada može nastati kada prostata postane toliko velika da pritiska uretru.
- Opstrukcija izlaza iz bešike. Ove opstrukcije utiču na vrat bešike, što je područje koje se nalazi neposredno pre nego što urin napusti telo.
- Otok uretre i krvni ugrušak u uretri.
- Opstrukcija uretera. Kamen u ureterima, krvni ugrušci, tumori ili drugi faktori mogu dovesti do blokade uretre.
- Cistocela. Ovo je stanje u kojem bešika može da se spusti u vaginu.
- Rektokela. Ovo je stanje u kojem rektum pada u vaginalni zid.
- Striktura uretre. Vaša uretra se sužava zbog ožiljnog tkiva, što otežava izlazak urina.
- Konstipacija (zatvor).
- Kamen u bubregu ili drugim delovima urinarnog trakta.
- Tumor ili druga masa u donjem delu stomaka ili kukovima koja sužava urinarni trakt.
- Rak (karcinom) prostate.
- Meatalna stenoza, odnosno suženje spoljašnjeg otvora mokraćnog kanala (meatusa), koje otežava normalan protok urina.
- Prolaps (ispadanje) materice. Stanje koje se javlja kada se materica spusti i pritisne bešiku.
Prema jednom istraživanju, više od 50 procenata zadržavanja urina kod muškaraca ima veze sa prostatom.
Prostata je veoma blizu donjeg urinarnog trakta.
Zadrzavanje urina u besici može biti uzrokovano i benignim i kancerogenim masama, kao što su tumori ili nakupljanje tkiva usled stanja poput benigne hiperplazije prostate (BHP).
Ove mase mogu suziti ili blokirati uretru i otežati mokrenje.
Rast prostate je tipičan za većinu muškaraca sa godinama. Do čak 90 procenata muškaraca ima izvesno uvećanje prostate do 80. godine života, pokazuju statistički podaci.
2) Retencija urina i lekovi
Određeni lekovi mogu izazvati zadrzavanje mokrace.
Lekovi poput antihistaminika, antispazmodika, opijata (opioida) i tricikličnih antidepresiva mogu promeniti način na koji funkcioniše mišić bešike.
Drugi lekovi koji mogu uticati na retenciju urina uključuju:
- Pojedine medikamente za snižavanje krvnog pritiska.
- Mišićne releksante (miorelaksante).
- Lekove protiv bolova, poznati kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL).
- Lekove za urinarnu inkontinenciju.
- Lekove za Parkinsonovu bolest.
3) Zadrzavanje urina i problemi sa nervima
Mozak igra veliku ulogu u mokrenju.
Zapravo, mokrenje se i dešava kada mozak pošalje signal mišiću bešike da se stegne, odnosno stisne kako bi izbacio mokraću.
Potom mozak šalje signal mišićima sfinktera koji okružuju uretru da se opuste. Ovo omogućava urinu da izađe iz tela.
Ako postoji bilo kakav neurološki problem u ovom kanalu komunikacije, to može izazvati zadrzavanje mokrace.
Drugim rečima, retencija urina se može javiti kada problemi sa nervima otežavaju slanje nervnih signala iz mozga do urinarnog trakta i nazad.
Neki mogući uzroci nervnih problema koji mogu dovesti do zadržavanja urina uključuju:
- Moždani udar.
- Multiplu sklerozu (MS).
- Traumu kičme ili karlice usled nesreće ili povrede.
- Pritisak na kičmenu moždinu od tumora i diskus hernije
- Vaginalni porođaj.
- Neke vrste operacija karlice.
- Parkinsonovu bolest.
Takođe imate veći rizik od problema sa nervima ako ste imali kateter (tanku cev koja direktno uklanja mokraću iz bešike).
4) Zadrzavanje mokrace i infekcija i otok
Infekcija i otok (upala) takođe mogu uticati na to kako mokraća teče kroz uretru.
Neki primeri zadržavanja urina usled infekcije ili upale su:
- Prostatitis. Infekcija ili upala u prostati uzrokuje njeno oticanje i pritiskanje uretre, blokirajući protok mokraće.
- Infekcija urinarnog trakta. Infekcija u urinarnom traktu može izazvati oticanje uretre ili slabost bešike, što može izazvati zadrzavanje mokrace
- Seksualno prenosive infekcije. Infekcije koje se šire seksualnim kontaktom takođe mogu izazvati otok i dovesti do retencije urina.
- Zapaljenje uretre (uretritis).
- Upala bešike (cistitis).
- Zapaljenje sluzokože glansa penisa i prepucijuma (kožice penica), stanje poznatije kao balanopostitis.
5) Zadrzavanje urina i hirurška intervencija
Nakon operacije kičme ili zamene kuka može doći do retencije urina.
Opšta anestezija tokom operacije takođe može izazvati privremeno zadrzavanje mokrace.
Jedna studija je otkrila da skoro 60 procenata ljudi ima izvesno zadrzavanje urina odmah nakon operacije kičme.
Da li postoje i koje su komplikacije usled retencije mokraće?
Zadrzavanje urina se može dogoditi kod svakoga, ali se češće javlja kod muškaraca.
Retencija urina najčešće pogađa muškarce sa uvećanom prostatom (benigna hiperplazija prostate), budući da prostata, u ovom slučaju, pritiska uretru, blokirajući protok urina iz bešike.
Ako se ne dijagnostikuje ili ne leči, zadrzavanje mokrace može dovesti do:
- Infekcija urinarnog trakta. Urin koji ostaje u bešici je leglo bakterija. Ovo može izazvati infekciju urinarnog trakta koja se može proširiti do bubrega.
- Oštećenja bešike. Kada urin ostane u bešici, može preopteretiti mišiće bešike i oštetiti ih.
- Oštećenja bubrega. Urinarna infekcija može se proširiti do bubrega, uzrokujući njihovu upalu i oticanje. Ovaj pritisak može oštetiti bubrege i dovesti do bolesti bubrega.
- Curenja urina. Kada se bešika ne isprazni u potpunosti, to može dovesti do slučajnog curenja urina.
- Kamena u bešici. Kada urin ostane u bešici, može dovesti do kamena u bešici.
Nelečena hronicna retencija mokrace može dovesti do oštećenja bubrega zbog urina koji se ne izbacuje i može izazvati komplikacije kao što su:
- Visok krvni pritisak
- Otoci ili nakupljanje tečnosti u nogama (edem)
- Dalje oštećenje bubrega koje može dovesti do otkazivanja bubrega
Brzo pražnjenje pune bešike kateterom (koja je bila puna usled zadržavanja mokraće) može dovesti do toga da se bešika brže ponovo napuni.
Simptom poput ovog obično traje oko 24 sata i neće izazvati veće probleme.
Međutim, ovo može uzrokovati gubitak velike količine soli i vode iz tela i može dovesti do dehidracije i opasno niskog krvnog pritiska.
Ova stanja mogu biti opasna ako se ne prate tokom vremena.
Lekar može zahtevati da stalno prati koliko tečnosti i elektrolita gubite kada mokrite kako bi mogao da preporuči koliko tečnosti da unosite da bi se ovi nivoi održali konzistentnim.
U ovom slučaju, lekar će preporučiti da se kateter drži dok ne proizvedete zdravu količinu urina kako bi proizvodnja vašeg urina mogla da se prati.
Vremenom, predugo držanje katetera može izazvati:
- Infekcije urinarnog trakta, koje takođe mogu dovesti do infekcija u krvotoku;
- Povredu ili oštećenje uretre;
- Ograničenja u uretri koja mogu blokirati urin.
Retencija urina – Kako se postavlja dijagnoza ovog stanja?
Akutna retencija urina je hitno medicinsko stanje.
Trebalo bi odmah da potražite pomoć ako imate problema sa iznenadnim zadržavanjem mokraće, posebno ako osećate težak i jak bol u donjem delu stomaka.
Ukoliko imate simptome hronične retencije mokraće, onda bi trebalo da obavite pregled kod urologa.
Urolog će vas pitati o vašim simptomima i koliko ih dugo imate, a zatim će uzeti celu vašu medicinsku istoriju (anamneza).
Takođe, urolog može obaviti fizički pregled (pregled vaših genitalija i rektuma kako bi se otkrili simptomi retencije mokrace koji utiču na ta područja, a koji mogu uticati i na urinarni trakt).
Osim toga, lekar može uzeti uzorak urina kako bi proverio da li ima znakova infekcije. Po potrebi, može se obaviti i digitalni rektalni pregled da bi se proverilo stanje prostate.
Postoje i drugi testovi koje lekar može koristiti da bi otkrio uzroke zadržavanja mokraće.
To može uključivati:
- Ultrazvuk urinarnog trakta, uključujući ultrazvuk bešike.
- Test rezidualnog urina nakon mokrenja. Ovo je test koji meri koliko urina je ostalo u vašoj bešici nakon mokrenja.
- Cistoskopija. Test koji omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost vaše bešike i uretre cistoskopom. To je osvetljena cev veličine olovke sa kamerom.
- Urodinamičko testiranje. Ovaj test meri funkciju nerava i mišića, pritisak u i oko bešike i brzinu protoka urina.
- PSA test. Test krvi na prostatični specifični antigen (PSA) koji se koristi za otkrivanje karcinoma prostate.
- Analize krvne slike.
- Elektromiografiju (merenje električne aktivnosti mišića i perifernih nerava)
- CT skeniranje.
Kako se zadrzavanje mokrace u besici leči?
Lečenje retencije urina zavisi od njenog oblika – da li je u pitanju akutna retencija urina ili hronicna retencija mokrace.
Lečenje akutne retencije urina
Pošto je akutna retencija urina hitno medicinsko stanje, neophodan je i hitan tretman.
Lekar će pacijentu umetnuti kateter za pražnjenje, odnosno dreniranje bešike. Ovo bi trebalo da pruži gotovo trenutno olakšanje.
Neretko se u ovom pogledu koristi i lokalna anestezija kako pacijent ne bi osećao bol ili nelagodnost zbog katetera.
Nakon toga, lekar će raditi na utvrđivanju uzroka zadržavanja mokraće i prepisivanju odgovarajućeg tretmana.
Ako kateter ne funkcioniše ili se ne može koristiti zbog povrede ili drugog stanja, lekar može umetnuti suprapubični kateter u kožu iznad bešike kako bi se urin izbacio.
Lečenje hronične retencije urina
Kada je u pitanju hronicno zadrzavanje mokrace u besici, lečenje će zavisiti od uzroka.
To može uključivati jedan ili kombinaciju sledećih tretmana:
- Hirurška intervencija.
- Nehirurške opcije (promene u ponašanju).
Takođe, lečenje hronične retencije urina može uključivati privremenu upotrebu katetera kod kuće, posebno ako su problemi sa nervima uzrok retencije urina.
Lekar će vas naučiti kako da sami stavljate kateter.
Kateter će biti odmah upotrebljen da bi se ispustio sav urin iz bešike koji se ne može osloboditi u slučaju da se uzrok ne može lečiti.
Ipak, kateterizacija obično nije dugoročno rešenje.
Česta upotreba katetera može izazvati komplikacije poput infekcija usled ulaska bakterija u telo kroz kateter.
Ako je potrebno da koristite kateter kod kuće za lečenje hronične retencije urina, potrebno ih je menjati nekoliko puta dnevno kako bi se izbegle ove komplikacije.
Kao što smo istakli, lekar će vam pokazati kako da bezbedno koristite kateter kod kuće kako biste mogli da ga menjate bez traženja medicinske pomoći.
Kod hronične retencije mokraće, uretra se može bezbedno proširiti (dilatirati) umetanjem malih cevi u uretru koje mogu pomoći u otvaranju strikture (suženja) uretre.
Lekar će postepeno povećavati veličinu umetnute cevi kako bi na kraju dovoljno proširio uretru da bi oslobodio urin.
Lekar takođe može uvesti balon u uretru i polako ga naduvati kako bi odblokirao strikturu (suženje) uretre.
Osim toga, lekar može umetnuti malu cevčicu nazvanu stent koja se može proširiti i pomoći u protoku urina. Stent može ostati u uretri dugoročno kako bi se osiguralo da ne dođe do daljeg zadržavanja urina.
Cistoskopija
Cistoskop je fleksibilna cev sa svetlom i kamerom na kraju koja može da se uvede u uretru i vidi unutrašnjost bešike.
Ovo može pomoći lekaru da pronađe sve opstrukcije i blokade, poput kamena, u donjem delu urinarnog trakta i da ih ukloni kako bi pacijent mogao slobodnije da mokri.
Zadrzavanje mokrace i lekovi
Lekar može prepisati medikamentoznu terapiju za lečenje osnovnog uzroka retencije urina. To može uključivati lekove za:
- Uvećanu prostatu. Lekovi poput alfa-blokatora i inhibitora 5-alfa reduktaze deluju tako što smanjuju prostatu ili opuštaju mišiće oko prostate.
- Infekcije. Antibiotici pomažu u lečenju infekcija koje uzrokuju zadrzavanje mokrace.
Zadrzavanje mokrace i hirurška intervencija
Hirurške procedure mogu biti neophodne za lečenje zadržavanja urina u zavisnosti od uzroka.
Drugim rečima, operacija se može razmotriti ako lekovi i promene načina života ne pomažu da se zadrzavanje mokrace otkloni.
Lekar može preporučiti operaciju u sledećim slučajevima.
- Uvećana prostata. Mnoge vrste operacija mogu lečiti uvećanu prostatu. Primeri uključuju transuretralno resekciju prostate (TURP), prostatično podizanje uretre ili holmijumsku lasersku enukleaciju prostate (HoLEP). Sve ove procedure (i druge) mogu biti efikasne u otvaranju blokade koja uzrokuje zadržavanje urina.
- Striktura uretre. Lekar može otvoriti ožiljno tkivo koje formira strikturu (suženje) pomoću katetera ili balona (uretrotomija). Hirurška intervencija koja uključuje otvaranje uretre, a zatim njenu popravku. takođe je opcija (uretroplastika).
- Cistocela ili rektokela. Ako je uzrok simptoma retencije mokraće opuštena ili ispupčena bešika (cistocela) ili rektum (rektokela), lekar može preporučiti pesar ili operaciju za podizanje organa nazad u njihov uobičajeni položaj. Hirurška intervencija može biti opcija za ispravljanje bilo koje vrste prolapsa karličnih organa.
- Kamen u urinarnom traktu. Lekar može izvršiti cistolitolapaksiju kako bi razbio i uklonio kamen u bešici ili uretri.
Lekar će, naravno, prvo početi sa manje invazivnim procedurama i tretmanima.
Ali, ako ništa od ovoga ne pomogne, možda će morati da razmotri invazivnije procedure kao što su:
- Uklanjanje prostate (prostatektomija).
- Stimulacija kičmene moždine.
- Operacija bešike.
- Izvođenje rekonstrukcije i preusmeravanja urina.
Neke operacije mogu se izvesti laparoskopski (sa samo nekoliko sitnih rezova i malom kamerom sa hirurškim alatima) ili otvaranjem kože i tkiva u blizini područja za složenija stanja, uključujući:
- Uklanjanje kancerogenog tkiva prostate.
- Uklanjanje materice koja je postala prevelika ili zahvaćena medicinskim stanjima.
- Uklanjanje kancerogenog tkiva u uretri ili bešici.
- Uklanjanje drugih tumora ili raka karličnih organa.
Retencija mokrace i nehirurški tretmani
Ponekad, nehirurški tretmani mogu ublažiti simptome retencije urina.
Neki primeri nehirurških tretmana mogu uključivati:
- Kegelove vežbe ili terapija karličnog dna. Kegelove vežbe i fizikalna terapija pomažu u jačanju mišića karličnog dna.
- Vaginalni pesar. Ovo je uređaj nalik prstenu koji podržava vašu bešiku ako je opuštena.
- Kontrola bešike. Određena ponašanja poput uzimanja tečnosti samo u određeno vreme kako bi se kontrolisalo kada treba da mokrite mogu ublažiti zadrzavanje mokrace.
Pregled urologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”
Hronicno zadrzavanje mokrace u besici (retencija urina) je stanje koje može zaista ometati svakodnevno funkcionisanje. Akutna retencija urina zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
U oba slučaja, zadrzavanje urina u besici nije naivno, koliki god da je intenzitet ili težina simptoma koju osećate.
Ako imate osecaj nepotpunog praznjenja besike, slab mlaz urina, otezano mokrenje, nagon za hinim i čestim mokrenjem i slične simptome, nemojte da čekate dok ne bude prekasno.
Jer, videli smo da nelečeno zadrzavanje mokrace može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Ukoliko su kod vas prisutni simptomi retencije mokrace, bez ustručavanja zakažite detaljan i temeljan urološki pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.
Shodno vašem opštem zdravstvenom stanju, simptomima koje imate i medicinskom istorijom, obavljamo kompletan urološki pregled koji je u celosti prilagođen vašem individualnom stanju.
Naime, naši lekari specijalisti obavljaju seriju ultrazvučnih testova koji podrazumevaju:
- Ultrazvuk bubrega
- Ultrazvuk mokraćne bešike
- Ultrazvuk urotrakta
- Ultrazvuk urinarnog trakta i make karlice
Kako bismo postavili tačnu dijagnozu i uvrdili pravi uzrok retencije urina, uz pomenute ultrazvučne preglede obavljamo i analizu urina, urinokulturu, kao i detaljne analize krvne slike.
Nakon postavljanja dijagnoze retencije urina, sve pacijente detaljno savetujemo o daljim koracima i tretmanima za lečenje ovog stanja, u skladu sa stanjem pacijenta.
I ne samo to.
Svim našim pacijentima koji izaberu neki od sledećih medicinskih paketa uroloških pregleda nudimo i posebne popuste:
- Pregled urologa sa kompletnom ultrazvučnom dijagnostikom (70 odsto popusta)
- Urološki skrining – sistematski pregled za muškarce (55 odsto popusta)
- Urološki ultrazvuk urotrakta/male karlice
- Ultrazvučni skrining celog tela (77 odsto popusta)
- Kompletna sonografija organizma (74 odsto popusta)
- Internistički sistematski pregled sa komplet sonografijom (69 odsto popusta)
Zapamtite – jedino pravovremena i tačna dijagnoza je glavni preduslov za uspešno lečenje aktunog i hroničnog zadržavanja urina u bešici.
I kao što smo videli, zadrzavanje mokrace u besici – iako se ponekad ne može prevenirati – u potpunosti je izlečivo stanje.
Zato, već sada zakažite (preventivni) pregled urologa u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” sada.
