Duboka venska tromboza - Prepoznajte je brzo || Dr Nestorov

Duboka venska tromboza (DVT) je, kao što naziv sugeriše, tromb, odnosno krvni ugrušak koji nastaje u veni koja se nalazi duboko u telu.

Iako se najčešće javlja u nozi, duboka venska tromboza može pogoditi i druge delove tela, poput abdomena (stomaka) i ruku.

Ovo stanje je, inače, prilično ozbiljno i uobičajeno.

Duboka venska tromboza predstavlja deo venske tromboembolije, što je treći najčešći uzrok smrti od posledica kardiovaskularnih oboljenja, odmah nakon srčanog udara i moždanog udara.

Čak i kod pacijenata koji ne dobiju plućnu emboliju, rekurentna tromboza i posttrombotski sindrom, kao komplikacija venske tromboze, glavni su uzroci smrti usled DVT-a.

Duboka venska tromboza simptomi, između ostalog, uključuju bol, otok, crvenilo, i osećaj topline u nozi (ili u drugom delu tela koji je pogođen ovim stanjem).

Lečenje DVT-a podrazumeva uzimanje odgovarajućih antikoagulantnih lekova, kao i nošenje kompresivnih čarapa.

Sta je duboka venska tromboza?

Mnogi ljudi su čuli za trombove (krvne ugruške), naročito kada je u pitanju tromb u nozi. Međutim, postavlja se pitanje sta je duboka venska tromboza i u čemu se ona razlikuje od “običnog” tromba?

Duboka venska tromboza (DVT) je stanje, odnosno opstruktivna bolest u kojem krvni ugrušak blokira duboku venu, obično u nozi, zahvatajući venski sistem donjih ekstremiteta.

Ali, kao što smo naglasili, duboka venska tromboza se može javiti i u rukama, pa čak i u venama koje snabdevaju krvlju mozak i creva.

Krvni ugrušak (tromb) koji se javlja blokira ili ometa normalan protok krvi.

Duboka venska tromboza je, zapravo, prilično čest tromboembolijski poremećaj koji se u proseku na godišnjem nivou javlja u 1,6 odsto slučajeva na 1.000 ljudi.

Formiranje krvnog ugruška koji izaziva DVT posebno zavisi od anatomske lokacije:

40% slučajeva krvnih ugrušaka javlja se u distalnim venama (vene udaljenije od centra tela i srca, recimo vene na bliže šaci ili stopalu)
16% u zadnjem delu kolena (poplitealnom delu)
20% u femoralnoj (bedrenoj) veni koja se nalazi u butini
još 20% u zajedničkoj femoralnoj veni
i 4% u ilijačnim venama (parne vene smeštene u donjem delu trbuha i karlici)

Duboka venska tromboza obično počinje u dubokoj veni koja se nalazi u predelu potkolenice i ona teži da se kreće naviše.

Kao što smo i naglasili, DVT spada u kategoriju tromboembolijskih poremećaja. Ovo je treći vodeći uzrok smrti od srčanih bolesti, nakon srčanog i moždanog udara.

Čak i ako pacijent sa dubokom venskom trombozom (DVT) ne razvije plućnu emboliju, ponovna pojava krvnog ugruška i posledični posttrombotski sindrom su značajni uzroci oboljenja i smrti.

Važno je napomenuti da je duboka venska tromboza ozbiljan zdravstveni poremećaj koji uzrokuje većinu slučajeva plućne embolije.

Stoga je od ključnog značaja pravovremena dijagnoza ovog stanja, kao i duboka venska tromboza lecenje, kako bi se srečile ili smanjio rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak duboke venske tromboze?

Videli smo sta je duboka venska tromboza – stanje u kojem se krvni ugrušci stvaraju u venama koje se nalaze duboko u telu.

Ali, šta uzrokuje DVT? Koji su faktori rizika koji dovode do duboke vrnske tromboze?

Postoji nekoliko faktora rizika.

Ograničena cirkulacija krvi. Dugotrajna nepokretnost (sedenje ili ležanje), uzrokovana stvarima poput produženog odmora u krevetu, anestezije, operacije, moždanog udara ili dugih avionskih letova, može uticati na protok krvi.
Povećan venski pritisak. Ovo može nastati zbog fizičkih (mehaničkih) ograničenja ili funkcionalnih problema koji ometaju normalan protok krvi poput raka, trudnoće, stenoze (sužavanja) vena ili urođenih (kongenitalnih) mana ili anomalija koje povećavaju otpor odliva krvi.
Oštećenje vene. Pojave poput povreda, operacija, umetnutih katetera, prethodne duboke venske tromboze ili zloupotrebe intravenskih lekova mogu oštetiti vene.
Povećana viskoznost (gustina ili lepljivost) krvi. Određena stanja poput policitemije rubra vere (redak poremećaj krvi koji se javlja u koštanoj srži), trombocitoze ili dehidriranosti mogu zgusnuti krv.

Različite anatomske strukture vena kod pojedinaca takođe mogu uticati na razvoj krvnih ugrušaka i DVT.

Verovatnoća zgrušavanja krvi može se povećati i zbog sledećih faktora:

Genetske predispozicije. Nedostatak određenih antikoagulacionih proteina ili prisustvo određenih genskih mutacija.
Stečena stanja. Stanja poput raka, sepse, srčanih udara, srčane insuficijencije, varikoznih vena, upale krvnih sudova, bolesti pluća, autoimunih bolesti, bolesti digestivnog sistema, oboljenja bubrega, opekotina, upotrebe oralnih hormona i kontraceptivnih pilula, pušenja, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa mogu povećati rizik.

Duboka venska tromboza može biti izazvana i načinom života.

Gojzanost, trudnoća, uzrast veći od 60 godina, operacija, prijem na intenzivnu negu, dehidriranost i rak – sve su ovo faktori koji mogu doprineti nastanku duboke venske tromboze.

Spomenuli smo uzrast stariji od 60 godina, ali treba imati na umu da duboka venska tromboza može pogoditi bilo koga, nevezano od godina.

Trudnice i porodilje su takođe u riziku.

Osim toga, spomenuti faktori rizika mogu uticati i na pojavu komplikacija povezanih sa DVT-om (one su poznate kao venska tromboembolija).

Gojaznost, recimo, može doprineti stvaranju krvnih ugrušaka na dva načina.

Prvo, povećanjem nivoa proteina u krvi koji se zove fibrinogen (glikoprotein koji se proizvodi u jetri i pomaže u procesu zgrušnjavanja krvi).

Drugo, usporavanjem protoka krvi, posebno u donjem delu tela.

Oba ova faktora utiču na različite elemente zgrušavanja krvi, što može dovesti do tromboze, tromboflebitisa i tromboembolijskih događaja.

Od svih njih, najsmrtonosniji je plućni tromboembolizam (krvni ugrušci u plućima), što je glavni uzrok smrti kod gojaznih pacijenata.

Faktori rizika od nastanka DVT mogu se podeliti u tri kategorije na osnovu toga da li su privremeni, stalni ili neočekivani.

U privremene faktore rizika spadaju operacija sa anestezijom, hospitalizacija, carski rez, hormonska terapija, trudnoća i period oko porođaja, povreda donjeg dela tela koja zahteva nekretanje duže od 72 sata.

Važno je napomenuti da se primanje opšte anestezije duže od 30 minuta i boravak u bolnici duže od 72 sata takođe klasifikuju kao privremeni faktori rizika.

Stalni ili perzistentni faktori rizika uključuju aktivne karcinome i specifična stanja koja povećavaju rizik od venske tromboembolije (VTE).

Ova stanja, koja čine osobu podložnijom DVT-u, uključuju sistemski eritemski lupus i inflamatornu bolest creva.

Kada faktori rizika ne spadaju ni kategoriju privremenih ili stalnih, onda se oni smatraju neizazvanim ili neočekivanim faktorima rizika.

Na primer, jedna studija sa 500 učesnika pokazala je vezu između nivoa masti (lipida) u krvi i duboke venske tromboze donjeg dela tela.

Utvrđeno je da su viši nivoi ukupnog holesterola, lipoproteina visoke gustine (HDL-C) i apolipoproteina A1 (ApoA1) povezani sa manjim rizikom od duboke venske tromboze donjih ekstremiteta.

Međutim, viši nivoi triglicerida bili su povezani sa većim rizikom od duboke venske tromboze.

Ko je u riziku i koga najčešće pogađa duboka venska tromboza?

Duboka venska tromboza (DVT) i plućna embolija su prilično česti zdravstveni problemi koji često ostaju neprimećeni ili nedijagnostikovani.

To je prvenstveno zato što ova stanja često ne pokazuju simptome i otkrivaju se tek tokom obdukcije.

Kao rezultat toga, smatra se da je prevalencija, odnosno učestalost ovih stanja često potcenjena.

Procenjuje se da duboka venska tromboza na godišnjem nivou javlja u oko 80% slučajeva na 100.000 ljudi. S druge strane, procena je da na svakih 1.000 ljudi jedna osoba ima DVT u donjim ekstremitetima.

Recimo, samo u Sjedinjenim Američkim Državama, svake godine više od 200.000 ljudi razvije neki oblik venske tromboze (krvni ugrušak u veni).

Od svih njih, kod oko 50.000 ljudi javi se komplikacija u vidu plućne embolije – krvni ugrušak u jednoj od plućnih arterija.

Duboka venska tromboza (DVT) je prilično retka kod dece i češće se javlja kod osoba starijih od 40 godina.

Što se tiče razlika između polova, ne postoji jasan konsenzus o tome da li je duboka venska tromboza češća kod muškaraca ili žena.

Što se tiče etničke pripadnosti, podaci iz SAD-a ukazuju na to da je duboka venska tromboza i sa njom povezane komplikacije češća među Afroamerikancima i belcima u poređenju sa Hispanoamerikancima i Azijatima.

Uobičajena zdravstvena stanja povezana sa pojavom DVT kod hospitalizovanih pacijenata uključuju rak, kongestivnu srčanu insuficijenciju, kao i opstruktivnu bolest disajnih puteva.

Koji su duboka venska tromboza simptomi?

Duboka venska tromboza se obično formira u venama nogu ili (ređe) ruku. Kada su u pitanju duboka venska tromboza simptomi, neki ljudi imaju teže, a neki blage simptome.

Dok, s druge strane, pojedinci uopšte ne pokazuju bilo kakve simptome DVT-a.

Evo koji su uobičajeni simptomi duboke venske tromboze:

Oticanje noge ili ruke na jednoj strani (ponekad se ovo dešava iznenada)
Bol ili osetljivost u nozi ili ruci (može se desiti samo pri stajanju ili hodanju)
Osećaj topline u predelu noge ili ruke koji je otečen ili bolan
Promena boje ili crvenilo kože
Vene koje su veće od normalnih blizu površine kože
Bol u stomaku ili bol u boku (kada krvni ugrušci utiču na vene duboko u stomaku)
Jaka glavobolja (obično iznenadna), promene vida, simptomi slični moždanom udaru i/ili napadi (kada krvni ugrušci utiču na vene mozga)

Neki ljudi ne znaju da imaju duboku vensku trombozu dok se krvni ugrušak ne pomeri iz noge ili ruke i stigne do pluća. Ovo je stanje koje se naziva plućna embolija.

Simptomi plućne embolije, između ostalog, uključuju bol u grudima, kratak dah, kašalj sa krvlju, vrtoglavicu i nesvesticu.

Od ključnog je značaja da odmah odete u hitnu pomoć ako osetite bilo koje simptome duboke venske tromboze ili plućne embolije.

Nemojte da čekate da vidite da li će ovi simptomi povući ili nestati.

U ovim slučajevima, duboka venska tromboza lecenje je krucijalno kako bi se sprečile moguće komplikacije.

Duboka venska tromboza (DVT) donjih ekstremiteta je zdravstveno stanje koje se može različito manifestovati kod različitih ljudi.

Drugim rečima, u zavisnosti od toga gde se krvni ugrušak nalazi u telu, koliko je ugrušak veliki i koliko blokira ili ometa protok krvi, ljudi mogu imati različite simptome duboke venske tromboze.

Kao što smo istakli, neki ljudi možda čak neće imati bilo kakve simptome, dok drugi mogu imati otok i promenu boje kože u plavo koja je toliko ozbiljna da može dovesti do smrti tkiva (venska gangrena).

Obično postoje tri obrasca ili tri vrste DVT-a u zavisnosti od toga gde se krvni ugrušak nalazi: tromboza distalne vene, femoropoplitealna tromboza i iliofemoralna tromboza.

Što je krvni ugrušak bliži centralnom delu organizma, duboka venska tromboza simptomi postaju intenzivniji.

Dakle, što se više krvni ugrušak približava vitalnim organima u telu, to su simptomi DVT-a izraženiji.

Ipak, interesantno je da do 50% ljudi sa dubokom venskom trombozom možda neće iskusiti jasne simptome ovog stanja.

Ljudi koji su imali operaciju (postoperativni pacijenti) imaju veću verovatnoću da imaju male krvne ugruške bez simptoma.

Ali, kada su prisutni, onda simptomi duboke venske tromboze uključuju bol, otok (edem), crvenilo, osetljivost, povišenu telesnu temperaturu, primetne površinske vene, bol pri savijanju stopala i plave nijanse na koži.

Najozbiljniji, najopasniji, ali i redak oblik akutne duboke venske tromboze donjih ekstremiteta naziva se Phlegmasia cerulea dolens.

Karakterišu ga jak otok, plava boja noge i bol usled potpune blokade vene.

U uznapredovalim slučajevima, ovo stanje se karakteriše teškom venskom hipertenzijom sa kolateralnom i mikrovaskularnom trombozom, što dovodi do venske gangrene.

Treba istaći da je teško dijagnostikovati duboku vensku trombozu samo na osnovu kliničkih znakova i simptoma jer su oni obično nejasni i nespecifični.

Stanja poput limfedema, površinske venske tromboze i celulitisa mogu se pogrešno protumačiti kao duboka venska tromboza.

Najčešći znaci i simptomi duboke venske tromboze su bol i otok u potkolenici, ali oni možda nisu uvek prisutni ili primetni.

Generalno posmatrano, pacijenti dubokom venskom trombozom prijavljuju sledeće simptome:

Bol (50% pacijenata)
Crvenilo
Otok (70% pacijenata)
Crvenu, vruću kožu sa proširenim venama
Osetljivost

Kako se otkriva duboka venska tromboza? (Dijagnoza)

Kliničko etiološko anatomsko patofiziološka (CEAP) klasifikacija kategoriše određene vene kao duboke vene.

To uključuje, između ostalih, vene poput donje šuplje vene, poplitealne vene, zajedničke ilijačne i femoralne vene.

Da bi se istražilo da li osoba potencijalno ima duboku vensku trombozu (DVT), medicinske smernice preporučuju nekoliko testova.

D-dimer test, koji je veoma osetljiv, ali ne i veoma specifičan
Koagulacioni profil
Ultrazvuk proksimalnih vena noge koji, kada je pozitivan, znači da pacijent treba da se leči od duboke venske tromboze.

Da li su osobi potrebni ovi testovi ili ne, zavisi od toga koliko je osoba u riziku da razvije duboku vensku trombozu.

Prvi korak je izračunavanje ovog rizika pomoću tzv. Velsovog sistema bodovanja.

Ako je vaš rezultat od 0 do 1, rizik je nizak. Ali ako je 2 ili veći, rizik je visok.

U slučajevima visokog rizika, ultrazvučni pregled proksimalne vene noge treba obaviti u roku od 4 sata.

Ako je ultrazvučni pregled negativan, treba obaviti D-dimer test.

Ako ultrazvučno skeniranje u roku od 4 sata nije moguće, prvo treba uraditi D-dimer test, a zatim skeniranje u roku od 24 sata.

Ako je vaš Velsov rezultat za duboku vensku trombozu manji od 2, ali je vaš D-dimer test pozitivan, ultrazvuk proksimalnih vena noge treba obaviti u roku od 4 sata. Ako to nije moguće, dobićete privremenu dozu antikoagulanta i skeniranje u roku od 24 sata.

U slučaju pozitivnog D-dimer testa i negativnog ultrazvučnog skeniranja proksimalnih vena noge, ultrazvuk proksimalnih vena noge treba ponoviti 6 do 8 dana kasnije.

Ako vam se dijagnostikuje duboka venska tromboza, onda se započinje duboka venska tromboza lecenje kao da je ultrazvučni nalaz pozitivan.

Navedena klinička pravila su izuzetno korisna kada je kod pacijenta prisutan visok rizik od DVT-a.

Ako pacijent ispunjava kriterijume iz navedenog Velsovog sistema bodova, možda mu neće biti potrebno dalje testiranje.

Međutim, ukoliko pacijent ne ispunjava ove kriterijume, D-dimer test može biti koristan, posebno ako kod pacijenta postoji mala verovatnoća da ima duboku vensku trombozu.

D-dimer test je osetljiv, ali nije specifičan i treba ga selektivno koristiti kod pacijenata sa malom rizikom, jer on može za posledicu imati lažno pozitivan rezultat.

Takođe, D-dimer test treba koristiti sa oprezom, možda sa različitim graničnim vrednostima, kod starijih osoba.

Postoje i drugi različiti načini za proveru duboke venske tromboze.

Vaskularni ultrazvuk. Ovo je neinvazivno ultrazvučno skeniranje ruke ili noge kako bi se prikazao protok krvi i krvni ugrušci u venama.
Ultrazvuk na mestu nege (POCUS – Point-of-Care Ultrasound), koji može biti posebno koristan u hitnim slučajevima gde pristup 24-časovnom ultrazvuku možda nije lako dostupan. Ova dijagnostička metoda uključuje ispitivanje dve lokacije sa velikom verovatnoćom za identifikaciju duboke venske tromboze: femoralne i poplitealne vene. Tokom POCUS-a, pacijent leži, a lekar koristi specijalni visoko-frekventni ultrazvučni uređaj da bi pregledao zajedničku femoralnu venu. Ako vena potpuno kolabira pod pritiskom, nema duboke venske tromboze.
Lekar koristi kateter da ubrizga posebnu boju (kontrastno sredstvo) u vene pacijenta. Rendgenski snimak može pokazati da li postoje krvni ugrušci koji blokiraju protok krvi u venama.
CT skeniranje. Ova vrsta rendgenskog snimka prikazuje strukture unutar tela pacijenta. Lekar može koristiti CT skeniranje da bi pronašao duboku vensku trombozu (DVT) u abdomenu, karlici ili mozgu, kao i krvne ugruške u plućima.
Magnetna rezonanca (MR) ili magnetna rezonantna venografija (MRV). MR prikazuje slike organa i struktura unutar tela. MRV prikazuje slike vena na određenim mestima u u organizmu.

Ako se ne pronađe duboka venska tromboza, ali lekar i dalje ima sumnju, testiranje se može ponoviti za nedelju ili dve.

Alternativno, u nekim slučajevima može biti dovoljan D-dimer test.

Takođe se prilikom otkrivanja duboke venske tromboze procenjuje koagulacioni status pacijenta, njegova/njena krvna slika i funkcija bubrega.

Šta još može biti duboka venska tromboza? (Stanja slična DVT-u)

Treba imati na umu da postoje i druga zdravstvena stanja, odnosno oboljenja koja mogu pokazivati simptome slične onima koji se javljaju u slučaju duboke venske tromboze.

Njih je lako pomešati sa dubokom venskom trombozom, ali to ne treba činiti.

Govorimo o sledećim stanjima:

Zapaljenje kože (celulitis)
Posttrombotski sindrom (posebno stanja poput venskog ekcema i lipodermatoskleroze koja se javljaju nakon krvnog ugruška)
Puknuta Bejkerova cista (cista ispunjena tečnošću iza kolena)
Povrede (traume)
Krvni ugrušak u površinskoj veni (površinski tromboflebitis)
Nakupljanje tečnosti koje izaziva otok (periferni edem), srčana insuficijencija, bolest jetre (ciroza), poremećaj bubrega (nefrotski sindrom)
Opstrukcija u venama ili limfnom sistemu
Abnormalne veze između arterija i vena (arteriovenska fistula) i druge abnormalnosti u krvnim sudovima od rođenja (kongenitalne vaskularne abnormalnosti)
Upalu krvnih sudova (vaskulitis)

Ključno je da lekar razmotri ove mogućnosti i sprovede odgovarajuće testove kako bi postavio tačnu dijagnozu.

Kako se leci duboka venska tromboza?

Šta podrazumeva duboka venska tromboza lecenje? Ako se pitate kako se leci duboka venska tromboza, znajte da tretman za ovo stanje predstavlja pravljenje ravnoteže između sledećih faktora:

Sprečavanja daljih krvnih ugrušaka koji izazivaju probleme sa plućima;
Smanjenje uticaja bolesti na pacijenta;
Smanjenje šansi za razvoj stanja koje se naziva posttrombotski sindrom, koje može oštetiti vene i izazvati bol i otok u nogama.

Antikoagulacija (antikoagulantni tretman) nalazi se u srži lečenja duboke venske tromboze.

Ona podrazumeva razređivanje krvi kako bi se usporilo stvaranje krvnih ugrušaka.

Antikoagulantni tretman se obično preporučuje kod ozbiljnih slučajeva duboke venske tromboze koja može dovesti do plućne embolije.

U tom smislu, važno je proceniti moguće rizike antikoagulantne terapije u odnosu na potencijalne koristi ovog tretmana kod svakog pacijenta ponaosob.

Važna napomena: Bilo koji lek u daljem tekstu spomenut je isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja medicinski savet ili zamenu za lekarski recept. Uzimanje bilo kog leka za DVT na svoju ruku je rizično. Uvek se pre korišćenja bilo kog leka za duboku vensku trombozu treba konsultovati sa lekarom, jer se ovi lekovi izdaju isključivo na lekarski uput.

Izbor antikoagulantnih lekova, koji pomažu u usporavanju stvaranja ugrušaka, u velikoj meri zavisi od toga šta je uzrokovalo duboku vensku trombozu.

U slučaju krvnih ugrušaka povezanih sa rakom, obično se koriste heparin male molekulske težine (vrsta razređivača krvi) i inhibitori faktora Xa (blokatori stvaranja ugrušaka), uključujući rivaroksaban.

Međutim, lekari mogu razmotriti jaču antikoagulantnu terapiju kod pacijenata sa novo-dijagnostikovanim rakom, obimnim krvnim ugrušcima i lečenjem raka koje izaziva teške neželjene efekte poput povraćanja.

Ako je preporučeni tretman oralna primena lekova jednom dnevno, mogu se koristiti:

rivaroksaban
edoksaban
antagonist vitamina K (druga vrsta leka za razređivanje krvi).

Kod pacijenata sa oboljenjem jetre, lekari obično preporučuju upotrebu heparina male molekulske težine.

Važno je napomenuti da se direktni oralni antikoagulansi (DOA) ne preporučuju ako pacijent ima povišen nivo INR-a, markera razređivanja krvi.

Za pacijente sa oboljenjem bubrega gde bubrezi ne filtriraju efikasno kreatinin (otpadni proizvod), lekari se obično odlučuju za antagoniste vitamina K.

Pacijenti sa uznapredovalom bolešću bubrega treba da izbegavaju direktne oralne antikoagulantne lekove (DOA) i heparin male molekulske težine.

Kod pacijenata sa značajnom istorijom koronarne bolesti srca, duboka venska tromboza lecenje obično podrazumeva uzimanje sledećih lekova (ne odjednom, nego alternativno): antagonist vitamina K, rivaroksaban, apiksaban ili edoksaban.

Ako pacijent ima istoriju povraćanja ili krvarenja u želucu ili crevima, preporučeni tretman bi bio ili antagonist vitamina K ili apiksaban.

Treba napomenuti da direktni oralni antikoagulanti (npr. dabigatran), inhibitori faktora Xa (npr. rivaroksaban), i selektivni inhibitori faktora Xa (npr. edoksaban) mogu biti povezani sa većom stopom gastrointestinalnog krvarenja.

Nefrakcionisani heparin, druga vrsta antikoagulansa, preporučuje se ako je indikovana trombolitička terapija potrebna za razgradnju ugruška.

Kod pacijenata koji bi kasnije mogli biti podvrgnuti reverziji trombolitičke terapije, treba napomenuti da sredstva za reverziju DOA nisu univerzalno dostupna.

Imajući u vidu da većina antikoagulansa ima potencijal da pređe placentu i dopre do bebe u razvoju, heparin male molekulske težine je terapija koja se obično prepisuje trudnicama sa DVT-om.

Kada je u pitanju duboka venska tromboza lecenje, važno imati na umu sledeće smernice za dužinu trajanje lečenja.

Antikoagulaciona terapija heparinom male molekulske težine, fondaparinuksom ili nefrakcionisanim heparinom za pacijente sa bubrežnom insuficijencijom traje 5 dana dok se ne postigne određeni nivo razređivanja krvi.
Antagonisti vitamina K se najdue uzimaju tokom 3 meseca.
Za pacijente sa rakom, preporučljivo je koristiti heparin male molekulske težine šest meseci.
Za pacijente sa neizazvanom (neočekivanom) dubokom venskom trombozom, antagonisti vitamina K mogu se razmotriti duže od tri meseca.

Indikacije za upotrebu trombolitika (lekova koji se koriste za razbijanje ili rastvaranje krvnih ugrušaka) uključuju:

Simptomatska iliofemoralna duboka venska tromboza
Teži slučajevi DVT-a
Simptomi duboke venske tromboze koji traju kraće od 14 dana
Očekivani životni vek od 1 godine ili duže
Nizak rizik od krvarenja

Upotreba trombolitičke terapije može dovesti do intrakranijalnog krvarenja (krvarenje unutar lobanje) i stoga treba biti oprezan u prepisivanju trombolitika.

Ako se pitate kako se leci duboka venska tromboza, često lekari preporučuju da pacijent nosi kompresivne čarape ispod kolena sa pritiskom u skočnom zglobu kako bi se podržao protok krvi i smanjio otok.

Ukoliko nema kontraindikacija, pacijent može nositi ove čarape i do 2 godine.

Lečenje duboke venske tromboze u najvećem broju slučajeva traje od 3 do 6 meseci.

Ipak, ponavljajuće epizode krvnih ugrušaka u dubokim venama mogu zahtevati najmanje godinu dana lečenja.

Pacijentima sa rakom će verovatno biti potrebno dugotrajno lečenje.

Lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka poput rivaroksabana, apiksabana, dabigatrana, edoksabana i betriksabana su noviji inhibitori faktora Xa koji se koriste u lečenju duboke venske tromboze.

Filteri za donju šuplju venu se ne preporučuju kod akutne duboke venske tromboze.

Dostupni su i trajni i privremeni filteri za donju šuplju venu.

Hirurg ubacuje ovaj medicinski uređaj kroz kateter u veliku venu u preponama ili vratu, a zatim u najveću venu u telu (vena cava ili šuplja vena).

Filter za donju šuplju venu sprečava da veliki ugrušci u nogama dođu do pluća.

Ovi uređaji mogu smanjiti stopu ponovne duboke venske tromboze, ali ne utiču na preživljavanje.

Samo pacijentima sa kontraindikacijama od antikoagulantnih lekova i povećanim rizikom od krvarenja treba umetnuti ove filtere.

Dakle, filteri za donju šuplju venu se ne preporučuju kao prva opcija, već samo pacijentima sa visokim faktorima rizika koji ne mogu da koriste antikoagulantnu terapiju.

To su pacijenti kod kojih su lekovi za razređivanje krvi kontraindikovani ili ne sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka.

Vrlo retko se za lečenje duboke venske tromboze koristi trombektomija. Tada hirurg uklanja veliki krvni ugrušak iz vene koristeći kateter da bi došao do njega.

Tretman za duboku vensku trombozu kod onkoloških pacijenata

Ljudi koji pate od klinički aktivnog raka suočavaju se sa većim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka.

Zato stručnjaci sugerišu da bi ovi pacijenti mogli imati koristi od mera za sprečavanje stvaranja ugrušaka, poznatih i kao tromboprofilaksa.

Ovo je snažno potkrepljeno nalazima velike meta analize 33 studije koje su obuhvatile skoro 12.000 pacijenata.

Tromboprofilaksa je, prema navedenoj meta analizi, ukazala na smanjenje pojave venske tromboembolije (VTE ili krvnih ugrušaka) kod pacijenata obolelih od raka koji se podvrgavaju hemoterapiji ili operaciji, bez naknadnog povećanja epizoda značajnog krvarenja.

Postojeći standardi američke Nacionalne sveobuhvatne mreže za rak (NCCN – National Comprehensive Cancer Network) podržavaju upotrebu specifičnih antikoagulansa kod hospitalizovanih pacijenata obolelih od raka kako bi se sprečili krvni ugrušci.

Međutim, postoje slučajevi kada bi mehanička tromboprofilaktička metoda trebalo da bude poželjnija od terapije lekovima.

To uključuje slučajeve kada pacijenti aktivno krvare, imaju nizak broj trombocita, dokaze o problemima sa koagulacijom koji uzrokuju krvarenje ili imaju kateter u kičmenom kanalu.

Takođe je neophodno uzdržati se od mehaničke profilakse ako pacijent ima akutnu duboku vensku trombozu ili teške arterijske probleme.

U navedenoj meta analizi postavilo se pitanje šta je najkorisnije za pacijente obolele od raka koji su hospitalizovani zbog akutnih bolesti – duže ili standardno trajanje uzimanje lekova za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka (antikoagulansi)?

Otkriveno je da produženje trajanja antikoagulantne terapije nije značajno smanjilo rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, ali je skoro udvostručilo rizik od krvarenja.

U kontekstu sprečavanja stvaranja krvnih ugrušaka, od koristi je za hirurške onkološke pacijente koji su imali operacije karlice ili abdomena da nastave sa merama za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka do četiri nedelje nakon operacije.

Aspirin ili lekovi za sprečavanje stvaranja trombova preporučuju se pacijentima sa specifičnom vrstom bolesti koštane srži koja se naziva multipli mijelom

Za pacijente sa čvrstim karcinomima na hemoterapiji koji imaju visok rizik od nastanka trombova, specifični antikoagulansi su pokazali uspeh u smanjenju učestalosti ugrušaka u plućnim arterijama.

Posebna vrsta antikoagulansa, poznata kao heparin male molekulske težine (LMWH – Low molecular weight heparin), ostaje poželjna opcija za upravljanje krvnim ugrušcima povezanim sa rakom.

Međutim, potreban je oprez sa prilagođavanjem doze kod onkoloških pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Takođe, njegovu upotrebu treba izbegavati kod pacijenata na dijalizi.

Druge moguće alternative lečenju uključuju pomenute direktne oralne antikoagulanse poput apiksabana, rivaroksabana, edoksabana, fondaparinuksa i varfarina.

Utvrđeno je da je upotreba specifičnog leka pod nazivom apiksaban jednako efikasna kao i LMWH u upravljanju krvnim ugrušcima povezanim sa rakom, bez povećanja rizika od značajnog krvarenja.

U hitnim situacijama, terapija rastvaranjem ili razbijanjem ugrušaka (trombolitička terapija – tromboliza) može se koristiti kod pacijenata koji su u riziku od gubitka života ili udova zbog krvnog ugruška u plućima ili dubokoj veni.

Antikoagulantna terapija se preporučuje najmanje tri meseca.

Za pacijente koji su patili od krvnog ugruška koji nije povezan sa upotrebom katetera, savetuje se dugotrajna upotreba antikoagulantnih lekova.

Svakako, od ključnog je značaja stalno procenjivati koristi i rizike i pratiti sve komplikacije u svim slučajevima.

U slučajevima gde se krvni ugrušci nalaze u određenim venama i antikoagulantni lekovi nisu preporučljivi, u glavnu venu koja prenosi deoksigenisanu krv do srca mogu se postaviti pomenuti filteri kako bi se sprečilo stvaranje krvnih ugrušaka u plućima.

Dalja nega je ključna kako bi se proverilo kada su kontraindikacije možda nestale. To bi omogućilo uklanjanje filtera i prelazak na antikoagulantnu terapiju.

Kako izgleda duboka venska tromboza oporavak?

Duboka venska tromboza oporavak obično uključuje kombinaciju lekova i fizičkih metoda.

Lekovi koji se mogu koristiti za oporavak uključuju različite vrste heparina (leka za razređivanje krvi), nove vrste lekova koje se nazivaju novi direktni oralni antikoagulansi (poput dabigatrana i rivaroksabana) i druge uobičajene lekove kao što su aspirin ili varfarin.

Kada je u pitanju duboka venska tromboza oporavak, istraživanja sugerišu da novi oralni antikoagulansi (NOAK) mogu efikasno sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka ili smrt povezanu sa krvnim ugrušcima kada se koriste tokom dužeg perioda.

Međutim, rizik od neželjenog krvarenja može da varira.

U tom kontekstu, apiksaban se istakao kao najbezbedniji izbor u poređenju sa drugim NOAK-ovima, varfarinom (i njegovim idealnim nivoom delovanja) i aspirinom.

Sa fizičke strane, za oporavak od duboke venske tromboze mogu se koristiti različite metode kao što su:

Specijalne kompresivne čarape
Uređaji koji redovno “stiskaju”, odnosno prave pritisak u nogama (intermitentna pneumatska kompresija)
Uređaji koji stvaraju osećaj pumpanja u stopalima (venske pumpe za stopala)
Uređaji koji koriste blage električne impulse (uređaji za električnu stimulaciju)

Međutim, važno je napomenuti da ove fizičke metode treba koristiti u kombinaciji sa lekovima kako bi se efikasno sprečilo stvaranje krvnih ugrušaka.

Koliko dugo će vam biti potreban tretman antikoagulansima za oporavak od duboke venske tromboze?

Primarni tretman za duboku vensku trombozu i plućnu emboliju je, dakle, antikoagulantna terapija za razređivanje krvi. Ovi lekovi povećavaju vreme potrebno za zgrušavanje krvi.

Oni takođe sprečavaju stvaranje novih ugrušaka i rast postojećih ugrušaka.

Antikoagulansi nisu trombolitici, odnosno oni ne rastvaraju (ne razbijaju) ugrušak. Telo prirodno razbija ugrušak tokom vremena, ponekad potpuno, ponekad samo delimično.

Koliko dugo ćete morati da uzimate antikoagulantnu terapiju, to zavisi od niza faktora koje će vaš lekar razmotriti sa vama:

Lokacija ugrušaka (da li je vaš ugrušak bio samo u listu noge ili je dalje u nozi, u butini ili karlici);
Razlog formiranja tromba (koji faktori rizika su doprineli stvaranju ugrušaka);
Procena rizika za razvoj budućih ugrušaka ako se prekinete sa uzimanjem antikoagulanasa (koje faktore rizika imate koji mogu izazvati razvoj drugog ugrušaka);
Koliko dobro tolerišete antikoagulans i koliki je vaš rizik od krvarenja ako ostanete na antikoagulansu;
Vaše lične preferencije i kako antikoagulantna terapija utiče na vaš način života.

Generalno posmatrano, ako je rizik od ponovnog ugruška nizak, onda je kratkotrajno lečenje i oporavak tokom 3 meseca često dovoljan.

Međutim, ako je rizik od razvoja ponovnog ugruška visok, onda će lečenje i oporavak od duboke venske tromboze trajati i duže od 3 meseca.

To obično podrazumeva dugoročno (produženo) lečenje, koje može trajati nekoliko godina – a u nekim slučajevima i doživotno.

Koje antikoagulantne lekove ćete primate tokom oporavka od duboke venske tromboze?

Kao što smo u više navrata spomenuli, dostupno je nekoliko antikoagulantnih opcija za lečenje duboke venske tromboze i plućne embolije (varfarin, apiksaban, dabigatran, rivaroksaban, edoksaban i drugi).

Ovi lekovi se mogu uzimati kao oralne tablete, ali se mogu primate i injektivnim putem.

Izbor antikoagulanta zavisi od niza individualnih faktora, a vaš lekar će sa vama odlučiti koji je od ovih lekova najbolji za vas.

Oralni antikoagulant varfarin bio je glavni stub lečenja DVT-a skoro 50 godina.

Međutim, videli smo da su se poslednjih godina pojavili su se novi oralni antikoagulansi (NOAK) koji takođe nude efikasan tretman za duboku vensku trombozu i plućnu emboliju.

Kada će krvni ugrušak i bol nestati?

Kako telo prirodno apsorbuje ugrušak tokom nekoliko nedelja do meseci, tada dolazi i do ublažavanja simptoma duboke venske tromboze koji često na kraju i nestaju.

Duboka venska tromboza simptomi se obično poboljšavaju u roku od nekoliko dana od početka uzimanja antikoagulanasa.

Većina pacijenata sa dubokom venskom trombozom se potpuno oporavlja u roku od nekoliko nedelja do meseci bez značajnih komplikacija ili dugoročnih neželjenih efekata.

Međutim, mogu se javiti dugoročni problemi, sa simptomima koji se kreću od veoma blagih do ozbiljnijih.

Oko polovine pacijenata sa DVT će imati određeni stepen hronične nelagodnosti, dok će oko 15% njih iskusiti umeren do jak hronični otok i bol poznat kao posttrombotski sindrom.

Ovaj sindrom se delimično pripisuje oštećenju vena koje je nastalo kada se ugrušak formirao, a delimično hroničnoj opstrukciji od preostalog ugrušaka (ožiljnog tkiva).

Nošenje kompresivnih čarapa tokom perioda oporavka može učiniti da se vaša noga oseća bolje.

Kompresivne čarape su napravljene od posebne elastične tkanine i veoma su zategnute na skočnom zglobu, a manje su zategnute kako se čarapa kreće uz nogu.

Na taj način, postepeno zategnuta noga pomaže mišićima nogu da istiskuju tečnost u nogu, što sprečava ili smanjuje otok i bol u nozi.

Potrebno je da imate lekarski uput da biste dobili čarape sa preporučenom čvrstinom (pritisak 30–40 mm Hg). Čarape treba individualno prilagođavati.

Oko 2% do 4% pacijenata sa plućnom embolijom imaće hronično oštećenje pluća poznato kao plućna hipertenzija (hronična tromboembolijska plućna hipertenzija).

Ovo stanje karakteriše kratak dah i smanjena sposobnost vežbanja.

Plućna hipertenzija može dovesti do srčane insuficijencije ako se ne leči.

Procena plućne hipertenzije može se obaviti ako ste imali veliku plućnu emboliju. Ili, ako se nakon nekoliko meseci nakon plućne embolije niste vratili na nivo pre ugrušaka i osećate se dobro.

Kada možete da se vratite fizičkim aktivnostima?

Mnogi pacijenti se brinu da bi fizička aktivnost mogla prouzrokovati odvajanje tromba iz duboke vene i njegovo smeštanje u pluća.

Rizik od odvajanja ugruška i formiranja plućne embolije je uglavnom prisutan u prvih nekoliko dana do 4 nedelje dok je tromb još svež i dok nije formirano ožiljno tkivo.

Međutim, pacijenti koji obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti nakon dijagnoze DVT nemaju veću verovatnoću od nastanka plućne embolije u poređenju sa pacijentima koji se ne kreću i ne hodaju.

Stoga je fizička aktivnost nakon postavljanja dijagnoze duboke venske tromboze generalno u redu i obično se preporučuje.

Svakako, nakon dijagnoze duboke venske tromboze ili plućne embolije, koristite zdrav razum i slušajte svoje telo.

Fizički treba da radite samo ono što vam je udobno. Nećete ubrzati oporavak tako što ćete se agresivno naprezati kroz simptome bola i otoka.

Ali, takođe nećete pogoršati stvari tako što ćete biti aktivni.

Trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom da vidite da li je i koja fizička aktivnost prikladna za vas, koliko aktivnosti je preporučljivo i kada se možete vratiti fizičkim aktivnostima.

Da li je normalno biti anksiozan i depresivan nakon duboke venske tromboze?

Dijagnoza duboke venske tromboze donosi mnogo stvari sa kojima se treba nositi – i fizički i mentalno.

Odmah nakon dijagnoze, možete se suočiti sa fizičkim bolom. Takođe, pokušavaćete da razumete zašto se ugrušak javio baš vama. Moraćete način života da prilagodite uticaju uzimanja antikoagulansa.

Normalno je osećati šok, anksioznost i strah nakon saznanja da imate duboku vensku trombozu.

Privremeni osećaji anksioznosti ili depresivnog raspoloženja mogu se javiti u prvih nekoliko nedelja, ali strah od budućeg ponovnog pojavljivanja ugruška može izazvati kontinuiranu anksioznost.

Zato duboka venska tromboza oporavak podrazumeva i brigu o mentalnom (psihičkom) stanju.

Pitajte svog lekara o grupama za podršku koje mogu biti dostupne.

Obavestite svog lekara ako se vaše emocije i strahovi ne poboljšavaju ili su praćena društvenom izolacijom, povećanim negativnim mislima i stresom.

Sve to može ukazivati na to da nije prisutna “obična” deprimiranost, već teža (klinička) depresija koja zahteva odgovarajući psihološki tretman.

Kakve su prognoze (ishodi) i koje su moguće komplikacije duboke venske tromboze?

Mnogi slučajevi duboke venske tromboze mogu se sami rešiti bez ikakvih komplikacija.

Međutim, pomenuti posttrombotski sindrom se može javiti kod 43% pacijenata dve godine nakon što su doživeli DVT.

Posttrombotski sindrom se može desiti zbog oštećenja zalistaka i unutrašnjeg sloja vena, što dovodi do „nakupljanja“ krvi više nego što bi trebalo. Ovo povećava pritisak u venama i uzrokuje bol i otok u nogama koji mogu trajati mesecima do godinama.

Ovaj sindrom se manifestuje blago u 30% slučajeva, umereno u 10% slučajeva i teško u 3% slučajeva.

Rizik od ponovnog pojavljivanja duboke venske tromboze je značajno visok, sa stopom recidiva do 25%.

Štaviše, smrt u roku od mesec dana od dijagnoze DVT-a je prijavljena u oko 6% slučajeva. Dok je 12% svih smrti uzrokovala plućna embolija izazvana dubokom venskom trombozom.

Rizik od prerane smrti nakon tromba u venama (venska tromboembolija) u velikoj meri je povezan sa tim da li pacijent ima plućnu emboliju, da li je u pitanju starija osoba, da li ima rak i da li ima osnovno srčano oboljenje.

Dve glavne komplikacije koje mogu nastati od duboke venske tromboze su:

plućna embolija (krvni ugrušak u krvnim sudovima pluća) i
posttrombotski sindrom.

Plućna embolija nastaje kada se krvni ugrušak odvoji od duboke venske tromboze (DVT). On tada putuje kroz krvotok, prolazeći kroz desnu pretkomoru i desnu komoru i smeštajući se u plućima.

Još jedan problem može biti krvarenje usled upotrebe antikoagulansa ili lekova za razređivanje krvi. Ovi lekovi se obično koriste za lečenje duboke venske tromboze.

Duboka venska tromboza iskustva

U daljem tekstu želimo sa vama da podelimo pojedina duboka venska tromboza iskustva pacijenata sa ovim stanjem.

U pitanju su autentična iskustva ljudi sa dubokom venskom trombozom, kako sa našeg podneblja, tako i pacijenata širom sveta.

Radi zaštite privatnosti pacijenata, sva navedena duboka venska tromboza iskustva ostaju anonimna.

Vremenom mi je nestala duboka venska tromboza, ali su zidovi vena ostali trajno oštećeni

“Da vam kažem, preživela sam ovo stanje pre 12 godina. Tada sam rodila drugo dete carskim rezom, a bila primorana da ležim. I eto. Nisam imala sklonost ka trombofiliji, već je bilo posledično, zbog ležanja, odnosno nepokretnosti.

Bila mi je zatvorena vena celom dužinom od članka do prepone. Vremenom se rekanalisalo, s tim što zidovi vene ostanu trajno oštećeni. Zato nosim čarape kada god mogu, treniram, jačam mišiće, i eleviram nogu uvek kada mogu.

Posle DVT-a sam rodila i treće dete carskim rezom, bila pokrivena terapijom i sve je bilo u najboljem redu. Što se tiče putovanja, često sam na putu dužih relacija. Nosim čarape obavezno, radim statične vežbe, tipa pomeranja stopala gore dole, kružno.”

Meni je stanje stabilno, tromb se nije otčepio, ali strahujem da ću se probuditi sa novom trombozom

“Htela sam da vam javim moj napredak sa trombozom. Redovno idem na sve kontrole, 2 puta godišnje na polikliniku i 2 puta godišnje kod privatnog vaskularnog. U suštini, u bolnici mi samo prepišu nalaz od privatnog doktora…

I tako, posle nešto više od 3 godine redovnog uzimanja oralnog antikoagulantnog leka, nakon što se nalaz krvi stabilizovao na neki duži period u hladnijem periodu, pre zime, doktor odluči da je vreme da prestanem da uzimam taj lek. Ipak sam mlada, a svaki lek koliko pomaže, toliko i šteti na neki način, pa da pokušam bez.

Prvih 10-ak dana sam imala užasne glavobolje. Ne mogu vam opisati. Skoro kao pre ustanovljene duboke venske tromboze. Jedini trenuci kada je bilo podnošljivo je dok sam bila u teretani i to dok radim neku vežbu. Čim stanem, užasni pulsirajući bolovi. Ali, prestalo je posle tih nekoliko dana. Valjda je trebalo vremena da se organizam navikne. Nakon ukidanja tog leka, 2-3 dana nisam baš ništa pila, a onda sam počela sa aspirinom.

Sada je već prošlo nekoliko meseci i dobro se osećam.

Idem redovno u teretanu (već skoro godinu dana). Ali, i tamo radim sa privatnim trenerom koji je specijalizovan za ljude sa nekim problemima. Trudim se da pijem što više vode, bar 1.5l svaki dan.

Primetila sam da imam glavobolje kad god ne pijem dovoljno vode, a dešava se da zaboravim. Skoro sam išla i na dalji put, od oko 7h vožnje i sve je bilo ok.

Ono što me plaši jeste činjenica da mi je doktor otvoreno rekao da ne postoji test da proverimo da li će se tromb ponovo pojaviti. Zato imam osećaj da sada samo čekam. Super je što je sve ok ovako. Za sada deluje u redu. Treniram, pijem vode, povremeno malo alkohola, putujem. Znam da je trenutno stanje stabilno. Nije dobro, ni fantastično, nije se otčepilo, ali je stabilno. Ali s vremena na vreme pomislim da ću se možda sutra probuditi sa novom trombozom.”

Mislio sam da je u pitanju samo istegnut mišić

“Pre nekoliko godina, počeo sam da osećam čudan grčeviti bol u levom listu nakon dugog putovanja.

U početku sam iskreno mislio da sam samo istegao mišić jer je bol bio nekako dubok i stegnut, posebno kada sam hodao. Nekoliko dana kasnije, noga mi je bila otekla i na dodir je bila primetno toplija od druge, što me je prestravilo.

Tada sam odlučio da odem kod lekara koji je uradio ultrazvuk na kojem se pokazalo da imam duboku vensku trombozu. Lekar mi je odmah prepisao antikoagulanse.

Lično, meni je najstrašnije saznanje bilo to da je tromb mogao da mi stigne do pluća da sam ovo stanje duže ignorisao. Zato sada gledam da se krećem više, naročito tokom dugih putovanja, plus sam počeo da obraćam mnogo više pažnje na neobične simptome.”

Moja duboka venska tromboza se dogodila nakon operacije kolena

“Evo ovako, da podelim i svoje iskustvo. Meni se duboka venska tromboza desila nedelju dana nakon operacije kolena, iako sam mislila da se normalno oporavljam.

List me je izuzetno boleo i sećam se da sam osećala taj težak, pulsirajući osećaj koji nikako nije prestajao.

U početku sam mislila da je ova nelagodnost samo postoperativni bol i da će nestati. Međutim ne. Otok se svakog dana samo pogoršavao.

Kada je moj lekar naručio ultrazvuk, pronašli su ugrušak iza mog kolena. Morala sam odmah da počnem da uzimam antikoagulante. Oporavak od DVT-a je mwni bio frustrirajući. Em morala da idem na rehabilitaciju kolena zbog operacije, em sam morala da brinem o krvnim ugrušcima. Strašno.

U svakom slučaju, koleno je sada dobro, a duboka venska tromboza je stabilna. Nema znakova pogoršanja (hvala Bogu), ali moram stalno da se krećem.”

Bol u grudima me je užasnuo

“Moji simptomi duboke venske tromboze počeli su sa bolovima u nozi. Ali, naravno, ja sam to ignorisala skoro nedelju dana jer sam bila zauzeta poslom.

E, onda sam jednog jutra osetila tako snažan bol u grudima i kratak dah, da sam jedva mogla da dišem. Mislila sam da bukvalno umirem i da imam srčani udar. Odmah sam pozvala hitnu pomoć. Tamo mi je otkriveno da imam plućnu emboliju, jer se deo ugruška iz noge otkačio i stigao u moja pluća.

Provela sam nekoliko dana u bolnici na kiseoniku i lekovima za razređivanje krvi. Iskreno, to je bilo jedno od najstrašnijih iskustava u mom životu.

Fizički sam se oporavljala sporo. Ali psihički mi je trebalo mnogo duže vremena da prestanem da brinem i da se stresiram svaki put kada bih osetila slučajan bol u nozi ili grudima. Sada pokušavam da ostanem aktivna, da pijem mnogo vode i da redovno idem na kontrolu.”

Imala sam samo 29 godina kada mi je otekao list na nozi

“Nikada nisam zamišljala da mogu da dobijem duboku vensku trombozu jer sam bila mlada, zdrava i redovno sam trenirala.

Jedna od većih promena u mom životu bila je ta što sam počela da radim na daljinu, od kuće. Znala sam satima da sedim svakog dana bez mnogo pokreta. Jednog dana, moj desni list je otekao i postao osetljiv. Sledećeg jutra jedva sam mogla da ga pritisnem, a da ne osetim bol.

Pošto ovo nije bilo uobičajeno za mene, otišla sam kod lekara gde me je dijagnoza duboke venske tromboze šokirala. Nekako sam uvek povezivala krvne ugruške sa starijim ljudima. Stvarno nisam očekivala da se meni od samo 29 godina to dogodi.

Lekar mi je rekao da su dugi periodi sedenja verovatno odigrali glavnu ulogu, posebno u kombinaciji sa porodičnom istorijom trombova i problema sa zgrušavanjem krvi. Od tada pravim česte pauze za šetnju i više nikada ne sedim satima.”

Oporavak od duboke venske tromboze mi je bio teži nego što sam očekivala

“Kada su mi lekari prvi put otkrili duboku vensku trombozu, mislila sam da će lekovi za razređivanje krvi brzo rešiti sve i da će se život vratiti u normalu.

Ono na šta me niko nije pripremio bila je dugotrajna nelagodnost i anksioznost nakon toga. Čak i mesecima kasnije, nakon što je tromb nestao, moja noga je i dalje bila teška i umorna nakon predugog stajanja. A ponekad sam se stalno brinula da li ću ponovo dobiti ugrušak.

Kompresivne čarape su mi, zapravo, pomogle više nego što sam očekivala, posebno tokom radnih dana kada dosta sedim.

Sada sam naučila kako da se nosim sa strahom i fokusiram na zdrave navike umesto da stalno proveravam svoje simptome. Još uvek često razmišljam o tom iskustvu, koje je meni bilo lično zastrašujuće. Ali ovo iskustvo više ne kontroliše moj život kao što je to činilo u početku.”

Ignorisao sam otok na nozi, ali mi je srećom na vreme postavljena prava dijagnoza

“Čudno je bilo to što me je u početku mnogo bolelo. Potkolenica mi je izgledala samo blago otečena i crvenkasta, i stalno sam sebe ubeđivao da nije ništa ozbiljno.

Kada je drugar došao kod mene, primetio je da mi jedan list izgleda mnogo veće od drugog. Rekao mi je da bi trebalo da odem kod lekara za svaki slučaj.

Poslušao sam ga, lekar je preporučio ultrazvuk koji je potvrdio duboku vensku trombozu. Čak mi je lekar rekao da imam sreće, jer je rano otkrivanje tromba značajno smanjilo rizik od potencijalnih komplikacija.

Naravno, počeo sam odmah da uzimam antikoagulanse. To je zahtevalo mnogo prilagođavanja načina života. Jer, ipak sam morao da pazim da se ne povredim makar malo, kako ne bih imao otoke i modrice.

Sada živim sa tim skoro bez ikakvih problema, ništa mi se nije pogoršalo, dosta sam aktivan i mnogo mi je drago što sam otišao kod lekara na vreme pre nego što su stvari mogle da postanu mnogo gore.”

Prepoznajte duboku vensku trombozu na vreme

Ako osetite bilo koje simptome duboke venske tromboze (ili ako imate istoriju trombova u vašoj porodici), najbolje što možete da učinite za sebe je da te simptome ne ignorišete.

Jer, ako ih ignorišete, a vidite da se simptomi ne poboljšavaju sami od sebe, onda igrate ruski rulet sa svojim zdravljem. Tada rizikujete moguće opasne zdravstvene komplikacije.

Pravovremenom dijagnozom ne samo da se može potvrditi stanje DVT-a, već se na vreme može odrediti adekvatna terapija. Na taj način možete značajno sebi poboljšati kvalitet života.

Duboka venska tromboza, iako nije naivno stanje, ne znači osuđujuću presudu na doživotne trombove i druge komplikacije.

Specijalizovana lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu već dugo godina efikasno i bezbolno vrši detaljan pregled krvnih sudova celog tela, sa naglaskom na dopler krvnih sudova nogu.

Naši lekari, stalno zaposleni u najprestižnijim medicinskim institucijama u Srbiji, obavljaju potpuno bezbolni i nevainzivni ultrazvučni pregled svih vena u nogama, počev od prepona, pa do stopala.

Naravno, ukoliko je duboka venska tromboza prisutna u drugim delovima tela (što je ređe), poput abdomena i ruku, sprovodimo i detaljan ultrazvučni pregled abdomena, kao i krvnih sudova ruku.

Takođe, radimo i kompletnu krvnu sliku pacijenata kako bismo imali bolju uvid u antikoagulacioni profil krvi.

Pored detaljnog i sistematskog (ultrazvučnog) pregleda radi otkrivanja duboke venske tromboze, svim našim pacijentima nudimo i posebne popuste ako izaberu jedan od sledećih specijalnih medicinkih paketa pregleda:

Prema tome, ne prepuštajte stvari slučaju ako imate bolove, grčeve ili otoke u nogama. Ne ignorišite promenu boje kože na jednoj nozi. Reagujte ako vam je jedna noga toplija i osetljivija od druge.

Već sada možete zakazati kompletan, detaljan, stručan i bezbolan kolor dopler krvnih sudova jedne regije u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

Duboka venska tromboza – Šta uzrokuje ovo oboljenje i kako ga prepoznati brzo?