Tromb predstavlja ugrušak koji se nastao u krvnim sudovima i srcu, a posledica je zgrušavanja ili koagulacije.
Formiranje krvnih ugrušaka je normalna pojava u telu čoveka, zapravo ovaj proces ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Zahvaljujući njima sprečen je gubitak velike količine krvi nakon povrede ili hirurškog zahvata. Takođe, oni zaustavljaju prodor bakterija kroz ranu, na taj način omogućavaju njeno brže zarastanje.
Međutim, krvni ugrušci u pojedinim situacijama nastaju i kada za njima nema potrebe, tj. kada ne postoji ikakva povreda, što može da se pretvori u ozbiljnu opasnost – tromb. Nažalost, statistički podaci pokazuju da ovo oboljenje pogađa sve veći broj ljudi. Stanje dodatno zabrinjavanja činjenica da se neretko završava sa smrtnim ishodom. Naime, oko 300.000 ljudi širom sveta godišnje umre od posledica nerazbijenih krivnih ugrušaka, pri čemu 20 odsto slučajeva se dogodi tokom prvih godinu dana, dok se kod trećine pacijenata ponovo javlja. Što znači da ima visoku stopu recidiva.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju kako na vreme da prepoznate znake koji ukazuju na tromb.
Kako nastaje tromb?
Tromb se najčešće formira u dubokim venama koje se nalaze blizu mišića, obično u donjem delu noge. Zbog toga se i naziva duboka venska tromboza. Simptomi koji ukazuju na ovaj problem jesu otok u jednom od udova, osećaj toplote u delu tela gde je krvni ugrušak, kao i vidljivo crvenilo duž vena.
Venska tromboza ne samo da predstavlja prepreku u cirkulisanju krvi kroz telo, već postoji opasnost da tromb putem krvi dospe u pluća. Tada nastaje plućna embolija koja blokira prolaz kiseonika do pluća. Manifestuje se bolom u grudima, otežanim disanjem, iskašljavanjem krvi, malaksalošću i vrtoglavicom.
Krvni ugrušak može da se stvori i u arterijama. Odatle, pak, dospeva do mozga, dovodeći do moždanog udara. Karakteristični znaci jesu vrtoglavica i jaka glavobolja, koje prate otežan govor, paraliza, pa i epileptični napadi, dok tromb koji je nastao u srcu ili do njega došao iz drugog dela tela može da izazove srčani udar. Znaci su slični kao kod plućne embolije.
Šta dovodi do tromba?
Genetske mutacije igraju važnu ulogu u nastanku tromba. Osim urođenih, postoje i stečeni uzročnici. Tu, pre svega, spada sam način života, odnosno loša ishrana, dugo sedenje, gojaznost i pušenje povećavaju verovatnoću oboljevanja.
U faktore rizika svrstavaju se i hipertenzija, dijabetes, povećane vrednosti holesterola, autoimune bolesti, hronične upalne bolesti., zatim nedostatak prirodnih antikoalgulanasa i folne kiseline, kao i povišen nivo homocisteina.
Tromb se često javlja i kod ljudi koji bore kancerom, invaliditetom ili su u stanju imobilizacije. Tromb se takođe može pojaviti i u trudnoći.
Prevencija od formiranja krvnih ugrušaka
Ranim prepoznavanjem simptoma mogu se izbeći teške posledice. Ipak, u sprečavanju nastanka tromba najbolje sredstvo je promena načina života, ona podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, naročito za vozače ili zaposlene koji najveći deo radnog vremena provode sedeći. Pravilna ishrana i unos dovoljne količine vode su obavezne kako bi se očuvala zdrava telesna težina.
Redovni kontrolni pregledi su još jedna preventivna mera, ne samo za ljude u čijoj porodici postoji istorija bolesti, već i za one koji su u rizičnoj grupi. Tu spadaju kardiološki, neurološki i vaskularni pacijenti.
Nemojte da čekate da se pojave teški simptomi, već na vreme uradite preventivni vaskularni dopler skrining koji je u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov na popustu od preko 70 odsto.