Ciroza jetre predstavlja jednu od najtežih bolesti jetre zato što može dovesti do otkazivanja rada jetre i, posledično, smrti.
Ovo oboljenje se karakteriše trajnim i teškim ožiljcima (fibroza) na jetri koji oštećuju ovaj organ i narušavaju normalne funkcije jetre.
Ciroza ne nastaje preko noći, već je rezultat kontinuiranog i dugotrajnog oštećenja jetre tokom mnogo godina.
Zloupotreba alkohola, lekova, ali i virusi i određeni metabolički faktori spadaju u najčešće uzroke ciroze jetre.
Šta je ciroza jetre?
Ciroza jetre predstavlja vrstu bolesti jetre koja se javlja u kasnim fazama oboljenja ovog organa.
Suštinski posmatrano, kod ciroze jetre zdravo tkivo jetre se postepeno zamenjuje ožiljnim tkivom.
Ožiljna tkiva (fibroza) koja se javljaju u okviru ciroze jetre su obično ireverzibilna, odnosno nepovratna.
To znači da u najvećem broju slučajeva ciroze ne postoji mogućnost da se ponovo izgradi zdravo tkivo jetre.
Kao takva, ciroza je rezultat dugotrajnih i hroničnih zapaljenskih procesa u jetri koji se mogu javiti iz mnogo razloga.
Između ostalih, to mogu biti masna jetra (steatozna bolest jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom), hepatitis, dugotrajna upotreba alkohola (alkoholna ciroza jetre) i lekova, i primarni sklerozirajući holangitis (bolest žučnih kanala koji prenose žuč od jetre do dvanaestopalačnog creva).
Kada se dogodi upala ili inflamacija u jetri, jetra pokušava da se oporavi tako što stvara ožiljna tkiva.
Međutim, isuviše mnogo ožiljnih tkiva sprečava jetru da funkcioniše pravilno. Ožiljno tkivo takođe delimično blokira protok krvi kroz jetru.
Dakle, ciroza jetre je stanje u kojem je jetra trajno oštećena zbog isuviše mnogo ožiljnih tkiva.
Kako ciroza napreduje, jetra počinje da otkazuje i krajnja faza ciroze je hronična insuficijencija jetre, odnosno prestanak rada jetre.
Mnogi ljudi često nisu svesni da imaju cirozu, jer možda nemaju nikakve znake ili simptome ciroze – sve dok im jetra nije ozbiljno oštećena.
Kako ciroza utiče na jetru i organizam?
Ožiljci na jetri blokiraju protok krvi i kiseonika kroz tkivo jetre.
Ovo usporava sposobnost jetre da obrađuje krv, metaboliše hranljive materije i filtrira toksine.
Ciroza jetre smanjuje sposobnost jetre da proizvodi žuč i esencijalne proteine u krvi.
Ožiljno tkivo takođe može da kompresuje krvne sudove koji prolaze kroz jetru, uključujući važan sistem portalne vene, što dovodi do stanja koje se naziva portalna hipertenzija.
Koji su simptomi ciroze jetre?
Ciroza jetre simptomi zavise od toga koliko je ovo stanje uznapredovalo.
Može se desiti da ljudi uopšte ne osećaju bilo kakve simptome na početku ove bolesti.
Ili, osoba može imati neke neodređene i nejasne simptome koji podsećaju na neka druga stanja, a ne na cirozu jetre.
Kako funkcije jetre opadaju, simptomi ciroze jetre postaju vidljiviji i prepoznatljiviji.
Tačnije, simptomi ciroze jetre počinju da se javljaju jer su ožiljci, odnosno ožiljna tkiva na jetri dostigli tu tačku u kojoj je jetra ograničena da:
- Prečišćava krv;
- Razgrađiuje toksine;
- Proizvodi proteine za koagulaciju, odnosno zgrušavanje;
- Proizvodi žuč;
- Pomaže u apsorpciji masti i liposolubilnih vitamina (vitamina rastvorljivih u mastima).
Koji su prvi znaci ciroze jetre?
Rani znaci ili prvi simptomi ciroze mogu biti:
- Mučnina ili gubitak apetita.
- Osećaj slabosti ili umora.
- Osećaj opšte malaksalosti
- Bol u gornjem delu stomaka (posebno sa desne strane).
- Vidljive krvne sudove koji izgledaju kao pauci (paukoliki angiomi).
- Crvenilo na dlanovima (palmarni eritem).
Koji su simptomi napredovanja ciroze?
Prepoznatljivi simptomi ciroze se dele u dve kategorije.
To su simptomi povezani sa opadanjem ili smanjenjem funkcije jetre, s jedne strane, i simptomi povezani sa portalnom hipertenzijom, s druge strane,
Simptomi zastoja žuči, poput žutice, uobičajeni su pokazatelji smanjenja funkcije jetre.
Simptomi portalne hipertenzije ukazuju konkretno na cirozu.
To je zato što ožiljno tkivo u jetri kompresuje ili pritiska portalnu venu.
Inače, portalna vena jetre (vena portae hepatis) je velika vena koja dovodi krv iz organa za varenje u jetru.
Portalna hipertenzija se javlja zbog povećanog vaskularnog pritiska ili otpora pri proticanju krvi kroz portalnu venu.
Ona (portalna hipertenzija) predstavlja najčešću i najprepoznatljiviju komplikaciju ili simptom ciroze jetre.
Simptomi ciroze povezani sa smanjenjem funkcije jetre uključuju:
- Žutica (žuta nijansa kože i očiju).
- Svrab (svrab kože, ali bez vidljivog osipa).
- Tamnu mokraću i svetlu stolica.
- Teškoće sa varenjem, posebno sa razgradnjom masnoća.
- Male žute izbočine masnih naslaga na koži ili kapcima.
- Neobjašnjiv gubitak težine i gubitak mišića.
- Hepatičnu encefalopatiju (oboljenje mozga koje nastaje usled otkazivanja rada jetre, a neki od simptoma ovog neuropsihijatrijskog poremećaja povezanog sa cirozom su konfuzija, dezorijentacija, promene raspoloženja).
- Motoričku disfunkciju, odnosno disfunkcija motoričke kontrole (trzanje, tremor, napadi ili gubitak kontrole mišića).
- Poremećaje menstrualnog ciklusa kod žena.
- Uvećano tkivo muških dojki i smanjeni testisi.
Simptomi ciroze povezani sa portalnom hipertenzijom uključuju:
- Oticanje u stomaku (ascites ili nakupljena tečnost u slobodnoj trbušnoj duplji).
- Oticanje ruku, stopala, nogu i/ili lica (edem).
- Lako krvarenje i modrice (koagulopatija).
- Krv u sadržaju koji se povraća ili krv u stolici.
- Smanjena sposobnost izbacivanja urina (usled hronične bubrežne insuficijencije).
- Otežano disanje (usled hronične respiratorne insuficijencije).
Koji su ciroza jetre stadijumi?
Ciroza jetre stadijumi se generalno dele na dve faze: kompenzovanu cirozu jetre i dekompenzovanu cirozu jetre.
Ako se ovo oboljenje jetre dijagnostikuje dovoljno rano i leči, moguće je preći iz dekompenzovanog u kompenzovani stadijum.
Kompenzovana ciroza je prvi stadijum ciroze jetre.
To je uglavnom asimptomatski stadijum, što znači da osoba obično ne oseća bilo kakve simptome ili su simptomi minorni.
Ožiljci na jetri kod kompenzovane ciroze verovatno postoje, ali nisu dovoljno napredovali kako bi izazvali vidljive ili prepoznatljive simptome.
U slučaju da su prisutni određeni simptomi ciroze u ovom stadijumu, to mogu biti, između ostalih, umor, slabost, gubitak težine, gubitak mišićne mase, vrtoglavica.
Dekompenzovana ciroza je vrlo ozbiljan stadijum ciroze jetre u kojem se javlja većina simptoma, poput žutice.
Ako se pitate koliki je ciroza jetre zivotni vek ili kolika je ciroza jetre smrtnost, imajte na umu da je stopa preživljavanja kod dekompenzovane ciroze mnogo niža nego kod kompenzovane ciroze.
Dakle, dekompenzovana ciroza je napredniji oblik ciroze jetre koji može izazvati simptome terminalne faze bolesti jetre.
U nekim situacijama, ako osoba može da upravlja razlogom zbog kojeg je ciroza uopšte nastala (kao što je prekomerno pijenje ili alkoholna ciroza jetre), onda se dijagnoza ciroze može vratiti na kompenzovanu cirozu.
Ascites, žutica, portalna hipertenzija, hepatična encefalopatija, paukoliki angiom i drugo prestavljaju prepoznatljive simptome dekompenzovane ciroze.
Zašto nastaje ciroza i koji su njeni uzroci?
Ciroza je postepeni proces zamenjivanja zdravog tkiva ožiljnim tkivom izazvan hroničnom upalom u jetri.
Bilo koja hronična bolest jetre koja uzrokuje hroničnu upalu jetre može dovesti do ciroze.
Najčešći uzroci ciroze jetre uključuju:
- Hepatitis izazvan alkoholom. Ovo je hronično oštećenje jetre usled hronične konzumacije alkohola. Alkohol je možda najpoznatiji uzrok ciroze jetre, ali cirozu mogu izazvati i drugi, nealkoholni uzroci.
- Steatoza i steatohepatitis jetre (masna bolest jetre, zajedno sa upalnim procesima u jetri). Ovo je hronično oštećenje jetre koje nastajte usled prekomernog skladištenja masti u jetri. Masna bolest jetre može biti alkoholna i nealkoholna. Povezana je sa metaboličkim faktorima kao što su povišeni trigliceridi, visok krvni pritisak, dijabetes i slično.
- Hronična infekcija hepatitisom C. Hepatitis C je virusna infekcija koja kod većine ljudi postaje hronična. Može se izlečiti antivirusnim lekovima, ali mnogi ljudi ni ne znaju da imaju hepatitis C.
- Hronična infekcija hepatitisom B. Hepatitis B je virusna infekcija koja kod manjine ljudi može postati hronična. Ako se to desi, onda je to doživotno stanje. Može se lečiti, ali se ne može izlečiti.
Manje česti uzroci ciroze uključuju:
- Autoimunu bilijarnu bolest. Određene autoimune bolesti mogu izazvati hroničnu upalu jetre, uključujući autoimuni hepatitis, primarni bilijarni holangitis i primarni sklerozirajući holangitis.
- Genetske poremećaje. Određena nasledna stanja mogu izazvati nakupljanje toksičnih supstanci u jetri i njeno oštećenje, kao što su bolest skladištenja glikogena, cistična fibroza i Vilsonova bolest.
- Toksični hepatitis. Dugotrajno izlaganje određenim toksinima iz okoline ili upotreba određenih lekova može izazvati hronično oštećenje jetre, uključujući lekove protiv bolova koji se izdaju bez recepta.
- Kardiovaskularne bolesti. Stanja koja uzrokuju nakupljanje krvi u jetri (kongestivna srčana slabost) ili koja sprečavaju dotok krvi do jetre (hronična ishemija) mogu dovesti do oštećenja jetre.
Koji su neki faktori rizika za cirozu jetre?
Osoba može biti u većem rizik od ciroze jetre ako:
- Ima više od 50 godina
- Ima istoriju prekomerne konzumacije alkohola
- Ima hroničnu virusnu infekciju hepatitisa
- Ima metabolički sindrom.
Šta je alkoholna ciroza jetre?
Jetra, između ostalog, uklanja toksine iz krvi, razgrađuje proteine i stvara žuč.
Vremenom, prekomerna upotreba ili zloupotreba alkohola može dovesti do ciroze – teškog oštećenja jetre i stanja u kojem se, kako smo već naveli, zdravo tkivo zamenjuje ožiljnim tkivom.
Alkoholna ciroza jetre je najnapredniji oblik bolesti jetre povezan sa konzumiranjem alkohola.
Dakle, u pitanju je ciroza čiji je uzrok prekomerna konzumacija alkohola, odnosno dugotrajna zloupotreba alkohola.
Alkoholna ciroza jetre je deo progresivnog oboljenja jetre.
To znači da (hronični) alkoholičari neće razviti alkoholnu cirozu jetre odmah, već ovo stanje nastupa postepeno.
Alkoholna ciroza jetre može početi masnom bolešću jetre. Kako osoba nastavlja da pije, bolest jetre napreduje i prelazi u hepatitis. Daljom prekomernom konzumacijom alkohola hepatitis prelazi u alkoholnu cirozu jetre.
Međutim, praksa je pokazala da osoba može imati alkoholnu cirozu jetre, a da prethodno uopšte nije imala hepatitis povezan sa alkoholom.
Kako stanje napreduje i sve više zdravog tkiva jetre se zamenjuje ožiljnim tkivom, jetra prestaje da pravilno funkcioniše i počinje da otkazuje.
Prema jednoj studiji, 20% do 25% ljudi koji prekomerno piju i zloupotrebljavaju alkohol tokom mnogo godina razviće alkoholnu cirozu jetre.
Procenjeno je i da je konzumiranje alkohola uzrokovalo četvrtinu svih smrtnih slučajeva povezanih sa cirozom širom sveta u 2019. godini.
Kako izgleda ciroza jetre krvna slika?
Laboratorijske analize krvi svakako mogu ukazati na postojanje ciroze. Zato se postavlja pitanje – kako izgleda ciroza jetre krvna slika?
Koji su to parametri ili markeri krvne slike koji mogu biti pokazatelj ili indikator ciroze jetre?
1. Enzimi jetre
Povišeni nivoi enzima jetre AST (aspartat aminotransferaza) i ALT (alanin aminotransferaza), iako nisu specifični samo za cirozu, mogu ukazivati na oštećenje ili upalu jetre.
Visoki nivo enzima alkane fosfataze (ALP) mogu ukazivati na probleme sa jetrom ili žučnim kanalima.
Slično tome, povišeni nivoi gama-glutamil transpeptidaze (GGT) mogu ukazivati na oštećenje jetre, ožiljna tkiva ili na probleme sa žučnim kanalima.
2. Bilirubin
Povišen nivoi bilirubina mogu ukazivati na nemogućnost jetre da ga pravilno obradi, što potencijalno može dovesti do žutice.
Bilirubin je pigment žuči koji nastaje tokom normalnog procesa razgradnje hemoglobina iz starih ili oštećenih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).
On se formira nakon što se eritrociti razgrade i putuju kroz jetru i digestivni trakt.
Kada jetra, usled ciroze ili drugog oboljenja, ne može da ga obradi, onda može doći do povišenih nivoa bilirubina.
3. Albumin
Smanjeni nivoi albumina, koji proizvodi jetra, mogu ukazivati na oštećenu sintetičku funkciju jetre.
Količinski posmatrano, albumin je najbrojniji protein u krvi.
Dakle, to je najzastupljeniji protein u krvnoj plazmi koji se sintetiše u jetri i ima višestruku ulogu u održavanju zdravlja organizma.
Između ostalog, albumin sprečava oticanje tečnosti iz krvnih sudova, održava strukturu tkiva i učestvuje u transportu hormona, vitamina i različitih supstanci, poput kalcijuma i pomenutog bilirubina.
4. Faktori koagulacije
INR je standardizovani test ili laboratorijska analiza krvi koja meri koliko dugo je potrebno da se krv zgruša, odnosno koliko je potrebno vremena za koagulaciju krvi.
Visok INR znači da postoji visok rizik od nastanka ozbiljnih hemoragija, odnosno krvarenja.
Istovremeno, visok INR može ukazivati na oštećenu funkciju jetre i može biti znak uznapredovale ciroze.
5. Broj trombocita
Trombocitopenija (nizak broj trombocita) je čest nalaz kod ciroze zbog sekvestracije slezine i portalne hipertenzije.
6. Ostali markeri
FIB-4 skor predstavlja neinvazivni test koji koristi formulu zasnovanu na rezultatima analize krvi (starost, broj trombocita, AST, ALT enzimi) za procenu rizika od uznapredovale fibroze jetre i ciroze.
Osim toga, postoji i FibroTest i ELF test koji se takođe koriste za procenu fibroze jetre.
Inače, fibroza jetre je nagomilavanje ili akumulacija ožiljnog tkiva u jetri.
Tumačenje rezultata krvne slike kod ciroze jetre
Normalni rezultati krvne slike ne isključuju cirozu, jer neke osobe mogu imati kompenzovanu cirozu bez primetnih promena u analizama krvi.
Kombinacija faktora, uključujući kliničku sliku, ultrazvuk jetre i analize krvi, ključna je za dijagnozu ciroze.
Težina ciroze može se proceniti korišćenjem sistema bodovanja, kao što je Child-Pugh, koji uzima u obzir različite rezultate krvnih testova i druge kliničke faktore.
Koje su zdravstvene komplikacije i posledice ciroze jetre?
Ciroza jetre može izazvati ozbiljne probleme i komplikacije sa zdravljem.
Posledice ciroze i portalne hipertenzije, između ostalog, uključuju:
- Opštu malaksalost, osećaj bolesti i umora.
- Smanjen imunitet, duže vreme zarastanja rana i generalnog oporavka od bolesti i povreda.
- Curenje tečnosti iz vena, što uzrokuje oticanje u telu.
- Hormonski disbalans i deficiti.
- Teškoće sa varenjem, malapsorpciu (nedovoljno usvajanje hranljivih sastojaka) i neuhranjenost (malnutricija).
- Blago kognitivno oštećenje i disfunkciju motoričke kontrole.
Međutim, zdravstvene posledice ciroze i portalne hipertenzije koje mogu biti životno ugrožavajuće su:
- Gastrointestinalno krvarenje, odnosno krvarenje u stomaku.
- Spontani bakterijski peritonitis (infekcija ascitesa bez jasnog uzroka).
- Otkazivanje rada bubrega (hepatorenalni sindrom).
- Respiratorna insuficijencija (hepatopulmonalni sindrom).
- Hronična insuficijencija jetre, odnosno otkazivanje rada jetre
- Rak jetre.
Koliki je ciroza jetre zivotni vek?
Pre nego što vidimo koliki je ciroza jetre zivotni vek, odnosno kakva je ciroza jetre smrtnost, treba znati da je ciroza trajno oštećenje jetre.
Jednom kada osoba razvije cirozu, stanje jetre se neće poboljšati. Ali, ne mora se nužno ni pogoršati.
Ako osoba i dalje ima kompenzovanu cirozu sa malo ili bez simptoma ili neželjenih efekata, ona može nastaviti da živi tako.
Ukoliko se može zaustaviti ili smanjiti razlog ili zapaljenski proces koji uzrokuje cirozu jetre, onda ovo stanje ne mora napredovati do dekompenzovanog stadijuma.
Svakako, osoba sa cirozom jetre moraće do kraja života da vodi računa o svojoj jetri kako bi sebi produžila životni vek.
Dakle, ciroza jetre zivotni vek varira i zavisi od mnogih faktora kao što su:
- Koji je stadijum ciroze jetre i koliko je ciroza uznapredovala (kompenzovana ili dekompenzovana)
- Koje su komplikacije povezane sa cirozom jetre
- Dostupnost i efikasnost lečenja bolesti jetre
- Opšte zdravstveno stanje osobe
Lekari koriste metode bodovanja kao što su Child-Turcotte-Pugh (CTP) sistem i Model za terminalnu bolest jetre (MELD) da bi predvideli individualni životni vek osobe sa cirozom, ali i kako bi odredili i mesto na listi čekanja za transplantaciju jetre.
Dakle, kada je u pitanju ciroza jetre zivotni vek, u ranim fazama kompenzovane ciroze, očekivani životni vek može i dalje biti veći od 15 godina, ali u proseku iznosi između 9 i 12 godina.
Kada se razvije portalna hipertenzija, ona smanjuje taj očekivani životni vek, prvenstveno zbog rizika od unutrašnjeg krvarenja koje može izazvati.
Dekompenzovana ciroza ima prosečan životni vek od sedam godina.
Teške, neizlečive bolesti i druge komplikacije nastale usled ciroze mogu značajno skratiti ovo vreme.
Kod nekih ljudi sa dekompenzovanom cirozom jetre, životni vek može biti kraći od dve godine.
Kada je u pitanju ciroza jetre smrtnost, u 2019. godini, ciroza je bila povezana sa 2,4% svih smrtnih slučajeva na globalnom nivou.
U Sjedinjenim Američkim Državama, ciroza se smatra jednim od 10 vodećih uzroka svih smrti.
Ali, vredi napomenuti da je mortalitet ili smrtnost od ciroze u stalnom opadaju u većini zemalja širom sveta još od 70-ih godina prošlog veka, što pokazuju studije.
Da li je ciroza jetre izleciva i kako se ovo stanje leči?
Da li je ciroza jetre izleciva? Da li neko sa ovim oboljenjem može da se vrati na staro i skroz preokrene tok bolesti? Kako se leci ciroza jetre?
Sve su ovo samo neka od potpuno legitmnih pitanja koja se nameću kada je u pitanju ciroza.
Ciroza je trajno oštećenje jetre nastalo prekomernim nakupljanjem ožiljnih tkiva, i kao takvo, ovo stanje se ne može poništiti, niti preokrenuti.
Iako je jetra jedini organ koji ima moć regeneracije (samooporavka) i koja se može oporaviti od brojnih stanja i bolesti, ciroza je stadijum bolesti jetre u kojem nema dovoljno zdravih ćelija za samoizlečenje.
Dakle, ako se pitate da li je ciroza jetre izleciva, odgovor je ne – ovo stanje je hronično, trajno i ne može se izlečiti.
Međutim, sasvim je moguće usporavanje ili zaustavljanje daljeg toka napredovanja ciroze.
Lečenje ciroze jetre zavisi od toga šta je uzrok, u kojoj meri je moguće lečiti taj uzrok, kao i koliko osoba dobro reaguje na tretman.
Kako se leci ciroza jetre?
Lečenje ciroze jetre obuhvata nekoliko stvari:
- Tretiranje uzroka nastanka ciroze jetre, ako je to uopšte moguće, kako bi se usporila ili smanjila dalja oštećenja jetre.
- Promena načina života, što obuhvata i značajne promene u ishrani i smanjenje stresa na jetru.
- Upravljanje ili skrining za komplikacije ciroze.
- Kao poslednje sredstvo – transplantacija jetre.
1) Lečenje uzroka
Lekovi mogu lečiti određene vrste bolesti jetre, sa različitim nivoima uspeha.
Na primer, antivirusni lekovi mogu izlečiti hronični hepatitis C, ali mogu samo suzbiti (ne izlečiti) hronični hepatitis B.
Kortikosteroidi i imunosupresori mogu pomoći u upravljanju nekim autoimunim bolestima, ali ne svim.
Ako je bolest jetre povezana sa toksinima ili alkoholom (koji je takođe toksin), eliminacija toksina iz života je jedini tretman.
Da bi se ovo kontrolisalo, nekim ljudima može biti potrebno lečenje poremećaja upotrebe supstanci.
Ako bolest jetre nije povezana sa alkoholom (recimo, nealkoholna masna bolest jetre), upravljanje metaboličkim faktorima poput holesterola, šećera u krvi i prekomerne telesne težine može pomoći u ublažavanju ovog stanja.
2) Ishrana i način života
Čak i ako je bolest jetre posledica nekih drugih faktora, eliminisanje alkohola i lekova koji oštećuju jetru pomoći će u tome da se sačuva u određenoj meri vitalnost i funkcionalnost ovog organa.
Promena načina života, koja predominantno uključuje promene u ishrani, mogu biti ključni faktori u lečenju određenih bolesti jetre, naročito nealkoholne masne bolesti jetre koja, ako se ne leči, može prerasti u cirozu.
Pored toga, nekim ljudima mogu biti potrebni suplementi u ishrani za lečenje nutritivnih nedostataka.
3) Lečenje komplikacija
Kada se dijagnostikuje ciroza jetre, lekar će proveriti i uobičajene posledice i komplikacije.
Pomenuta portalna hipertenzija je najčešći neželjeni efekat i dolazi sa celim nizom komplikacija, od kojih svaka zahteva specifične tretmane.
U tom smislu, možda će biti potrebni sledeći tretmani:
- Manja hirurška procedura za zatvaranje vene koja krvari.
- Transfuzija krvi za nadoknadu krvnih zrnaca.
- Dijaliza bubrega.
- Terapija kiseonikom.
- Paracenteza (procedura kojom se omogućava izbacivanje sadržaja iz trbušne duplje) i antibiotici za ascites.
- Laksativi za apsorpciju i čišćenje toksina iz gastrointestinalnog trakta.
Rak jetre
Primarni rak jetre (hepatocelularni karcinom) je još jedna moguća komplikacija ciroze.
Neće svako sa cirozom razviti rak jetre, ali većina ljudi koji imaju rak jetre istovremeno imaju cirozu.
Ako dođe do nastanka raka sa cirozom, onda bi tu mogle da se sprovode antikancerogene terapije, kao što su hemoterapija ili zračenje.
Ponekad je u ovim slučajevima najbolje rešenje kompletna transplantacija jetre.
Transplantacija jetre
Transplantacija jetre je poslednja slamka spasa za cirozu jetre.
Lekari preporučuju transplantaciju jetre kada smatraju da će zdravlje pacijenta nastaviti da se pogoršava, uprkos svim terapijama.
To može biti slučaj sa aktivnom insuficijencijom jetre, rakom jetre ili ako osoba ne reaguje uopšte na lečenje bolesti jetre.
Ako osoba ispunjava uslove za transplantaciju jetre, stavlja se na listu čekanja. Težina stanja određuje mesto na toj listi.
Kako se ciroza jetre otkriva?
Postoje pouzdani i standardizovani medicinski testovi koji služe za dijagnozu ciroze jetre.
To su analize krvne slike, ultrazvuk, CT skeniranje, magnetna rezonanca, ali i biopsija jetre.
Ukoliko vi ili vama draga osoba sumnjate na cirozu jetre ili bilo koju drugu bolest jetre, specijalistička internistička ordinacija “Dr Nestorov” je tu za vas.
Naš tim lekara sa višedecenijskim iskustvom u najeminentnijim medicinskim ustanovama u Srbiji već dugi niz godina sa velikim uspehom obavlja precizne i detaljne dijagnostičke preglede jetre.
Uz najmoderniju medicinsku opremu obavljamo ultrazvučni pregled jetre koji je potpuno bezbolan, bezbedan i neinvanzivan.
Ukoliko vas zanima koja je cena ultrazvuka jetre i kompletnog abdominalnog područja u ordinaciji “Dr Nestorov”, kliknite OVDE.
Nakon ultrazvučnog pregleda jetre, pacijente savetujemo o daljim koracima, promenama načina života i potencijalnim terapijama.
Pored toga, radimo i detaljne laboratorijske analize krvi.
Zahvaljujući njima, možemo utvrditi prisustvo markera koji mogu ukazati na potencijalnu cirozu jetre (povišeni nivoi enzima ALT i AST, bilirubina…), ali i na druga oboljenja ovog organa.
Ako osećate bilo kakve tegobe ili simptome povezane sa bolestima jetre, ne časite ni časa.
Zakažite već sada ultrazvuk jetre u našoj ordinaciji i otklonite svaku sumnju i nedoumicu.
Vaše zdravlje je naš prioritet.