Šta je pušačka noga (pušačko stopalo) i da li ovo stanje zaista pogađa samo pušače?

Pusacka noga (ili pušačko stopalo) je kolokvijalni ili narodski izraz za Birgerovu bolest – thromboangiitis obliterans (TAO).

To je jedno retko oboljenje koje pogađa krvne sudove, a naročito arterije u nogama, stopalima, ponekad i rukama. Upala i krvni ugrušci dovode do smanjenog protoka krvi, što može dovesti do oštećenja tkiva.

Glavne “žrtve” ove bolesti su mlade i osobe srednjih godina (češće muškarci), a naročito ljudi koji puše. Između ostalih, simptomi pusacke noge su bol u nogama, utrnulost nogu, i stvaranje čireva (ulceracija).

U medicinskim krugovima se smatra da ne postoji tačno određen uzrok ovog oboljenja. Ipak, naziv bolesti – pusacka noga – snažno ukazuje na to da je upravo korišćenje duvanskih proizvoda glavni uzročni faktor.

Slično tome, smatra se da je prestanak pušenja najefikasniji način za ublažavanje simptoma i glavna strategija lečenja pušačke noge. Osim toga, prestanak pušenja smanjuje rizik od komplikacija izazvanih ovim oboljenjem, kao što su gangrena ili infekcija.

Dakle, kada je pusacka noga u pitanju, promene načina života i pravovremena dijagnoza su od vitalnog značaja za zaustavljanje Birgerove bolesti i poboljšanje zdravlja krvnih sudova.

---

Sta je pusacka noga (ili pusacko stopalo)?

Pusacka noga ili pusacko stopalo je termin koji se često može čuti u svakodnevnom govoru. Osim toga, neretko se na paklicama cigareta može naći upozorenje da “Pušenje oštećuje vaše arterije i uzrokuje pušačku nogu.” Ali, sta je pusacka noga, zapravo?

Medicinski naziv za ovo stanje je Birgerova bolest ili na latinskom – thromboangiitis obliterans (skraćeno TAO).

Pusacka noga je progresivna, neaterosklerotska inflamatorna bolest koje naječšće pogađa male i srednje arterije – najčešće u nogama, ali se može javiti u rukama. Drugim rečima, Birgerova bolest dovodi do inflamacije arterija u donjim i gornjim ekstremitetima.

Prvi put ju je identifikovao austrijski lekar Feliks von Vinivarter 1879. godine. Ipak, naziv Birgerova bolest potiče od Lea Birgera, koji je bio austrijsko-američki patolog, hirurg i urolog.

On je 1908. godine objavio opsežne patološke nalaze 11 amputiranih udova obolelih pacijenata.

Najjednostavnije objašnjeno, pusacka noga se može opisati kao zacepljenje arterija kod pusaca.

Pusacka noga obično pogađa muškarce pušače između 20 i 50 godina života.

U oko 16% svih slučajeva Birgerove bolesti može biti prisutan migratorni površinski flebitis (inflamatorni otok u površinskim venam), što ukazuje na sistemski inflamatorni odgovor organizma.

Pacijenti prvo osećaju bol i grčeve (tzv. klaudikacija) u nozi, stopalu, ali ponekad i u ruci ili šaci.

Neretko ljudi ove nelagodnosti mogu zameniti sa problemima u zglobovima ili mušićima.

Kako bolest napreduje, klaudikacija se može javiti i u potkolenici, što na kraju dovodi do bola u mirovanju i rana ili pojave čireva (ulcera) na prstima, stopalima ili rukama u uslovima mirovanja.

Ovaj fenomen je poznat i kao Rejnoov fenomen.

Glavni tretman za Birgerovu bolest, odnosno pušačku nogu, je potpuni prestanak pušenja.

Kod pacijenata koji prestanu sa pušenjem, remisija ovog oboljenja je često impresivna, odnosno simptomi se značajno ublažavaju. Usled toga, šansa za izbegavanje amputacije noge – kao najvećeg rizika nelečene pušačke noge – drastično se povećava.

Kada je u pitanju lecenje pusacke noge, hirurški tretmani ne igraju veliku ulogu. Razlog za to je što često ne postoji prihvatljiv krvni sud za bajpas operaciju.

Pored toga, mogućnost zamene pogođenog krvnog suda pacijentovom sopstvenom venom je ograničena zbog prisustva inflamatornog odgovora u drugim venama.

Koje su faze pušačke noge?

Birgerova bolest, odnosno pusacka noga vremenom (negativno) utiče na krvne sudove i prolazi kroz različite faze koje se mogu ispitati pod mikroskopom.

Postoje tri faze ovog oboljenja: akutna faza, subakutna faza i hronična faza.

• Akutna faza. U početku, inflamacija krvnih sudova dovodi do infiltracije belih krvnih zrnaca (tačnije, neutrofila). Takođe, tada se formiraju sitni inflamatorni čvorići (granulomi) koji mogu blokirati krvne sudove, dok istovremeno zidovi krvnih sudova ostaju relativno nepromenjeni.
• Subakutna faza. Nakon početne upale, javlja se tromb ili krvni ugrušak koji postaje “organizovaniji”, dok trombociti (krvne pločice) nastavljaju kontinuirano da se “lepe”.
• Hronična faza. Ovo je završna faza Birgerove bolesti koja podseća na druga oboljenja krvnih sudova, poput periferne arterijske bolesti. Upala (inflamacija) više nije prisutna, dok “organizovani” tromb i ožiljno tkivo (vaskularna fibroza) zatvaraju krvni sud. Iako ova faza može ličiti na tipičnu aterosklerotsku bolest, pusacka noga nije posledica ateroskleroze. Drugim rečima, Birgerova bolest se razlikuje od klasične ateroskleroze po tome što određeni deo krvnog suda (tzv. unutrašnja elastična lamina) ostaje netaknut.

Šta uzrokuje pušačku nogu i koji su faktori rizika za ovo oboljenje?

Pusacka noga već u svom nazivu sugeriše najveći faktor rizika za razvitak ove bolesti. Dakle, pušenje i korišćenje duvanskih proizvoda su neophodni da bi Birgerova bolest nastala i napredovala.

Ipak, tačan uzrok i mehanizam ovog oboljenja i dalje ostaje misterija u medicinskim krugovima.

Smatra se da pusacka noga ima veze sa problemima u imunom sistemu (imunološka disfunkcija) i preosetljivošću organizma na duvan. Ova reakcija organizma je, zapravo, povezana sa ćelijskom osetljivošću na kolagen tipa 1 i tipa 3.

Takođe, osetljivost organizma na duvanske prozivode može biti povezan sa oštećenim mehanizmom za vazorelaksaciju (opuštanje) krvnih sudova, kao i sa višim niovima antitela protiv endotelnih ćelija (ćelija koje oblažu krvne sudove).

Stručnjaci smatraju da Birgerova bolest ima i genetski aspekt.

Ljudi sa pušačkom nogom imaju tendenciju da imaju veću pojavu određenih ljudskih leukocitarnih antigena (HLA) – proteina uključenih u imuni odgovor – posebno HLA-A9, HLA-B5 i HLA-54.

Koga “pogađa” pusacka noga? Učestalost Birgerove bolesti

Birgerova bolest je postala sve ređa u poslednjih pet godina, uglavnom zbog manjeg broja ljudi koji puše i strožih dijagnostičkih kriterijuma.

Globalno posmatrano, ljudi aškenaskog jevrejskog porekla iz Izraela, kao i ljudi indijskog, korejskog i japanskog porekla, najčešće su pogođeni pušačkom nogom, pokazuje statistika.

Ova bolest je ređa kod ljudi severno-evropskog porekla.

Veoma je retko da ljudi umru od Birgerove bolesti, ali treba istaći da Birgerova bolest i te kako može izazvati značajne zdravstvene komplikacije.

Recimo, ako oboleli pacijenti nastave da puše, u proseku će 43% njih imati jednu ili više amputacija u roku od 7.6 godina.

Posmatrajući istoriju u Sjedinjenim Državama, Birgerova bolest je bila mnogo češća 1947. godine sa 104 slučaja na 100.000 ljudi. Danas je to smanjeno na oko 12,6 do 20 slučajeva na 100.000 ljudi.

Većina pacijenata sa pušačkom nogom je starosti između 20 i 45 godina. Ne javlja se kod dece, a relativno je retka kod starijih osoba.

Pusacka noga je češća kod muškaraca u odnosu 3 prema 1 u poređenju sa ženama.

Drugim rečima, na svaka tri muškarca koji imaju pušačku nogu oboli jedna žena od ovog stanja.

Ipak, sve je veći broj žena koji razvija ovo stanje, najverovatnije zbog rastućeg trenda pušenja kod žena.

Koji su pusacka noga simptomi?

Kako znati da li imate pušačku nogu? Koji su simptomi pusacke noge?

Naime pusacka noga prvi simptomi uključuju intenzivan i jak bol u nogama.

Slično tome, Birgerova bolest može izazvati i bolove u rukama, u zavinosti od lokacije začepljenih arterija. Ovaj bol se, interesantno, javlja najčešće kada u stanju mirovanja.

Upravo je ovde ključna razlika između pušačke noge i periferne arterijske bolesti. U ovom drugom slučaju, bol u nogama se najčešće javlja pri hodanju, iako u težim slučajevima se može javiti i kada se odmarate.

Budući da je Birgerova bolest progresivno stanje, pusacka noga simptomi imaju tendenciju da napreduju tokom vremena.

U tom smislu, simptomi pusacke noge uključuju:

• Bol u nogama ili stopalima (osećaj pečenja ili peckanja), a ponekad i u rukama.
• Rane na prstima na nogama ili rukama.
• Bol u skočnom zglobu, stopalu ili nozi pri hodanju i mirovanju.
• Rejnoov sindrom.
• Promena boje ili teksture kože.

Drugi simptomi pusacke noge mogu se javiti nakon što imate ovo oboljenje neko vreme. To uključuje:

• Grčeve u mišićima.
• Krvne ugruške u krvnim sudovima (zacepljenje arterija kod pusaca).
• Crvene, plave ili blede prste na rukama ili nogama.
• Hladne ili utrnule noge ili ruke.
• Gangrenu.
• Čirve na koži.

Birgerova bolest je, patološki posmatrano, tromboza.

Dakle, to je stanje koje dovodi do blokada ili suženja malih i srednjih arterija i vena (zacepljenje arterija kod pusaca).

Zbog inflamacije (upale) krvnih sudova, ovo stanje prati snažan imuni odgovor, odnosno agregacija belih krvnih zrnaca, sitnih gnojnih apscesa i velikih višejedarnih ćelija.

Kako Birgerova bolest napreduje, količina hiperaktivnih delećih ćelija se smanjuje (smanjenje hipercelularnosti) i pogođeni krvni sud se često ponovo rekanališe, odnosno otvara.

Međutim, u završnim fazama bolesti, stvaraju se krvni ugrušci i fibroza krvnih sudova.

Pusacka noga se dijagnostikuje kod manje od 1% pacijenata sa teškom (kritičnom) ishemijom ekstremiteta – stanje u kojem nedovoljno krvi dolazi do udova, najčešće nogu.

Interesantno je da je pusacka noga neaterosklerotska bolest. Drugim rečima, Birgerova bolest se razlikuje od ateroskleroze, stanja koje uključlujue nakupljanje plaka u arterijama.

Pusacka noga uključuje infiltraciju belih krvnih zrnaca kroz sva tri sloja zida arterije.

Neki pacijenti mogu razviti imuni odgovor protiv specifičnih arterijskih komponenti i imati povećane nivoe imunih kompleksa u cirkulaciji. Uprkos ovim mogućim znacima Birgerove bolesti, precizna i tačna dijagnoza neretko zahteva biopsiju tkiva.

Pusacka noga obično prvo pogađa vrhove stopala (i šaka). Ali, kako bolest napreduje, ona se širi na krvne sudove bliže centru tela (distalne arterije gornjih i donjih ekstremitet).

U tom smislu, pusacka noga simptomi mogu varirati od bola u stopalu i skočnom zglobu do bolova u potkolenici, prstima, rukama i šakama u mirovianju. Ovo se, kao što smo rekli, naziva Rejnoov fenomen.

Gotovo polovina svih ljudi sa pušačkom nogom može imati komplikacije povezane sa upalom površinskih vena (površinski tromboflebitis).

Takođe, zahvaćenost nerava ovom bolešću može izazvati peckanje ili utrnulost u vrhovima prstiju i stopalima.

Kako se otkriva pusacka noga? Dijagnoza Birgerove bolesti

Ako lekari posumnjaju da imate pušačku nogu, znajte da ne postoje specifični laboratorijski testovi koji potvrđuju dijagnozu Birgerove bolesti.

Ipak, analiza krvne slike može isključiti slična ili povezana stanja za koja se zna da uzrokuju lošu cirkulaciju u nogama (i rukama), uključujući trombofilna stanja, dijabetes i autoimune bolesti.

Trombofilna stanja, inače, obuhvataju celokupan spektar abnormalnosti koji dovode do isuviše lakog zgrušavanja krvi.

U nekim slučajevima, provera određenog antitela u krvi (antikardiolipinsko antitelo) može pružiti uvid u to kada bi pusacka noga mogla da nastupi i da li je pacijent u riziku od amputacije.

Svakako, pored mogućih analiza krvne slike, lekari će uraditi fizički pregled, uzeti anamnezu (medicinsku istoriju) pacijenta, pa čak možda naručiti i analizu urina.

Druga vrsta testa koju lekari često koriste u dijagnostikovanju Burgerove bolesti je arteriografija.

Ova procedura im omogućava da vide protok krvi u vašim malim i srednjim arterijama, koje mogu biti pogođene Birgerovom bolešću.

Zapravo, ovim testom lekari mogu videti arterije koje pokazuju tzv. “pig-tailing” ili “vadičep” oblike, što ukazuje na neobične obrasce protoka krvi oko blokiranih, odnosno začepljenih arterija.

Ipak, čak i ovakav oblik arterija ne mora nužno značiti da osoba ima pušačku nogu.

Lekari mogu uraditi i ehokardiogram kako bi se isključila mogućnost formiranja ugruška koji potiče iz srca.

Ostali dijagnostički testovi za otkrivanje Birgerove bolesti uključuju:

• Ultrazvučni pregled nogu (kolor dopler krvnih sudova nogu)
• Test skočnog brahijalnog indeksa ili gležanj-brahijalni indeks test (ABI – Ankle Brachial Index)
• Kompjuterizovana tomografija (CT test)
• Angiogram (angiografija – test koji pravi precizne slike krvnih sudova, omogućavajući lekaru da vidi suženja ili blokade)
• Magnetna rezonanca angiogram, test koji može pomoći lekaru da vidi koliko su tačno krvni sudovi nogu postali suženi ili začepljeni.

Stanja slična pušačkoj nozi koja treba isključiti prilikom dijagnoze

Kada pokušavaju da dijagnostikuju Birgerovu bolest, lekari moraju da razmisle o različitim stanjima koja mogu izazvati simptome nalik na onima koje uzrokuje pusacka noga.

Neka od ovih stanja su sledeća:

• Antifosfolipidni sindrom (poremećaj imunog sistema koji povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka) i trudnoća
• Ateroskleroza (otvrdnjavanje arterija, odnosno nakupljanje plaka na zidovima arterija)
• Promrzlina (oštećenje kože i tkiva uzrokovano izlaganjem niskim temperaturama)
• Gigantocelularni arteritis (upala sluzokože srednjih i velikih arterija)
• Giht (oblik artritisa koji karakteriše jak bol i crvenilo u zglobovima)
• Poliarteritis nodoza (ozbiljna autoimuna bolest koja uzrokuje upalu i oštećenje srednjih i malih arterija u telu)
• Rejnoov sindrom (redak poremećaj krvnih sudova, obično u prstima na rukama i nogama)
• Skleroderma (sistemska bolest koja uključuje zadebljanje i otvrdnjavanje i zatezanje kože i vezivnog tkiva)
• Sistemski eritematozni lupus (autoimuna bolest kod koje imuni sistem tela napada sopstvena tkiva i organe)
• Dijabetes tipa 1 (hronično stanje u kojem pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina)
• Dijabetes tipa 2 (hronično stanje koje utiče na način na koji telo obrađuje šećer, odnosno glukozu u krvi)

Svako od ovih stanja treba uzeti u obzir i isključiti sprovođenjem odgovarajućih testova kako bi se postavila prava dijagnoza.

Kako izgleda lecenje pusacke noge?

Kada je u pitanju lecenje pusacke noge, trenutno ne postoji lek za Birgerovu bolest.

Ipak, glavni način za upravljanje ovim stanjem i ublažavanje simptoma je potpuni i apsolutni prestanak pušenja.

Verovali ili ne, čak i blago pušenje (1 do 2 cigarete dnevno) može produžiti trajanje Birgerove bolesti.

Takođe, pokazalo se da čak i terapija zamene nikotina može nastaviti da pokreće tok ove bolesti, odnosno da čini da pusacka noga, kao oboljenje, i dalje bude aktivno.

Lekovi poput blokatora kalcijumovih kanala ili drugi lekovi koji šire krvne sudove (vazodilatatori) mogu se koristiti za ublažavanje simptoma Birgerove bolesti.

Ovo se naročito odnosi na to kada je pusacka noga zajedno u kombinaciji sa stanjem poznatim kao Rejnoova bolest (Rejnoov fenomen).

Lekari takođe mogu propisati analoge prostaglandina, poput intravenskog iloprosta, kako bi se ublažili bolovi i problemi izazvani lošim protokom krvi u ekstremitetima.

Ponekad se za lečenje pušačke noge koriste i antikoagulansi, kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi i formiranje krvnih ugrušaka.

Iako se intramuskularne injekcije vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) testiraju za lečenje Birgerove bolesti, efikasnost ovog pristupa ostaje neubedljiva.

Povremeno se za lečenje pušačke noge koriste tretmani poput lumbalne i/ili cervikalne simpatektomije ili upotrebe stimulatora kičmene moždine.

Intravenski iloprost može pomoći u smanjenju simptoma pušačke noge, poboljšanju zdravlja kože i tkiva u distalnim ekstremitetima (koji su najudaljeniji od centra tela) i smanjenju stope amputacija koje nastaju usled Birgerove bolesti.

Ovaj tretman je posebno efikasan u usporavanju gubitka tkiva i smanjenju potrebe za amputacijom kod pacijenata koji imaju kritičnu ishemiju ekstremiteta u fazi kada prvi put prestanu sa pušenjem cigareta.

Bol koji nastaje usled lošeg protoka krvi može se ublažiti nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) i drugim lekovima za ublažavanje bolova.

Blagi čirevi distalnih ekstremiteta mogu se lečiti odgovarajućim antibioticima.

Hiperbarična terapija kiseonikom (HTK) je takođe široko prihvaćena dodatna opcija za lečenje pušačke noge. U ovom slučaju, pacijent udiše čisti kiseonik u prostoriji pod pritiskom ili cevi.

HTK se može koristiti za poboljšanje zarastanja tkiva kod pacijenata sa stanjima kao što su dijabetičke rane, infekcije kostiju koje ne reaguju na lečenje (refraktorni osteomijelitis), ograničen protok krvi u udovima (ishemija ekstremiteta) ili nekrotizujuće infekcije mekih tkiva.

Upotreba HTK terapije kod Birgerove bolesti bez opcija revaskularizacije je i dalje eksperimentalna jer su dostupni podaci o njenoj efikasnosti prilično ograničeni.

S obzirom na to da Birgerova bolest često pogađa male i srednje arterije u celom telu (naročito nogama), hirurška procedura za obnavljanje normalnog protoka krvi se obično ne preporučuje.

Ako pacijent nastavi da puši, konačni hirurški tretman može biti amputacija noge koja ima čireve koji ne zarastaju, gangrenu ili stalni bol.

Međutim, amputaciju treba izbegavati kad god je to moguće.

Koje su komplikacije Birgerove bolesti i kakva je prognoza za ljude sa pušačkom nogom?

Umiranje od pušačke noge je retko.

Recimo, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je od 1999. do 2007. godine zabeležio 117 smrtnih slučajeva uzrokovanih Birgerovom bolešću na području Sjedinjenih Američkih Država.

Zapravo, ishod ovog oboljenja u najvećoj meri zavisi od pacijenta. Ukoliko pacijent prestane u potpunost da puši, simptomi ovog oboljenja mogu se značajno ublažiti.

Ali, ako pacijent, uprkos postavljenoj dijagnozi pušačke noge, i dalje nastavi da puši, rizik od komplikacija postaje znatno veći.

Između ostalih, zdravstvene komplikacije izazvane pušačkom nogom mogu biti sledeće:

• Gangrena
• Ulceracije (čirevi)
• Infekcija
• Amputacija
• Začepljenje arterija u srcu, slezini, bubrezima ili crevima (mada prilično retko)

Sve u svemu, ljudi sa Birgerovom bolešću treba snažno da izbegavaju sve načine i oblike korišćenja duvanskih proizvoda.

Ako pacijent prestane sa pušenjem, simptomi pusacke noge mogu biti značajno blaži, dok je rizik od potencijalne amputacije znatno manji.

Osim toga, pacijent treba da izbegava i pasivno pušenje, odnosno nevoljno udisanje duvanskog dima u prisustvu drugih pušača. Ovo, istina, može biti izazovno za ljude koji žive sa jednim ili više pušača.

Kakva su pusacka noga iskustva?

Pusacka noga iskustva ljudi su zaista raznolika. Kod pojedinaca je Birgerova bolest počinjala sa “običnim” hladnim stopalima, dok se kod drugih završavala sa amputacijom obe noge.

Možda jedan od najpoznatijih primera ljudi sa ovih prostora kojima je amputirana desna noga do kolena zbog Birgerove bolesti je muzičar Milić Vukašinović.

Kako i on sâm tvrdi, dva meseca pre amputacije imao je užasnih bolova u stopalu da nije mogao uopšte da hoda.

“Bolovi su bili toliko jaki da sam molio doktora da me što pre operiše, jer više nisam mogao da izdržim”, rekao je svojevremeno muzičar.

No, nisu svi slučajevi i iskustva ljudi sa pušačkom nogom okončani na ovaj način.

Zato želimo u nastavku teksta da podelimo sa vama nekoliko autentičnih i istinitih iskustva ljudi sa pušačkom nogom.

Ali, imajte na umu da su sledeća pusacka noga iskustva ljudi zasnovana na javno dostupnim izveštajima i svedočanstvima pacijenata. Namenjena su isključivo u informativne i obrazovne svrhe i ne treba ih smatrati medicinskim savetom ili zamenom za profesionalnu dijagnozu, lečenje ili konsultacije.

Bol u stopalima je bio samo početak

“Prvo što sam primetila bio je čudan bol i ukočenost u nogama koji su vremenom postajali sve intenzivniji i nemogući za ignorisanje.

U početku nisam mislila da je ozbiljno, ali bol se pojačavao do te mere da sam morala da pijem lekove protiv bolova skoro svaki dan. Na kraju su mi lekari dijagnostikovali pušačku nogu.

Tokom narednih godina problemi sa cirkulacijom u nogama postali su dovoljno ozbiljni da su oštetili tkiva stopala i potkolenice. Na kraju mi je amputiran deo desnog stopala, a kasnije sam izgubila i levu nogu ispod kolena, nakon čega su usledili problemi sa nekoliko prstiju.

Problem je u tome što sam nastavila da pušim dugo vremena, iako su mi lekari savetovali odmah da prestanem.

Napokon, prestala sam da pušim uz pomoć nikotinskih flastera jer sam shvatila da moram da prestanem ako želim da smanjim dalja oštećenja. Svesna sam da bi trebalo i nikotinske flastere da izbacim skroz, ali moja zavisnost je jača od toga.

Od prestanka pušenja nisam imala istu progresiju bolesti, ali i dalje živim sa posledicama onoga što je pusacka noga učinila mom telu.”

Izgubila sam obe noge pre nego što sam konačno prestala da pušim

“Bila sam veoma mlada kada mi se prvi put javila pusacka noga i, iskreno, nisam verovala lekarima kada su me upozorili koliko ovo stanje može postati ozbiljno.

Nastavila sam da pušim jer sam mislila da mogu nekako da dokažem da bolest neće napredovati tako loše kako su predviđali. Međutim, tokom narednih nekoliko godina, problemi sa cirkulacijom su se mnogo pogoršali i na kraju su mi amputirane obe noge.

Realnost dvostruke amputacije bila je razarajuća i još uvek se svakodnevno suočavam sa praktičnim problemima. Između ostalog, to uključuje rane od proteza nogu i ponekad potrebu za invalidskim kolicima.

Konačno sam prestala da pušim i već godinama sam nepušač. Gledajući unazad, volela bih da sam mnogo ranije shvatila da je prestanak pušenja najvažnija stvar koju mogu da uradim za sebe.”

Prsti na nogama su mi počeli da crne

“Moje prvo pravo upozorenje bio je bol u jednom od prstiju nogu koji je postao toliko intenzivan da sam na kraju završio u bolnici.

Godinama sam bio teški pušač, ali nikada nisam zamišljao da pušenje može da prekine cirkulaciju u mom stopalu. Lekari su otkrili da imam Birgerovu bolest i pokušali su da obnove protok krvi, ali deo štete je već bio nepovratan.

Prvo su tri prsta na nozi su morali da mi uklone. Na kraju su lekari odlučili da uklone svih pet prstiju sa tog stopala kako bi mi smanjili rizik od daljih komplikacija. Tek nakon operacije, kada sam pogledao cipele koje sam mogao da nosim, a koje ne, briznuo sam u težak plač.

Tad sam napokon shvatio da nastavak pušenja može samo pogoršati ovu bolest, zbog čega je apsolutni prestanak pušenja postao neophodan.”

Prestao sam da pušim i moje stopalo se konačno zacelilo

“Da podelim i ja moje iskustvo.

Pušio sam godinama bez ikakvih problema. Makar ih ja nisam osećao. Onda mi se javio dubok i bolan čir na stopalu koji nikako nije mogao da prođe. Otišao sam na pregled i lekar je posumnjao da je u pitanju pusacka noga.

Iako mi je rečeno da moje pušenje može biti uzrok čira na stopalu, ja sam nastavio da pušim znajući da to može da mi pogorša problem.

U jednom trenutku, čir je postao toliko bolan, da sam bukvalno preko noći prestao da pušim. Tek tada sam primetio da se bol smanjuje, a da čir na stopalu zaceljuje.

U roku od oko dva meseca od prestanka pušenja, čir se potpuno zacelio, a moji naknadni pregledi su bili ohrabrujući. To iskustvo mi je jasno pokazalo da prestanak pušenja nije samo opšti zdravstveni savet u mojoj situaciji. Štaviše, ovaj savet je direktno bio povezan sa tim da li će se moje stopalo oporaviti ili ne.

Od tada nikad cigaretu više nisam uapalio i nikada mi se isti problem nije javio.”

Mislio sam da hladna stopala nisu ništa ozbiljno

“Moji simptomi su počeli nekom utrnulošću i neprijatnim osećajem hladnoće u prstima na nogama. Mislim, nije mi prvi put da mi budu hladna stopala, te sam ovo smatrao potpuno beznačajnim.

Bio sam mlad i pušio sam tek nekoliko godina, tako da mi pusacka noga nije bila ni kraj pameti.

Vremenom, cirkulacija u nogama i rukama je postala ozbiljno poremećena, a na kraju se u mom stopalu razvila gangrena. Jezivo. Nije bilo realnog načina da se spase oštećeni deo, pa sam morao da se podvrgnem amputaciji ispod kolena.

Nakon operacije sam prestao da pušim i, srećom, moje stanje nije nastavilo da napreduje na isti način. Celo ovo iskustvo me je naučilo da naizgled mali simptomi poput stalno hladnog ili utrnulog stopala ponekad mogu biti prvi znak mnogo ozbiljnijeg problema sa cirkulacijom.”

Godinama sam pokušavao da spasem stopalo

“Dijagnostikovana mi je Birgerova bolest nakon što su se javili bolni problemi u stopalima i prstima. To nije bila jedna epizoda, već jedna duga bitka.

Podvrgao sam se različitim tretmanima namenjenim poboljšanju cirkulacije, uključujući razne procedure i infuzije, ali čirevi i ishemijski problemi su se stalno vraćali. Na kraju, nekoliko delova mojih prstiju je postalo gangrenozno, a neki su morali biti amputirani.

I dalje sam pušio tokom većeg dela ovog perioda, što je izuzetno otežalo kontrolu bolesti.

Moje iskustvo sa pušačkom nogom je stvarno bilo iscrpljujuće. Stalno sam morao da se nosim sa bolom, ranama, posetama bolnici i strahom da bi još jedan deo mog stopala mogao biti izgubljen.

Moja najveća lekcija iz svega ovoga je da pusacka noga nije nešto što može jednostavno da se izleči ako nastavljate da pušite. Jednostavno, zaboravite na bilo kakvu vrstu pušenja ako želite da date šansu oporavku.

U suprotnom, verujte mi, možete se suočiti sa amputacijom.”

Šta raditi ako sumnjate da imate pušačku nogu?

Vrlo je jasno da je pusacka noga i te kako ozbiljno stanje. Iako retko kad uzrokuje smrt, Birgerova bolest može izazvati brojne zdravstvene komplikacije, rezultirajući i amputacijom ekstremiteta.

Najbolji “lek” za ovo oboljenje je potpuni prestanak pušenja. Nažalost, iskustvo pokazuje da veliki broj pacijenata, čak i uprkos postavljenoj dijagnozi, nastavlja da puši.

Ovo je, zapravo, najveća greška.

Birgerova bolest, kao progresivno stanje, ima tendenciju samo da se pogoršava ako pacijent nastavi puši ili čak koristi zamene za nikotin, poput nikotinskih flastera. 

Od “običnih” hladnih nogu do intenzivnih bolova, crnih prstiju i gangrene – ovako izgleda tipičan put razvoja pušačke noge ako se ne otkrije i ne leči na vreme.

Zato, ako osetite bilo kakve simptome Birgerove bolesti, ma koliko suptilni oni bili, ne čekajte da se stanje pogorša.

Dijagnostikovanje pušačke noge u najranijim fazama i odgovarajuća terapija mogu vas spasiti amputacije ekstremiteta.

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu vrlo efikasno, bezbedno i dugi niz godina obavlja dopler krvnih sudova nogu.

Naši lekari specijalisti gotovo svakodnevno obavljaju dopler ultrazvučni pregled ekstremiteta, ukazujući pacijentima na postojanje svih potencijalnih rizika.

Pore toga, neinvazivni i bezbolni vaskularni dopler nogu radimo i iz preventivnih razloga, kako bismo pacijentima otklonili svaku sumnju i brigu na vreme.

Za pacijente koji se nalaze u umerenim i progresivnim fazama Birgerove bolesti, obavljamo sveobuhvatan dopler arterija nogu sa ABI testom, odnosno testom skočnog brahijalnog indeksa.

Ako procenimo da je potrebno, sprovodimo i kompletan kolor dopler krvnih sudova jedne regije u nozi.

Zahvaljujući svim navedenim testovima, možemo sa velikom preciznošću otkriti začepljenja ili suženja krvnih sudova u nozi (ili nogama) uzrokovana pušenjem.

Ukoliko izaberete jedan (ili nekoliko) od sledećih medicinskih paketa pregleda, dobijate i specijalne popuste u našoj ordinaciji:

• Vaskularni dopler skrining (72% popusta)
• Potpuni skrining zdravlja (67% popusta)
• Senior skrining paket (60% popusta)
• Kardiološki pregled sa color dopplerom srca i EKG-om (53% popusta)
• Veliki kardiološki pregled (50% popusta)
• Sistematski kardiološki pregled (48% popusta)
• Kardiovaskularni skrining test (56% popusta)
• Kompletna sonografija organizma (74% popusta)

Nemojte zanemarivati ni najblaže simptome pušačke noge i nemojte čekati poslednji trenutak da odete kod lekara na pregled.

Ne ustručavajte se da već sada kontaktirate sa nama i pozovete nas za besplatne konsultacije.

Zakažite dopler pregled krvnih sudova nogu u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” i stanite na kraj pušačkoj nozi.