Sindrom iritabilnog creva – Kako umiriti „nervozna creva“?

Sindrom iritabilnog creva (sindrom iritabilnog kolona) je funkcionalni poremećaj organa za varenje koji karakterišu neprijatnost u stomaku i nepravilan rad creva.

Ovaj poremećaj je u narodu poznatiji pod nazivom – nervozna creva.

Sindrom iritabilnog creva izaziva vrlo nelagodne ili bolne simptome u stomaku.

Zatvor, dijareja, grcevi u stomaku, spazam debelog creva, gasovi i nadutost su uobičajeni simptomi ovog poremećaja. Sindrom iritabilnog creva ne oštećuje digestivni trakt, niti povećava rizik od raka debelog creva.

Simptomi ovog poremećaja često se mogu kontrolisati lekovima, kao i promenama u ishrani i načinu života.

Iako tačan uzrok ostaje i dalje nepoznat, simptome sindroma iritabilnog kolona najčešće izazivaju određene namirnice (osetljivost na hranu), stres, hormonske promene i izmene (neravnoteža) u sastavu crevne mikroflore.

Zato prepoznavanje individualnih okidača i podrška funkciji varenja putem ciljanih mera mogu doprineti predvidljivijem i prijatnijem procesu varenja.

---

Šta je sindrom iritabilnog creva (nervozna creva)?

Sindrom iritabilnog creva (SIC) je jedan od čestih poremećaja creva koga prate izražena neprijatnost pri varenju, ponavljajući bolovi i grcevi u stomaku, promene u radu creva, prekomerno stvaranje gasova i nadutost.

Sindrom iritabilnog kolona je funkcionalni poremećaj.

To suštinski znači da ga karakterišu promene u funkciji creva, a ne oštećenja ili strukturne promene gastrointestinalnog trakta.

Ovaj poremećaj utiče na način na koji se hrana kreće i obrađuje u tankom i debelom crevu. Upravo to dovodi do digestivne nelagodnosti i nepravilnog pražnjenja creva.

Inače, sindrom iritabilnog creva je čest poremećaj.

Procenjuje se da između 10 i 15 procenata ljudi ima gastrointestinalne simptome povezane sa sindromom iritabilnog kolona.

Međutim, samo negde od 5 do 7 procenata njih traži lekarsku pomoć i dobija zvaničnu dijagnozu sindroma iritabilnog creva.

Iako se manifestacije sindroma iritabilnog creva mogu značajno razlikovati od osobe do osobe, on se uglavnom klasifikuje u četiri tipa ili vrste na osnovu preovlađujućih obrazaca pražnjenja creva.

Drugim rečima, stručnjaci klasifikuju sindrom iritabilnog creva na osnovu izgleda stolice u danima kada dolazi do pogoršanja simptoma.

Većina osoba sa ovim sindromom ima normalnu stolicu nekim danima, dok je drugim danima ona neuobičajena.

Upravo ti dani sa neuobičajenom stolicom određuju vrstu ili tip sindroma iritabilnog kolona koju osoba ima.

U pitanju su sledeći tipovi:

• Sindrom iritabilnog creva sa dominantnom opstipacijom – veći deo stolice je tvrd i grudvast.
• Sindrom iritabilnog kolona sa dominantnom dijarejom – veći deo stolice je kašast i tečan.
• Mešoviti tip sindroma iritabilnog creva – javljaju se i tvrda, grudvasta stolica i kašasta, tečna stolica.
• Nesvrstani tip nervoznih creva.

Ove razlike su ključne, budući da određeni tretmani deluju samo kod specifičnih vrsta sindroma iritabilnog creva.

S obzirom na to da sindrom iritabilnog creva NIJE povezan sa oštećenjem tkiva ili strukturnim promenama, dijagnostikovanje pomoću tradicionalnih metoda ispitivanja može biti otežano.

Umesto toga, dijagnoza nervoznih creva se obično zasniva na obrascima simptoma i isključivanju drugih oboljenja.

Sindrom iritabilnog creva, dakle, predstavlja skup simptoma koji utiču na digestivni sistem. To je česta, ali neprijatna gastrointestinalna bolest, odnosno stanje koje pogađa creva.

Kada su u pitanju sindrom iritabilnog creva simptomi, osobe sa ovim poremećajem često imaju bol u stomaku, kao i spazam debelog creva (grcevi u stomaku).

Takođe, kod sindroma iritabilnog kolona se mogu javiti česta dijareja, opstipacija (zatvor) ili oba stanja.

Sindrom iritabilnog creva ne izaziva oštećenje tkiva u gastrointestinalnom traktu, niti povećava rizik od ozbiljnijih oboljenja, poput raka debelog creva.

Umesto toga, reč je o hroničnom (dugotrajnom) stanju koje većina ljudi može da kontroliše promenom životnih navika i ishrane, uzimanjem lekova, i primenom bihevioralne terapije.

Dakle, sindrom iritabilnog creva je čest i hronični poremećaj interakcije creva i mozga.

On se karakteriše ponavljajućim bolom u stomaku i izmenjenim navikama pražnjenja creva, uključujući zatvor (opstipaciju), dijareju (proliv) ili oba.

Uprkos velikoj učestalosti i značajnom uticaju na kvalitet života, nervozna creva često ostaju nedovoljno dijagnostikovana ili se neadekvatno leče.

To može dovesti do prekomernih dijagnostičkih ispitivanja pacijenata, nepotrebnih upućivanja specijalistima i povećanim troškovima zdravstvene zaštite.

Kada su u pitanju sindrom iritabilnog creva uzroci, imajte na umu da se radi o multifaktorijelnom poremećaju koji uključuje:

• Komunikaciju između creva i mozga;
• Visceralnu hipersenzitivnost (pojačanu osetljivost creva na nadražaje, naročito na hranu);
• Poremećaj motiliteta gastrointestinalnog trakta;
• Promene u sastavu crevne mikroflore, odnosno mikrobiote;
• Intoleranciju na određenu hranu;
• Psihosocijalne faktore.

Tačna dijagnoza, zasnovana na tzv. Rimskim kriterijumima 4 i strategiji ciljane procene, od ključnog je značaja za prepoznavanje ovog sindroma i isključivanje oboljenja sa sličnim simptomima.

Rimski kriterijumi 4 su, inače, međunarodne dijagnostičke smernice za poremećaje interakcije creva i mozga.

Bol u stomaku kod ovog poremećaja često je povezan sa pražnjenjem creva, a može se razlikovati po lokalizaciji, karakteru i intenzitetu.

Kao što smo već istakli, poremećaji pražnjenja creva u ovom slučaju mogu se manifestovati kao opstipacija, dijareja ili naizmenična smena ovih stanja.

Nadutost, glasno krcanje creva, grcevi u stomaku i spazam debelog creva su česti prateći simptomi.

Ipak, navedeni sindrom iritabilnog creva simptomi nisu neophodni za postavljanje prave dijagnoze ovog stanja.

Pristup koji se zasniva na potvrđivanju dijagnoze sindroma iritabilnog kolona, umesto samo na isključivanju drugih oboljenja, omogućava pravovremenu medicinsku intervenciju i bolje ishode lečenja.

Sindrom iritabilnog creva lecenje obuhvata, između ostalog, sledeće:

• Promene načina života i ishrane;
• Medikamentoznu terapiju (farmakološko lečenje prilagođeno tipovima ovog sindroma);
• Uključivanje psiholoških intervencija, poput bihejvioralne terapije, kada su one indikovane.

Koliko je čest sindrom iritabilnog creva?

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, prevalencija sindroma iritabilnog kolona kreće se u rasponu od 7% do 16%.

Međutim, na globalnom nivou, pokazalo se da oko 11% svetske populacije ima nervozna creva, mada postoje značajne varijacije u zavisnosti od geografskog područja.

Socio-ekonomski status nije dosledno povezan sa pojavom ovog sindroma, iako je uočeno da se sindrom iritabilnog kolona češće javljanje u okviru porodica.

To ukazuje na mogući uticaj kako genetske predispozicije, tako i socio-kulturoloških faktora.

Sindrom iritabilnog creva se češće dijagnostikuje kod žena u zapadnim populacijama.

Osim toga, ovaj poremećaj je češći kod mlađih odraslih osoba, uz primetno opadanje prevalencije nakon navršene 50. godine života.

Koji su sindrom iritabilnog creva uzroci?

Ako se pitate koji su sindrom iritabilnog creva uzroci, znajte da ne postoji tačno određeni “izazivač” ovog poremećaja.

Čak i jedan naučni izveštaj sugeriše da je sindrom iritabilnog kolona teško proučavati zbog nejasnih i promenljivih simptoma, kao i zbog nedostatka jasnih dijagnostičkih testova.

Ipak, sindrom iritabilnog kolona, odnosno nervozna creva su svrstana u tzv. neuro-gastrointestinalne poremećaje.

Ova stanja, koja se nazivaju i poremećajima interakcije creva i mozga, povezana su sa problemima u koordinaciji između creva i mozga koja je neophodna za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.

U suštini, poremećaj interakcije između creva i mozga je složena signalizacija između centralnog (CNS) i enteričkog nervnog sistema (ENS).

Ova signalizacija ili komunikacija se oslanja na neuronske, endokrine, imunološke i metaboličke puteve, a na koju utiču različiti faktori, poput genetike, ishrane, stresa i socijalnih faktora.

Problemi u komunikaciji između mozga i creva mogu dovesti do sledećeg:

• Poremećaj motiliteta. Osoba sa sindromom iritabilnog kolona može imati problema sa načinom na koji se mišići gastrointestinalnog trakta grče i potiskuju hranu kroz njega. Mišići debelog creva imaju tendenciju da se snažnije grče kod ovih osoba, usled čega je spazam debelog creva (grcevi u stomaku) jedan od simptoma sindroma iritabilnog kolona. Dakle, kontrakcije u mišićima debelog creva izazivaju grčeve i bol u stomaku. Pacijenti sa sindromom iritabilnog kolona mogu pokazivati nepravilne kontrakcije (kao što se vidi kod sindroma iritabilnog creva sa dominantnom opstipacijom). Ili, pacijenti mogu pokazivati prekomernu pokretljivost creva (kao što se vidi kod sindroma iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom).
• Visceralna preosetljivost (hipersenzitivnost). Osoba može imati posebno osetljive nerve u gastrointestinalnom traktu. Pacijenti sa SIC-om obično imaju niži prag tolerancije na bol u odnosu na osobe koje ga nemaju. Drugim rečima, digestivni trakt kod pojedinih osoba može biti izuzetno osetljiv na bol ili nelagodnost u stomaku. Pacijenti sa sindromom iritabilnog creva često pokazuju povećanu visceralnu osetljivost zbog povećane signalizacije od crevnih receptora do centralnog nervnog sistema (CNS) kao odgovor na stimulus (nadimanje ili gasovi).

Drugi potencijalni sindrom iritabilnog creva uzroci uključuju:

• Crevne bakterije i disbioza crevne mikrobiote. Istraživanja su pokazala da osobe sa nervoznim crevima mogu imati izmenjen sastav bakterija u digestivnom traktu, što doprinosi pojavi simptoma. Čak se i pokazalo da se vrste i količina crevnih bakterija kod osoba sa nervoznim crevima razlikuju od onih kod osoba koje nemaju taj poremećaj. Osim toga, izrazite promene u crevnoj mikroflori povezane su sa podtipovima ovog sindroma.
• Teške infekcije. Nekim osobama se sindrom iritabilnog creva dijagnostikuje nakon teške infekcije koja je zahvatila gastrointestinalni trakt. Ovo ukazuje na to da mikroorganizmi mogu imati ulogu u nastanku ovog poremećaja. Sindrom iritabilnog creva simptomi mogu se javiti u roku od nekoliko meseci od gastrointestinalnog infekcije, uključujući infekcije izazvane sledećim patogenima: Salmonella, Campylobacter jejuni, Cryptosporidium spp., Giardia lamblia, Giardia duodenalis i sojem Norwalk Norovirus.
• Intolerancija na hranu (osetljivost na hranu). Preosetljivost ili alergije na određene vrste hrane mogu doprineti razvoju nervoznih creva. Štaviše, od 20% do 65% svih pacijenata sa sindromom iritabilnog creva ima neku vrstu intolerancije na hranu.
• Psihosocijalni faktori i stres u detinjstvu. Sindrom iritabilnog kolona je češći kod osoba koje su u detinjstvu doživele ozbiljne stresne situacije, uključujući fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje. Osim toga, stres u svakondevnom životu može uticati na osetljivost, pokretljivost i mikrobiotu creva, pogoršavajući simptome ovog poremećaja.
• Upala sluzokože niskog stepena. Infiltracija limfocita i eozinofilija mogu se primetiti histološkim pregledom, posebno u postinfekcionim i slučajevima sindroma iritabilnog kolona sa dominantnom dijarejom.
• Izmenjena crevna propustljivost. Povećana crevna propustljivost, posebno kod sindroma iritabilnog kolona sa pretežnom dijarejom, povezana je sa ishranom, promenama mikrobioma i medijatorima, kao što su serotonin i proteaze.

Koji su okidači, odnosno faktori koji pokreću sindrom iritabilnog creva?

Ako imate sindrom iritabilnog kolona, možda ste primetili da određeni faktori pokreću simptome ovog poremećaja.

Okidač ne uzrokuje sâmo oboljenje, ali može izazvati ili pogoršati nalet simptoma.

Budući da sindrom iritabilnog kolona ne podrazumeva vidljivo oštećenje tkiva, niti značajnu upalu, smatra se da bi povećana osetljivost sluzokože creva – poznata kao visceralna hipersenzitivnost – mogla biti povezana sa njegovim nastankom.

Jednostavno, promene u sastavu crevne mikrobiote mogu narušiti integritet crevne sluzokože.

To objašnjava zašto stanja, kao što su prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO) i crevna disbioza, mogu doprineti simptomima sindroma iritabilnog kolona.

Pored toga, virusne ili bakterijske infekcije creva dovode se u vezu sa pojavom iznenadnih problema sa varenjem i mogu pogoršati simptome nervoznih creva.

Utvrđeno je i da određene namirnice koje sadrže gluten, soju ili mlečne proizvode, kao i one bogate fermentabilnim oligosaharidima, disaharidima, monosaharidima i poliolima (FODMAP), mogu biti okidač za sindrom iritabilnog creva.

Štaviše, jedno istraživanje navodi da je sindrom iritabilnog kolona znatno češći kod osoba sa anksioznošću, depresijom i psihijatrijskim poremećajima. Upravo ovo ukazuje na moguću vezu između mentalnog zdravlja i crevne funkcije.

Baš zato se u narodu za sindrom iritabilnog kolona ustalio izraz “nervozna creva” ili “nervozni stomak”.

Kod žena sa sindromom iritabilnog creva simptomi se mogu pogoršati u skladu sa menstrualnim ciklusom.

Koji su faktori rizika za nervozna creva?

Razumevanje i prepoznavanje faktora rizika za nervozna creva može pomoći u identifikaciji ljudi koji imaju veći rizik od nastanka ovog poremećaja.

Osim toga, prepoznavanje faktora rizika je od ključnog značaja za ranu medicinsku intervenciju i upravljanje ovim stanjem.

Sindrom iritabilnog creva se najčešće javlja kod osoba uzrasta od kasnih tinejdžerskih godina do ranih četrdesetih. Verovatnoća da će žene imati sindrom iritabilnog kolona je i do dva puta veća u poređenju sa muškarcima.

Štaviše, žene često prijavljuju teže simptome ovog poremećaja, što može ukazivati na ulogu hormonalnog uticaja u nastanku nervoznih creva.

Ostali faktori rizika za sindrom iritabilnog creva uključuju:

• Netoleranciju na određene vrste hrane.
• Tešku infekciju digestivnog trakta.
• Istoriju zlostavljanja.
• Porodičnu istoriju sindroma iritabilnog kolona.
• Već postojeće gastrointestinalne poremećaje.
• Celijakiju.
• Sindrom hroničnog umora.
• Hronični stres.
• Loše navike spavanja.
• Dijagnozu anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD).

Mnoge osobe sa nervoznim crevima takođe pate od drugih stanja koja uključuju hronični bol.

Stanja povezana sa povećanim rizikom od nervoznih creva uključuju fibromijalgiju, hronični umor i hronični bol u karlici.

Koji su sindrom iritabilnog creva simptomi?

Sindrom iritabilnog creva simptomi mogu značajno da variraju od osobe do osobe.

Obično simptomi uključuju ponavljajuće digestivne tegobe i promene u crevnim navikama, koje su često izazvane stresom, određenom hranom ili hormonskim promenama.

Dakle, uobičajeni sindrom iritabilnog creva simptomi uključuju:

• Bol u stomaku;
• Grcevi u stomaku (spazam debelog creva), a osobe često osećaju olakšanje nakon pražnjenja creva;
• Zatvor (opstipacija), česta dijareja (proliv) ili oba;
• Glasno krcanje creva;
• Nadutost i gasovi, odnosno njihovo prekomerno stvaranje;
• Osećaj nepotpunog pražnjenja creva;
• Sluz u stolici (obično beličaste boje)
• Mučnina;
• Moždana magla;
• Umor ili nedostatak energije.

Iako ređi, u teškim slučajevima neke osobe mogu iskusiti noćne simptome, uključujući uporne bolove u stomaku ili hitnu potrebu za pražnjenjem creva koja može poremetiti san.

Pored toga, mnogi ljudi prijavljuju da se težina simptoma sindroma iritabilnog kolona pogoršava tokom perioda stresa, emocionalne traume ili lošeg sna.

Inače, simptomi sindroma iritabilnog creva mogu se često javljati, ali ne i stalno.

Drugim rečima, osoba sa ovim stanjem neće uvek osećati simptome. Umesto toga, ponekad sindrom iritabilnog creva simptomi mogu nestati, kada će osoba imati normalnu stolicu.

U drugim slučajevima, naročito pod uticajem pomenutih okidača za ovo stanje, simptomi nervoznih creva se vraćaju ili pogoršavaju.

Kada su simptomi sindroma iritabilnog kolona znak da postoji ozbiljan zdravstveni problem?

Postoje određeni alarmantni znaci ili simptomi sindroma iritabilnog creva koji mogu ukazati na to da postoji organski poremećaj kod osobe, a ne samo sindrom iritabilnog kolona.

Između ostalih, ovih simptomi uključuju sledeće:

• Pojava novih simptoma u starosnoj dobi od 50 godina ili više;
• Krv u stolici;
• Povišena telesna temperatura, drhtavica ili noćno znojenje;
• Noćna dijareja;
• Nenamerni gubitak telesne težine;
• Promena tipičnih simptoma nervoznih creva kod pacijenta (recimo, javi se novi ili drugačiji bol u stomaku);
• Nedavna upotreba antibiotika;
• Laboratorijske abnormalnosti (recimo, anemija usled nedostatka gvožđa, povišen C-reaktivni protein ili povišen fekalni kalprotektin – protein u belim krvnim zrncima koji se meri uzorkom stolice da bi se otkrila upala u digestivnom traktu);
• Porodična istorija drugih gastrointestinalnih bolesti, kao što su rak debelog creva ili celijakija.

Kako ublažiti simptome sindroma iritabilnog creva?

Iako sindrom iritabilnog creva simptomi mogu biti nepredvidivi, jednostavne, prirodne metode mogu pomoći u smanjenju bola, smirivanju digestivnog trakta i ublažavanju simptoma.

Evo primera tri efikasnih prirodnih sredstava u smirivanju simptoma ovog poremećaja.

Biljni čajevi koji smiruju creva

Određeni biljni čajevi se već vekovima koriste za smirivanje digestivnog trakta i ublažavanje nadutosti, grčeva i gasova.

Neki od najboljih biljnih čajeva za smirivanje creva su:

• Čaj od kamilice
• Čaj od đumbira
• Čaj od morača (komorača)
• Čaj od matičnjaka
• Čaj od korijandera
• Čaj od semena kima

Ovi čajevi mogu pomoći u poboljšanju simptoma ovog crevnog poremećaja i olakšati varenje, posebno tokom pogoršanja stanja.

Polako ispijanje toplog čaja takođe može imati umirujući efekat na nervni sistem, što se pokazalo korisnim u kontroli sindroma iritabilnog kolona.

Vežbe dubokog disanja

Jedna studija je pokazala je da duboko disanje aktivira parasimpatički nervni sistem, pomažući u smanjenju pogoršanja simptoma nervoznih creva izazvanih stresom i ublažavanju napetosti u crevima.

Pacijenti sa nervoznim crevima koji su primenjivali tehnike sporog, dubokog disanja prijavili su značajno poboljšanje konzistencije stolice i učestalosti pražnjenja creva.

Primena toplote

Postavljanje električnog jastučeta za zagrevanje, termofora ili flaše sa toplom vodom na stomak opušta mišiće digestivnog trakta i može doneti olakšanje kod grčeva ili spazama.

Terapija toplotom takođe poboljšava cirkulaciju i smiruje creva.

Mnogi ljudi smatraju da to pomaže u smanjenju bola i nelagodnosti tokom aktivne epizode ​​sindroma iritabilnog creva.

Smernice za upravljanje i kontrolu simptoma nervoznih creva

Efikasna kontrola i prevencija sindroma iritabilnog kolona podrazumevaju promene u načinu života koje podržavaju zdrav digestivni sistem i smanjuju učestalost pogoršanja simptoma.

Evo četiri saveta za zdrav način života koji pomažu u kontroli simptoma ovog crevnog poremećaja.

Vodite dnevnik ishrane

Praćenje onoga što jedete može pomoći u otkrivanju potencijalnih veza između određenih namirnica i pogoršanja simptoma nervoznih creva.

Sindrom iritabilnog creva simptomi često su povezani sa intolerancijom ili osetljivošću na hranu, a ne sa pravom alergijom.

U tom smislu, vođenje dnevnika o ishrani može pomoći u preciznom određivanju i prepoznavanju namirnica koje mogu izazvati tegobe.

Uobičajene namirnice koje kod osoba sa sindromom iritabilnog creva izazivaju tegobe su:

• Soja
• Gluten
• Mlečni proizvodi
• Hrana bogata vlaknima
• Pasulj i mahunarke
• Veštački zaslađivači
• Alkohol
• Prerađena i pržena hrana

Podržite raznovrsnost crevne mikroflore

Jedno istraživanje je pokazalo da konzumiranje fermentisanog povrća, poput kiselog kupusa, može biti od koristi osobama sa sindromom iritabilnog kolona.

Smatra se da ove namirnice podržavaju zdravlje gastrointestinalnog trakta i imunog sistema tako što povećavaju mikrobiološku raznovrsnost.

To može ublažiti simptome nervoznih creva i pospešiti celokupnu funkciju i integritet crevne mikroflore.

Praktikujte ishranu sa niskim sadržajem FODMAP ugljenih hidrata

Veliki broj osoba sa sindromom iritabilnog kolona prijavljuje poboljšanje simptoma nakon prelaska na ishranu sa niskim sadržajem FODMAP ugljenih hidrata.

Na ovaj način se smanjuje unos fermentabilnih ugljenih hidrata koji mogu izazvati nadimanje, gasove i neprijatnost.

Kao što smo i ranije naglasili, osetljivost na hranu jedan je od najčešćih okidača za sindrom iritabilnog creva.

FODMAP (fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli) su ugljeni hidrati kratkog lanca koji se slabo apsorbuju u tankom crevu.

Oni imaju tendenciju da fermentišu u crevima, često doprinoseći pojavi simptoma SIC-a, kao što su grcevi u stomaku, bol u stomaku, nadimanje, glasno krcanje creva, gasovi i nepravilan rad creva.

Namirnice sa visokim sadržajem FODMAP-a uključuju crni i beli luk, praziluk, pšenicu, pasulj, leblebije i određeno voće poput jabuka i krušaka.

Generalno se preporučuje izbacivanje namirnica koje sadrže FODMAP i praćenje da li dolazi do poboljšanja simptoma.

Zatim treba postepeno uvoditi jednu po jednu namirnicu kako bi se identifikovali individualni okidači i osmislio održiviji i personalizovani pristup ishrani.

Podržite optimalnu želudačnu kiselinu

Za efikasne procese varenja neophodan je optimalan nivo želudačne kiseline.

Želudačna kiselina je neophodna za razgradnju hrane, pokretanje lučenja digestivnih enzima i slanje signala za kretanje hrane kroz digestivni trakt.

Nizak nivo želudačne kiseline može dovesti do nadimanja, lošeg varenja i slabe apsorpcije hranljivih materija. I upravo su ovo problemi koje često prijavljuju osobe sa sindromom iritabilnog kolona.

Kako biste podržali optimalni nivo želudačne kiseline, razmislite o konzumiranju razblaženog jabukovog sirćeta ili vode sa limunom pre ili tokom obroka.

To može pomoći u poboljšanju procesa varenja i smanjenju simptoma kao što su gasovi, osećaj težine i neprijatnosti u stomaku.

Kako se otkrivaju nervozna creva? Sindrom iritabilnog creva dijagnoza

Kada je u pitanju sindrom iritabilnog creva dijagnoza, prvi korak u otkrivanju ovog stanja je uzimanje detaljne medicinske anamneze (medicinske istorije pacijenta).

Lekar će prvo pitati pacijenta o simptomima koje oseća, uključujući sledeća pitanja:

• Da li osećate bol koji je povezan sa defekacijom, odnosno pražnjenjem creva?
• Da li primećujete promenu u učestalosti pražnjenja creva?
• Da li je došlo do promene u izgledu stolice?
• Koliko često osećate simptome?
• Kada su se simptomi prvi put pojavili?
• Koji su okidači za vaše simptome?
• Koje lekove uzimate?
• Da li ste nedavno bili bolesni ili ste doživeli stresan događaj?

U zavisnosti od simptoma, možda će biti potrebni dodatni testovi radi potvrde dijagnoze.

Inače, ne postoji jedan tačno određeni test za dijagnostikovanje sindroma iritabilnog kolona.

Umesto toga, lekar će utvrditi da li pacijent ima sindrom iritabilnog kolona na osnovu:

• Uzimanja medicinske istorije (pitanja o simptomima).
• Provere da li je pacijent obavio neophodne skrining preglede za rak debelog creva.
• Provere da li postoje simptomi koji ukazuju na druga oboljenja.
• Laboratorijskih analiza i testova.

Detaljna anamneza i fizički pregled

Detaljna anamneza je ključna za identifikaciju pacijenata koji ispunjavaju tzv. Rimske IV kriterijume za sindrom iritabilnog kolona.

Temeljno i kompletno uzimanje anamneze pomaže u:

• Određivanju specifičnog tipa ili vrste sindroma iritabilnog kolona;
• Razlikovanju ovog poremećaja od drugih oboljenja sa sličnim simptomima (kao što je inflamatorna bolest creva)
• Proceni prisustva alarmantnih znakova koji mogu ukazivati na postojanje organskog oboljenja.

Tokom fizičkog pregleda, nalaz kod pacijenata sa ovim sindromom je obično u granicama normale.

Međutim, kod nekih pacijenata može se javiti osetljivost pri palpaciji, odnosno dodiru.

Rimski IV dijagnostički kriterijumi

Da bi se postavila sindrom iritabilnog creva dijagnoza, neophodno je da pacijent ispunjava sledeće Rimske IV dijagnostičke kriterijume:

• Ponavljajući bol u abdomenu koji se javlja u proseku najmanje jedan dan nedeljno tokom poslednja tri meseca.
• Bol u stomaku mora biti povezan sa najmanje dva od sledećih faktora: defekacija, promena u obrascu ili učestalosti pražnjenja creva i promena u obliku ili izgledu stolice.

Navedeni kriterijumi moraju biti ispunjeni u periodu od tri meseca pre postavljanja dijagnoze.

Pritom, prvi simptomi sindroma iritabilnog creva treba da se jave najmanje šest meseci pre postavljanja dijagnoze.

Ovo omogućava pravovremenu i tačnu dijagnozu, a time i adekvatno lečenje uz izbegavanje nepotrebnih dodatnih ispitivanja.

Razlikovanje sindroma iritabilnog creva od drugih gastrointestinalnih oboljenja koja imitiraju simptome ovog poremećaja (npr., inflamatorne bolesti creva i celijakija) od suštinskog je značaja kod pacijenata koji imaju sindrom iritabilnog kolona sa dominantnom dijarejom.

Slično tome, kod pacijenata kod kojih dominira opstipacija, podaci o naprezanju prilikom pražnjenja creva i potrebi za manuelnim uklanjanjem fekalne mase mogu ukazivati na poremećaj pražnjenja rektuma.

Kod pacijenata sa bolom u stomaku i dijarejom treba isključiti druga gastrointestinalna oboljenja sa sličnim simptomima, kao što su pomenute inflamatorne bolesti creva i celijakija.

Isto tako, kod osoba sa bolom u abdomenu i opstipacijom, simptomi poput prekomernog naprezanja ili potrebe za manuelnim uklanjanjem stolice mogu ukazivati na disfunkciju karlične dna.

Laboratorijski testovi i analize za sindrom iritabilnog creva

Govoreći o tome kako se postavlja sindrom iritabilnog creva dijagnoza, većina laboratorijskih analiza služi za isključivanje drugih stanja koja mogu izazvati simptome.

To, između ostalog, mogu biti razne infekcije digestivnog trakta, osetljivost na hranu ili druga oboljenja gastrointestinalnog trakta, kao što su Kronova bolest, ulcerozni kolitis i ostale inflamatorne bolesti creva.

Ni svim pacijentima sa sindromom iritabilnog creva nisu potrebni isti laboratorijsko-dijagnostički testovi.

Govorimo o sledećim testovima:

• Analiza krvne slike. Ovaj test se radi zbog provere postojanja oboljenja digestivnog trakta ili drugog stanja koje može izazvati simptome.
• Analiza stolice. Ovaj test se radi kako bi se proverilo potencijalno prisustvo infekcije ili znakova upale creva uzrokovanih oboljenjem digestivnog trakta.
• Test izdisaja na vodonik (test vodoničnog disanja). Ovaj test služi za utvrđivanje prekomernog razmnožavanja bakterija u crevima (SIBO bolest) ili intolerancije na hranu.

Imidžing testovi (snimanja) za nervozna creva

Za postavljanje dijagnoze sindroma iritabilnog creva, možda će biti potrebno uraditi imidžing testove.

U pitanju su procedure snimanja kako bi se isključila stanja koja uključuju upalu (inflamaciju) ili abnormalne izrasline u gastrointestinalnom traktu.

• Kolonoskopija. Ovaj test može pomoći lekaru da utvrdi da li pacijent ima određene poremećaje creva koji mogu izazvati simptome, uključujući polipe, inflamatornu bolest creva i kancerozne izrasline. Tokom ove procedure, lekar uvodi endoskop koji omogućava pregled celokupnog debelog creva.
• Fleksibilna sigmoidoskopija. Ova procedura je slična kolonoskopiji, s tim što lekar uvodi endoskop koji omogućava pregled samo sluzokože rektuma i donjeg dela debelog creva.
• Gornja endoskopija (gastroskopija). Ovo je dijagnostička metoda koja može pomoći lekaru u dijagnostikovanju celijakije ili drugih oboljenja gastrointestinalnog trakta. Tokom ove procedure koristi se endoskop koji lekaru omogućava pregled unutrašnjosti jednjaka, želuca i početnog dela tankog creva (dvanaestopalačno crevo).

Sve u svemu, trenutne smernice preporučuju ograničenu dijagnostičku procenu kako bi se isključili drugi poremećaji sa simptomima sličnim onima kod sindroma iritabilnog creva.

Ovaj pristup, kao što smo rekli, pomaže u izbegavanju nepotrebnih ispitivanja i omogućava blagovremeno započinjanje odgovarajuće terapije za sindrom iritabilnog kolona.

Pojava alarmantnih znakova u anamnezi pacijenta koji nije nedavno obavio kolonoskopiju treba da bude povod za obavljanje odgovarajuće dijagnostičke procene.

To, između ostalog, uključuje uzimanje nasumičnih biopsija leve i desne strane debelog creva.

Na ovaj način se može isključiti ili dijagnostikovati mikroskopski (kolageni ili limfocitni) kolitis kod sumnje na sindrom iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom.

Alarmantni znaci uključuju:

• Vidljivo gastrointestinalno krvarenje ili okultno krvarenje u stolici.
• Anemiju zbog nedostatka gvožđa.
• Nenameran gubitak telesne težine.
• Promenu navika pražnjenja creva u periodu od 3 meseca.
• Porodičnu istoriju kolorektalnog karcinoma, premalignih polipa, inflamatorne bolesti creva ili celijakije.

Osetljivost na hranu i procena ove intolerancije

Ispitivanje osetljivosti ili alergija na hranu treba ograničiti na pacijente čiji simptomi snažno ukazuju na ta oboljenja.

Skrining na kolorektalni karcinom (rak debelog creva) treba sprovesti kod svih pacijenata sa simptomima sindroma iritabilnog kolona, ukoliko je to u skladu sa njihovim godinama.

Dijagnostička procena vezana za određeni tip sindroma iritabilnog creva

Kod pacijenata koji imaju sindrom iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom, preporučena ispitivanja uključuju:

• Serološke testove na celijakiju.
• Određivanje ukupnog IgA (imunoglobulin A), C-reaktivnog proteina (CRP), kao i kalprotektina ili laktoferina u stolici radi isključivanja inflamatorne bolesti creva.

Treba obaviti kolonoskopiju sa biopsijama leve i desne strane debelog creva.

Dodatno ispitivanje na dijareju uzrokovanu žučnim kiselinama može biti opravdano kada postoji klinička sumnja na to stanje.

Rutinsko ispitivanje alergija ili osetljivosti na hranu, opšte analize stolice ili test vodoničnog izdisaja na prekomernu bakterijsku kolonizaciju tankog creva (SIBO) treba rezervisati za slučajeve u kojima klinička sumnja posebno ukazuje na ta oboljenja.

Kod pacijenata koji imaju sindrom iritabilnog creva sa dominantnom opstipacijom, preporučene procene uključuju

• Ultrazvučni pregled abdomena i
• Analize krvi na CRP, kalcijum i TSH (tireoidni stimulišući hormon).

Ispitivanja anorektalne fiziologije, uključujući anorektalnu manometriju, test izbacivanja balona i procenu tranzita kroz debelo crevo, treba sprovesti radi procene disfunkcije karlične dna.

To se može uraditi ukoliko su simptomi sindroma iritabilnog kolona veoma teški ili otporni na medicinsku terapiju.

U odsustvu alarmantnih simptoma, rutinska kolonoskopija se ne preporučuje pacijentima mlađim od 45 godina.

Ipak, potrebno je obaviti digitalni rektalni pregled kako bi se procenilo stanje zida rektuma (u pogledu suženja, prisustva izraslina ili fekalne impakcije) i ispitala funkcija analnog sfinktera.

Kod pacijenata sa mešovitim tipom iritabilnog kolona, treba proveriti nivoe CRP-a i kalprotektina ili laktoferina u stolici, kao i prisustvo antitela na celijakiju i ukupni nivo IgA.

Vođenje dnevnika pražnjenja creva takođe je korisno tokom početne procene.

Koja stanja treba isključiti prilikom dijagnostikovanja sindroma iritabilnog creva?

Prilikom utvrđivanja da li pacijent ima sindrom iritabilnog creva, lekari moraju uzeti u obzir mnoga druga oboljenja koja mogu imati slične simptome.

To na šta će se lekar fokusirati, često zavisi od toga da li je glavni problem kod pacijenta dijareja ili opstipacija.

Ako pacijent sa sindromom iritabilnog creva uglavnom pati od dijareje, lekar može ispitati da li je reč o sledećem:

• Intoleranciji na hranu, naročito na laktozu i fruktozu.
• Velikom unosu kofeina ili alkohola.
• Određenim vrstama trovanja hranom ili hroničnim infekcijama.
• Inflamatornoj bolesti creva.
• Dijareji izazvanoj upotrebom određenih lekova.
• Celijakiji (imunološka reakcija na unos glutena).
• Različitim vrstama karcinoma.
• Hipertireozi (pojačanom radu štitne žlezde).
• Vipomu (retka vrsta endokrinog tumora).
• SIBO (stanje prekomernog rasta bakterija u tankom crevu).
• Ishemijskom kolitisu (upala debelog creva usled smanjenog protoka krvi).
• Mikroskopskom kolitisu (kolageni ili limfocitni kolitis).
• Egzokrinoj insuficijenciji pankreasa.

S druge strane, ako je glavni problem opstipacija, lekari mogu razmotriti sledeće:

• Nedovoljan unos vlakana u ishrani.
• Nepokretnost ili nedostatak fizičke aktivnosti.
• Oboljenja kao što su Parkinsonova bolest, multipla skleroza ili povreda kičmene moždine.
• Stanja kao što su dijabetes, hipotireoza (smanjen rad štitne žlezde) ili povišen nivo kalcijuma u ​​krvi.
• Opstipacija izazvana određenim lekovima.
• Različite vrste karcinoma.
• Začepljenje creva (intestinalna opstrukcija).
• Endometrioza.
• Divertikularna bolest (mala ispupčenja ili džepovi na sluzokoži debelog creva).

Kako izgleda sindrom iritabilnog creva lecenje?

Kada je u pitanju sindrom iritabilnog creva lecenje, treba znati da ne postoji jedna, univerzalna terapija koja deluje kod svih pacijenata.

Većina terapija za ovo stanje je individualizovana, što znači da se plan lečenja sindroma iritabilnog creva prilagođava stanju svakog pacijenta ponaosob.

Uobičajene opcije lečenja uključuju promene u ishrani i svakodnevnim životnim navikama.

Lekovi za upravljanje simptomima takođe mogu pomoći, kao i psihoterapija koja se fokusira na mentalno zdravlje i ponašanje.

Imajte na umu da je za delovanje mnogih od ovih tretmana potrebno vreme.

Oni mogu ublažiti simptome, ali je sasvim moguće da simptomi nervoznih creva neće u potpunosti nestati čak ni primenom svih opcija lečenja.

Dakle, sindrom iritabilnog creva lecenje podrazumeva višestruki pristup koji objedinjuje promene u ishrani, izmene načina života, farmakološku terapiju i psihološke intervencije.

Svaka od ovih komponenti deluje na različite aspekte ovog crevnog poremećaja, uz planove lečenja prilagođene tipu sindroma iritabilnog creva i preferencijama pacijenta.

Dobar i iskren odnos između pacijenta i lekara, kao i zajedničko donošenje odluka, čine temelj efikasnog medicinskog zbrinjavanja osoba nervoznim crevima.

Samo takav odnos može pružiti motivaciju pacijentu, međuljudsku podršku i pozitivan uticaj na očekivanja pacijenta u pogledu ublažavanja simptoma.

Poverenje, zajedničko definisanje ciljeva, edukacija pacijenta, pružanje uveravanja i uvažavanje psiholoških faktora doprinose uspešnom lečenju ovog stanja.

Samo ovakav odnos podstiče pacijente da se aktivno uključe u proces lečenja i dosledno se pridržavaju lekarskih preporuka.

Sindrom iritabilnog creva lecenje i promene životnih navika

Izmene načina života mogu poboljšati sveukupnu kontrolu simptoma sindroma iritabilnog creva.

Pojedine studije su pokazale da redovna fizička aktivnost i bolji obrasci spavanja mogu biti od koristi, naročito u pogledu smanjenja opštih simptoma, kao što su bol u stomaku, grcevi u stomaku i nadutost.

Ove strategije često predstavljaju intervencije prve linije i doprinose dugoročnom blagostanju pacijenta.

Lekar vam može preporučiti sledeće.

• Redovno vežbanje. Cilj je 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. To je oko 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
• Isprobavanje tehnika opuštanja. Svakodnevna joga, meditacija i druge tehnike za smanjenje stresa mogu pomoći u smirivanju preopterećenog nervnog sistema i nervoznih creva. Ponekad može pomoći i bihejvioralni terapeut.
• Dovoljno sna. Potrudite se da svake noći spavate sedam do devet sati kvalitetnog sna. Odlazite na spavanje u isto vreme svake večeri. Kvalitetan noćni odmor je jedno od najmoćnijih sredstava za ublažavanje stresa.
• Vodite dnevnik aktivnosti. Zabeležite aktivnosti koje vam pomažu u kontroli sindroma iritabilnog kolona.

Lečenje sindroma iritabilnog kolona i promene u ishrani

Kao što smo istakli i ranije, osetljivost na hranu jedan je od glavnih okidača simptoma sindroma iritabilnog kolona.

Upravo zato promene u ishrani igraju ključnu ulogu u lečenju sindroma iritabilnog creva. Mnogi pacijenti prijavljuju pogoršanje simptoma nakon konzumiranja određenih namirnica.

Zato se savetovanje sa stručnjakom za ishranu (nutricionistom ili dijetetičarom) preporučuje svim pacijentima koji su spremni da izmene svoju ishranu.

Nutricionista ili dijetetičar vam može pomoći da odaberete namirnice i izmenite navike u ishrani kako biste izbegli pogoršanje simptoma.

Jedna od najboljih izmena u ishrani za pacijente sa ovim poremećajem je usvajanje pomente ishrane sa niskim sadržajem FODMAP ugljenih hidrata.

Ovaj plan ishrane smanjuje unos ugljenih hidrata koji se teško vare. Preporučuju se alternativne namirnice koje obezbeđuju potrebne hranljive materije, a istovremeno su blaže prema gastrointestinalnom traktu.

Zbog složenosti ovog režima ishrane, savetuje se da se praktikovanje ishrane sa niskim sadržajem FODMAP-a odvija uz nadzor nutricioniste ili dijetetičara koji je upoznat sa ovim procesom.

Ovaj pristup obuhvata sledeće tri faze:

• Period od 4 do 6 nedelja tokom kojeg se izbegavaju sve namirnice sa visokim sadržajem FODMAP-a.
• Ponovno i postepeno uvođenje namirnica koje sadrže FODMAP.
• Faza održavanja uz prilagođavanje ishrane na osnovu reakcije simptoma

Treba biti pametan, umeren i oprezan pri unosu vlakana!

To je zato što određene namirnice koje sadrže vlakna, poput voća, žitarica i mahunarki, mogu u pojedinim slučajevima biti okidač za simptome SIC-a, a čak ih mogu i pogoršati.

Ovo je naročito slučaj kod pacijenata koji imaju sindrom iritabilnog creva sa pretežnom dijarejom.

Međutim, pacijentima koji imaju sindrom iritabilnog creva sa dominantnom opstipacijom savetuje se lagani unos rastvorljivih (ali ne i nerastvorljivih) vlakana, kako bi se creva postepeno prilagodila.

Svakako, vlaknasta hrana, poput kupusnjači, orašastih plodova, mahunarki ili pojedinog voća, ima tendenciju da izaziva nadutost i gasove.

Zato, nutricionista ili dijetetičar mora biti detaljno upoznat sa stanjem pacijenta sa sindromom iritabilnog creva kako bi mogao da zna tačno koliko i koju hranu bogatu vlaknima pacijent sme da uzima.

Ishrana bez glutena

Bezglutenska ishrana pokazala je obećavajuće rezultate kod mnogih pacijenata sa sindromom iritabilnog creva.

Osobe sa sindromom iritabilnog kolona – čak i one koje nemaju celijakiju – često su osetljivije na gluten.

Ako se odlučite za ishranu bez glutena, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom kako biste osigurali unos dovoljne količine ključnih vitamina i minerala (poput vlakana, gvožđa i kalcijuma) koji se često nalaze u namirnicama sa glutenom.

Ostale izmene u ishrani

• Ograničite (ili izbacite) unos mlečnih proizvoda, poput sira i mleka. Intolerancija na laktozu je češća kod osoba sa sindromom iritabilnog kolona. Ako smanjite unos mlečnih proizvoda, pobrinite se da unosite druge namirnice bogate kalcijumom, kao što su brokoli, spanać ili losos.
• Ograničite (ili izbacite) namirnice koje izazivaju nadutost. Namirnice poput pasulja, prokelja i kupusa poznate su po tome što izazivaju gasove. Ali i gazirana pića, pa čak i žvakaće gume, mogu dovesti do nadutosti. Smanjite unos ovih namirnica kako biste rasteretili creva.
• Pijte dovoljno vode. Pijte najmanje osam čaša vode dnevno (ukupno oko 2 litra). Voda održava prohodnost gastrointestinalnog trakta i može pomoći u lečenju ili prevenciji zatvora.
• Vodite dnevnik ishrane. Lekar vam može preporučiti da zapisujete šta jedete kako biste utvrdili koje namirnice izazivaju pogoršanje simptoma. Zatim te podatke možete pokazati nutricionisti.

Ukoliko izmene u ishrani i načinu života ne dovedu do adekvatne kontrole simptoma, potrebno je uvesti medikamentoznu (farmakološku) terapiju, u zavisnosti od tipa ovog sindroma i težine simptoma.

Sindrom iritabilnog creva lecenje i medikamentozna (farmakološka) terapija

Lekar vam može prepisati lekove za ublažavanje simptoma, uključujući:

• Antidepresive (ako pored značajnog bola u stomaku imate i depresiju i anksioznost). Ovi lekovi uglavnom uključuju triciklične antidepresive (TCA).
• Lekove za ublažavanje zatvora, odnosno opstipacije (uključujući suplemente vlakana i laksative).
• Lekove za čvršću stolicu (antidijaroike).
• Lekove za ublažavanje crevnih grčeva (antispazmodici)

Iako su istraživanja o njihovoj efikasnosti u pogledu lečenja nervoznih creva u toku, lekar vam može preporučiti probiotike. Ove korisne bakterije mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Medikamenti koji se posebno koriste za lečenje sindroma iritabilnog creva su sledeći:

• Diciklomin (dicikloverin)
• Hiosciamin
• Lubiproston
• Linaklotid
• Plekanatid
• Rifaksimin

VAŽNA NAPOMENA: GOREPOMENUTI LEKOVI SU NAVEDENI SAMO I ISKLJUČIVO U INFORMATIVNE SVRHE. NIJEDAN OD POMENUTIH LEKOVA NIJE I NE PREDSTAVLJA NAŠ STAV PO PITANJU LEČENJA SINDROMA IRITABILNOG CREVA, NITI SLUŽI KAO ZAMENA ZA LEKARSKI SAVET BEZ ADEKVATNE DIJAGNOSTIČKE PROCENE.

Da li postoji sindrom iritabilnog creva lek?

Ne postoji univezalni sindrom iritabilnog creva lek koji u potpunosti uklanja uzroke i simptome ovog stanja.

Pomenuti lekovi služe samo za kontrolisanje i ublažavanje simptoma sindroma iritabilnog kolona, a ne za lečenje korena ovog problema.

Njihovo uzimanje se svodi na terapijski određenu dozu i u periodu u kojem je to lekar prepisao.

Lečenje sindroma iritabilnog creva kod pacijenata koji imaju dominantnu opstipaciju (zatvor)

Polietilen glikol (PEG), osmotski laksativ, često se koristi kao opcija prve linije za lečenje SIC-a sa pretežnim zatvorom.

Ipak, ni ovo nije rešenje za sveukupne simptome nervoznih creva.

Jedna randomizovana kontrolisana studija pokazala je da konzumiranje dva zelena kivija dnevno donosi značajne koristi kako kod sindroma iritabilnog creva sa dominantnim zatvorom, tako i kod idiopatske opstipacije.

U ovoj studiji, ispitanici su pokazali povećanje broja potpunih spontanih pražnjenja creva i poboljšanje gastrointestinalnog komfora.

Ukoliko se svakodnevno konzumiranje kivija ili primena PEG-a u dozi od 17 grama jednom ili dvaput dnevno pokažu efikasnim, ova terapija prve linije se može nastaviti.

Tretmani druge linije se primenjuju kada PEG ili konzumacija kivija ne dovedu do dovoljnog ublažavanja simptoma.

Lubiproston, lokalno pojačava peristaltiku i crevnu sekreciju. Linaklotid i plekanitid podstiču lučenje tečnosti u crevima.

Tenapanor, koji se primenjuje u dozi od 50 mg dvaput dnevno, smanjuje apsorpciju natrijuma i vode uz istovremeno povećanje crevne sekrecije i motiliteta. Ovo omekšava stolicu i povećava učestalost pražnjenja creva.

Kada navedeni pristupi ne daju rezultate ili ne pružaju dovoljno olakšanje, terapija treba da se fokusira na zbrinjavanje svih simptoma.

Uključivanje psiholoških intervencija može biti prikladno radi rešavanja višestruke prirode sindroma iritabilnog creva.

Lečenje sindroma iritabilnog creva kod pacijenata koji imaju dominantnu dijareju (proliv)

Intervencija prve linije kod sindroma iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom podrazumeva praktikovanje ishrane sa niskim sadržajem FODMAP ugljenih hidrata.

Nakon toga sledi primena antidijaroika. Lekovi protiv dijareje (npr. loperamid), koji se uzimaju oralno, efikasno smanjuju dijareju.

Loperamid može, ali i ne mora ublažiti nadutost ili bol u stomaku. Ukoliko je efikasan, terapija se može nastaviti uz modifikacije ishrane i načina života.

Kada loperamid ne pruži dovoljno olakšanje, mogu se razmotriti lekovi druge linije.

Rifaksimin, antibiotik koji se ne resorbuje, preporučuje se za kratkotrajnu primenu kod pacijenata sa umerenim do teškim oblikom sindroma iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom.

Eluksadolin pokazuje efikasnost, ali nosi rizik od pankreatitisa, naročito kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima.

Alosetron može se koristiti kao opcija treće linije kod žena sa teškim oblikom sindroma iritabilnog kolona sa pretežnom dijarejom.

Ovaj lek, inače, nosi upozorenje najvišeg stepena zbog rizika od ishemijskog kolitisa.

Sekvestranti žučnih kiselina, uključujući holestiramin, kolestipol i kolesevelam u prahu, mogu biti korisni za pacijente sa malapsorpcijom žučnih kiselina.

To je stanje koje pogađa do 50% osoba koje imaju sindrom iritabilnog creva sa pretežnim prolivom.

Lečenje sveukupnih simptoma sindroma iritabilnog creva

Zbrinjavanje sveukupnih simptoma ovog crevnog poremećaja, uključujući bol u abdomenu, grčeve i nadutost, često započinje primenom antiholinergičnih antispazmodika (lekovi za ublažavanje crevnih grčeva).

U kliničkoj praksi se često koriste diciklomin i hiosciamin.

Ipak, podaci koji potvrđuju njihovu efikasnost i dalje su ograničeni.

Neželjena dejstva, uključujući opstipaciju, kserostomiju, tahikardiju, retenciju urina, zamućen vid i psihijatrijske simptome, često ograničavaju njihovu primenu.

Antispazmodici smanjuju kontrakciju glatkih mišića i mogu ublažiti visceralnu hipersenzitivnost. Iako se ne preporučuju za dugotrajnu terapiju, antispazmodici mogu pružiti olakšanje kod povremenih simptoma.

Kada antispazmodici ne daju rezultate, ulje nane, naročito u obliku preparata sa produženim oslobađanjem, pokazuje efikasnost u opuštanju glatkih mišića putem blokade kalcijumskih kanala

Ulje nane se uglavnom dobro podnosi i često dovodi do značajnog ublažavanja simptoma.

Još jednu opciju lečenja i zbrinjavanja svih simptoma SIC-a predstavljaju neuromodulatori. To su konkretno triciklični antidepresivi (TCA).

Amitriptilin, nortriptilin, imipramin i dezipramin deluju tako što blokiraju presinaptičko ponovno preuzimanje serotonina, noradrenalina i dopamina.

Pored toga, oni poseduju antiholinergička svojstva i usporavaju prolazak sadržaja kroz želudac, što može biti posebno korisno za pacijente sa sindromom iritabilnog creva sa dominantnom dijarejom).

Kada je reč o lečenju bola u abdomenu, primenu TCA treba započeti niskim dozama, uz postepeno prilagođavanje doze (titraciju) tokom nekoliko meseci, prema potrebi.

Ukoliko se jedan TCA pokaže neefikasnim, opcija je prelazak na drugi lek iz iste grupe. Neželjeni efekti mogu ograničiti podnošljivost ove terapije kod pojedinih pacijenata.

Ako antispazmodici, ulje nane i TCA ne dovedu do adekvatnog ublažavanja tegoba, može se propisati rifaksimin u dozi od 550 mg, oralno, tri puta dnevno tokom 14 dana.

Ovaj terapijski ciklus se može ponavljati svaka 3 do 4 meseca ukoliko se pokaže da dovodi do ublažavanja simptoma.

Sindrom iritabilnog creva lecenje i psihoterapija

Mnogim osobama sindromom iritabilnog kolona pomaže odlazak kod psihoterapeuta.

Psihoterapija vam može pomoći da bolje upravljate stresom i stanjima kao što su anksioznost i depresija, koja predstavljaju okidače za SIC.

Neki ljudi osećaju olakšanje uz pomoć:

• Kognitivno-bihevioralne terapije (KBT).
• Biofeedback terapije.

Psihoterapija predstavlja, zapravo, dragocenu opciju lečenja.

Ovo je naročito slučaj kod pacijenata sa sindromom iritabilnog creva povezanim sa psihološkim stresom ili poremećajima raspoloženja.

Pokazalo se da su kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) i hipnoterapija efikasne u smanjenju učestalosti i težine simptoma, prvenstveno kod pacijenata čiji su simptomi povezani sa poremećajima raspoloženja.

Ove intervencije deluju na poremećenu vezu između creva i mozga, za koju se smatra da leži u korenu nastanka sindroma iritabilnog creva.

Treba napomenuti da se ne preporučuje upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), niti transplantacija fekalne mikrobiote za lečenje sindroma iritabilnog creva.

To je zato što ne postoje dovoljni dokazi koji bi opravdali njihovu primenu u navedenom kontekstu.

Da li postoje i koje su komplikacije sindroma iritabilnog kolona?

Sindrom iritabilnog kolona uglavnom predstavlja stanje kojim se može uspešno upravljati, a komplikacije se javljaju retko.

Ipak, kod pojedinih pacijenata mogu se javiti nepovoljne posledice povezane sa sâmim oboljenjem i njegovim lečenjem.

Na primer, mogu se javiti različite fizičke komplikacije, poput hemoroida, analnih fisura i fekalne impakcije, naročito kod osoba kod kojih je najveći problem zatvor (opstipacija).

Pored toga, pacijenti koji se pridržavaju isuviše restriktivnih dijeta u pokušaju da kontrolišu simptome izloženi su povećanom riziku od nutritivne deficijencije zbog nedovoljnog unosa esencijalnih hranljivih materija.

Hronični simptomi i problemi u svakodnevnom životu povezani sa sindromom iritabilnog kolona često doprinose razvoju ili pogoršanju problema sa mentalnim zdravljem. To uključuje depresiju, anksioznost i poremećaje raspoloženja.

Ove psihološke posledice mogu biti posledica stalne nelagodnosti u stomaku i nepredvidivosti simptoma.

Takođe, sindrom iritabilnog creva može nezanemarljivo narušiti kvalitet života.

Česti bolovi u stomaku, promene u pražnjenju creva i nadutost mogu ometati radni učinak, školske ili fakultetske obaveze, društvene aktivnosti i lične odnose.

Mnogi pacijenti takođe prijavljuju poremećaje spavanja, što dodatno pojačava fizički i emocionalni stres.

Sindrom iritabilnog creva – Kakvi su ishodi i prognoze kod ovog stanja?

Prognoza kod sindroma iritabilnog kolona obično je povoljna i pozitivna.

Takođe, očekivani životni vek osoba sa ovim stanjem uporediv je sa životnim vekom opšte populacije.

To znači da sindrom iritabilnog creva, generalno, nije poremećaj koje skraćuje osobi životni vek.

Jednom kada se sindrom iritabilnog kolona pravilno dijagnostikuje, ta dijagnoza se uglavnom održava tokom vremena.

Potreba pacijenata za stalnim medicinskim uslugama tokom vremena može se smanjiti, naročito ako se uspostavi snažan, iskren i korektan odnos između lekara i pacijenta.

Treba istaći i to da sindrom iritabilnog creva ne povećava rizik od nastanka drugih oboljenja digestivnog trakta, kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest ili čak rak debelog creva.

Iako životni vek nije skraćen, sâm kvalitet života osobe koja ima sindrom iritabilnog creva može biti izazovan i narušen.

To je zato što se simptomi sindroma iritabilnog kolona javljaju i povlače tokom života.

Lečenje ovog stanja često podrazumeva isprobavanje različitih metoda dok se ne pronađe odgovarajuća.

Ipak, dobra vest je da gotovo svaka osoba sa ovim sindromom može pronaći individualizovanu i njoj prilagođenu terapiju koja joj vremenom pomaže.

Obično promene u ishrani i nivou fizičke aktivnosti vremenom dovode do ublažavanja simptoma.

Možda će biti potrebno malo strpljenja dok ne otkrijete šta kod vas konkretno izaziva tegobe i ne preduzmete korake da to izbegnete.

Sindrom iritabilnog creva simptomi možda neće u potpunosti nestati, ali bi posle nekoliko nedelja ili meseci trebalo da osetite znatno poboljšanje.

Nervozna creva iskustva

Ukoliko vas zanimaju kakva su nervozna creva iskustva kod ljudi kojima je postavljena dijagnoza ovog stanja, predlažemo da pročitate nastavak teksta.

U pitanju su autentična iskustva osoba sa sindromom iritabilnog kolona, ali koja, iz razloza zaštite njihove privatnost, objavljujemo anonimno.

Osim toga, sledeća nervozna creva iskustva ljudi namenjena su isključivo u informativne i edukativne svrhe i ne treba da služe kao zamena za stručni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje.

Nervozna creva sam doživeo kao bol u stomaku koji mi je promenio svakodnevni život

“Simptomi su se pojavili iznenada tokom jednog leta avionom, kada sam osetio oštar bol u stomaku i snažnu potrebu da odem u toalet.

Nakon tog dana, počele su da me muče česte dijareje, nadutost i grčevi, zbog čega sam se plašio da izađem iz kuće ako ne znam gde se nalazi najbliži WC. Prošao sam kroz niz medicinskih pregleda pre nego što su mi lekari dijagnostikovali sindrom iritabilnog creva.

Ipak, moja nervozna creva su i dalje uticala na moj posao, društveni život i mogućnost putovanja.

Isprobavao sam razne lekove, uključujući probiotike, i eksperimentisao sa promenama u ishrani, mada ništa od toga nije donelo ni trenutno, ni trajno olakšanje.

Vremenom sam naučio da planiram izlaske u zavisnosti od dostupnosti toaleta i postepeno sam počeo ponovo da treniram. I dalje imam teške dane, ali učim kako da kontrolišem ovo stanje umesto da dozvolim da ono upravlja svim mojim aktivnostima.”

Zbog stresa uvek moram pod hitno u kupatilo

“Vezu između problema sa varenjem i stresa prvi put sam primetio kada su se, tokom posebno napornih perioda na poslu, javile iznenadna dijareja i bolni grcevi u stomaku.

Potreba za odlaskom u kupatilo bila je toliko snažna da sam ponekad morao da prekinem sve što radim i odmah potražim toalet. Nakon lekarskih pregleda, dijagnostikovan mi je sindrom iritabilnog kolona, i shvatio sam da anksioznost često pogoršava simptome.

Zato sam počeo više pažnje da posvećujem ishrani. Smanjio sam unos namirnica koje su izazivale tegobe i počeo da primenjujem tehnike opuštanja.

Takođe sam koristio lekove koje mi je lekar prepisao kada bi dijareja postala naročito problematična i eksplozivna. Moj sindrom iritabilnog creva nije u potpunosti nestao, ali je kontrola stresa učinila da se pogoršanja stanja javljaju ređe i da budu lakša za podnošenje.”

Nikada nisam mogla da predvidim kako će mi stomak reagovati

“Godinama sam se borila sa naizmeničnim smenjivanjem zatvora i proliva, i nikada nisam znala kakav će mi dan prirediti moj stomak.

Ponekad danima nisam imala stolicu, nakon čega bi usledili jaki grčevi i tečna stolica. Nadutost i gasovi su bili posebno neprijatni jer sam imala osećaj da mi je stomak naduven čak i kada sam jedva nešto pojela. Ma, čak i vodu kad popijem.

Počela sam da vodim dnevnik ishrane kako bih otkrila moguće okidače, a kasnije sam sa nutricionistom radila na postepenim promenama u ishrani.

Pažljivo povećanje unosa vlakana, dovoljan unos vode i uspostavljanje redovnijeg ritma ishrane pomogli su mi da povratim osećaj kontrole. Iako i dalje povremeno dolazi do pogoršanja, više se ne osećam tako bespomoćno kao na samom početku, kada su se simptomi tek pojavili.”

Mislio sam da imam užasnu bolest stomaka

“Moji simptomi nervoznih creva počeli su sa nekom upornom nelagodom u stomaku, prekomernim gasovima i promenama u pražnjenju creva koje su trajale mesecima.

Bio sam uveren da je u pitanju nešto ozbiljno jer se bol u stomaku stalno vraćao, a osećao sam se iscrpljeno.

Otišao sam kod lekara koji je organizovao nekoliko pregleda koji su pomogli da se isključe druga oboljenja i na kraju doveli do dijagnoze iritabilnog kolona.

U početku mi je ta dijagnoza teško padala jer sam želeo jednostavan tretman koji bi sve rešio.

Počeo sam da uvodim male promene u ishranu i shvatio da određene namirnice, obilni obroci i stres mogu pogoršati moje simptome. Iskreno, nisam pronašao trajni lek, jer on i ne postoji, ali razumevanje okidača i plan za kontrolu ovog stanja znatno su mi olakšali svakodnevni život.”

Promena ishrane mi je pružila neverovatno olakšanje

“Dugo sam se borio sa nadutošću, gasovima, bolovima u stomaku i nepredvidivim prolivima pre nego što sam odlučio da isprobam ishranu sa niskim sadržajem FODMAP-a.

Prve nedelje su bile izazovne jer sam morao da promenim mnoge uobičajene obroke i naučim koje namirnice verovatno izazivaju probleme.

Postepeno sam primećivao da se neki od najtežih simptoma javljaju ređe, naročito nakon obroka.

Uz pomoć nutricioniste, počeo sam ponovo da uvodim određene namirnice umesto da trajno izbegavam sve za šta sam sumnjao da može izazvati sindrom iritabilnog creva.

Poboljšanje stanja nije bilo savršeno i linerano, i povremeno sam i dalje imao loše dane, ali sam se osećao sigurnije kada je reč o ishrani i izlascima. Ne mogu da kažem da me je ishrana izlečila do kraja, ali mi je pružila praktičan način da kontrolišem simptome.”

Posle dugo vremena, konačno sam ponovo počeo da se osećam kao svoj stari ja

“Moj sindrom iritabilnog kolona je počeo nakon teške stomačne infekcije. Posle toga mi nikada stomak nije bio skroz zdrav kao ranije.

Počele su da mi se javljaju česte retke stolice, grcevi u stomaku i stalni strah da će mi biti potreban toalet dok sam van kuće.

Mesecima sam imao osećaj da mi se život bukvalno ruši, jer sam izbegavao putovanja, društvena okupljanja i aktivnosti u kojima sam nekada uživao.

Nakon razgovora sa lekarom, počeo sam da radim na ishrani, da postepeno povećavam fizičku aktivnost i da tražim načine kako da smanjim anksioznost vezanu za simptome.

Opovak je tekao sporo i povremeno je bilo zastoja, ali sam vremenom počeo da imam sve duže periode u kojima je varenje funkcionisalo potpuno normalno.

Ne smatram da sam trajno izlečen, ali sam povratio mnogo samopouzdanja i više nemam osećaj da nervozna creva diktiraju svaku moju odluku.”

Sindrom iritabilnog creva – Kada se obratiti lekaru za pregled?

Kao što smo mogli da vidimo, simptomi sindroma iritabilnog kolona, kao što su bol u stomaku, dijareja, grcevi u stomaku, glacno krcanje creva, spazam debelog creva, zatvor i nadutost, mogu biti veoma neprijatni i ometati vaš svakodnevni život.

Međutim, sindrom iritabilnog creva se može uspešno kontrolisati.

Simptome možete ublažiti promenom ishrane i svakodnevnih životnih navika, kako biste lakše upravljali faktorima koji ih pokreću.

Ako imate stomačne tegobe koje ne prolaze, neophodno je da se obratite lekaru koji će vam pomoći da pronađete odgovarajući plan lečenja ovog crevnog poremećaja.

Važno je da se posavetujete sa lekarom ako se simptomi sindroma iritabilnog kolona iznenada pogoršaju ili traju duže od 3 meseca.

Čak i ako se simptomi javljaju ređe, ali ometaju vaš svakodnevni život, i tada bi trebalo da odete na pregled kod lekara.

Takođe, idite kod lekara na pregled ako primetite nove ili neuobičajene promene u pražnjenju creva, kao što su uporna dijareja, zatvor ili krv u stolici.

Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnija stanja, poput inflamatorne bolesti creva, gastrointestinalne infekcije ili, u retkim slučajevima, raka debelog creva.

Odmah se obratite lekaru ako uz uobičajene simptome sindroma iritabilnog creva imate i:

• Povišenu telesnu temperaturu.
• Povraćanje.
• Krvarenje iz rektuma.
• Neobjašnjiv gubitak telesne težine.
• Dijareju toliko jaku da vas budi tokom noći.
• Jak bol u stomaku (naročito ako se ne smanjuje nakon pražnjenja creva ili ispuštanja gasova).

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” – Zakažite kompletan pregled creva na vreme

Ako osetite bilo koje simptome nervoznih creva, lekarska ordinacija “Dr Nestorov” je tu za vas.

Naš tim stručnjaka, stalno zaposlenih u najeminentnijim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, obavlja stručnu, temeljnu i kompletnu, maksimalno bezbednu dijagnostičku procenu stanja vaših creva.

Nakon fizičkog pregleda i uzimanja detaljne anamneze, sprovodimo opsežne i precizne laboratorijske testove krvi, kao i analizu stolice.

U zavisnosti od rezultata ovih testova i intenzivnosti simptoma, prvo obavljamo kompletan ultrazvučni pregled abdomena, kako bismo isključili druga stanja koja pokazuju simptome slične simptomima nervoznih creva.

Potom, ako procenimo da za tim ima potrebe, obavljamo minimalno invanzivnu kolonoskopiju.

Ovaj pregled može biti ključan za otkrivanje potencijalnih uzroka sindroma iritabilnog kolona i, posledično, za prepisivanje odgovarajuće terapije.

Ako želite da znate koja je kolonoskopija cena (sa anestezijom ili bez) kod nas, to možete učiniti klikom OVDE.

Pored kolonoskiopije, obavljamo i gastroskopiju, kao i biopsiju debelog creva i eventualno CT skeniranje.

Zahvaljujući svim navedenim detaljnim testovima i pregledima, možemo na vreme postaviti ili isključiti dijagnozu sindroma iritabilnog kolona i preporučiti odgovarajuće opcije lečenja.

Sindrom iritabilnog creva može narušiti kvalitet života ako se ne otkrije na vreme i ne leči.

Zato smo mi tu da vam, uz našu dijagnozu, preporuke i savete, pomognemo da maksimalno smanjite intenzitet i dužinu trajanja simptoma.

Tu smo da vam pomognemo da sindrom iritabilnog kolona ne kontroliše vas, već vi njega.

Stoga, već sada možete zakazati detaljan pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.