Hronična bubrežna slabost ili hronična bubrežna insuficijencija, kako se još naziva, predstavlja progresivni gubitak bubrežne funkcije koji traje duže od 3 meseca.
Bubrezi su parni organi oblika pasulja. Smešteni su u donjem delu leđa, sa obe strane kičmenog stuba. Imaju višestruku funkciju u urinarnom sistemu. Pre svega, regulišu količinu vode, minerala, jona, elektrolita, baza i kiselina u organizmu. Takođe, čiste krv od štetnih materija koje unosimo hranom. Zatim, učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i očuvanju jačine kostiju, a utiču i na metaboličke i hormonske procese i krvni pritisak.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da njihova funkcija bude očuva tokom čitavog života. Nažalost, to nije čest slučaj. Istraživanja pokazuju da je hronična bubrežna slabost registrovana kod više od polovine osoba koje su hospitalizovane zbog problema sa bubrezima.
Da je reč o ozbiljnom oboljenju govori podatak da u krajnjem stadijumu dolazi do otkazivanja bubrega, čime je ugroženo celokupno zdravlje, a u 85 odsto slučajeva može biti i fatalno.
Zašto nastaje hronična bubrežna slabost?
Hroničnu bubrežnu insuficijenciju mogu izazvati različiti faktori. Kod više od polovine pacijenata pokretači su dijabetes melitus i hipertenzija. Mada i druga oboljenja mogu da je izazovu. Policistična bolest bubrega, kalkuloza bubrega i mokraćnog trakta, kongenitalne anomalije urinarnog trakta su neke od njih.
U uzročnike se svrstavaju i različite upalne bolesti, poput glomerulonefritisa, pijelonefritisa i intersticijskog nefritisa, kao i sistemske bolesti vezivnog tkiva – lupus, vaskulitisi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća opasnost od oboljevanja kod osoba u čijoj porodici već postoji ovaj problem. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje pate od bolesti srca i prekomerne težine.
Hronična bubrežna slabost može biti i posledica prirodnog procesa starenja.
Koji su simptomi hronične bubrežne slabosti?
U početnom stadijumu bolest ne pokazuje jasne simptome, već su oni primetni tek u drugoj i trećoj fazi.
Ipak, postoje određeni znaci koji mogu da ukazuju na problem, a to su brzo zamaranje, malaksalost, nesanica i slabije pamćenje. Kako su ovo simptomi premora i stresa, ali i drugih bolesti, mnogi ljudi ih ne vezuju sa problemom funkcionisanja bubrega.
Početne simptome zamenjuje gubitak apetita, mučnina i povraćanje, podrigivanje, amonijakalni zadah, dijareja, pa i krv u stolici. Javljaju se i problemi prilikom mokrenja, tj. učestalo mokrenje i promena boje mokraće.
Ove simptome prati anemija. Ubrzo nastupaju bolovi u zglobovima i mišićima, grčevi u listovima nogu, trnjenje i peckanje nogu, dok koža poprima sivožućkastu boju i počinje da svrbi.
U odmaklom stadijumu hronične bubrežne slabosti gotovo je čitavo telo pogođeno bolešću, te se neretko javljaju kardiovaskularni poremećaji, kao što su zapaljenje srčane kese i srčana insuficijencija, ali i psihički problemi, uključujući promene raspoloženja, anksioznost i halucinacije.
Kako se leči hronična bubrežna insuficijencija?
S obzirom da je u pitanju progesivno oboljenje izlečenje u potpunosti nije moguće, već se ono zasniva na usporavanju toka bolesti, smanjenju simptoma i sprečavanju pojave komplikacija.
Rana dijagnostika je ključna u ublažavanju bolesti i produžetku funkcionisanja bubrega. Zato ako ste primetili neki od navedenih simptoma zakažite na vreme pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.