Periferna arterijska bolest - Kada hodanje postane bolno...

Periferna arterijska bolest (PAB) je stanje u kojem su arterije u udovima (ekstremitetima) – najčešće nogama – sužene, što ograničava protok krvi.

Dakle, suzene arterije nogu, odnosno ateroskleroza donjih ekstremiteta najčešći je uzrok peroferne arterijske bolesti.

Osoba sa perifernom arterijskom bolešću može imati nelagodnost u nogama koja počinje tokom aktivnosti, a prestaje prilikom odmora.

Neki od simptoma periferne arterijske bolesti su bol u nogama pri hodu, hladna stopala (i ruke), utrnulost nogu, slabost u nogama, grcevi u listovima i slično.

Medikamentozna terapija (lekovi), prilagođene fizikalne vežbe i ostale procedure mogu sprečiti komplikacije, kao što je hronicna ishemija nogu i gubitak ekstremiteta.

Šta je periferna arterijska bolest (PAB)?

Periferna arterijska bolest (PAB) je vaskularno stanje gde se arterije – najčešće u nogama, ali i u karličnom području ili rukama – sužavaju ili postaju blokirane, obično zbog nakupljanja plaka.

Posledično, dolazi do ograničavanja količine krvi koja može da prođe (slaba cirkulacija), uzrokujući simptome poput bola u nogama.

Dobra vest je da se periferna arterijska bolest može lečiti, naročito ako se otkrije u ranim fazama.

Suštinski posmatrano, periferna arterijska bolest je česta manifestacija sistemske ateroskleroze koja pogađa više od 200 miliona ljudi širom sveta.

Naročito su ugrožene starije osobe, dijabetičari, pušači ili osobe sa hroničnom bolešću bubrega.

PAB je stanje koje je rezultat progresivnog sužavanja arterija, naročito u nogama (ateroskleroza donjih ekstremiteta), što dovodi do smanjenog ili oštećenog protoka krvi u donjim ekstremitetima.

S tim u vezi, ljudi koji imaju perifernu arterijsku bolest često doživljavaju lošu ili slabu cirkulaciju u donjim delovima nogu.

Suzene arterije nogu su glavni uzrok periferne arterijske bolesti.

Drugim rečima, masne naslage, poznatije kao aterosklerotski plakovi, sužavaju arterije koje dovode krv u noge.

Ateroskleroza donjih ekstremiteta smanjuje protok krvi u nogama i može izazvati bol u nogama pri hodu.

To je zato što aktivnosti, poput hodanja ili trčanja, stavljaju određeno opterećenje na mišiće.

Ovaj bol se naziva intermitentna klaudikacija koji jednostavno označava hramanje, utrnulost ili slabost u nozi (ili nogama) tokom fizičkih aktivnosti.

Međutim, važno je napomenuti da nemaju svi ljudi sa PAB ove tipične simptome povezane sa intermitentnom klaudikacijom.

Pojedinci možda neće imati nikakve simptome, dok drugi mogu primetiti znake koji se ne poklapaju nužno sa uobičajenim simptomima PAB.

U teškim slučajevima, periferna arterijska bolest može čak značajno ugroziti cirkulaciju u nogama da je potrebna hitna operacija.

Tada govorimo o stanju koje se naziva hronicna ishemija nogu (ranije poznato i kao kriticna ishemija ekstremiteta).

Dakle, dok najveći broj osoba sa PAB ostaju stabilne, kod nekih ljudi PAB napreduje do hronične ishemije nogu. Ovo stanje nosi veliki rizik od gubitka nogu, pa čak i smrti, ukoliko se ne leči blagovremeno.

Čak i u slučajevima kada periferna arterijska bolest ne izaziva bilo kakve simptome, važno je dijagnostikovati ovo stanje.

Razlog za to je što periferna arterijska bolest može ukazivati na prisustvo tzv. sistemske ateroskleroze.

To je stanje u kojem se aterosklerotski plakovi nakupljaju u arterijama širom tela, a ne samo u nogama.

Ove plakovi mogu povećati rizik od srčanih oboljenja do nivoa sličnog pacijentima koji su prethodno imali srčani udar.

Stoga, kako bi povećale svoje šanse za dugoročni kvalitetan i zdrav život, neophodno je da osobe sa PAB upravljaju svojim simptomima i faktorima rizika.

Strategije lečenja mogu zavisiti od težine periferne arterijske bolesti i simptoma koje pacijenti doživljavaju.

Lečenje PAB može varirati od promena načina života i lekova do procedura koje ciljaju sužene ili blokirane arterije, pa čak i operacije.

Koje su faze periferne arterijske bolesti?

Postoje četiri glavne faze periferne arterijske bolesti:

Asimptomatska periferna arterijska bolest. Osoba nema simptome u svakodnevnom životu. Ali to može biti zato što osoba ograničava svesno svoje aktivnosti kako bi izbegla osećaj bola i nelagodnosti.
Hronična simptomatska periferna arterijska bolest. Osoba ima nelagodnost u nogama koja počinje prilikom aktivnosti i prestaje pri mirovanju.
Hronična ishemija nogu (kriticna ishemija ekstremiteta). Teške blokade u arteriji dovode do bolova u nogama i pri odmaraju, kao i rana koje ne zarastaju i moguće gangrene. Oko 12 do 20 od svakih 100 ljudi sa dijagnozom periferne arterijske bolesti dostiže ovu fazu.
Akutna arterijska okluzija. Krvni ugrušak iznenada blokira protok krvi u nozi. Ovo uzrokuje bol, bledu kožu, hladnu kožu, osećaj mravinjanja i utrnulost. U ovom slučaju je neophodna hitna medicinska pomoć, pa čak i operacija. Manje od 2 osobe na ukupno 100 ljudi sa simptomatskom perifernom arterijskom bolešću dostiže ovu fazu.

Pacijent može prelaziti između ovih faza tokom vremena.

Na primer, periferna arterijska bolest simptomi se mogu iznenada pogoršati. I obratno, lečenje može ublažiti simptome.

Da li je periferna vaskularna bolest isto što i periferna arterijska bolest?

Često se u kolokvijalnom govoru, pa čak i u određenim medicinskim krugovima, termini “periferna arterijska bolest (PAB)” i “periferna vaskularna bolest (PVB)” koriste kao sinonimi.

Iako imaju dosta sličnosti, ova dva stanja, ipak, nisu isto. Zato, hajmo da pogledamo koje su to ključne razlike između PAB i PVB.

Naime, periferna vaskularna bolest (PVB) je u u suštini grupa stanja koja uključuju probleme sa krvnim sudovima van srca i mozga.

Periferna arterijska bolest (PAB) je vrsta PVB gde dolazi do suženja ili blokade arterija, posebno u donjim ekstremitetima.

Dakle, svaka periferna arterijska bolest jeste istovremeno i periferna vaskularna bolest. Međutim, nije svaka periferna vaskularna bolest i periferna arterijska bolest.

Periferna vaskularna bolest (PVB) je grupa oboljenja koje uzrokuju probleme sa krvnim sudovima van srca ili mozga, uključujući i arterije i vene.
Periferna arterijska bolest (PAB) se posebno odnosi na stanja koje uključuju arterije, odnosno krvne sudove koji odvode oksigenisanu krv od srca. PAB obično pogađa donje ekstremitete i njen glavni uzrok je ateroskleroza donjih ekstremiteta.

Simptomi periferne arterijske bolesti VS simptomi periferne vaskularne bolesti

Mnogi ljudi sa blagim oblikom PAB nemaju simptome. Ako ih i imaju, najkarakterističniji simptom je bol u nogama pri hodu zbog nedovoljnog protoka krvi u nogama.

Ovaj bol (pomenuta intermitentna klaudikacija) obično nestaje u roku od nekoliko minuta odmora.

Drugi simptomi PAB mogu uključivati:

Hladna stopala i ruke
Utrnulost nogu
Slabost u nogama
Grcevi u listovima
Erektilna disfunkcija (ovo je često rani simptom PAB)
Čirevi na stopalima i nogama koji ne zarastaju
Slaba cirkulacija u nogama i atrofija mišića nogu
Gubitak dlaka na nogama i stopalima
Bleda ili čak plavičasta nijansa nogu

S druge strane, proširene vene na nogama su najčešća posledica, odnosno simptom periferne vaskularne bolesti.

Drugi simptomi mogu uključivati:

Teleangiektazije, poznatije kao paučinaste ili paukove vene
Retikularne vene, koje su vidljive vene, ali manje od proširenih vena
Oticanje nogu
Bol ili težina u nogama
Čirevi, najčešće oko skočnog zgloba
Potamnjenje kože

Uzroci i faktori rizika za PAB i PVB

Kao što smo i ranije spomenuli, ateroskleroza, kao oboljenje krvnih sudova izazvano nakupljanjem plaka u arterijamam najčešći je uzrok periferne arterijske bolesti.

Obično se periferna arterijska bolest javlja usled ateroskleroze u abdominalnoj arteriji, ilijačnoj arteriji ili femoralnoj arteriji.

Faktori rizika za PAB i aterosklerozu uključuju pušenje, dijabetes, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, povišene trigliceride i slično.

S druge strane, kada je u pitanju periferna vaskularna bolest, ateroskleroza se retko javlja u venama. Uobičajeni oblik PVB-a je hronična venska insuficijencija koju karakteriše nemogućnost pravilnog protoka krvi kroz vene i nazad u srce.

Venska insuficijencija može se javiti zbog hronično visokog krvnog pritiska u venama ili krvnog ugruška.

Faktori rizika za hroničnu vensku bolest uključuju, između ostalog, trudnoću, starenje, dugotrajno stajanje ili sedenje, prekomernu težinu ili gojaznost, upotrebu duvana, porodičnu istoriju proširenih vena, duboke venske tromboze ili tromboflebitisa.

Sve u svemu, sasvim je moguće da kod osobe postoji periferna vaskularna bolest bez periferne arterijske bolesti.

Koji su uzroci i faktori rizika za perifernu arterijsku bolest?

Kao što smo na više mesta naglasili, periferna arterijska bolest najčešće javlja zbog ateroskleroze.

To je hronična i progresivna bolest arterija koju karakteriše nakupljanje plaka bogatog lipidima unutar arterijskih zidova.

Ovo dovodi do sužavanja (stenoze) ili potpune blokade (okluzije) perifernih arterija, najčešće u donjim ekstremitetima (ateroskleroza donjih ekstremiteta).

Postepeno nagomilavanje plaka u arterijama (ateroskleroza, odnosno suzene arterije nogu) najčešći je uzrok periferne arterijske bolesti.

Radi pojednostavljenja stvari, zamislite arterije kao šuplje cevi.

One imaju glatku oblogu iznutra koja sprečava zgrušavanje krvi i podstiče stalan protok krvi. Kada osoba ima PAB, aterosklerotski plak se polako formira unutar zidova vaših arterija. Ovo sužava prostor kroz koji krv može da teče.

Mnoge naslage plaka su tvrde spolja, a meke iznutra. Njihova tvrda površina može da pukne pod određenim okolnostima.

Ovo omogućava trombocitima (čestice u obliku diska u krvi koje pomažu u zgrušavanju) da dođu do tog područja i “zalepe” ga.

Usled toga, mogu se formirati krvni ugrušci (trombovi) oko plaka, čineći arteriju još užom.

Ukoliko aterosklerotski plak ili krvni ugrušak suzi ili blokira arterije, krv ne može da (dovoljno dobro) da prođe kako bi hranila tkiva dalje od te tačke. Zbog toga, ta tkiva mogu čak početi da odumiru.

Ovo se najčešće dešava u prstima na nogama i stopalima.

Drugi, manje češći uzroci PAB povezani su sa zapaljenjem krvnih sudova (vaskulitis), povredom ili izlaganjem zračenju.

Postoji i nekoliko faktora rizika koji povećavaju verovatnoću da osoba razvije perifernu arterijsku bolest:

Imate veći rizik ako ste dijabetičar, pušač ili ako imate prekomernu težinu (posebno ako je vaš indeks telesne mase veći od 30).
Visok krvni pritisak, visok nivo holesterola (hiperlipidemija a naročito povišeni nivo LDL-a), kao i hronična bolest bubrega takođe mogu povećati rizik.
Ljudi stariji od 65 godina ili koji imaju porodičnu istoriju periferne arterijske bolesti, srčanih bolesti ili moždanog udara takođe imaju veću verovatnoću da razviju ovo stanje.
Sedentarni način života je takođe jedan od faktora rizika za PAB.
Konačno, visok nivo homocisteina – aminokiseline koja se stvara kada se proteini razlažu i koja pomaže telu da izgradi i održava tkivo – takođe može doprineti riziku od razvoja periferne arterijske bolesti.

Istraživanja pokazuju da su pušenje i dijabetes dva najveća faktora rizika za perifernu arterijsku bolest.

Pušači i dijabetičari imaju dva do četiri puta veći rizik od PAB nego ljudi koji ne puše ili koji nemaju dijabetes.

Učestalost PAB – Koga najviše pogađa periferna arterijska bolest?

Periferna arterijska bolest pogađa više od 200 miliona odraslih širom sveta.

Šanse za obolevanje od PAB su čak za 20% veće kod ljudi starijih od 70 godina.

Iako se ranije verovalo da je periferna arterijska bolest češća kod muškaraca, sada je izvesno da muškarci i žene stariji od 40 godina imaju podjednaki rizik od PAB.

Činjenica je da periferna arterijska bolest često ostaje nedijagnostikovana u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Razlog za to je što većina pacijenata uopšte ne pokazuje tipične simptome ovog stanja koji su opisani u medicinskim udžbenicima.

Jedan od glavnih faktora rizika za PAB je pušenje, koje povećava rizik od ovog oboljenja čak četiri puta.

Pušači sa perifernom arterijskom bolešću generalno imaju kraći život u poređenju sa nepušačima.

Osim toga, kod pušača je veća je verovatnoća da će doći do teškog oštećenja ekstremiteta (hronicna ishemija nogu, odnosno kriticna ishemija ekstremiteta), pa čak i amputacije.

Koji su periferna arterijska bolest simptomi?

Periferna arterijska bolest simptomi razlikuju se od osobe do osobe.

Neke osobe će imati blage, a neke teže simptome. Pojedinci čak neće ispoljavati bilo kakvu kliničku sliku PAB-a (asimptomatska periferna arterijska bolest).

Najčešće, prvi simptom periferne arterijske bolesti je nelagodnost, odnosno bol u nogama pri hodu ili nekoj drugoj aktivnosti.

Ovo se dešava zato što suzene arterije nogu jednostavno ne mogu da isprate povećanu potražnju mišića za krvlju.

Prilikom hodanja ili vežbanja, pacijenti sa PAB dostižu tačku u kojoj ne mogu da obezbede dodatnu prokrvljenost mišića donjih ekstremiteta.

Ova neusklađenost između fizičkog napora i potražnje za krvlju uzrokuje privremenu ishemiju mišića, koja se manifestuje u obliku bolova i grčeva.

Smanjenje energetskih potreba mišića (umanjenjem fizičkih aktivnosti ili odmorom) omogućava da se snabdevanje krvlju „nadomesti“, dok simptomi periferne arterijske bolesti nestaju.

Međutim, kako periferna arterijska bolest napreduje, može se javiti bol u nogama ili stopalima i pri odmoru.

Ali, kao što smo istakli, mnogi ljudi nemaju simptome PAB-a i dijagnoza se postavlja samo putem odgovarajućih medicinskih testova i pregleda.

Sve u svemu, mogući simptomi periferne arterijske bolesti uključuju:

Nelagodnost u nogama prilikom aktivnosti. Bol u nogama pri hodu, grcevi u listovima, utrnulost nogu, loša ili slaba cirkulacija u nogama, slabost u nogama, utrnulost ili umor u listovima, butinama ili zadnjici. Ovi simptomi najčešće počinju tokom fizičkih aktivnosti, poput hodanja ili penjanja uz stepenice. Kada prestanete da se krećete, simptomi nestaju – obično u roku od 10 minuta.
Nelagodnost u nogama kada se odmarate. Hladna stopala, slabost u nogama i slaba cirkulacija u nogama se mogu dogoditi kako periferna arterijska bolest Pored toga, možete osetiti peckanje, trnjenje ili bol u nogama, stopalima ili prstima. Ovo se često dešava ukoliko ležite ravno. Prebacivanje noge ili stopala preko ivice kreveta može ublažiti bol.
Čirevi na stopalima i prstima. Ovo su suštinski rane na koži koje se mogu inficirati. Njima može biti potrebno dugo vremena da zarastu.
Promene u boji ili temperaturi kože. Iznenadna blokada arterije može učiniti da koža postane ljubičasta, zelena, tamna ili veoma bleda. Koža takođe može biti hladna na dodir, a osoba može imati i osećaj trnjenja ili mravinjanja. To su znaci teške periferne arterijske bolesti koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Tačno mesto gde osećate nelagodnost u nozi zavisi od toga koja je arterija sužena. Tada se periferna arterijska bolest simptomi javljaju ispod zahvaćene arterije:

Nelagodnost u zadnjici, kuku ili butini. U ovom slučaju, došlo je do sužavanja donje aorte ili ilijačnih arterija (u predelu karlice).
Nelagodnost u potkolenici. Ateroskleroza donjih ekstremiteta prisutna je u femoralnim ili poplitealnim arterijama (u predelu butine i kolena).

Muškarci takođe mogu iskusiti erektilnu disfunkciju povezanu sa perifernom arterijskom bolešću kada dođe do sužavanja donje aorte ili ilijačnih arterija.

Kod pacijenata sa PAB, aterosklerotski plak se vremenom nakuplja na unutrašnjoj strani arterija.

U ranim fazama PAB, arterije kompenzuju nakupljanje plaka tako što se šire, kako bi održale protok kroz krvni sud (pozitivno remodeliranje).

Na kraju, arterija se ne može dalje širiti, a aterosklerotski plak počinje da sužava količinu protoka krvi kroz arteriju. Kako sužavanje napreduje, protok krvi se pomera na manje arterije koje su paralelne sa obolelom arterijom.

Iako ovaj kolateralni tok održava distalnu perfuziju, mreža manjih krvnih sudova nikada ne nosi toliko protoka krvi kao glavna arterija.

Ovo ograničenje protoka krvi dovodi do karakterističnog simptoma periferne arterijske bolesti koji se naziva intermitentna klaudikacija.

Dakle, periferna arterijska bolest uglavnom uzrokuje bol u nogama koji se naziva intermitentna klaudikacija.

Ovaj bol se javlja u mišićima potkolenica tokom hodanja i nestaje tokom odmora.

Iako mnogi ljudi opisuju ovaj bol kao grčeve, drugi ga mogu doživeti kao umor, slabost, utrnulost, pritisak ili bol u nozi.

Bol je obično prisutan u mišićima odmah ispod arterije koja je pogođena PAB.

Dakle, ako su arterije u butinama ili zadnjici sužene ili začepljene, tu će se manifestovati bol.

Kod osoba sa suženim ili blokiranim arterijama u femoropoplitealnom regionu, bol će se osećati u mišićima potkolenice.

Različiti faktori, kao što su težina bolesti, brzina hodanja i priroda terena ili nagiba, utiču na udaljenost koju osoba može da pređe pre nego što oseti bol.

Zanimljivo je da neće svaka osoba sa PAB imati navedene ove simptome.

Za to mogu postojati dva opšta razloga.

Neke osobe sa blagim ili umerenim oblikom PAB možda ne hodaju dovoljno brzo ili dugo da bi zahtevale povećan protok krvi u mišićima nogu i stoga izbegavaju pokretanje ovih simptoma.

Drugi pak mogu osećati nelagodnost pri hodanju, ali mogu odbaciti ili ignorisati ove simptome smatrajući ih normalnim procesom starenja.

Osobe sa teškim PAB (hronicna ishemija nogu) mogu doživeti bol u nogama u mirovanju, osećaj peckanja u tabanima, koji može biti gori noću.

Dakle, u uznapredovalim slučajevima PAB, aterosklerotsko sužavanje postaje toliko ozbiljno da protok krvi ne može da zadovolji metaboličke potrebe donjih ekstremiteta ni u mirovanju.

Bol se obično tada javlja u prednjem delu stopala ili prstima kada su noge podignute ili dok osoba leži ravno.

U ovom položaju, ni gravitacija više ne pomaže cirkulaciji, što dodatno smanjuje protok krvi u distalna tkiva i izaziva bol.

Bol može biti toliko intenzivan da osobi može da poremeti san, primoravajući je da prebaci potkolenicu preko ivice kreveta radi olakšanja.

Iznenađujuće, blago povećanje protoka krvi usled gravitacije može pružiti privremeno olakšanje od ovog neumoljivog bola.

U ovoj fazi (bol u nogama pri mirovanju), pacijenti takođe mogu razviti rane ili čireve koji se ne zarastaju, a koji predstavljaju odumiranje tkiva zbog kritično smanjenog protoka krvi u kožu i potkožno tkivo.

Ove rane se najčešće nalaze na prstima ili stopalu i mogu se manifestovati kao vlažna ili suva gangrena.

Prisustvo bola u mirovanju ili odumiranje tkiva ukazuju na hroničnu ili kritičnu ishemiju ekstremiteta – a to je najteži oblik periferne arterijske bolesti.

Kao što smo rekli, još jedan simptom periferne arterijske bolesti kod muškaraca može biti erektilna disfunkcija, koja često služi kao početni pokazatelj ovog oboljenja.

Šta je hronicna ishemija nogu i kako je povezana sa PAB?

Hronicna ishemija nogu (poznata i kao kriticna ishemija ekstremiteta) predstavlja najozbiljniji oblik suženja ili blokade protoka krvi u nozi ili stopalu.

Suštinski, hronicna ishemija nogu je uznapredovala faza periferne arterijske bolesti. Osoba sa kritičnom ishemijom ekstremiteta može imati intenzivan bol u nogama čak i kada se odmara.

Pored toga, kriticna ishemija ekstremiteta može uzrokovati i otvorene rane na zahvaćenom ekstremitetu.

U proseku, jedna do dve od svakih 10 osoba sa PAB razvije hroničnu ishemiju nogu.

Ovo je izuzetno ozbiljno stanje koje povećava rizik od srčanih komplikacija, amputacije nogu, pa čak i smrti.

Zato, kada je prisutna hronicna ishemija nogu, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Brzo lečenje može spasiti ne samo ekstremitet, već i život osobe.

Najčešći simptom kritične ishemije ekstremiteta je bol u nozi i stopalu koji se javlja u mirovanju. Često je ovaj bol intenzivniji i jači kada osoba podigne nogu ili leži ravno.

Bol može biti toliko jak da osobu može probuditi noću.

Ali, kao što smo rekli i ranije, ako osoba spusti nogu sa ivice kreve ili ustane i malo prošeta, onda može doći do ublžavanja bola.

Interesantno je da neki ljudi možda i neće osećati bol, ali će imati druge simptome kao što su:

Rane na koži koje ne zarastaju
Koža koja izgleda ljubičasto, zeleno ili tamno zbog odumiranja tkiva

Ukoliko ovi simptomi traju duže od dve nedelje, gotovo je izvesno da osoba ima hroničnu ishemiju nogu.

Kriticna ishemija ekstremiteta i njeni uzroci

Teško nakupljanje aterosklerotskog plaka u perifernim arterijama (u bilo kom od eksremiteta, ali najčešće u nogama) uzrokuje hroničnu ishemiju nogu.

Ovaj proces se, videli smo, naziva ateroskleroza.

Kako se arterije sužavaju, manje krvi može doći do određenih tkiva u nozi ili stopalu. Bez dovoljnog protoka krvi, znatno je teže je da ova tkiva ostanu zdrava i jaka ili da zarastu.

Videli smo da su suzene arterije nogu (ateroskleroza donjih ekstremiteta) odgovorne i za ranije faze PAB, uzrokujući bolove ili grčeve u nogama pri hodu ili vežbanju.

Međutim, kada je u pitanju hronicna ishemija nogu, aterosklerotski plak ozbiljno ograničava protok krvi. Upravo zato su simptomi kritične ishemije ekstremiteta znatno teži.

Telesna tkiva mogu čak početi da odumiru ili se neće zaceliti ako su oštećena.

Svako ko ima perifernu arterijsku bolest može razviti hroničnu ishemiju nogu.

Rizik je veći u sledećim slučajevima:

Starost veća od 75 godina
Nastavljanje pušenja i nakon postavljene dijagnoze PAB
Osoba ima dijabetes
Osoba ima hroničnu bolest bubrega
Osoba ima aterosklerozu i u drugom delu tela (koronarna arterijska bolest ili cerebrovaskularna bolest)
Osoba ima depresiju

Bez lečenja, hronicna ishemija nogu može dovesti do amputacije ekstremiteta.

Osim toga, kriticna ishemija ekstremiteta takođe povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti.

To je zato što se ista vrsta plaka, koja se nakuplja u arterijama nogu, može akumulirati i u drugim arterijama, uključujući one koje snabdevaju krvlju srce ili mozak.

Dijagnoza – Kako se otkriva periferna arterijska bolest?

Dijagnostikovanje periferne arterijske bolesti podrazumeva razmatranje pacijentove medicinske istorije, fizički pregled i rezultate određenih testova.

Dakle, lekar će obaviti fizički pregled i pregledati medicinsku istoriju.

Pitaće pacijenta o simptomima i o tome šta ih uzrokuje, odnosno pokreće. Lekar će takođe pažljivo pregledati bosa stopala pacijenta. Takođe će izmeriti i osetiti puls u različitim delovima noge.

Prilikom pregleda medicinske istorije (anamneza), lekar će želeti da zna koliko pacijent može da hoda (bez bola).

Nisu svi pacijenti svesni tipičnog simptoma PAB-a, a to je grčeviti bol u nozi koji se javlja pri hodanju na kratke udaljenosti i smanjuju se odmorom.

Neki ljudi možda ne hodaju mnogo zbog drugih zdravstvenih problema ili možda neće pomenuti nikakve probleme sa hodanjem osim ako ih to lekar direktno ne pita.

Pređena udaljenost ili nivo napora potreban za izazivanje simptoma je klinički značajan. To je zato što progresivno smanjenje udaljenosti hodanja bez bola može ukazivati na pogoršanje bolesti.

Drugim rečima, ako pacijent može hodati i prelaziti sve manju razdaljinu bez bola, to može biti znak pogoršanja PAB.

Otkrivanje PAB mogu komplikovati komorbidna (povezana zdravstvena) stanja, poput osteoartritisa, gubitka kondicije ili srčanih oboljenja.

To je zato što i ova ovoljenja takođe mogu smanjiti pokretljivost pacijenta ili izazvati nelagodnost u donjim ekstremitetima.

Stoga, pažljivo uzimanje anamneze je neophodno kako bi se razlikovala intermitentna klaudikacija od nevaskularnih uzroka bola u nogama, uključujući bol u zglobovima, neuropatiju ili generalizovani umor.

Lekar će pitati pacijenta da li oseća bol u nogama u mirovanju, koji se obično manifestuje kao bol u prstima donjih ekstremiteta, stopalu ili skočnom zglobu.

Detaljna anamneza treba da obuhvati i sve (potencijalne) hronične rane donjih ekstremiteta, jer one mogu ukazivati na kritičnu ishemiju nogu.

Neki pacijenti sa blagim ili umerenim oblikom PAB mogu ostati asimptomatski (bez simptoma), zbog razvoja kolateralne cirkulacije koja kompenzuje smanjeni arterijski protok.

Dodatne kliničke karakteristike PAB mogu uključivati erektilnu disfunkciju, koja može poslužiti kao rana manifestacija ne samo periferne arterijske bolesti, već i sistemske ateroskleroze.

Štaviše, sveobuhvatni dijagnostički pregled treba da obuhvati procenu sledećih stanja kod pacijenta:

Dijabetesa
Hiperlipidemije
Atrijalne fibrilacije
Visokog krvnog pritiska
Prethodne duboke venske tromboze ili plućne embolije
Istorije moždanog udara ili srčanog udara
Nasleđenih ili stečenih poremećaja zgrušavanja krvi i detaljne istorije pušenja

Sve su ovo neki od faktora rizika za perifernu arterijsku bolest.

Takođe je od vitalnog značaja raspitivanje lekara o svim prethodnim vaskularnim intervencijama ili operacijama, kao i o istoriji lekova pacijenta. Poseban naglasak je na upotrebi antikoagulanata ili antitrombocitnih sredstava.

Tokom fizičkog pregleda, lekar će proveriti puls pacijenta u donjem delu tela.

Uobičajeni način da se to uradi je korišćenje mere koja se zove test skočnog brahijalnog indeksa ili gležanj-brahijalni indeks test (ABI – Ankle Brachial Index).

Ovaj neinvanzivni i bezbolni test meri krvni pritisak u donjem deluj tela (skočni zglob) u poređenju sa gornjim delom tela (ruka).

Ako je krvni pritisak mnogo niži na skočnom zglobu u poređenju sa rukom, to ukazuje na smanjen protok krvi u donjem delu tela, što je jedan od znakova PAB.

Ljudi sa PAB obično imaju ABI između 0,50 i 0,90 (normalno je 0,90 do 1,40).

Periferna arterijska bolest se definiše ako ABI test pokazuje 0.90 ili manje.

Pacijenti sa ABI od 0,70 do 0,90 kategorišu se kao blaga PAB i obično su asimptomatski ili imaju intermitentnu klaudikaciju.
Oni sa ABI testom od 0,50 do 0,70 imaju umerenu PAB i obično imaju češću intermitentnu klaudikaciju i manje pređene razdaljine bez bola.
ABI manji od 0,50 ukazuje na hroničnu ishemiju nogu i često se manifestuje ishemijskim bolom u mirovanju, ranama koje ne zarastaju ili odumiranjem tkiva.
Vrednosti veće od 1,40 mogu ukazivati na nekompresibilne, kalcifikovane arterije, koje se često viđaju kod pacijenata sa dijabetesom ili hroničnom bolešću bubrega.

Ako ABI test u mirovanju pokazuje normalne vrednosti, ali simptomi PAB i dalje postoje, onda se može uraditi ABI test tokom vežbanja pacijenta.

Lekar može takođe da zatraži analize krvi kako bi proverio funkciju bubrega i eventualne inflamacije (upale) u organizmu pacijenta, koje bi mogle da utiču na sposobnost vežbanja.

Prilikom dijagnostikovanja periferne arterijske bolesti, lekar takođe može uraditi određene skrining testove i snimanja. Između ostalog, to su dopler vaskularni ultrazvuk, CT angiografija (CT angiogram), mangetna rezonanca i slično.

Ovi testovi mogu pomoći u lociranju mesta gde je protok krvi sužen ili blokiran.

Slično tome, navedeni testovi pomažu u određivanju toga da li su potrebe dodatne procedure za poboljšanje protoka krvi.

Ako pacijent ima rane ili čireve, metoda koja se zove transkutana oksimetrija može se koristiti da bi se brzo videlo koliko dobro tkivo dobija krv.

U nekim slučajevima može se uraditi EKG, test koji meri električnu aktivnost srca. Na ovaj način, mogu se proveriti problemi sa srčanim ritmom koji bi mogli izazvati stvaranje krvnih ugrušaka i sužavanje (ili blokadu) arterija.

Pomenuti dijagnostički testovi pomažu vašem lekaru da dijagnostikuje perifernu arterijsku bolest i utvrdi njenu težinu.

To uključuje:

Gležanj-brahijalni indeks test (ABI). Lekari koriste ovaj test za otkrivanje periferne arterijske bolesti kod ljudi sa faktorima rizika. To je takođe obično prvi test koji rade da bi proverili PAB kod pacijenata sa simptomima ovog stanja. ABI test, kao što smo rekli, upoređuje krvni pritisak u ruci sa krvnim pritiskom u skočnom zglobu.
Vaskularni dopler ultrazvuk. Ovaj neinvanzivni, bezbolni i bezbedni test meri brzinu protoka krvi kroz arterije. Lekari ga mogu koristiti ako su rezultati ABI normalni, ali i dalje sumnjaju da pacijent ima PAB.
Snimanje pulsne zapremine (PVR – Pulse Volume Recording). Ovaj test meri protok krvi, odnosno cirkulaciju u nogama. On može pokazati koliko krvi dospeva do tkiva u donjim ekstremitetima.
CT angiogram. Ovaj test pravi detaljne slike krvnih sudova, omogućavajući lekaru da vidi suženja ili blokade.
Magnetna rezonanca angiogram. Ovaj test snimanja može pomoći da se pokaže koliko su tačno arterije nogu postale sužene.

Dijagnoza PAB treba da isključi sledeća stanja koja takođe mogu imati simptome koji su slično znacima periferne arterijske bolesti:

Duboka venska tromboza
Bol u donjem delu leđa
Površinski tromboflebitis
Neuropatski i mišićno-skeletni bol
Hronična venska bolest
Išijas
Rejnoov fenomen (sindrom)

Da li se i kako leči periferna arterijska bolest?

Periferna arterijska bolest je stanje koje se i te kako može lečiti.

Svrha svih strategija lečenja periferne arterijske bolesti je smanjenje rizika od srčanih problema i poboljšanje sposobnosti hodanja.

Pacijenti sa PAB, bez obzira na to da li osećaju simptome ili ne, imaju veći rizik od moždanog udara, srčanog udara i krvnih ugrušaka u poređenju sa pacijentima koji nemaju ovo oboljenje.

Povećani rizik od navedenih stanja ujedno dovodi i do kraćeg životnog veka pacijenata sa PAB.

Stoga su promene načina života, kao što su prestanak pušenja, snižavanje holesterola i upravljanje visokim krvnim pritiskom i dijabetesom, ključne za sve pacijente kojima je dijagnostikovana periferna arterijska bolest.

Druge strategije lečenja uključuju medikamentoznu terapiju, kao i određene (minimalno) invanzivne procedure, ali i operaciju.

Lečenje periferne arterijske bolesti – Opšti pregled

Metode za poboljšanje sposobnosti hodanja zavise od simptoma pacijenta i težine bolesti.

Terapija vežbanjem je jedna od opcija. Ona uključuje hodanje dok se ne pojavi osećaj bola, kratak odmor, a zatim nastavak hodanja kada bol nestane.

Ovaj proces obično traje 30 do 45 minuta i ponavlja se 3 do 4 puta nedeljno tokom najmanje 12 nedelja.

Postoje neki i lekovi koji mogu pomoći.

Jedan od njih je cilostazol, lek koji širi krvne sudove i usporava rast ćelija koje uzrokuju sužavanje krvnih sudova.

Pacijenti generalno počinju da osećaju pozitivan uticaj cilostazola u roku od 12 nedelja. Međutim, ovaj lek možda nije pogodan za one koji imaju istoriju kongestivne srčane insuficijencije.

Pentoksifilin, lek koji povećava snabdevanje kiseonikom mišića i time pomaže pri hodanju, odobren je za lečenje periferne arterijske bolesti. Ali, ovaj lek je imao pomešane rezultate u poređenju sa placebom u studijama koje su merile pređenu udaljenost.

Ako se simptomi ne ublaže vežbanjem ili lekovima, može pomoći minimalno invazivna procedura kao što je balon angioplastika ili postavljanje stenta.

S obzirom na to da periferna arterijska bolest u najvećem broju slučajeva nije stanje koje ugrožava život ili (donje) ekstremitete, operacija je poslednje rešenje.

Drugim rečima, hirurška intervencija treba da bude rezervisana za one pacijente koji imaju ozbiljne simptome i ne vide poboljšanja uprkos lečenju konzervativnim tretmanima i minimalno invanzivnim procedurama.

Hirurške opcije uključuju bajpas graftove, koji stvaraju novi put za protok krvi oko blokade, ili endarterektomiju, koja podrazumeva hirurško uklanjanje plaka.

Upotreba statina, koji mogu smanjiti holesterol i druge supstance u krvi, ublažava efekte ateroskleroze (otvrdnjavanja arterija), čestog uzroka PAB. Ali nije dovoljno oslanjati se na statine kao jedini tretman za PAB.

Pacijent mora da promeni životne navike i smanji faktore rizika za ovo oboljenje.

Promene načina života

Promena životnih navika, kao konzervativni i oprobani tretman, je prva linija lečenja periferne arterijske bolesti.

Prestanak pušenja je u ovom pogledu najvažnije. To može uključivati stvari poput terapije zamene nikotina, savetovanja i upućivanja na program za prestanak pušenja.

Nadgledana terapija vežbanjem pokazala je značajna poboljšanja u pređenoj udaljenosti bez bola i ukupnom funkcionalnom kapacitetu kod pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom.

Efikasni programi obično uključuju hodanje do tačke umerene klaudikacije, odmor dok se simptomi ne povuku, a zatim nastavak hodanja. Sesije traju 30 do 45 minuta, 3 do 4 puta nedeljno, tokom najmanje 12 nedelja.

Pored toga, od suštinskog značaja je i da pacijent usvoji zdrav obrazac ishrane koji je usmeren na poboljšanje opšteg kardiovaskularnog zdravlja.

Farmakološko lečenje (Medikamentozna terapija)

Određeni lekovi se takođe koriste za lečenje periferne arterijske bolesti.

Antitrombocitni agensi, npr. aspirin ili klopidogrel, preporučuju se za smanjenje rizika od infarkta miokarda, moždanog udara i vaskularne smrti.

Terapija statinima je takođe indikovana za sve pacijente sa perifernom arterijskom bolešću, bez obzira na to koji je nivo LDL-a, kako bi se smanjili potencijalni kardiovaskularnih problemi.

Kontrola krvnog pritiska upotrebom inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) ili blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) takođe se koriste za PAB.

Stroga kontrola glikemije (šećera u krvi) je takođe važna za dijabetičare kako bi se smanjile mikrovaskularne i makrovaskularne komplikacije.

Za ublažavanje simptoma PAB, cilostazol, kao vazodilatator koji pomaže da se arterije bolje otvore kako bi krv mogla da teče kroz njih, može se prepisati pacijentima bez srčanih problema.

Cilostazol omogućava pacijentima da hodaju duže bez bolova ili smanjenim simptomima intermitetntne klaudikacije.

On podstiče arterijsku vazodilataciju (širenje arterija). Istraživanja su pokazala da pacijenti mogu iskusiti poboljšanja u roku od 8 do 12 nedelja terapije.

Na kraju dana, ako trenutno pušite i imate perifernu arterijsku bolest, prestanak pušenja je jedan od najboljih načina da smanjite rizik od progresije PAB do gubitka udova.

Vaš lekar može prepisati lekove koji će vam pomoći u tome.

Endovaskularne procedure

Pacijentima kojima periferna arterijska bolest narušava svakodnevni način života ili kod kojih je prisutna hronicna ishemija nogu može biti potrebna revaskularizacija.

Endovaskularne procedure, npr. perkutana transluminalna angioplastika i stentiranje ili aterektomija, poželjnije su za fokalne lezije (lokalizovana oštećenja tkiva), posebno u ilijačnim i površinskim femoralnim arterijama.

Angioplastika stvara više prostora u arteriji kako bi se olakšao protok krvi. Lekar naduvava mali balon da bi potisnuo plak. Takođe, on može umetnuti stent da bi arterija ostala otvorena.

Kod aterektomije, lekar koristi tanku cev (kateter) da bi došao do zahvaćene arterije i uklonio plak.

Ovo je minimalno invazivna procedura.

Hirurške intervencije

Donošenje lekarske odluke o hirurškoj intervenciji je veoma individualizovano i zavisi od pacijenta do pacijenta.

Pored težine PAB, moraju se uzeti u obzir i drugi faktori, poput anatomije pacijenta, komorbiditeta (pridruženih stanja), opšteg zdravlja pacijenta, njegovog očekivanog životnog veka, ali i želje sâmog pacijenta.

Glavni cilj hirurške intervencije je obnavljanje cirkulacije, ublažavanje simptoma, olakšavanje zarastanja rana i očuvanje funkcije (donjih) ekstremiteta i kvaliteta života.

Hirurške opcije lečenja za PAB se prvenstveno razmatraju za pacijente koji imaju kritičnu ishemiju ekstremiteta ili kojima periferna arterijska bolest u velikoj meri narušava kvalitet života.

Jedna od najčešćih hirurških intervencija je bajpas hirurgija, koja preusmerava protok krvi oko blokirane arterije koristeći ili autologni venski graft (tipično velika vena Safena) ili sintetički kanal. Suštinski, ovde se stvara novi put za protok krvi oko suženog ili blokiranog dela arterije.

Druga opcija je endarterektomija, koja podrazumeva hirurško uklanjanje aterosklerotskog plaka iz arterije.

U slučajevima kada revaskularizacija nije moguća ili je neuspešna, amputacija može biti neophodna. Ovo može varirati od manjih amputacija, npr. uklanjanje prstiju na nozi, do većeg gubitka udova, uključujući amputacije ispod ili iznad kolena.

Pored toga, hibridne procedure, koje kombinuju otvorene hirurške i endovaskularne tehnike, mogu se koristiti kod pacijenata sa složenim (višeslojnim) oblikom periferne arterijske bolesti.

Da li postoje i koje su komplikacije periferne arterijske bolesti?

Periferna arterijska bolest ni najmanje nije naivna.

Ukoliko se ne otkrije na vreme – a naročito ukoliko se ne leči – i te kako može dovesti do sledećih komplikacija:

Gangrena. Stanje u kojem tkivo odumire zbog nedostatja snabdevanja krvlju.
Amputacija. Uklanjanje ekstremiteta.
Infekcija. Invazija i razmnožavanje mikroorganizama kao što su bakterije, virusi i paraziti koji obično nisu prisutni u telu.
Ulceracija. Stvaranje čireva ili rana na koži.
Srčani udar. Iznenadno i fatalno stanje nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića krvlju.
Moždani udar. Stanje u kojem je snabdevanje mozga krvlju prekinuto ili smanjeno, što uzrokuje smrt moždanih ćelija.
Krvni ugrušci. Masa krvi nalik želatinu koju formiraju trombociti i fibrin kao odgovor na povredu.
Erektilna disfunkcija. Nemogućnost postizanja i održavanja erekcije.
Osteomijelitis. Ozbiljno zapaljenje i infekcija koštanog tkiva i koštane srži koju najčešće izazivaju bakterije.

Periferna arterijska bolest – Prognoza i ishodi

Čak i uz medicinski tretman, predviđanje ishoda periferne arterijske bolesti može biti teško.

Ako pacijent ne napravi nikakve promene u načinu života, ova bolest se može vremenom pogoršati.

Takođe, mnogi pacijenti sa PAB mogu imati i druge ozbiljne bolesti poput moždanog udara (cerebrovaskularne bolesti) ili srčanih oboljenja (koronarna arterijska bolest) koje mogu povećati rizik od smrti.

Vredi napomenuti da su rezultati kod žena često nepovoljniji nego kod muškaraca.

To je uglavnom zbog manje veličine njihovih arterija. Štaviše, žene imaju veći rizik od razvoja komplikacija i embolijskih događaja, odnosno iznenadne blokade krvnog suda.

Sve u svemu, buduća prognoza pacijenta sa PAB povezana je sa težinom ovog oboljenja, prisustvom simptoma, komorbiditetima i pridržavanjem plana lečenja.

Periferna arterijska bolest je hronično stanje koje obično napreduje i zato je potrebno pratiti ga tokom vremena.

Osobe sa PAB imaju povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara i kardiovaskularnih događaja.

Kod pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom, samo oko 1% do 3% godišnje doživi kritičnu ishemiju ekstremiteta.

Kod pacijenata sa hroničnom (kritičnom) ishemijom nogu, rizik od amputacije je oko 25% do 40% nakon 1 godine.

Stoga, rana dijagnoza, upravljanje faktorima rizika i odgovarajući tretman ključni su za poboljšanje dugoročne prognoze.

Šta da radite ako sumnjate na perifernu arterijsku bolest?

Kao što možemo da zaključimo, periferna arterijska bolest je ozbiljno stanje koje nikada ne treba ignorisati – čak i ako su u početku simptomi nejasni ili blagi.

Iskustvo pokazuje da mnogi ljudi olako zanemaruju simptome PAB, poput bola u nogama pri hodu, poistovećujući ih sa normalnim procesom starenja.

I tu prave veliku grešku, jer je periferna arterijska bolest progresivno oboljenje.

Ono što počinje sa blagim bolom pri hodanju može napredovati do intenzivnih bolova čak i pri mirovanju.

U slučaju da imate:

blage do umerene simptome
nove ili pogoršane simptome
bolove u nogama pri hodanju koji vas onemogućavaju da obavljate svakodnevne aktivnosti
bolove u nogama kada odmarate
čireve na stopalima ili prstima

u svakom trenutku se možete obratiti lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”.

Čak i ako nemate bilo kakvih simptoma, ali su kod vas prisutni faktori rizika za PAB, nemojte se ustručavati da posetite našu ordinaciju za rutinski, ali vitalan pregled koji vam može mnogo značiti.

Otkrivanje PAB u najranijim fazama – što je naš zadatak – i odgovarajuća terapija mogu vam bukvalno spasiti ekstremitete, pa i život.

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu već dugi niz godina efikasno i bezbedno obavlja dopler krvnih sudova nogu.

Naši lekari specijalisti, stalno zaposlenih u najvećim državnim medicinskim institucijama (VMA, Klinički centar Srbije…) obavili su nekoliko hiljada dopler ultrazvučnih pregleda ekstremiteta, ukazujući pacijentima na postojanje potencijalnih kardiovaskularnih rizika.

Osim toga, bezbedni, neinvazivni i potpuno bezbolni vaskularni dopler nogu u velikom broju slučajeva radimo i preventivno, kako bismo pacijentima otklonili svaku sumnju i brigu.

Za pacijente koji pokazuju očigledne simptome periferne arterijske bolesti, sprovodimo detaljan i temeljan dopler arterija nogu sa ABI testom, odnosno testom skočnog brahijalnog indeksa.

Ukoliko je potrebno, obavljamo i kompletan kolor dopler krvnih sudova jedne regije u nozi.

Zahvaljujući ovom testu, možemo detaljno otkriti suženja ili blokade krvnih sudova, naznake tromboze, naslage i plakove na arterijama (ateroskleroza).

Svim pacijentima koji izaberu jedan od sledećih medicinskih paketa pregleda nudimo i posebne popuste:

Periferna arterijska bolest – koliko god intenzivni simptomi bili – stanje je koje se uspešno leči. Zato, ne ignorišite ni najmanje simptome i ne čekajte poslednji trenutak da se obratite za pomoć.

Već sada možete kontaktirati sa nama, zakazati dopler pregled krvnih sudova nogu u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” i preduprediti svaki mogući neželjeni ishod.

Periferna arterijska bolest – Kada hodanje postane bolno