Koji su (prvi) simptomi moždanog udara i koliko dugo traju?

Simptomi mozdanog udara, iako su klinički prilično jasni, često su enigma za osobu koja upravo doživljava te simptome.

Drugim rečima, u najvećem broju slučajeva, osoba koja ima simptome moždanog udara često ni ne zna šta joj se u trenutku dešava.

Osoba oseća smetnje poput utrnulosti lica, umora, problema sa govorom i vidom, jaku glavobolju i vrtoglavicu, ali za nju sve ovo često dolazi kao faktor iznenađenja.

Najčešće u takvim slučajevima, osoba ne može da jasno izgovori jednostavnu rečenicu, da se nasmeje ili pak da podigne ruke.

Sve ovo najverovatnije ukazuje na to da su prisutni prvi simptomi mozdanog udara.

Kako prepoznati moždani udar (šlog)? Kakvi su simptomi mozdanog udara i koliko traju? Šta je tihi moždani udar, kao i da li postoje i koji su blagi mozdani udar simptomi?

U čemu se sastoji razlika između tihog i “mini” moždanog udara? Kakvi su simptomi predmozdanog udara?

Saznajte sve o simptomima moždanog udara u našem daljem tekstu.

---

Simptomi mozdanog udara – Kada je svaka sekunda bitna

Moždani udar (šlog), generalno posmatrano, nastaje zbog smanjenja kiseonika u mozgu, usled oštećenja krvnih sudova u mozgu.

Ako se pitate kakvi su simptomi mozdanog udara, oni, između ostalog, mogu uključivati utrnulost lica, probleme sa govorom i slabost u rukama.

Moždani udar je, nesumnjivo, medicinska hitnost.

Drugim rečima, pravovremenim odlaskom kod lekara u slučaju moždanog udara mogu se sprečiti brojna oštećenja mozga i značajno smanjiti rizik od fatalnih posledica.

I kada kažemo “pravovremeni odlazak”, mislimo na period od sat vremena do najkasnije tri sata otkako su se pojavili prvi simptomi mozdanog udara.

U tom slučaju, osoba se može u velikoj meri oporaviti od moždanog udara. I vice versa, u slučaju nepravovremene reakcije na simptome moždanog udara, ovo stanje može uzrokovati i smrt.

Iz tog razloga je neophodno da se simptomi mozdanog udara uspešno i na vreme prepoznaju, kako bi osoba u što kraćem periodu mogla da bude odvedena kod lekara.

Moždani udar – šlog – nastaje kada blokada ili krvarenje (oštećenje) krvnih sudova prekine ili smanji snabdevanje mozga krvlju. Kada se to desi, mozak ne dobija dovoljno kiseonika ili hranljivih materija, a moždane ćelije počinju da umiru.

Suštinski posmatrano, moždani udar je cerebrovaskularna bolest. Statistički posmatrano, moždani udar je drugi najveći uzročnik svih smrti u svetu.

To znači da ovo stanje utiče na krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Ako mozak ne dobije dovoljno kiseonika, može doći do oštećenja mozga.

Kao što smo istakli, šlog je medicinska urgencija.

Dakle, moždani udar je životno ugrožavajuće stanje i, u tom pogledu, simptomi mozdanog udara mogu biti kobni.

Iako se mnogi moždani udari mogu lečiti, neki mogu dovesti do invaliditeta ili smrti.

Prema tome, što se pre prepoznaju rani simptomi mozdanog udara, veća je verovatnoća da će osoba preživeti šlog.

I kada se pojave čak i blagi mozdani udar simptomi – svaki sekund je bitan.

Koje su vrste moždanog udara?

Postoje tri glavne vrste moždanog udara.

Na prvom mestu, to je ishemijski moždani udar, kao najčešći tip šloga. Ova vrsta šloga čini oko 87% svih slučajeva moždanog udara.

Do njega dolazi kada se stvori krvni ugrušak (tromb) koji sprečava da krv i kiseonik dođu do određenog dela mozga.

Na drugom mestu je hemoragijski (ili hemoragični) moždani udar. Do njega dolazi u slučaju pucanja krvnog suda u mozgu. Ovo je obično rezultat aneurizmi ili moždanih arteriovenskih malformacija.

To uzrokuje izlivanje krvi u moždano tkivo ili prostore oko mozga.

Drugim rečima, kod hemoragijskog moždanog udara, oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu. Često se za ovo stanje kaže – izliv krvi u mozak. Otprilike 20% svih moždanih udara je hemoragijsko.

Treći tip moždanih udara je tzv. tranzitorni ishemijski napad (TIA – Transient Ischemic Attack).

Ovo stanje nastaje kada je protok krvi u delu mozga neadekvatan tokom kratkog vremenskog perioda.

Zato se često za ovo stanje kaže da je u pitanju prolazni ishemijski napad, budući da se radi o privremenom gubitku normalne neurološke funkcije izazvane kratkim prekidom krvotoka i dotoka krvi u deo mozga.

Tranzitorni ishemijski napad ne traje dugo da izazove trajno oštećenja mozga, odnosno normalan protok krvi se nastavlja nakon kratkog vremena.

U ovom pogledu, simptomi mozdanog udara nestaju bez lecenja.

Stoga neki ljudi ovo stanje nazivaju “mini” moždanim udarom, kada se javljaju tzv. simptomi predmozdanog udara.

Ovde treba istaći jednu jako bitnu stvar.

“Mini” moždani udar je kolokvijalni i ne baš adekvatan drugačiji naziv za tranzitorni ishemijski napad.

TIA nije nužno “mini” moždani udar ili “manja verzija” pravog moždanog udara, jer i TIA može vrlo lako uticati na velike delove mozga.

Važno je napomenuti da se moždani udar može dogoditi nakon TIA, u roku od nekoliko minuta, sati ili dana.

Dakle, TIA često predstavlja signal da će doći do ishemijskog ili hemoragijskog moždanog udara.

Upravo zato, možete čuti ponekad da se za TIA kaže da je predmoždani udar – jer najavljuje pravi (najčešće ishemijski) moždani udar.

Postoje i dve ključne razlike između moždanih udara i predmoždanih udara.

Prva je da TIA (predmoždani udar) prestaje sâm od sebe.

Ishemijskii li hemoragijski moždani udar ne prestaju i potrebna je (hitna) medicinska intervencija da bi se zaustavili i preokrenuli efekti.

Moždani udar takođe ostavlja znakove, odnosno dokaze o svom postojanju na magnetnoj rezonanci (MR). Promene ostaju čak i ako simptomi moždanog udara nestanu.

Koji i kakvi su simptomi mozdanog udara?

Moždani udari mogu drastično promeniti um i telo osobe.

Simptomi mozdanog udara se mogu razlikovati među pojedincima. Između ostalih, oni uključuju utrnulost u licu ili jednosj strani tela, slabost i otežani govor.

Kao što smo istakli, moždani udari nastaju kada ugrušak, blokada ili oštećenje arterije sprečava dotok krvi do mozga. Kada moždane ćelije ne dobiju dovoljno krvi, onda dolazi do njihovog oštećenja ili smrti.

Različiti delovi mozga kontrolišu različite telesne funkcije, tako da moždani udar može uticati na skoro svaki deo tela.

Iako je teško predvideti moždani udar, osoba može preduzeti korake da smanji rizik od šloga.

Kada govorimo o tome kakvi su simptomi mozdanog udara, šlog je stanje koje izaziva različite simptome u zavisnosti od toga koji de mozga pogađa.

Najčešći simptomi mozdanog udara su sledeći:

• Afazija (otežani govor ili potpuni gubitak govora)
• Zamućen vid ili dvostruki vid (diplopija)
• Konfuzija ili uznemirenost
• Koma
• Vrtoglavica ili vertigo
• Glavobolje (obično iznenadne, oštre i jake)
• Gubitak kontrole mišića na jednoj strani lica (utrnulost u jednom delu lica)
• Gubitak koordinacije, poteškoće prilikom hodanja ili nespretnost (ataksija)
• Gubitak pamćenja (amnezija)
• Promene raspoloženja ili iznenadne promene ličnosti
• Mučnina i povraćanje
• Ukočenost vrata
• Nesvestica
• Napadi
• Nerazgovetni ili izobličeni govor (dizartrija)
• Iznenadno pogoršanje ili gubitak čula (uključujući vid, sluh, miris, ukus i dodir)
• Slabost ili paraliza na jednoj strani lica i tela

Svi navedeni simptomi mozdanog udara mogu varirati u intenzitetu i težini.

Treba imati na umu da osoba koja ima moždani udar u najvećem broju ne doživljava sve navedene simptome.

Štaviše, uobičajeno je da se dožive samo neki od gorepomenutih simptoma šloga.

Na primer, osoba koja oseća utrnulost u licu i telu, kao i poteškoće sa ravnotežom usled moždanog udara možda nema i kognitivne probleme. Ovo je može odvratiti od odlaska u bolnicu.

Od ovih simptoma, samo je glavobolja bolna. Ostali simptomi moždanog udara ne moraju nužno da budu bolni.

Nažalost, kada osoba nije sigurna da li nešto nije u redu, može ignorisati ostale simptome.

Međutim, u slučajevima moždanog udara, brza akcija je neophodna.

Zato smo i naveli kakvi su simptomi mozdanog udara, kako biste bili spremni da vi ili vama bliska osoba pozovete odmah hitnu pomoć kada se simptomi pojave.

Svako ko možda ima moždani udar ne bi trebalo da vozi i uvek treba da ide u pratnji još jedne osobe u bolnicu.

Simptomi mozdanog udara se mogu brzo pogoršati i, u slučaju da osoba samu sebe vozi do bolnice, ona može izazvati saobraćajni udes.

Koliko traju simptomi mozdanog udara?

Ako se pitate koliko traju simptomi mozdanog udara, to zavisi od osobe i od vrste moždanog udara.

Pokazalo se da trajanje moždanog udara može da varira – od nekoliko minuta do nekoliko dana.

Moždani udar, videli smo, nastaje kada oštećeni krvni sud ili blokada od krvnog ugruška ometa ili prekine dovod krvi u deo mozga.

Većina moždanih udara se dešava nakon što blokada u krvnom sudu sprečava krv da putuje do određenog dela mozga (ishemijski moždani udar).

Takođe se simptomi mozdanog udara mogu javiti i nakon što arterije u mozgu puknu ili počnu da cure (hemoragijski moždani udar).

Odgovor na pitanje “koliko traju simptomi mozdanog udara” nije uvek moguće dati precizno.

Drugim rečima, lekari možda neće moći da utvrde tačno trajanje prekida protoka krvi kod svake osobe koja je doživela šlog.

Trajanje simptoma moždanog udara varira i, dakle, može se kretati od nekoliko minuta do nekoliko dana.

Koliko traju simptomi moždanog udara? Ishemijski moždani udar

Ishemijski moždani udari su najčešći tip moždanog udara. Javljaju se kada se protok krvi u deo mozga smanji nakon što krvni ugrušci ili druge čestice blokiraju krvni sud u mozgu.

Pojedinci mogu doživeti kraće ili duže ishemijske moždane udare u zavisnosti od njihovog opšteg zdravstvenog stanja, kao i od toga koliko brzo prime medicinsku pomoć od trenutka kada su doživeli šlog.

U jednoj studiji, prosečno vreme trajanja simptoma moždanog udara pre nego što je lečenje ovog stanja efikasno obnovilo protok krvi bilo je 6,8 sati.

Što duže traje blokada protoka krvi, odnosno što duže traju simptomi mozdanog udara, to su ozbiljnija oštećenja i simptomi koje osoba doživljava.

Koliko traju simptomi moždanog udara? Hemoragijski moždani udar

Hemoragijski moždani udari su drugi najčešći tip šloga nakon ishemijskih.

Tokom hemoragijskog moždanog udara dolazi do pucanja krvnog suda u mozgu, usled čega se javlja krvarenje u mozgu koje može oštetiti moždano tkivo.

Puknuti krvni sud ne isporučuje pravilno krv u određeni deo mozga, slično ishemijskom moždanom udaru.

Osim toga, curenje krvi može povećati pritisak u lobanji, što takođe može dovesti do oštećenja moždanog tkiva.

Simptomi hemoragijskog moždanog udara se obično razvijaju u roku od nekoliko minuta ili sati.

Generalno, lokva iscurele krvi u mozgu se povećava u roku od 3 do 12 sati, iako otok u tom području može trajati čak i do 2 nedelje.

Koliko traju simptomi moždanog udara? Tranzitorni moždani udar (“mini” moždani udar ili predmoždani udar)

Tranzitorni ishemijski napad (TIA) je medicinski termin za tzv. “mini” ili predmoždani udar.

Simptomi predmozdanog udara (TIA simptomi) traju u proseku nekoliko minuta, ali u određenim slučajevima, oni mogu potrajati i do 24 sata.

Ovi “mini” moždani udari ili predmoždani udari nastaju kada privremena blokada poremeti snabdevanje krvlju u određenom delu mozga.

Oni često signaliziraju da će se pojaviti još moždanih udara, zbog čega se i nazivaju predmoždanim udarima.

Osobe koje dožive “mini” moždani udar obavezno treba da razgovaraju sa svojim lekarom u pogledu preduzimanja koraka za sprečavanje budućih moždanih udara.

Koji su prvi simptomi mozdanog udara? (Rani simptomi)

Postavlja se pitanje koji su prvi simptomi mozdanog udara? U čemu se sastoje rani simptomi mozdanog udara?

U pitanju su, naime, određeni znaci koji upozoravaju na mogućnost moždanog udara.

Između ostalih, rani simptomi mozdanog udara uključuju:

• Problemi sa ravnotežom i koordinacijom (nespretnost)
• Vrtoglavica
• Problemi sa vidom (zamućen, zamagljen ili dvostruki/dupli vid, ali i slepilo na jednom oku)
• Utrnulost u licu (ako zamolite osobu da se osmehne, takav osmeh će biti distorzičan, iskrivljen, ili jednostran)
• Slabost ili utrnulost ruke (ako zamolite osobu da podigne obe ruke, jedna će se spustiti niže od druge)
• Problemi sa govorom, kao što su nejasan govor ili teškoće u ponavljanju rečenice.

Međutim, postoje i neki drugi mogući prvi simptomi mozdanog na koje bi trebalo da obratite pažnju:

• Iznenadna, jaka glavobolja
• Iznenadna vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije
• Gubitak vida ili promene vida na jednom ili oba oka, što se obično dešava iznenada
• Osećaj zbunjenosti i konfuzije ili problemi sa razumevanjem stvari koje su obično osobi vrlo lake za razumevanje
• Utrnulost ili slabost na jednoj strani tela (ili u jednoj ruci ili nozi)

Prvi simptomi mozdanog udara često se pojavljuju iznenada, ali to ne znači da nećete imati vremena da reagujete.

Neki ljudi će iskusiti rane simptome moždanog udara kao što su glavobolja, utrnulost ili peckanje nekoliko dana pre nego što dožive ozbiljan moždani udar.

Jedna studija je otkrila da je 43% pacijenata sa moždanim udarom iskusilo rane simptome moždanog udara do nedelju dana pre nego što su doživeli veliki moždani udar.

Ako obratite pažnju na ove simptome i potražite pomoć čak i ako oni nestanu, onda su vaše šanse za dobar oporavak mnogo veće.

Jednostavno je – ne ignorišite rane znake upozorenja.

Odmah potražite pomoć, jer ozbiljniji moždani udar može biti udaljen satima ili danima nakon prvih simptoma.

Da li se rani simptomi mozdanog udara mogu pojaviti mesec dana unapred?

Verovali ili ne, odgovor na ovo pitanje je – da.

Iako se simptomi mozdanog udara često javljaju iznenada, kod nekih ljudi se rani simptomi mozdanog udara, kao upozoravajući znaci, javljaju nedeljama ili čaj mesec dana pre (ishemijskog) moždanog udara.

Ovi rani simptomi mozdanog udara, ako se otkriju na vreme, mogu omogućiti pravovremene preventivne intervencije kao što su lekovi, prilagođavanje načina života ili medicinske procedure.

Evo nekih uobičajenih simptoma šloga koji se mogu pojaviti mesec dana ili više pre nego što dođe do moždanog udara:

Uporne glavobolje

• Neobjašnjive, ponavljajuće glavobolje, posebno ako su intenzivnije nego obično
• Bol koji ne reaguje na lekove koji se izdaju bez recepta
• Može biti praćen poremećajima vida ili mučninom

Promene vida

• Zamagljen ili dvostruki vid
• Iznenadni gubitak vida na jednom ili oba oka
• Teškoće sa fokusiranjem na predmete

Povremena utrnulost ili slabost

• Posebno na jednoj strani lica ili tela
• Može se javljati i nestajati, ali ukazuje na probleme sa protokom krvi u mozak

Teškoće sa govorom

• Problemi sa formiranjem potpunih rečenica
• Nerazgovetni ili usporeni govor
• Teškoće sa pronalaženjem reči (afazija)

Vrtoglavica ili problemi sa ravnotežom

• Osećaj ošamućenosti ili nestabilnosti
• Teškoće sa hodanjem po pravoj liniji
• Neobjašnjivi padovi, saplitanja ili udaranje u predmete

Problemi sa kratkoročnim pamćenjem

• Zaboravljanje uobičajenih reči ili zadataka
• Gubljenje na poznatim mestima
• Teškoće sa praćenjem jednostavnih razgovora

Promene u raspoloženju ili ponašanju

• Povećana razdražljivost, anksioznost ili depresija
• Emocionalna nestabilnost ili nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti

Neuobičajen umor

• Osećaj ekstremnog umora uprkos adekvatnom odmoru
• Nedostatak energije ili motivacije za osnovne zadatke

Da li postoje i koji su blagi mozdani udar simptomi? (Tihi moždani udar)

Da li znate da možete da doživite moždani udar, a da toga ne budete ni svesni ili da se toga uopšte ne sećate? Tada se pojavljuju blagi mozdani udar simptomi, a ovo stanje se neretko naziva tihi mozdani udar.

Kada se spomene moždani udar (šlog), često se pomisli na klasične simptome ovog stanja, poput nejasnog govora, utrnulosti ili gubitka pokreta lica ili tela.

Ali tihi moždani udari ne pokazuju takve simptome.

Zapravo, tada se mogu javiti ili blagi mozdani udar simptomi ili osoba uopšte ne mora pokazivati bilo kakve simptome šloga.

Kao i ishemijski moždani udari, tihi moždani udari se dešavaju kada se dovod krvi u deo mozga iznenada prekine, lišavajući mozak kiseonika i oštećujući moždane ćelije.

Faktori koji doprinose tihom moždanom udaru uključuju krvne ugruške, visok krvni pritisak, sužene arterije (ateroskleroza), visok holesterol, i dijabetes.

Ali tihi moždani udar je, po prirodi, teško prepoznati.

To je zato što tihi moždani udar remeti dovod krvi u deo mozga koji ne kontroliše bilo kakve vidljive funkcije, poput govora ili kretanja.

To znači da osoba možda nikada neće ni saznati da se moždani udar dogodio.

Tihi moždani udari su obično tzv. lakunarni moždani udari, što znači da se javljaju u manjim krvnim sudovima mozga.

Prema jednom istraživanju, oko 18% starijih osoba koje nisu imale simptomatski moždani udar imalo je tihi moždani udar.

Većina ljudi saznaje da su imali tihi moždani udar kada urade magnetnu rezonancu ili kompjutersku tomografiju zbog nekog drugog stanja, a lekari tokom pregleda primete oštećenje mozga u malim delovima mozga.

Blagi mozdani udar simptomi

Dakle, vidimo da tihi moždani udar najčešće ne izaziva bilo kakve simptome.

Štaviše, veoma često se simptomi tihog moždanog udara pogrešno tumače za prirodne znake starenja.

Ali, kada se pojave, blagi mozdani udar simptomi uključuju:

• Brze promene raspoloženja ili ličnosti
• Problemi sa kognitivnim veštinama ili sposobnostima
• Oslabljeno pamćenje
• Smanjena sposobnost razmišljanja
• Česti padovi
• Curenje urina (urinarna inkontinencija)
• Iznenadni gubitak ravnoteže
• Privremeni gubitak mišićnih pokreta

Jedini način da se potvrdi tihi moždani udar jeste dijagnostičko snimanje, uključujući magnetnu rezonancu (MR) ili CT skeniranje.

Ako imate CT skeniranje mozga ili MR, slika će pokazati bele mrlje ili lezije tamo gde su vaše moždane ćelije prestale da funkcionišu. Tako će lekari znati da ste imali tihi moždani udar.

Iako osoba može propustiti simptome tihog moždanog udara, to ne znači da ova vrsta šloga nije opasna.

Naprotiv.

Drugim rečima, samim tim što se dogodio tihi moždani udar ili to što su bili prisutni blagi mozdani udar simptomi, ne znači da je pričinjena šteta bezazlena.

Jedan od najzabrinjavajućih aspekata je činjenica da kada jednom doživite jedan tihi moždani udar, povećavaju se šanse da u budućnosti doživite još moždanih udara.

Procenjuje se da jedna od četiri osobe starije od 80 godina doživi jedan ili više tihih moždanih udara.

Kada neko doživi niz ili seriju tihih moždanih udara tokom vremena, to može dovesti do kognitivnih smetnji i neuroloških simptoma.

Zapravo, u istraživanju koje smo spomenuli navodi se da se rizik od ishemijskog moždanog udara udvostručuje ako osoba ima nekoliko tihih moždanih udara.

Tihi moždani udari generalno pogađaju samo mali deo mozga, ali šteta je kumulativna

Porodica i prijatelji mogu primetiti da osoba ima probleme sa rasuđivanjem, planiranjem, prosuđivanjem, pamćenjem, koncentracijom i drugim misaonim procesima.

Svi ovi problemi su uzrokovani prekinutim protokom krvi u delove mozga pogođene tihim moždanim udarom.

Ova vrsta oštećenja može dugoročno dovesti do vaskularne demencije, koja je poznata i kao multi-infartktna demencija.

Simptomi vaskularne demencije uključuju:

• Probleme sa pamćenjem
• Probleme sa emocionalnom regulacijom, poput smejanja ili plakanja u neprikladno vreme
• Promene u načinu hodanja
• Gubljenje na mestima koja bi trebalo da vam budu poznata
• Probleme sa donošenjem odluka
• Gubitak kontrole creva i bešike

Kada govorimo o očekivanom životnom veku ljudi koji su doživeli tihi moždani udar, jedna studija je otkrila da su ljudi sa tihim lakunarnim (tihim) moždanim udarima imali slične ishode kao ljudi sa simptomatskim (ishemijskim) moždanim udarima.

Nakon 5 godina od tihog ili ishemijskog moždanog udara, 89% ljudi sa tihim moždanim udarom je još uvek bilo živo u poređenju sa 86% ljudi sa simptomatskim (ishemijskim) moždanim udarom.

Koja je razlika između tihog moždanog udara i “mini” moždanog udara (tranzitornog ishemijskog napada – TIA, predmoždani udar)

Kao što smo ranije istakli, tranzitorni ishemijski napad (TIA) je takođe poznat kao “mini” moždani udar, iako je to samo kolokvijalni i ne baš najtačniji naziv za ovo stanje.

Neki ovo stanje nazivaju i predmoždanim udarom, kada se javljaju simptomi predmozdanog udara, koji su, zapravo, samo uvertira u (ishemijski ili hemoragijski) moždani udar.

TIA je privremeni poremećaj protoka krvi u delu mozga. Dok tihi moždani udari nemaju nikakve ili imaju blage simptome, TIA izazivaju simptome koji traju manje od 24 sata.

Simptomi predmozdanog udara uključuju:

• Probleme sa hodanjem
• Slepilo na jednom oku ili “posekotine” u vidnom polju
• Iznenadnu, jaku i oštru glavobolju
• Vrtoglavicu
• Konfuziju i zbunjenost

Privremena priroda TIA (predmoždani udar) znači da ne izaziva trajnu štetu.

Međutim, kod tihih moždanih udara, šteta je trajna. Efekti, odnosno posledice više tihih moždanih udara mogu se akumulirati i izazvati značajnu štetu.

I predmoždani udari i tihi moždani udari mogu povećati rizik od velikih moždanih udara (ishemijskih ili hemoragijskih) u budućnosti.

Ne postoji način da se poništi ili anulira trajna šteta nastala na ćelijama mozga usled nedostatka kiseonika.

Međutim, u nekim slučajevima, zdravi delovi mozga mogu preuzeti funkcije koje su ranije obavljala oštećena područja.

Na kraju, ako se tihi moždani udari nastave, sposobnost mozga da ih kompenzuje će se smanjiti.

Koji su simptomi predmozdanog udara? (Razumevanje “mini” moždanog udara)

Simptomi predmozdanog udara (“mini” moždanog udara ili tranzitornog ishemijskog napada – TIA) mogu se javiti u mnogo oblika i često se ignorišu.

Hodate ulicom i odjednom počne noga da vam kleca. Možda pomišljate da vas “opet boli to koleno”.

Ili osetite iznenadnu vrtoglavicu. Ili imate izgovor da vam je nizak šećer u krvi samo zato što niste pojeli nešto slatko ili zato što ste preskočili ručak.

Iako su ova objašnjenja sasvim verovatna, možda propuštate znake tranzitornog ishemijskog napada (TIA – Transient Ischemic Atack) ako prebrzo donosite zaključke.

TIA (ili “mini” moždani udar, ili predmozdani udar) je problem u krvnim sudovima mozga koji uzrokuje privremeno smanjenje protoka krvi u određenom delu mozga.

Da biste razumeli koji su simptomi predmozdanog udara, ključno je razumete svaki od pojedinačnih termina u nazivu ovog stanja.

„Tranzitorni“ se odnosi na činjenicu da su ove epizode ​​najčešće veoma kratke (privremene) i traju manje od sat vremena. Zapravo, kako smo već naveli, većina TIA simptoma prolazi u roku od nekoliko minuta.

Termin „ishemijski“ znači da simptomi nastaju usled opstrukcije u protoku krvi, a „napad“ se odnosi na izolovani događaj.

Bitno je shvatiti da je niz događaja koji dovodi do predmoždanog ili “mini” moždanog udara u osnovi isti kao i kod ishemijskog moždanog udara.

Osoba koja ima TIA je suštinski imala ishemiju, ali je „izbegla metak“ (uslovno i metaforički rečeno), jer nije bilo trajnog oštećenja mozga.

Ali, isti osnovni uzroci su i dalje prisutni i veoma je verovatno da će oni izazvati moždani udar u bliskoj budućnosti.

Dakle, naglasimo još jednom da se TIA moždani udari često neadekvatno nazivaju “mini” moždanim udarima, i oni su, zapravo, podjednako opasni baš i kao i pravi moždani udar.

Imati TIA često znači da biste mogli imati moždani udar u vrlo bliskoj budućnosti, zbog čega je adekvatniji izraz za ovo stanje predmoždani udar.

Bilo kako bilo, TIA je medicinska hitnost koja se ne sme ignorisati.

Još važnije, potražiti lekarsku pomoć u slučaju predmoždanog udara je šansa da se dobije optimalan tretman koji može sprečiti budući šlog.

Šta je predmoždani udar?

Tranzitorni ishemijski napad (predmoždani udar) izaziva privremene simptome, jer je smanjen protok krvi u određenim delovima mozga.

To znači da postoji privremeni (prolazni) nedostatak protoka krvi u deo mozga. Bez protoka krvi, moždane ćelije ne rade ispravno i počinju da umiru (ishemija).

Predmoždani udar je, zapravo, vrlo sličan moždanom udaru i kao takav je medicinska hitnost, ali su njegovi efekti privremeni.

Tranzitorni ishemijski napad se i naziva predmoždanim udarom jer je često znak upozorenja ili signal nadolazećeg verovatnog moždanog udara.

Simptomi predmozdanog udara su u najvećem broju slučajeva isti kao i simptomi mozdanog udara.

Razlika je u tome što što simptomi predmozdanog udara nestaju u roku od 24 sata (većina simptoma, štaviše, nestaje u roku od svega nekoliko minuta).

Zapamtite da je tranzitorni ishemijski napad (TIA), kao stručan naziv za predmoždani udar, medicinska hitnost baš kao i moždani udar.

To je zato što ne postoji način da se predvidi koliko će TIA trajati, i svaki minut je važan.

Obavezno treba potražiti hitnu medicinsku pomoć ako imate znake predmoždanog udara, uključujući probleme sa ravnotežom, promene vida, opuštanje ili utrnulost lica i ruku, kao i poteškoće i u govoru.

Ne čekajte da vidite da li će se simptomi predmozdanog udara povući i ne izbegavajte poziv ako se simptomi ublaže nakon nekoliko minuta odmora.

TIA može biti i u najvećem broju slučajeva jeste preteča (ishemijskog) moždanog udara.

Simptomi predmozdanog udara

Kao što smo istakli, simptomi predmozdanog udara su gotovo identični simptomima moždanog udara.

Kada je u pitanju zdravlje mozga, svaka sekunda je važna.

Prepoznavanje predmoždanog udara i traženje brze medicinske pomoći osobi bukvalno može spasiti život.

Zato, hajmo da pogledamo koji su to najbitniji znaci, odnosno simptomi predmozdanog udara koje nikako ne bi trebalo da ignorišete.

Iznenadna slabost ili utrnulost

Jedan od najčešćih simptoma TIA je iznenadna slabost ili utrnulost na jednoj strani tela (hemiplegija).

Možda ćete primetiti da vam je ruka teška, da vam je stisak slab ili da jednostavno ne možete da stanete na jednu nogu usled slabosti.

Ovo se može desiti u licu, ruci ili nozi i obično pogađa samo jednu stranu.

Problemi sa govorom ili razumevanjem govora

Još jedan ključni znak upozorenja je teškoća u komunikaciji (afazija).

Možda ćete se naći u situaciji da nejasno izgovarate reči, da govorite nepovezano ili da se mučite da pronađete prave reči (dizartrija).

U nekim slučajevima, ljudi sa predmoždanim udarom mogu čuti druge kako govore, ali ne mogu da shvate šta govore.

Ako se ovakvi problemi sa govorom pojave iznenada, to bi moglo da signal predmoždanog udara.

Iznenadne promene vida

Problemi poput zamagljenog ili dvostrukog vida ili privremenog slepila na jednom ili oba oka česti su simptomi predmozdanog udara (diplopija).

Neki ljudi to opisuju kao zavesu koja se spušta preko njihovog vidnog polja. Svaka iznenadna promena vida zahteva medicinsku procenu.

Gubitak ravnoteže ili koordinacije

Ako iznenada osetite vrtoglavicu, izgubite ravnotežu ili se spotaknete dok hodate (nespretnost, odnosno ataksija), uzrok može biti TIA.

Međutim, pošto vrtoglavica ima mnogo uzroka, važno je razmotriti da li se ovaj simptom pojavljuje zajedno sa drugim upozoravajućim znacima predmoždanog udara.

Iznenadna jaka glavobolja

Iako nije tako česta kao slabost ili problemi sa govorom, iznenadna, jaka glavobolja može biti simptom predmoždanog udara.

Ljudi ponekad ovakvu glavobolju opisuju kao najgoru glavobolju u svom životu.

Ukoliko se brzo javi sa simptomima poput gubitka vida ili konfuzije, ne treba čekati, već treba odmah pozvati hitnu pomoć.

Zbunjenost ili problemi sa jasnim razmišljanjem

Tranzitorni ishemijski napad može izazvati iznenadnu zbunjenost, poteškoće sa koncentracijom ili probleme sa razumevanjem šta se dešava oko osobe.

Članovi porodice mogu primetiti da osoba deluje kao da je „van sebe“ ili da nije u stanju da prati razgovor. Ova mentalna magla je značajan znak upozorenja.

Privremena paraliza ili opuštanje mišića lica

Opušten osmeh, teškoće sa podizanjem obrve ili nemogućnost pomeranja dela lica mogu biti simptomi predmozdanog udara.

Ovi simptomi mogu trajati samo nekoliko minuta, ali podsećaju na znake moždanog udara. Brzo prepoznavanje i lečenje su ključni.

Ako vi ili neko u vašoj blizini pokazuje bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite hitnu pomoć.

Iako simptomi TIA obično blede i nestaju u roku od nekoliko minuta, rizik se ne smanjuje.

Studije pokazuju da oko 6,4% ljudi koji dožive predmozdani udar na kraju doživi moždani ili srčani udar.

Ostali simptomi predmozdanog udara

• Iznenadni gubitak – delimičan ili potpun – jednog ili više čula (vid, sluh, miris, ukus i dodir)
• Vrtoglavica
• Mučnina i povraćanje
• Ukočenost vrata
• Emocionalna nestabilnost i promene ličnosti
• Zbunjenost ili uznemirenost
• Gubitak pamćenja (amnezija)
• Nesvestica

Simptomi mozdanog udara i njihov uticaj na organizam

Simptomi mozdanog udara utiču na ceo organizam, ali njihovi efekti variraju u zavisnosti od pogođenog dela mozga.

Još jedan faktor koji igra ulogu u tome kakve će posledice imati simptomi mozdanog udara je koliko vremena je prošlo od nastupanja ovih simptoma do trenutka kada se pružila medicinska pomoć.

Bilo kakvo odlaganje medicinske intervencije omogućava da više moždanih ćelija umre ili bude oštećeno.

Neki ljudi doživljavaju samo manje efekte nakon moždanog udara, kao što su umor ili poteškoće sa koordinacijom.

Drugima će možda biti potrebno da ponovo nauče osnovne funkcije, kao što su hodanje i gutanje, i biće im potrebna kontinuirana podrška.

Uticaj moždanog udara na vid

Otprilike jedna trećina ljudi koji dožive simptone moždanog udara ima problema sa vidom nakon toga. To može varirati – od zamućenja na jednom oku do potpunog slepila.

Iako se neke vizuelne funkcije mogu poboljšati nakon moždanog udara, potpuni oporavak je neuobičajen.

Sledeće vizuelne poteškoće takođe mogu biti uzrokovane moždanim udarom:

• Oštećena pokretljivost očiju
• Delimični gubitak vida
• Suve oči
• Nestabilan vid, treperenje očiju

Manje uobičajene vizuelne poteškoće uključuju:

• Agnoziju – stanje koje se odnosi na poteškoće u prepoznavanju poznatih lica ili predmeta.
• Vizuelno zanemarivanje koje podrazumeva to da je osoba nesvesna stvari na strani tela pogođenoj moždanim udarom.

Simptomi mozdanog udara i njihovi fizički efekti (Uticaj na fizičko zdravlje)

Nakon što se dese simptomi mozdanog udara, neki ljudi doživljavaju sledeće efekte:

• Teškoće sa gutanjem, što je poznato kao disfagija
• Nemogućnost podizanja prednjeg dela stopala, što se naziva spuštanje stopala (palo stopalo, pad stopala)
• Urinarna inkontinencija
• Bol
• Umor
• Paraliza
• Napadi
• Problemi sa spavanjem
• Loša kontrola mišića
• Mišićni grčevi

Pojedinac može imati različite navedene efekte ili samo jedan. Isto tako, oni mogu varirati po težini i mogu se vremenom poboljšati.

Slično tome, simptomi mozdanog udara često uzrokuju gubitak kontrole nad telesnim funkcijama tokom sâmog šloga.

Recimo, osoba može osetiti kako joj noge i ruku trnu i postaju slabe i “mlitave”. Isto tako, tokom moždanog udara, osobe mogu izgubiti kontrolu nad bešikom i prekomerno se preznojavati.

Neretko se dešava da osobe sa moždanim udarom gotovo uopšte ne mogu da govore dok stignu do vozila hitne pomoći.

Simtomi mozdanog udara i njihove posledice po mentalno zdravlje (Emocionalni uticaj)

Simptomi mozdanog udara mogu ostaviti osobu potresenom, zbunjenom i uplašenom.

Moždani udari su događaji koji menjaju život i mogu zahtevati od osobe da ponovo nauči osnovne (životne) funkcije ili aktivnosti.

Iskustvo svake osobe sa moždanim udarom je drugačije.

Ali, nakon moždanog udara, od izuzetne koristi je razgovarati o šlogu i njegovom emocionalnom uticaju sa prijateljima, pporodicom, terapeutom ili grupom za podršku.

U navedenom smislu, osoba koja je doživela moždani udar može iskusiti:

• Depresiju
• Hronični stres
• Osećaj ranjivosti
• Osećaj gubitka identiteta
• Anksioznost
• Osećaj da je teret sebi i drugima
• Frustraciju, bes i nezadovoljstvo sobom

Ključno je razgovarati sa stručnjakom ako ova osećanja počnu da postaju preplavljujuća ili opterećujuća.

Psiholog ili psihoterapeut može pomoći osobi da se nosi sa emocionalnim uticajem moždanog udara i da napravi promene kako bi smanjila stres.

Promene načina života i redovni lekarski pregledi kao put ka prevenciji moždanih udara

Reći da je 100% moguće sprečiti nastanak moždanog udara bila bi isuviše hrabra, ali i netačna izjava.

Simptomi mozdanog udara mogu nastupiti kod svakoga, ali postoje grupacije ljudi kod kojih je rizik od nastanka šloga veći.

• Ljudi stariji od 65 godina
• Ljudi koji redovno puše ili koriste druge oblike duvana ili nikotina (kao što je vejping)
• Ljudi koji koriste rekreativne psihoaktivne supstance, ali i lekove bez recepta

Postoje čak i određena zdravstvena stanja koja mogu povećati rizik od moždanog udara, uključujući poremećaj upotrebe alkohola, COVID-19, česte migrene, visok krvni pritisak (hipertenzija), povišeni holesterol (hiperlipidemija), kao i dijabetes tipa 2.

Najbolji način da se značajno smanji rizik od moždanog udara su promene načina života, kao i redovne lekarske kontrole i pregledi kardiologa.

Kada nastupe simptomi mozdanog udara, tada je hitna lekarska pomoć od vitalnog značaja, jer upravo ova pomoć može značiti liniju između života i smrti.

Ali, ako u vašoj porodici postoji medicinska porodična istorija moždanih udara ili ako ste doživeli tihi moždani udar ili predmoždani udar, ovo su i više nego jasni znaci da vam je neophodan detaljan kardiološki pregled.

Nemojte čekati da lečite posledice moždanog udara, već ih predupredite na vreme.

Detaljan kardiovaskularni pregled u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu obavlja profesionalne, temeljne i detaljne kardiološke preglede već više od jednu deceniju.

Preglede u prijatnom ambijentu naše ordinacije sprovode iskusni i priznati kardiolozi sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA) i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Koristimo najsavremenije dijagnostičke procedure i alate radi detaljne procene stanja vašeg kardiovaskularnog sistema i eventualne procene rizika od nastanka moždanog udara.

Kardiološki pregled u našoj ordinaciji je neinvanzivan, bezbedan, bezbolan, traje do 30 minuta i ne zahteva bilo kakvu posebnu pripremu pacijenta.

Redovni i pravovremeni kardiološki pregledi u našoj ordinaciji, uz zdrave životne navike, najsigurniji su način za smanjenje rizika od nastanka svih kardiovaskularnih smetnji – uključujući moždane udare.

Pored pregleda kardiologa i detaljnih laboratorijskih analiza krvi, svim našim pacijentima nudimo i specijalne popuste ako izaberete jedan od sledećih (kardioloških) paketa pregleda:

• Potpuni skrining zdravlja (67% popusta)
• Senior skrining paket (60% popusta)
• Post Covid sistematski pregled (61% popusta)
• Premium post covid sistematski pregled 60% popusta)
• Vaskularni dopler skrining (72% popusta)
• Kardiovaskularni skrining test (56% popusta)
• Sistematski kardiološki pregled (48% popusta)
• Veliki kardiološki pregled (50% popusta)

Kada su simptomi mozdanog udara u pitanju, svaki delić sekunde je važan.

Najmanje što možete učiniti za zdravlje svog mozga je da imate zdrave životne navike i da makar jednom godišnje odete na redovan lekarski pregled.

U tom smislu, mi vam u svakom trenutku stojimo na raspolaganju.

Zakažite preventivni pregled u ordinaciji “Dr Nestorov” već sada i ne čekajte da bude kasno.

Ljudi vole da kažu da je neznanje blagoslov, ali (pre)poznavanje zdravstvenih rizika i njihova pravovremena prevencija je definitivno najveći blagoslov za zdravlje.