Urinarna inkontinencija predstavlja nemogućnost kontrolisanja mokrenja ili zadržavanja mokraće.
U toku dana bubrezi stvaraju urin koji dolazi do mokraćne bešike. Kada se ona napuni mišići koji se nalaze uz početni deo mokraćne cevi (sfinkteri) se opuštaju i bešika se prazni.
Međutim, ukoliko ovi mišići oslabe voljna kontrola mokrenja se gubi. Odnosno bilo kakav iznenadni pritisak na bešiku dovodi do nekontrolisanog mokrenja, a u pojedinim slučajevima i do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće.
Problemi prilikom mokrenja, uključujući i inkontinenciju, su česti kod ljudi. Procenjuje se da od nje pati oko 50 odsto žena, dok je kod muškaraca registrovana u 30 odsto slučajeva. Nažalost, ovakva statistika prisutna je i u Srbiji.
Urinarna inkontinencija se deli u 4 grupe
Stres inkontinencija je najčešća vrsta. U pitanju je nekontrolisan gubitak mokraće tokom fizičkih aktivnosti, kijanja, smejanja, kašljanja. Menopauza je obično pokretač problema kod žena, dok se kod muškaraca javlja nakon operacije prostate. Gojaznost, upotreba pojedinih lekova i opstipacija, takođe, se svrstavaju u uzročnike.
Urgentna inkontencija predstavlja gubitak urina udružen sa jakim, iznenadnim, intenzivnim i nezadrživim nagonom za mokrenjem. Upozorenje na potrebu za mokrenjem traje samo nekoliko sekundi, te u tako kratkom periodu osoba ne može da stigne do toaleta. Najčešće se javlja kao posledica starenja. Mada je mogu izazvati i pojedine bolesti, kao što su upala mokraćnog mehura, prolaps uterusa, kamen u bešici, moždani udar, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, pa i depresija.
Funkcionalna urinarna inkontinencija je udružena sa urođenim ili fizičkim smetnjama. U većini slučajeva glavni pokretač je reumatoidni artritis, ali se javlja i kod drugih degerativnih bolesti.
Mešovita inkontinencija predstavlja kombinaciju prva dva tipa.
Kako se postavlja dijagnoza urinarne inkontinencije?
Urinarna inkontinencija se potvrđuje na osnovu anamneze, laboratorijske analize mokraće i urinokulture, vođenja liste mokrenja, kao i detaljnih specijalističkih pregleda. Tu spadaju ginekološki, urološki i neurološki pregled.
Značajnu dijagnostičku metodu kod ovog problema čini urodinamika. Njome se meri pritisak u mokraćnoj bešici i trbušnoj duplji i protok urina koji ovi pritisci stvaraju. Na taj način se dobijaju jasni podaci o funkcionisanju mokraćne bešike i sfiktera, a neretko i preporuka o načinu lečenja.
Da li je urinarna inkontinencija izlečiva?
Urinarna inkontinencija se leči otklanjanjem uzroka. Ipak je neophodna i promena životne rutine. Pre svega, izbegavanje prekomernog konzumiranje kafe, cigareta i alkohola, redovna fizička aktivnost i kontrolisani unos tečnosti. Osim svakodnenih navika, potrebno je i jačanje dna male karlice specijalnim vežbama ili magnetnom stimulacijom, a kod pojedinih pacijenata se koriste i estrogene kreme i medikamentozna terapija (antiholinergici).
U težim slučajevima vrši se hirurško lečenje. Ono podrazumeva postavljanje sintetskih mrežica (mesh) ispod mokraćne cevi kako bi se ojačale oslabljene strukture. Uspešnost izlečenja kod ove metode je veća od 90 odsto.
Urinarna inkontinencija često izaziva osećaj stida, pa ljudi izbegavaju da potraže stručnu pomoć. Nemojte da zaboravite da ona utiče na kvalitet života, zato na vreme zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.