Kolonoskopija pregled je minimalno invazivna dijagnostička procedura kod koje se ispituje stanje debelog creva pomoću tankog i fleksibilnog uređaja koji se zove kolonoskop.
Kolonoskopski pregled debelog creva je izuzetno važan, zato što se na ovaj način mogu identifikovati problemi kao što su kolorektalni rak, polipi i ulceri (čirevi).
Smatra se da je kolonoskopija pregled jedna od najčešćih dijagnostičkih procedura – na svetskom nivou.
Šta je kolonoskopija pregled?
Kolonoskopija pregled predstavlja optičko ispitivanje debelog creva koje uključuje kolon (kao najduži deo debelog creva), rektum i anus.
Ako vam vaš izabrani lekar preporuči da uradite kolonoskopiju, budite bez brige. Možda imate u utisak da je u pitanju strašna i bolna procedura, ali u stvarnosti to nije.
U suštini, kolonoskopski pregled je vrsta endoskopije.
To znači da se u ovoj dijagnostičkoj proceduri koristi endoskopski aparat koji se naziva kolonoskop. U pitanju je tanka i fleksibilna cev, debljine prsta, sa osvetljenjem i malom video-kamerom na kraju koja se stavlja unutar debelog creva.
Kolonoskop se ubacuje u čmar (zadnji deo debelog creva) i on prolazi kroz anus i rektum u debelo crevo.
Usput, on emituje slike unutrašnjosti debelog creva na ekranu.
Tokom kolonoskopije, lekar proverava da li ima abnormalnosti ili znakova oboljenja unutar debelog creva, posebno u kolonu.
Kolon, kao najveći deo debelog creva, pomaže u formiranju najnižeg dela gastrointestinalnog trakta.
Kroz kolon se unosi hrana, apsorbuju hranljvie materije i izbacuje nepotrebni materijal. Kolon je pričvršćen za anus preko rektuma. Anus je otvor u zadnjem delu digestvnog trakta, gde se izmet izbacuje.
Tokom kolonoskopije, mogu se uzeti i komadići tkiva (biopsija), koji se dalje prosleđuju na patohistološki nalaz. To se čini kako bi mogla da se postavi tačna dijagnoza, ako su uočene određene abnormalnosti.
Isto tako, za vreme kolonoskopije, lekar može ukloniti određena abnormalna tkiva (polipi).
Kada se radi i zašto je potreban kolonoskopija pregled?
Kolonoskopija pregled može biti preventivna, dijagnostička ili terapijska procedura – i često je sve ovo.
Naime, vaš izabrani lekar vam može preporučiti da uradite kolonoskopski pregled za rutinski skrining raka debelog creva. To se, inače, preporučuje ako imate, statistički posmatrano, veći rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma.
S obzirom na to da postoji rizik da bilo ko može imati rak debelog creva u bilo kom trenutku, bez simptoma ili znakova upozorenja, skrining i je najbolji način da budete uvek korak ispred.
Tokom skrininga, kao što smo rekli, gastroenterolog može takođe ukloniti sumnjiva tkiva radi daljih ispitivanja i prevencije.
Osim toga, pregled kolonoskopija se može obaviti i kao skrining za druge probleme.
Kolonoskopski pregled može pomoći lekaru da:
- Istraži moguće uzroke bolova u stomaku;
- Istraži uzoke neobjašnjivih promena u navikama creva;
- Proceni i utvrdi uzroke rektalnog krvarenja, hronične dijareje, hronične konstipacije ili inkontinencije (nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva), kao i drugih gastroinstestinalnih problema;
- Pronađe razlog za neobjašnjiv gubitak težine;
- Otkrije i ukloni polipe (polipektomija);
- Otkrije rane znake kolorektalnog kancera (raka debelog creva);
Ako ste ranije imali polipe, lekar može preporučiti naknadni kolonoskopija pregled, kako bi se potražili i uklonili svi dodatni polipi.
Ovo se radi kako bi se smanjio rizik od raka debelog creva.
Procenjuje se da se 90 odsto polipa ili tumora može otkriti putem kolonoskopskih skrininga.
Ponekad se pregled kolonoskopija može uraditi u svrhe lečenja, kao što je postavljanje stenta ili uklanjanje objekata u kolonu, zaustavljanje krvarenja, kao i tretiranje tkiva laserskom terapijom.
Osim toga, kolonoskopija pregled može pomoći u postavljanju dijagnoze za sledeća stanja ili oboljenja:
- Hronični kolitis, kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.
- Intestinalna ishemija (stanje koje se odlikuje zastojem ili potpunim prestankom dotoka krvi u creva) i ishemijski kolitis.
- Divertikuloza i divertikulitis.
- Čirevi i perforacije.
- Opstrukcije debelog creva (intestinalna opstrukcija – bolest koja nastaje kada hrana ili tečnost ne mogu da prođu kroz tanko ili debelo crevo).
- Kolorektalni polipi i kolorektalni karcinom.
Pregled kolonoskopija i skrining raka debeog creva
Većina ljudi će imati prvi pregled kolonoskopija za rutinski skrining raka debelog creva.
Statistički, rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma raste sa godinama.
Zato se svima koji su navršili 45 godina preporučuje da rade redovne skrininge za kolorektalni karcinom.
Vrlo je verovatno da nemate razloga da sumnjate da se nalazite u opasnosti od raka debelog creva.
Međutim, kada statistički rizik raste, najbolje je proveriti stanje kolona i uraditi preventivni kolonoskopija pregled.
Kolorektalni karcinom često ne izaziva nikakve simptome – sve dok nije previše uznapredovao da bi se efikasno lečio.
U sledećim slučajevima je neophodno i preporučljivo uraditi skrining raka debelog creva:
- Ljudima koji su navršili 45 godina i starijima koji nikada nisu uradili kolonoskopski pregled (lekar može preporučiti kolonoskopiju na svakih 10 godina);
- Ljudima kojima je uklonjen komadić tkiva tokom poslednje kolonoskopije;
- Osobama koje imaju porodičnu istorju raka debelog creva;
- Osobama koje imaju naslednu bolest koja povećava rizik od kolorektalnog karcinoma, kao što je porodična adenomatozna polipoza (PAP) ili Linčov (ili Linčev) sindrom.
Ljudi koji će možda morati da urade kolonoskopiju na svakih 1 do 5 godina uključuju:
- Pacijente kojima su polipi uklonjeni tokom prethodne kolonoskopije
- Osobe sa prethodnom istorijom raka debelog creva
- Osobe sa porodičnom istorijom raka debelog creva
- Osobe sa inflamatornom bolešću creva (IBD)
Kako se pripremiti za kolonoskopija pregled?
Priprema za kolonoskopiju je jedan od najvažnijih aspekata za uspešno sprovođenje ove procedure.
Vaš izabrani lekar će vam dati detaljna uputstva koja treba da pratite u danima koji prethode vašem terminu za obavljanje kolonoskopije.
Svrha pripreme je da debelo crevo na dan pregleda bude što je moguće čistije i bistrije. U suprotnom, gastroenterolog možda neće biti u stanju da vidi, deektuje ili otkrije ono što bi trebalo. Tada može doći do odlaganja kolonoskopskog pregleda.
Priprema za kolonoskopski pregled počinje nekoliko dana pre zakazanog termina pregleda.
Naime, 3 do 5 dana pre pregleda ne treba da jedete hranu koja sadrži semenke, vlakna ili koja može izazvati osećaj nadutosti. Između ostalog, to su paprike, susam, bundevino seme, laneno seme, čia seme, pasulj, boranija, sočivo, leblebije, mleko i mlečni proizvodi, lisnato-zeleno povrće, lubenica…
Takođe, neophodno je prestanete sa uzimanjem suplemenata gvožđa, kao i pojedinih lekova za dijabetes.
Dan pre pregleda vaša ishrana će biti tečna i bistra dijeta (voda, bistra supa, čaj, voćni sok bez pulpe). Nemojte da pijete bilo kakve tečnosti ili sokove koje sadrže veštačke boje, zato što mogu izazvati diskoloraciju kolona.
Obavezno se uzima laksativno sredstvo (prašak koji se rastvara u većoj količini vode), kako bi se debelo crevo temeljno pročistilo.
Budite spremni na to da dan pre zakazanog pregleda više sati provedete u kupatilu, radi pražnjenja creva.
S obzirom na to da ne smete jesti čvrstu hranu, ako se javi veliki osećaj gladi, prekomerno znojenje, pa i drhtavica, možete popiti vodu u kojoj je rastvoren šećer ili med.
I na dan pregleda se ponavlja proces uzimanja laksativnog rastvora.
Kako se radi kolonoskopski pregled?
Kolonoskopski pregled se izvodi tako što pacijent leži na boku na specijalizovanom stolu za pregled. Lekar (gastroenterolog) može da vam postavi kolena blizu grudi dok se nalazite u ovakvom bočno-ležećem položaju.
Zatim će lekar lagano ubaciti kolonoskop, prethodno namazan specijalnom mašću, u anus kroz rektum i u debelo crevo.
Kako bi se kolonoskop usmerio ka gornjim partijama debelog creva, lekar može ubaciti određenu količinu vazduha u debelo crevo. Samim tim, on će imati i bolji pregled stanja kolona.
Pre ubacivanja kolonoskopa, gastroenterolog će pregledati anus i rektum – digitorektalni pregled.
Kada se kolonoskop nađe u debelom crevu, lekar će kamerom, koja se nalazi na kraju ovog uređaja, posmatrati sluzokožu creva.
Slika velike rezolucije sa ove kamere se prenosi na ekran, odnosno monitor gde se mogu videti i najmanji detalji sluznice creva.
Po potrebi, tokom kolonoskopija pregled može uključiti uklanjanje polipa ili uzimanje uzorka tkiva sluzokože creva (biopsija), koje se dalje šalje na ispitivanje.
Celokupna procedura u proseku traje od 15 do 40 minuta. Trajanje pregleda zavisi i od toga da li će se izvršiti biopsija ili polipektomija, kao i od toga da li kolonoskop nailazi na neke prepreke prilikom prolaska kroz kolon.
Polipi na debelom crevu su prilično uobičajena pojava. Pojavljuju se u oko 30 odsto svih kolonoskopskih pregleda i uglavnom su benigni. Ako ih lekar uoči, standardna procedura je da ih ukloni.
Nakon završetka kolonoskopije, potrebno je da pacijent bude pod nadzorom lekara neko vreme.
Da li se kolonoskopija pregled vrši pod anestezijom ili bez anestezije?
Kolonoskopija pregled je minimalno invazivna procedura koja kod pacijenta može izazvati osećaj neprijatnosti ili nelagodnosti.
S jedne strane, pregled kolonoskopija se može sprovesti u kratkoj generalnoj (opštoj anesteziji).
S druge strane, kolonoskopski pregled se može izvesti i u lokalnoj anesteziji. U ovom slučaju, pacijent neće osećati bol, ali i dalje može imati osećaj nelagode i neprijatnosti.
Štaviše, pacijent prilikom lokalne anestezije neće osećati bol čak i ako lekar uklanja polip ili vrši biopsiju. Moguće je da pacijent oseti blagi bol ili pritisak kako se kolonoskop postavlja više u gornje partije kolona.
Ako se kolonoskopija pregled radi pod opštom ili lokalnom anestezijom, onda će pacijenta pre uvođenja u anesteziju pregledati anesteziolog.
To je procedura koja je neophodna da bi se prevenirale sve potencijalne komplikacije, ako kod pacijenta postoje neka druga zdravstvena stanja.
Isto tako, ovaj pregled se može obaviti i bez ikakve anestezije, ali pacijent tada može imati izražen osećaj neprijatnosti.
Zato se danas sve češće kolonoskopski pregled izvodi pod opštom anestezijom koja se daje intravenozno. Tada pacijent tokom procedure spava.
Šta se dešava nakon kolonoskopskog pregleda?
Važno je da na ovaj pregled pacijent ne dođe sam, već u pratnji. Prvih sat vremena nakon buđenja iz opšte anestezije, pacijent ostaje pod nadzorom lekara koji prati vitalne znake i pazi da se ne dogode bilo kakve komplikacije.
Zbog opšte anestezije, savet je da nakon kolonoskopije ne upravljate motornim vozilom, da se ne izlažete fizičkom naporu i da odmarate do sledećeg dana.
Sasvim je normalna pojava da sat-dva nakon ovog pregleda imate gasove, nadimanje, mučninu ili blage bolove koji se regulišu brlo brzo sami od sebe.
Dva do tri sata nakon procedure, možete piti blage čajeve ili imati neki veoma lagani obrok.
Ako je lekar uklonio komad tkiva sa sluzokože creva, možda ćete imati blago rektalno krvarenje nekoliko dana nakon kolonoskopije.
Kolonoskopija pregled je u suštini rutinska dijagnostička procedura. To znači da je verovatnoća od bilo kakvih komplikacija veoma mala.
Ali, ako nakon pregleda imate povišenu telesnu temperaturu, bolove u predelu stomaka ili obilno krvarenje iz rektuma, neophodno je da se javite lekaru.
Sve u svemu, pacijent nakon kolonoskopskog pregleda treba da odmori nekoliko sati do jedan dan, nakon čega može polako da se vraća redovnim aktivnostima.
Kolonoskopija i gastroskopija – U čemu je razlika?
Lekar često može, pored kolonoskopije, predložiti da pacijent uradi još jednu sličnu i veoma često korišćenu proceduru – gastroskopija. I kolonoskopija i gastroskkopija spadaju u domen endoskopskih pregleda gastrointestinalnog trakta.
Ali, između ove dve procedure postoje značajne razlike.
Kolonoskopija i gastroskopija su dve medicinske procedure koje uključuju pregled gastrointestinalnog (GI) trakta, i igraju ključnu ulogu u dijagnostici i lečenju različitih digestivnih poremećaja.
Gastroskopija se drugačije naziva ezofago-gastro-duodenoskopija (ili gornja endoskopija), i ona se fokusira na gornje partije GI trakta.
To su jednjak, želudac i prvi deo tankog creva (dvanaestopalačno crevo).
Dok se kolonoskopija pregled, videli smo, fokusira na donje partije GI trakta (anus, rektum i kolon).
U obe procedure koristi se uređaj koji se zove endoskop – dugačka, fleksibilna cev sa kamerom i izvorom svetlosti na vrhu.
U kolonoskopiji, endoskop (kolonoskop) se stavlja u anus, pa kroz rektum u kolon. Kod gastroskopije, endoskop se pacijentu stavlja kroz usta i grlo (jednjak).
Za razliku od kolonoskopije, gastroskopski pregled se prvenstveno koristi za dijagnostikovanje i lečenje stanja koja utiču na gornji GI trakt.
Između ostalog, to uključuje:
- Procenu simptoma, kao što su gorušica, refluks kiseline, otežano ili bolno gutanje, mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku.
- Identifikovanje uzroka gastrointestinalnog krvarenja, čireva ili upale, kao i kod anemije neobjašnjenog porekla, gubitka apetita i težine.
- Uzimanje komada tkiva (biopsija, što je sličnost sa kolonoskopijom) da bi se potvrdila ili isključila stanja poput gastritisa ili Baretovog jednjaka.
- Uklanjanje polipa ili lečenje krvarenja tokom postupka.
Gastroskopija se takođe radi kao deo testiranja na celijakiju.
Ponekad se gastroskopija radi za lečenje određenih stanja, kao što su:
- Lečenje čira na želucu koji krvari;
- Širenje suženog jednjaka
- Uklanjanje progutanog predmeta – stranog tela (recimo, ako dete proguta nešto što treba da se izvadi iz stomaka).
Poput kolonoskopije, gastroskopija je minimalno invazivan pregled, može pacijentu izazvati osećaj neprijatnosti ili nelagode.
S tim u vezi, i kolonoskopija i gastroskopija se mogu raditi u lokalnog anesteziji ili kratkotarajnoj opštoj anesteziji.
Dakle, ključna razlika između gastroskopije i kolonoskopije je u delu GI trakta koji se pregleda.
Više o samoj proceduri gastroskopije možete saznati OVDE.
Kolonoskopija pregled – Da li postoje i koji su mogući rizici ove procedure?
Kolonoskopija pregled je rutinska procedura, što znači da uglavnom ne postoje štetni efekti ili rizici. U velikoj većini slučajeva, koristi od otkrivanja problema i početka lečenja daleko su veće od rizika od komplikacija kolonoskopskog pregleda.
Međutim, to ne znači da rizici uopšte ne postoje.
Neke retke komplikacije kolonoskopije uključuju:
- Krvarenje sa mesta biopsije ili uklanjanja polipa, ako je urađena biopsija, odnosno polipektomija;
- Negativna reakcija na korišćeni sedativ;
- Infektivna reakcija;
- Perforacija u zidu rektuma ili debelom crevu, zbog povrede instrumentom.
Postoji i procedura koja se zove virtuelna kolonoskopija, koja koristi CT skeniranje ili magnetnu rezonancu za snimanje slika debelog creva.
Ako je to opcija, možete izbeći neke od komplikacija povezanih sa tradicionalnom kolonoskopijom, iako je i dalje potrebna prethodna priprema.
Međutim, i ova procedura ima svojih nedostataka.
Na primer, ona ima nešto manju senzitivnost u pogledu otkrivanja veoma malih polipa, u poređenju sa tradicionalnom kolonoskopijom.
Pregled kolonoskopija – Koji su i kada se mogu očekivati rezultati?
Kada je u pitanju pregled kolonoskopija, većinu rezultata ćete znati odmah,
Lekar gastroenterolog će moći da vam kaže šta je otkrio, koje je procedure izvršio i koliko je pregled bio uspešan.
Ako je tokom kolonoskopije bio uklonjen komad tkiva (biopsija), rezultati sa patohistološkog nalaza se mogu sačekati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Uklanjanje tkiva i laboratorijsko ispitivanje NE ZNAČI uvek da gastroenterolog sumnja na rak.
To može biti samo mera predostrožnosti ili može da se traži nešto drugo, kao što je mikroskopski kolitis.
Evo nekih rezultata koje možete dobiti nakon kolonoskopije.
1) Normalni nalazi ili negativni rezultati. To znači da nisu otkrivene abnormalnosti. Ako imate prosečan rizik od raka debelog creva, vaš lekar će verovatno predložiti sledeći skrining za 10 godina.
2) Polipi debelog creva. To znači da postoji rast tkiva u sluznici debelog creva. Oni mogu biti benigni (nekancerozni) ili neoplastični (kancerogeni ili prekancerozni).
Manji polipi se često mogu ukloniti tokom procedure, iako veći mogu zahtevati hiruršku intervenciju.
Istorija polipa može zahtevati češće kolonoskopske preglede.
3) Drugi potencijalni rezultati kao što su:
- Divertikularna bolest (stanje u kojem na debelom crevu nastaju proširenja crevne sluzokože – divertikulumi), hemoroidi (otečene vene oko anusa ili u rektumu), zapaljenje ili fistule (abnormalni otvori u vašem digestivnom traktu).
- Nekontrolisano gastrointestinalno krvarenje.
- Upala (kolitis) uzrokovana infekcijom, ishemijom ili autoimunom bolešću.
- Hronična oštećenja tkiva, kao što su ožiljci.
- Opstrukcija ili suženje creva (stenoza).
Lekar gastroenterolog će razgovarati o vašim rezultatima sa vama i šta oni znače.
Kolonoskopija Beograd u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov”
Ako vam je potrebna stručna i profesionalna kolonoskopija Beograd, lekarska ordinacija “Dr Nestorov” je pravo mesto za vas.
U našoj specijalističkoj internističkoj ordinaciji kolonoskopske preglede radi iskusan i tim vrhunskih stručnjaka – lekara specijalista – sa najvišim akademskim i profesionalnim zvanjima i dostignućima.
Savremeni medicinski aparati za kolonoskopski pregled čine ovu proceduru maksimalno bezbednom i minimalno invanzivnom.
U dogovoru i po saglasnosti pacijenta, kolonoskopija pregled možemo uraditi sa anestezijom (opšta ili lokalna), kao i bez anestezije.
Ukoliko vas zanima kolonoskopija cena (kolonoskopija sa anestezijom cena i bez), možete više o tome saznati OVDE.
Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” svim pacijentima obezbeđuje prijatan ambijent i maksimalnu medicinsku brigu pre, tokom i nakon kolonoskopije.
Nudimo vam kompletan pregled gastroenterologa koji, pored kolonoskopije, obuhvata gastroskopiju i ultrazvuk abdomena.
Ukoliko zakažete kolonoskopija pregled online u našoj ordinaciji, dobijate i popust za obavljanje ove procedure.
Tu smo da izađemo u susret vašim problemima, da ih rešimo i zajednički investiramo u vaše zdravlje.