Bol u dojkama - Kada se treba zabrinuti? || Dr Nestorov

Bol u dojkama kod zena je, zapravo, veoma čest. Najveći broj žena iskusi neki oblik bola u dojkama – ostar bol u dojkama, jak bol u dojkama, tup bol u dojkama, bol u dojkama na dodir i slično – u nekom periodu svog života.

U najvećem broju slučajeva, ova vrsta bola je posledica hormonalnih promena, uzimanja određenih lekova ili infekcije. Obično bol u dojci nije znak nečeg ozbiljnijeg, poput raka dojke.

Ako vaš bol u dojkama traje duže od dve nedelje ili ukoliko je praćen simptomima kao što su kvržica unutar dojke, iscedak iz dojke ili promene u teksturi kože na dojkama, neophodno je da potražite pomoć lekara.

Svakako, to ne znači da bol u dojkama bilo koje vrste i stepena intenziteta treba ignorisati i zanemariti.

Uvek se preporučuje, radi otklanjanja svake sumnje, da se uradi ultrazvuk dojki.

Šta znači bol u dojkama?

Bol u dojkama kod zena se drugačije (medicinski) naziva mastalgija ili mastodinija. Ovo stanje je vrlo često i javlja se kod gotovo svake žene.

Ovaj bol po stepenu i intenzitetu može varirati. Naime, to može biti ostar bol u dojkama, jak bol u dojkama, bol u dojci na dodir, tup bol u dojkama, pulsirajući ili probadajući bol u dojkama i slično.

Činjenica je da česti ili ponavljajući bolovi u dojkama mogu otežati obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti i da nimalo nisu prijatni.

Takođe, ukoliko bol u jednoj ili obe dojke uopšte ne prestaje, to može ukazivati na postojanje osnovnog oboljenja koje zahteva medicinski tretman i lečenje.

Stvari poput hormonalnih promena (zbog lekova ili menstruacije), nošenja neudobnog grudnjaka, inflamacije (upale) ili infekcije mogu izazvati mastalgiju.

Većina slučajeva bolova u dojkama nije posledica raka dojke.

Kakav sve može biti bol u dojkama?

Procenjuje se da bol u dojkama pogađa oko 70% žena u nekom trenutku života.

Neretko je to bol u dojkama sa strane ili bol u jednoj dojci na dodir, ali i bol u dojkama u menopauzi.

Poznata i kao mastodinija, mastalgija podstiče mnoge žene da potraže lekarsku pomoć zbog straha da je ovaj bol simptom raka dojke.

Uprkos svojoj učestalosti, mastalgija je retko kada povezana za rakom dojke.

Statistički podaci ukazuju na to da je svega 2% do 7% svih bolova u dojkama kod žena povezano sa rakom dojke.

Mastalgija je obično tup bol u dojkama, dok neke žene doživljavaju jak bol u dojkama ili ostar bol u dojkama.

S druge strane, pojedine žene opisuju mastalgiju kao osećaj težine, stezanja, nelagodnosti, pa čak i peckanja i probadanja.

Neretko je prisutan i bol u dojci na dodir, što znači da mastalgija može biti prisutna i u samo jednoj, a ne uvek u obema dojkama.

Kada žene osećaju bol u jednoj dojci na dodir, u najvećem broju slučajeva je taj bol prisutan u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojke (bol u dojkama sa strane).

Bol u dojkama u menopauzi i perimenopauzi je vrlo čest. Ali, isto tako žene mogu imati bolove u dojkama i u postmenopauzi (iako ređe).

Kao što smo istakli, mastalgija može varirati od blagog do tupog i jakog bola. Mastalgija može biti povremena ili konstantna tokom dana i može ometati kvalitet života žene.

Koje su vrste (tipovi) bola u dojkama?

Na osnovu senzacije ili osećaja bola u dojkama, povezanih faktora i lokacije bola, mastalgija se klasifikuje u 3 kategorije: ciklični, neciklični i ekstramamarni bol.

Ciklična mastalgija (Bol u dojkama pred menstruaciju)

Cikličnu mastalgiju, najčešći tip, doživljava u proseku oko dve trećine žena koje uopšte iskuse bilo kakvu vrstu bola u dojkama.

Ova vrsta bola u dojkama se najčešće poklapa sa mentrualnim ciklusom žene (bol u dojkama pred menstruaciju) i javlja se između 20. i 50. godine života.

To može biti bol u jednoj dojci na dodir (ili bez dodira) ili u obe dojke.

Dakle, ciklična mastalgija je najčešće povezan sa fiziološkim hormonalnim promenama tokom menstrualnog ciklusa.

Ove hormonalne promene su poptuno prirodne i normalne tokom menstrualnog ciklusa kod žena reproduktivne dobi, što može dovesti do cikličnog bola u dojkama.

Ovaj bol se javlja oko nedelju dana pre menstruacije (bol u dojkama pred menstruaciju). Pritom, simptomi se intenziviraju tokom lutealne faze (druga polovina ciklusa koja počinje odmah nakon ovulacije) i smanjuju sa menstruacijom.

Tačnije, ciklična mastalgija prirodno nestaje kada dobijete menstruaciju, ali se vraća pre sledećeg menstrualnog ciklusa.

Faktori poput hormonske terapije (kao što su kontraceptivne pilule ili hormonska supstituciona terapija) i unosa kofeina mogu pogoršati simptome, iako njihov uticaj ostaje neubedljiv.

Ciklična mastalgija takođe može biti povezana sa različitim nivoima hormona zbog fizioloških stanja koja nisu povezana sa menstruacijom. Između ostalog, to uključuje trudnoću, laktaciju, perimenopauzu i postmenopauzalnu hormonsku terapiju.

Nepredvidiva, povremena povećanja estrogena tokom perimenopauze ili povećana zapremina i vaskularnost tkiva dojke tokom trudnoće i laktacije mogu izazvati bol i osećaj punoće u dojkama.

Ciklična mastalgija je predvidljiv obrazac.

Ova vrsta bola u dojkama obično nestaje nakon menopauze jer više žena nema menstruaciju.

Dugotrajan i hronični ciklični bol koji se negativno odražava na kvalitet života žene zahteva pregled lekara kako bi se uradilo odgovarajuće snimanje i skrining i, u skladu sa tim, odredila dalja terapija.

Neciklični bol u dojkama

Neciklična mastalgija, koji čini jednu trećinu slučajeva svih bolova u dojkama, nije povezan sa menstruacijom ili menstrualnim ciklusom.

Ovaj bol često je uzrokovan faktorima kao što su velike dojke, ciste, trudnoća, povreda, prethodna operacija dojke ili inflamatorna stanja poput mastitisa i apscesa.

Takođe se neciklična mastalgija može javiti zbog benignog (nekancerogenog) oboljenja dojke.

Međutim, treba istaći da je utvrđeno da je neciklična mastalgija uzrokovana malignitetom (rak dojke) u čak 4,6% slučajeva.

Neciklični bol u dojkama je češći kod žena starijih od 40 godina i može se nastaviti nakon menopauze (bol u dojkama menopauza).

Takođe se neciklična mastalgija veoma često javlja u perimenopauzi.

Neciklični bol u dojkama ne prati predvidljiv obrazac. Može se pojaviti iznenada i isto tako nestati.

Može biti privremen, ali i hroničan i konstantan. Kod otprilike polovine žena sa necikličnim bolom u dojkama ovaj bol se spontano rešava sam od sebe.

Bol u jednoj dojci na dodir (ili bez dodira) u određenom području dojke je glavna karakteristika necikličnog bola u dojkama.

Isto tako, bol u dojkama sa strane – tačnije, bol u jednoj dojci sa strane – često označava necikličnu mastalgiju.

Uzroci neciklične mastalgije povezane sa lezijama dojke ili zida grudnog koša uključuju:

Cistične ili čvrste mase u dojci;
Istezanje Kuperovih ligamenata velikim, visećim dojkama;
Duktalna ektazija koja izaziva upalu, povišenu telesnu temperaturu i bol usled dilatacije kanala nastale ulaskom lipidnog materijala kroz zid kanala;
Mastitis ili apsces dojke;
Malignitet (rak) dojke;
Operacija, povreda ili trauma dojke;
Tromboflebitis potkožnih vena dojke i zida grudnog koša kao kod Mondorove bolesti.

Dok ciklična mastalgija često spontano nestaje, ali se može ponovo javiti, neciklični bol u dojkama je otporniji na lečenje. Ali, i ova vrsta bola u dojkama vremenom nestaje.

Ekstramamarni bol u dojkama kod zena

U pitanju je mastalgija čiji je uzrok, odnosno izvor van dojke.

Između ostalog, to uključuje mišićno-skeletne probleme poput kostohondritisa, cervikalnog artritisa ili sistemskih stanja, uključujući bolesti žučne kese, pleuritis ili srčane poremećaje.

Dakle, ekstramamarna mastalgija je takođe neciklična vrsta bolova u dojkama.

Ali, ova vrsta mastalgije se odnosi na bol u dojkama koji potiče sa lokacije van dojke, npr. iz srca, pluća, grudnog koša ili jednjaka.

Ekstramamarna mastalgi se oseća prvenstveno unutar tkiva dojke, ali je, u stvari, u pitanju refleksni bol drugog porekla.

Na primer, refleksni bol koji potiče iz grudnog koša (kostohondritis), gastroezofagealna refluksna bolest, kardiovaskularna oboljenja, infekcija herpes zosterom ili bolest žučne kese i želuca mogu dati lažni utisak bola u dojkama.

Pored toga, povrede mišićno-skeletnog porekla mogu dovesti do bola u grudnom košu povezanog sa povredom grudnog mišića usled ponavljajućih aktivnosti, ožiljaka od prethodne biopsije, interkostalne neuralgije i Ticeovog sindroma.

Takođe, spinalni i paraspinalni poremećaji mogu doprineti ekstramamarnoj mastalgiji.

Upotreba određenih lekova je takođe povezana sa ekstramamarnim bolom u dojkama, što uključuje oralne kontraceptivne pilule, hormonalne terapije estrogenom i progesteronom, određene antidepresive poput SSRI antidepresiva i antihistaminike.

Jedna studija je čak pokazala da je mastalgija povezana sa psihosomatskim poremećajima.

Tačnije, žene sa depresijom i anksioznošću mogu pokazati povećanu učestalost bolova u dojkama.

Ekstramamarni bol zahteva tačnu identifikaciju njegovog uzroka za efikasno dalje lečenje.

Procena bola u dojkama i dalji tretman

Bitno je istaći da dijagnostička procena mastalgije počinje detaljnom anamnezom kako bi se razumela priroda bola, povezani simptomi i doprinoseći faktori poput upotrebe lekova ili porodične istorije bolesti dojki.

Klinički pregled bilo kog vrsta bola u dojki se fokusira na identifikovanje indikacija za dalju dijagnostičku evaluaciju.

Lečenje obično uključuje određene mere, poput edukacije pacijenta radi ublažavanja anksioznosti, pravilno prilagođavanje grudnjaka radi smanjenja bolova u dojkama i usvajanje zdrave ishrane,

Lokalni nesteroidini antiinflamatorni lekovi, kao što je diklofenak, preporučuju se kao terapija prve linije.

Hormonske terapije, uključujući tamoksifen i bromokriptin, mogu se razmotriti u teškim slučajevima bolova u dojkama, ali oni nose značajne neželjene efekte.

Prirodni lekovi, poput ulja noćurka i suplementacije vitaminom E, dosta se često koriste, ali naučni dokazi o njihovoj efikasnosti nisu dovoljno jaki.

Postepeni pristup lečenju, počevši od neinvazivnih metoda do specijalističke nege za teške ili uporne simptome bolova u dojkama, obezbeđuje efikasno lečenje mastalgije.

Jedino se na ovaj način smanjuju nepotrebne intervencije na dojkama i patnja pacijenta.

Koliko je bol u dojkama kod zena čest i koga najčešće pogađa?

Kao što smo već istakli, bol u dojkama kod zena je prilično često stanje.

Otprilike 70% žena će u nekom trenutku svog života doživeti neku vrsta bola u dojkama (bol u dojkama sa strane, tup bol u dojkama, bol u dojkama na dodir, bol u jednoj dojci na dodir, svrab i bol u dojci, i slično).

Od svih žena koje imaju bolove u dojkama, oko 30% njih se javlja lekaru radi procene mastalgije i utvrđivanja uzroka bola u dojkama.

S druge strane, oko 20% od ukupnog broja pacijentkinja koje se jave lekaru zbog bola u dojkama ima teške simptome (ostar bol u dojkama, jak bol u dojkama…).

Ciklična mastalgija je najčešća kod žena između 20. i 30. godine života.

Učestalost se smanjuje sa većim brojem godinama i ranom trudnoćom. Ređe se javlja ciklična mastalgija kod žena u postmenopauzi.

Neciklična mastalgija ima veću prevalenciju kod žena starosti između 30 i 40 godina.

Mnoge pacijentkinje sa bolom u dojkama prijavljuju negativan uticaj mastalgije na kvalitet njihovog života.

Oko 40% žena prijavljuje da mastalgija ometa njihove seksualne aktivnosti, dok kod 30% žena ovaj bol negativno utiče na fizičke aktivnosti.

Svetska prevalencija bola u dojkama varira u zavisnosti od populacije koja se proučava. Isto tako, učestalost bola u dojkama varira u zavisnosti od geografskog regiona, kao i etničke pripadnosti.

Recimo, kod žena u Ujedinjenom Kraljevstvu prijavljeno je oko 60% učestalosti bola u dojkama, dok je kod žena azijskog porekla utvrđeno da imaju prevalenciju bola u dojkama od 5%, pokazuju istraživanja.

Veća je verovatnoća da ćete imati bolove u dojkama u sledećim slučajevima:

Žene sa velikim i visećim dojkama. Osobe sa velikim dojkama takođe imaju tendenciju da imaju bolove u ramenima, vratu i leđima.
Žene koje su imale operaciju dojke i imaju ožiljke od nje.
Žene koje uzimaju lekove koji utiču na hormone. To može uključivati kontraceptivne pilule, lekove za neplodnost, hormonsku terapiju i druge.
Prekomerna konzumacija kofeina. Istraživanja ukazuju na vezu između bolova u grudima i konzumiranja puno kofeinskih napitaka.

Koji su simptomi bolova u dojkama?

Simptomi bolova u dojkama će se razlikovati u zavisnosti od toga da li je u pitanju ciklična ili neciklična mastalgija.

Tokom cikličnog bola u dojkama, dojke će verovatno biti:

Osetljive na dodir ili bolne na dodir (bol u dojkama na dodir, a ponekad se javlja i samo bol u jednoj dojci na dodir)
Otečene
Teške

Intenzitet bola može biti različit za svakoga, a kod nekih se može proširiti na pazuh i ramena.

Kod cikličnog bola u dojkama, obično su obe dojke su zahvaćene u gornjem i spoljašnjem delu, a ponekad, kao što smo rekli, blizu pazuha (bol u dojkama sa strane).

Simptomi necikličnog bola u dojkama su malo drugačiji.

Mogu uključivati:

Bol u jednom određenom delu samo jedne dojke (često to može biti bol u dojci na dodir)
Ostar bol u dojkama
Osećaj pečenja ili probadanja u tom jednom delu.

Kakav je bol u dojkama izazvan rakom dojke?

Rak dojke ne uzrokuje u svim slučajevima bol. Ali, ako imate bol u dojci usled karcinoma, onda dojke mogu biti bolne ili pulsirajuće u jednom određenom delu.

Češće, rak dojke izaziva promenu teksture vaše kože.

Može se pojaviti udubljenje (kao kora pomorandže) ili svrab i osećaj toplote (svrab i bol u dojci).

Takođe možete imati promene na bradavicama poput iscedka iz bradavica ili inverzije bradavica (bradavice se okreću ka unutra).

Koja vrsta bola u dojkama je alarmantna?

Mastalgija koja traje duže od dve nedelje ili bol koji je nepredvidiv može biti signal da je vreme da se zbog toga obratite lekaru.

Takođe treba da pozovete svog lekara ako imate bol u dojkama u menopauzi.

Da li je normalno imati bol u jednoj dojci?

Apsolutno da.

Mastalgija može uticati na jednu ili obe dojke.

Hormonalne promene, povezane sa cikličnim bolom u dojci, imaju tendenciju da utiču na obe dojke, iako to nije uvek slučaj.

Slično tome, infekcija ili osnovna bolest mogu izazvati bol u dojci na dodir, ali i bez dodira. Radi izbegavanja svake sumnje i stresa, najbolje je otići kod lekara radi utvrđivanja tačne dijagnoze.

Šta uzrokuje bol u dojkama?

Ciklična mastalgija je najčešće izazvana hormonalnim promenama usled menstrualnog ciklusa. Dakle, suštinski je to bol u dojkama pred menstruaciju.

S druge strane, kod necikličnog bola u dojkama, uzroci mogu biti raznoliki i oni uključuju:

Uzimanje kontraceptivnih pilula
Trudnoću
Infekcije poput mastitisa
Upalu (inflamaciju, odnosno zapaljenski proces u dojkama)
Hormonsku terapiju
Uzimanje diuretika
Prethodnu radioterapiju
Antidepresive poput SSRI (selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina)
Ciste na dojkama
Fibroadenome (nekancerozne kvržice)
Kostohondritis (upala hrskavice u grudnoj kosti)
Istegnute međurebarne mišiće, polomljeno rebro ili povredu grudnog koša
Hirurške ožiljke
Traumu ili povredu, koja može uzrokovati otok, modricu, osećaj toplote, crvenilo ili čak i izbočinu
Nošenje neudobnog grudnjaka
Rak dojke, koji može uzrokovati crvenilo, diskoloraciju, osećaj težine ili nadutosti u dojci
Komplikacije nastale usled grudnih implantanata

Postoje i određene aktivnosti koje mogu izazvati neciklični bol u dojkama kod zena, uključujući:

Pušenje
Konzumiranje kofeina
Stres, depresiju i anksioznost
Dojenje, koje uzrokuje bolne bradavice, osećaj peckanja tokom puštanja majčinog mleka
Konzumiranje hrane bogate nezdravim mastima

Neki bolovi u dojkama su tzv. referentni ili preneseni bolovi (ekstramamarna mastalgija).

Drugim rečima, žena može osećati bol u dojkama, a da je pravi uzrok tog bola lociran drugde u predelu grudnog koša.

Postoje slojevi mišića i tkiva oko srca i pluća koji se mogu upaliti, uzrokujući mastalgiju.

Zato je veoma lako je pomisliti da je ovaj bol izvorno u dojkama, kada u suštini on potiče iz zida grudnog koša.

U mnogim slučajevima, ne postoji jasan osnovni uzrok bola u dojkama.

Da li je bol u dojkama kod zena znak raka dojke?

Obično ne.

Osobe sa rakom dojke će verovatno razviti kvržice u predelu dojki koje mogu biti prilično bolne. Ipak, većina uzroka bola u dojkama nije posledica kancerogenih kvržica ili tumora.

Ako ste zabrinuti zbog bola u dojkama (posebno ako ste u riziku od raka dojke), trebalo bi da zakažete posetu svom lekaru radi temeljnog i detaljnog pregleda dojki.

Šta znači svrab i bol u dojci?

Svrab i bol u dojci obično su uzrokovani bezopasnim, privremenim stanjima poput suve kože, alergijskih reakcija na proizvode, ekcema, hormonalnih promena ili trenja od odeće.

Međutim, ako svrab i bol u dojci potraju, to može ukazivati na:

Mastitis (bakterijska upala dojke praćena intenzivnim bolom, otokom, iscrpljenošću, otvrdlinom u dubljim slojevima, inflamacijom, povišenom telesnom temperaturom i crvenilom)
Gljivičnu infekciju
Retko na inflamatorni rak dojke ili Padžetovu bolest.

Dakle, svrab i bol u dojci obično su izazvani iritacijama kože, poput alergije na sapune, deterdžente, losione ili novu tkaninu (kontaktni dermatitis).

Suva koža ili ekcem koji se mogu javiti oko bradavica ili između dojki takođe mogu uzrokovati svrab i bol u dojci.

Hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze isto tako mogu izazvati osetljivost i svrab dojki.

Osip ispod dojke od vlage i trenja kože, kao i pomenuti mastitis, takođe su faktori koji mogu uzrokovati svrab i bol u dojci.

Neophodno je da potražite medicinsku pomoć ako imate:

Uporan, intenzivan svrab koji ne nestaje.
Novu kvržicu, otok ili brzu promenu veličine dojke.
Promene na koži poput crvenila, udubljenja ili teksture poput kore pomorandže.
Promene na bradavicama (inverzija, ljuskava ili krastasta koža) ili iscedak iz bradavice.
Povišenu telesnu temperaturu, bol i/ili osećaj topline u dojci.

Da li stres i anksioznost mogu izazvati bol u dojkama kod zena?

Ovo je sasvim izvesno.

Zapravo, kao što smo već naveli, postoji nekoliko studija koje pokazuju vezu između bola u dojkama i anksioznosti.

Uvek je najbolje konsultovati se sa svojim lekarom o načinima upravljanja stresom i anksioznošću.

Zašto osećate mastalgiju tokom trudnoće?

Tokom trudnoće, vaše telo počinje da proizvodi više hormona nego što je to normalno, posebno estrogena.

Ovo direktno utiče na vaše dojke, često čineći obe bolnim i osetljivim.

Najčešće je to bol u dojkama na dodir.

Bol u dojkama menopauza

Bol u dojkama u menopauzi je relativno često stanje uzrokovano promenljivim nivoima estrogena i progesterona tokom perimenopauze.

Često se bol u dojkama menopauza manifestuje kao osetljivost, bol ili ukočenost koja obično nestaje nakon menopauze.

Iako vrlo retko predstavlja znak raka, uporni bol u dojkama u menopauzi, nove kvržice na dojci ili iscedak iz bradavica su signal za hitan odlazak kod lekara.

U perimenopauzi, nepravilne promene nivoa hormona mogu dovesti do osetljivosti, otečenosti ili bola u tkivu dojki.

Kada se tkivo žlezde u dojci zamenjuje masnim tkivom, dojke mogu postati osetljivije, uzrokujući bol u dojkama menopauza.

U ovom periodu života žene se mogu javiti i ciste na dojkama.

To su praktično nekancerozne (benigne) kesice ispunjene tečnošću koje mogu izazvati bol u dojkama u menopauzi.

Supstituciona hormonska terapija ponekad takođe može izazvati ili pogoršati bol u dojkama u menopauzi.

Bol u dojkama ovulacija

Bol u dojkama u ovulaciji je čest, normalan oblik ciklične mastalgije uzrokovan porastom nivoa estrogena i progesterona, što čini tkivo dojki osetljivim, otečenim ili teškim.

Naime, bol u dojkama ovulacija se obično javlja 12–14 dana pre menstruacije i prolazi sam od sebe.

Neke od mogućnosti mogućnosti ublažavanja ovog bola uključuju nošenje potpornih grudnjaka, stavljanje toplih/hladnih obloga i smanjenje unosa kofeina ili soli.

Evo nekih vitalnih činjenica kada je u pitanju bol u dojkama u ovulaciji.

Primarni pokretač ili uzrok ovog bola su hormonske fluktuacije. Estrogen dostiže vrhunac neposredno pre oslobađanja jajne ćelije, a progesteron raste ubrzo nakon toga, što može izazvati osetljivost tkiva.
Tup bol u dojkama je tipična senzacija u ovom slučaju, ali isto tako se može javiti jak bol u dojkama. Slično tome, ovaj bol može zahvatiti jednu ili obe dojke, a može se širiti i u predeo pazuha.
Iako često počinje pri ovulaciji, ponekad bol u dojkama ovulacija može trajati do početka menstruacije.
Važno je razlikovati bol u dojkama u ovulaciji od necikličnog bola koji je konstantan i nije povezan sa menstrualnim ciklusom ili trudnoćom, a koji bi se manifestovao odloženom menstruacijom.

Iako je bol u dojkama ovulacija obično benignog karaktera, trebalo bi da se konsultujete sa lekarom ako je bol jak, uporan ili praćen sledećim simptomima:

Nova ili čvrsta kvržica u dojci ili pazuhu.
Iscedak iz bradavice.
Promene na koži dojke (npr. crvenilo, udubljenje).
Bol koji ne nestaje nakon menstruacije

Dijagnoza bolova u dojkama

Pre pregleda dojki, lekar će vas pitati o vašim simptomima, koliko dugo ih imate i o jačini i učestalosti vašeg bola.

Tokom pregleda, lekar će pregledati vaše dojke u potrazi za eventualnim i potencijalnim kvržicama.

Možda će vas zamoliti da se nagnete napred tokom pregleda kako bi procenili da li bol zaista dolazi iz vaše dojke ili iz unutrašnjosti grudnog koša.

Lekar može zatražiti mamografiju ili ultrazvučni pregled dojki. Ali, da li vam je potreban bilo koji od ovih skrining testova, to zavisi od nekoliko različitih faktora, uključujući:

Vaš specifičan tip bola.
Nalaze pregleda dojki.
Vaše godine.
Vreme koje je proteklo od vašeg poslednjeg snimanja dojki.

Kod pacijentkinja sa cikličnom ili difuznom necikličnom mastalgijom i bez abnormalnih nalaza na kliničkom pregledu dojki (npr. masa u dojci, promene na koži, iscedak iz bradavice) ili faktora visokog rizika, nije potrebna dalja dijagnoza.

Međutim, navedene abnormalnosti na kliničkom pregledu dojki treba proceniti kao primarnu kliničku patologiju, čak i ako je mastalgijabila početni simptom.

Takođe, bilo koja ekstramamarna mastalgija treba da se proceni na osnovu osnovnog uzroka bola u dojkama.

Skrining testovi za mastalgiju

Najčešći dijagnostički modaliteti za snimanje tkiva dojke su mamografija, ultrazvuk i magnetna rezonanca.

Međutim, za procenu i dijagnozu sâme mastalgije, magnetna rezonanca nije potrebna.

Praksa je pokazala da je ultrazvuk dojki najbolji oblik dijagnostičkog pregleda za sve žene u slučajevima bola u dojkama, posebno kod trudnica i dojilja.

Za žene starije od 40 godina. Kao početni metod snimanja preporučuje se dijagnostička mamografija ili ultrazvuk za dalju karakterizaciju bilo kakvih lezija. Ultrazvuk dojki se takođe preporučuje ako mamografija nije u stanju da vizualizuje palpabilnu masu, jer se oko 40% benignih palpabilnih masa vidi samo na ultrazvuku.
Žene mlađe od 30 godina. Ultrazvučni pregled dojki je najpoželjniji početni metod kod žena ove starosne dobi zbog gušćeg tkiva dojke i manje incidence raka u ovoj grupi.
Žene između 30 i 39 godina. Ultrazvuk dojki, digitalna tomosinteza dojke i mamografija mogu se razmotriti za početno snimanje. Međutim, dijagnostička mamografija je poželjnija kod pacijentkinja sa visokim rizikom ili onih sa sumnjivim nalazima na pregledu dojki, jer mamografija olakšava kliničku procenu obima bolesti kod žena starijih od 30 godina.

U retkim slučajevima pacijentkinja sa mastalgijom i nalazima sumnjivim na rak dojke, biće potrebna biopsija tkiva dojke.

Ova invanzivna procedura nosi rizik za pacijentkinju i stoga bi trebalo da se sprovodi samo kada postoji ozbiljna sumnja na malignitet.

Lečenje i tretman kod bola u dojkama

U zavisnosti od rezultata kliničke procene i svih sprovedenih dijagnostičkih pregleda, pacijentkinje bez ikakve identifikovane patologije obično se mogu lečiti uz pomoć generalnih (opštih) mera podrške.

Čak 85% žena sa mastalgijom će imati značajno ublažavanje bola u dojkama nakon ovih mera ili nakon isključenja dijagnoze raka dojke.

U proseku, bol u dojkama prolazi sam od sebe spontano u roku od 3 meseca kod 20% do 30% usled smanjenja anksioznosti.

Međutim, kod pojedinih žena će, pored ovih generalnih mera, biti potrebna i farmakološka terapija (lekovi).

Generalne mere podrške (Konzervativna terapija)

Nakon isključivanja osnovnog maligniteta dojke ili drugih značajnih i ozbiljnih uzroka bola u dojkama, pacijentkinje sa upornom blagom do umerenom mastalgijom mogu se lečiti konzervativnim intervencijama.

Konzervativnu terapiju za ublažavanje bola u dojkama treba isprobati pre prelaska na farmakološki tretman, odnosno lekove.

Dobro-pristajući grudnjak

Povećanje fizičke potpore dojke pomoću potporne odeće, kao što dobro-pristajući i udoban grudnjak, mogu značajno smanjiti bol u dojkama kod zena.

Pokazalo se da približno 70% žena nosi pogrešnu veličinu grudnjaka i potporne odreće za grudi.

Žene sa velikim grudima ili koje su fizički aktivne mogu imati velike koristi od meke, potporne odeće koja smanjuje istezanje Kuperovog ligamenta, a studije pokazuju smanjenje bola kod čak 85% ovih pacijentkinja.

Terapija relaksacije

Otkriveno je da upotreba terapije relaksacije može pomoći pacijentkinjama da ublaže visok nivo anksioznosti i depresije povezane sa mastalgijom.

Jedna nedavna studija sugeriše da joga i meditacija mogu imati određene koristi kod pacijentkinja sa cikličnom mastalgijom.

Vežbanje

Povećana fizička aktivnost uz nošenje sportskog grudnjaka koji pruža potporu može smanjiti bol u dojkama, posebno kod gojaznih žena.

Isto tako, uključivanje rutine vežbanja može ublažiti mastalgiju kao rezultat oslobađanja endorfina.

Promene u ishrani

Izbegavanje hrane i pića povezanih sa povećanim bolom u dojkama, uključujući metilksantine koji se nalaze u kafi, čokoladi, čaju i nekim bezalkoholnim pićima, kao i previše zasićenih masnih kiselina, može pomoći u ublažavanju bola u dojkama.

Dodaci ishrani (Suplementi)

Dodaci ishrani, poput vitamina E i D, kao i ulje noćurka (jagorčevine), mogu imati koristi kod nekih žena sa bolom u dojkama.

Recimo, ulje noćurka sadrži gama-linolensku kiselinu, prekursor prostaglandina E1.

Vitamin E, kao antioksidans, takođe igra vitalnu ulogu u ublažavanju bolova u dojkama. Upotreba vitamina E (200 IU) dva puta dnevno sa uljem noćurka tokom 3 meseca pokazala je progresivno smanjenje bola u dojkama kod žena u premenopauzi sa cikličnim bolom u dojkama u nekim studijama.

Međutim, ako se ne primeti poboljšanje nakon 4 do 6 meseci, sa ovom terapijom se treba prestati.

Ove terapije generalno nemaju neželjene efekte, a neki lekari preporučuju njihovu upotrebu ako ublažavaju bol pacijentkinjama.

Farmakološka terapija (Lekovi)

Kod pacijentkinja koje imaju jak bol u dojkama, ostar bol u dojkama ili sa mastalgijom koja ne reaguje na pomenutu konzervativnu terapiju, mogu se razmotriti sledeći farmakološki tretmani.

Analgetici

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, acetaminofen (paracetamol), ibuprofen i diklofenak u obliku flastera ili gela su efikasni kod čak 80% žena sa mastalgijom, uz minimalne neželjene efekte.

Pritom, ovde govorimo o topikalnoj ili lokalnoj primeni ovih lekova u vidu gelova ili flastera, a ne o oralnoj upotrebi, kako bi se izbegli neželjeni gastrointestinalni efekti.

Tamoksifen

Od lekova koji se izdaju na recept, tamoksifen, selektivni modulator receptora estrogena, smatra se najefikasnijim za lečenje mastalgije.

Ovaj lek pokazuje koristi kod čak 96% žena sa cikličnim bolom u dojkama i 56% žena sa necikličnim bolom u dojkama.

Ipak, neželjeni efekti ovog leka, između ostalog, uključuju duboku vensku trombozu, rak endometrijuma, valunge vrućine, mučninu, kataraktu, bol u zglobovima, grčeve u nogama i povećanje telesne težine.

Zato se tamoksifen ne sme koristiti duže od 6 meseci.

Preporučene efikasne doze za upotrebu su 10 do 20 mg dnevno.

Danazol

Danazol je lek odobren od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) za lečenje mastalgije, ali je on kontraindikovan u trudnoći, laktaciji i tromboembolijskoj bolesti.

Preporučena doza je 200 mg dnevno, koja se uzima tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa, sa smanjenjem na 100 mg dnevno nakon poboljšanja simptoma.

Ovaj režim doziranja pomaže u optimizaciji efikasnosti leka i smanjuje neželjene efekte, kao što su menstrualne nepravilnosti, povećanje telesne težine, talasi vrućine i produbljivanje glasa, što često dovodi do toga da pacijenti prekinu lečenje.

Danazol je takođe poželjniji u odnosu na bromokriptin koji je, iako efikasan u smanjenju bola u dojkama, manje efikasan od danazola i ima teže neželjene efekte.

Goserelin

Ovaj lek, koji se koristi za supresiju jajnika, može se razmotriti u ekstremnim slučajevima.

Ali, generalno posmatrano, ovaj lek je rezervisan za refraktornu mastalgiju (dugotrajan, intenzivan bol u dojkama) koja ne reaguje na bilo koji drugi tretman i ograničen je na 6 meseci lečenja.

Neželjeni efekti uključuju talase vrućine, smanjen libido i razdražljivost.

Generalno, neciklični bol u dojkama kod zena slabije reaguje na lečenje nego ciklična mastalgija.

Međutim, oko 50% necikličnih slučajeva će se spontano rešiti, bez lečenja.

Dok ciklična mastalgija pouzdanije reaguje na lečenje, do 60% slučajeva cikličnog bola u dojkama može se ponovo javiti nakon prekida terapije.

Koliko traje bol u dojkama?

Pre menopauze, verovatno ćete iskusiti ciklični bol u dojkama tokom svakog menstrualnog ciklusa.

Iako je mastalgija relativno konstantan problem, intenzitet bola zavisi od toga kako odlučite da ga lečite — specifičnim lekovima za ublažavanje bolova (farmakološka terapija) i određenim promenama načina života (konzervativna terapija).

Necikličnu mastalgiju možete lečiti i lekovima i promenama načina života.

Međutim, kod ove vrste bola, vaš lekar može preporučiti medikamente ili terapiju specifičnu za osnovni uzrok vašeg bola.

Određeni uzroci bola u dojkama, poput hormonalnih promena ili kontraceptivnih pilula, mogu biti normalni.

Ali to ne znači da morate da živite sa bolom ili da ne potražite lekarsku pomoć. Na primer, promena kontraceptivnih pilula može vam doneti olakšanje.

Iako povremeni bol u dojkama može biti normalan, on takođe može biti znak problema.

Uvek je najbolje otići kod lekara na detaljan ultrazvučni pregled dojki. Lekar može da isključi sve ozbiljne uzroke i pomogne vam da pronađete rešenje za vaš bol.

Dakle, ako se pitate koliko traje bol u dojkama, to zavisi od osnovnog patološkog stanja ili psihološkog uzroka.

Recimo, mastalgija bez identifikovane osnovne patologije, odnosno osnovnog stanja, pokazaće visoke stope spontane remisije u periodu od 3 meseca do 3 godine.

Tačnije, ovo je vreme koje je u proseku potrebno da se povuče i nestane bol u dojkama kod zena.

Ali, na to koliko dugo će trajati bol u dojkama utiče i uzrast žene u kojoj su epizode bola počele, kao i uzrok mastalgije.

Kao što smo istakli, neciklična mastalgija, iako pokazuje slabiji odgovor na lečenje, rezultiraće spontanim rešavanjem kod čak 50% žena.

Deo ovog rešavanja može se pripisati hormonski posredovanom događaju, kao što su trudnoća ili menopauza.

Kod žena sa cikličnim bolom u dojkama, oko 60% pacijentkinja će pokazati ponavljajuće epizode bola, pri čemu se neke javljaju sa rekurentnim simptomima 2 godine nakon terapije.

Međutim, kod 20% do 30% žena sa cikličnim bolom u dojkama doći će do spontanog rešavanja i nestanka bola u roku od 3 meseca.

Da li postoje i koje su komplikacije usled bola u dojkama?

Moguće komplikacije bola u dojkama mogu varirati u zavisnosti od toga šta uzrokuje mastalgiju.

Ako je uzrok necikličan, komplikacije mogu uključivati:

Teškoće sa spavanjem
Probleme sa seksualnom intimnošću.
Nemogućnost učešća u vežbanju ili fizičkim aktivnostima sa velikim intenzitetom.

Ali neke vrste bola u dojkama nastaju zbog bolesti ili infekcije. Nelečenje ovih stanja može izazvati ozbiljnije komplikacije.

Retko, rak može izazvati mastalgiju

Iz tog razloga, ako osećate bol u dojkama duže od dve nedelje ili imate simptome poput kvržice, udubljenja na koži i promena na bradavicama, obratite se lekaru.

Osim toga, u većini slučajeva, komplikacije koje se javljaju kod pacijenata sa mastalgijom povezane su sa lečenjem ovog stanja.

Neželjeni efekti, uključujući mučninu, nadimanje, glavobolju, suvoću vagine, talase vrućine, grčeve u nogama, povećanje telesne težine i menstrualne nepravilnosti, najčešće su povezani sa farmakološkim modalitetima lečenja (npr. danazolom i tamoksifenom).

Stoga, lekari treba da utvrde da li pacijent ima istoriju takvih simptoma ili kontraindikacije za lečenje pre nego što započnu sa ovim terapijama.

Ultrazvuk dojki – Otklonite svaku sumnju, stres i anksioznost

Razumljivo je i sasvim prirodno da bol u dojkama bilo koje vrste i intenziteta može izazvati napetost i strah od najgoreg kod vas.

Ali, ne morate i ne treba da živite u sumnji.

Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” obavlja temeljne, pouzdane, bezbolne i potpuno bezbende ultrazvučne preglede dojki.

Naime, ultrazvuk dojki je jedan od najefikasnijih dijagnostičkih testova koji može utvrditi uzrok bola u dojkama i otkloniti sve ostale.

Naš tim vrsnih i priznatih stručnjaka stalno zaposlenih u eminentnim kliničkim centrima u Srbiji obavio je više hiljada ultrazvučnih pregleda dojki u našoj ordinaciji.

Posedujemo ultrazvučnu dijagnističku opremu najnovije generacije i stojimo vam u celosti na raspolaganju za sva vaša pitanja, dileme i nedoumice.

Dostupni smo za sve što vas zanima u vezi sa bolom u dojkama i ultrazvukom dojki, kao i tumačenjem nalaza i rezultata.

Nakon temeljnog, bezbolnog i bezbednog ultrazvuka dojki, dobijamo precizne i pouzdane rezultate.

U zavisnosti od nalaza i dijagnoze, pacijenta o daljim tretmanima. U najvećem broju slučajeva to su konzervativni tretmani koji uključuju promene načina života.

Pored toga, svim našim pacijentkinjama omogućavamo i specijalne popuste na ultrazvuk dojki ako odaberete neki od sledećih medicinskih paketa pregleda:

I ne samo to, u našoj ordinaciji obavljamo i najmoderniji 3D ultrazvuk dojki bez bilo kakvog štetnog zračenja.

Stoga, ako imate bilo koju vrstu bola u dojkama, naš najtopliji savet je da ne čekate ni sekund i da ovo stanje ne ignorišete.

Iako je u najvećem broju slučajeva benigno i bezopasno, znanje o pravom uzroku bola u dojkama i njegovom efikasnom rešavanju zaista je blagoslov.

Zakažite ultrazvuk dojki u lekarskoj ordinaciji “Dr Nestorov” već sada.

Kada je bol u dojkama alarmantan?