• Vojvode Vlahovića br.2 | Beograd
  • Radno vreme: Radnim danima 9-16h | Subota 9-14h | Nedelja ZATVORENO

100% Profesionalni

Etičnost i odgovornost

Stručno osoblje

Naš tim vrhinskih lekara

Savetovalište

Zadovoljni pacijenti

Tag Archives: skrining zdravlja

Ultrazvuk bubrega

Ultrazvuk bubrega

Ultrazvuk bubrega predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu pomoću koje se dobijaju podaci o stanju bubrega, o njihovoj veličini, obliku i položaju.

Bubrezi su parni organi u obliku pasulja. Smešteni su u donjem delu leđa, sa obe strane kičmenog stuba. Kao centralni deo urinarnog sistema imaju višestruku funkciju. Pre svega, uklanjaju višak vode i toksične materije iz organizma. Takođe, učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i očuvanju jačine kostiju, što znači da utiču ne samo na urinarni sistem, već na funkcionisanje čitavog organizma.

Imajući u vidu koliko važnu ulogu imaju, privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva zašto je neophodna redovna ultrazvučna dijagnostika bubrega.

Kada se radi ultrazvuk bubrega?

Kako su bubrezi od vitalnog značaja, njihovim otkazivanjem usled bolesti ugroženo je celokupno zdravlje. Nažalost, ovo nije redak slučaj.

Gotovo svaka osoba je makar jednom osetila bol u predelu bubrega, dok su svaki peti muškarac i svaka četvrta žena podložni bolestima bubrega. Problem dodatno komplikuje činjenica da skoro polovina njih nije svesna da im bubrezi ne rade punim kapacitetom. Ovo je posebno karakteristično za  ranu fazu bolesti, pa se one otkrivaju znatno kasnije, kada je lečenje kompleksnije.

Urološki pregled sa ultrazvukom

Stručnjaci zato savetuju da ultrazvuk bubrega treba uraditi već sa pojavom prvih naznaka koje mogu da ukažu da postoji neki problem urinarnog trakta. Bol u predelu bubrega, otežano mokrenje, učestalo i bolno mokrenje, prekid mlaza tokom mokrenja, tanak mlaz pri mokrenju samo su neki od simptoma.

Svakako, godišnja sistematska kompletna sonografija uključuje i ultrazvuk bubrega kao preventivnu meru ne samo u očuvanju zdravlja, već i u ranom otkrivanju ozbiljnih bolesti koje ne pokazuju nikakve simptome.

Ultrazvuk bubrega u dijagnostifikovanju upalnih procesa

Upala bubrega (pijelonefritis) najčešće je posledica nelečene ili dugo lečene infekcije mokraćnih kanala koja se proširila na gornji deo urinarnog trakta. U 90 odsto slučajeva izaziva je Ešerihija koli. Mada se kao uzročnici navode i bakterije iz porodica stafilokoka i streptokoka.

Osim bakterija, upalu bubrega mogu da izazovu oštećenja bubrega usled dijabetesa i refluks tj. vraćanje mokraće, tako da urin ide u oba smera umesto u jednom. Zatim, pneumonija, upala krvnih sudova, pa i upala grla svrstavaju se u potencijalne faktore.

Upala bubrega se prepoznaje po karakterističnim bolovima u slabinama i leđima. Prate ih problemi prilikom mokrenja, drhtavica, bolovi u zglobovima i kostima, temperatura. Vremenom se javlja malaksalost, gubitak apetita, mučnina, dijareja, ali i crvenilo kože, glavobolja, vrtoglavice.

Upalu bubrega ne treba olako shvatiti. Ona može da pređe u hronično stanje, koje dovodi do opasne komplikacije – bubrežne insuficijencije. U pitanju je teško otkazivanja rada bubrega, neretko sa smrtnim ishodom, što je još jedan razlog da obavite na vreme kontrolni ultrazvuk kako bi se otkrile promene koje vode ka upali bubrega.

Primena ultrazvuka u cilju otkrivanja kamena u bubregu

Kamen u bubregu (nefrolitijaza) je jedna od čestih bolesti urinarnog trakta. Statistički podaci pokazuju da od nje pati oko 12 odsto muškaraca i 7 odsto žena u svetu.

Ultrazvuk bubrega

Gustina mokraće je ključna za formiranje kamena, jer stvara povoljnu podlogu za taloženje materija. Obično je problem nastao nedovoljnim unosom vode, neadekvatnom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Nasledni faktori, anomalije mokraćnog sistema, pa i pojedini lekovi i prekomerno unošenje vitamina D, ponekad, dovode do razvoja kamena u bubregu.

Oštar bol koji nastaje u leđima, a ograničen je na predeo gde se nalazi bubreg ili na donji deo trbuha karakteristični je znak bolesti. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, veći nagon na mokrenje ili osećaj pečenja tokom mokrenja, kao i krv u mokraći.

Brinite o svom zdravlju, zakažite još danas ultrazvuk bubrega u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

Graves-Bazedovljeva bolest

Graves-Bazedovljeva bolest

Graves-Bazedovljeva bolest predstavlja specifičan poremećaj funkcije štitne žlezde.

Štitna, tj. tireoidna žlezda, kako se još naziva, smeštena je na prednjoj strani vrata oko dušnika. U pitanju je najveća žlezda sa endokrinim lučenjem čiji hormoni imaju vitalni značaj. Oni putem krvi dospevaju do svih ćelija, gde regulišu brojne biohemijske procese u organizmu. Pre svega, imaju presudni uticaj za normalan rast i razvoj, proizvodnju toplote, razgradnju masti, dok indirektno utiču na temperaturu tela, puls, telesnu težinu, pa i na psihofizički razvoj.

S obzirom da problemi sa štitnom žlezdom mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate Graves-Bazedovljevu bolest.

Graves-Bazedovljeva bolest spada u autoimune bolesti

Graves-Bazedovljeva bolest je, zapravo, vrsta hiperfunkcije štitne žlezde koju uzrokuju sopstvena antitela, stimulišući povećano lučenje tireoidnog hormona.

Iako je kliničku sliku bolesti uočio engleski lekar Peri još 1786. godine, prvi opis je dao irski lekar Robert Grejvs. Svoja zapažanja objavio je u Londonskom medicinskom žurnalu 1835. godine. Pet godina kasnije, nezavisno od njega, iste simptome izneo je nemački lekar Karl Adolf fon Bazedov. Te je bolest dobila naziv po ovoj dvojici lekara koji su je otkrili. Mada nije redak slučaj da se naziva i difuzna toksična gušavost, jer zahvata celu štitnu žlezdu, izazivajući njeno uvećanje.

Tačan uzrok bolesti nije otkriven, ali se zna da genetika igra važnu ulogu. Primećeno je da više pogađa žensku populaciju. Četiri do sedam puta, a u nekim zemljama i do dvadeset puta je češća kod žena, pri čemu se obično javlja između 30. i 50. godine života.

Kako se manifestuje Graves-Bazedovljeva bolest?

Ova autoimuna bolest se ispoljava na različite načine. Najčešći simptomi su anksioznost i nervoza. Zatim se javlja povećano znojenje (hiperhidroza), pojačano lupanja srca (palpitacije) i ubrzani rad srca (tahikardija). Prate ih povišeni krvni pritisak (hipertenzija), ubrzano disanje (tahipneja) i opšta slabost.

Graves-Bazedovljeva bolest

Graves-Bazedovljeva bolest dovodi do gubitka telesne težine i pored povećanog apetita, poremećaja menstrualnih ciklusa i otoka sa prednje strane vrata, na šakama i stopalima. Karakteristični znak jeste i egzoftalmus, tj. izbačeni izgled očiju. Neretko se razvijaju i drugi očni problemi, kao što su povećan pritisak i bol u očima, osećaj grebanja, natečeni kapci, crvenilo, dupli vid.

Retko se javljaju promene na koži stopala u vidu zadebljanja crvene boje.

Kako se leči Graves-Bazedovljeva bolest?

Graves-Bazedovljeva bolest se dijagnostifikuje pomoću laboratorijskih analiza krvi, ultrazvuka štitne žlezde i scintigrafije sa radioaktivnim jodom kojom se pokazuje pojačano nakupljanje joda u žlezdi.

Tek kada se potvrdi bolest primenjuje se odgovarajuće lečenje. Terapija najčešće obuhvata primenu antitiroidnih lekova, koji usporavaju i sprečavaju sintezu hormona žlezde. Ponekad se koristi lečenje radioaktivnim jodom koji uništava tkivo štitaste žlezde. Samim tim sprečava pojačano dejstvo njenih hormona. Ukoliko lečenje lekovima ne daje rezultate vrši se hirurško odstranjivanje dela štitne žlezde.

Godišnji pregledi

Januar je mesec borbe protiv raka grlića materice, ali se, takođe, obeležava i kao mesec svesnosti o tiroidnoj žlezdi. Zato na vreme zakažite preventivni UZ pregled štitne žlezde u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

 

Kamen u žučnoj kesi

Kamen u žučnoj kesi (holeleitijaza)

Kamen u žučnoj kesi je česta pojava ljudi širom sveta.

Žučna kesa je muskularni organ oblika šljive, dug od 1,2 do 2,4 cm. Nalazi se u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre. Zajedno sa jetrom i pankreasom čini bilijarni sistem tako da ima važnu ulogu u varenju i apsorpciji masne hrane, kao i apsorpciji važnih vitamina koji su rastvorljivi u mastima.

Između obroka u žučnu kesu se skladišti žuč koja se prilikom jela otpušta u tanko crevo, pomažući u varenju. Da bi se nakon nekoliko sati žučna kesa opustila i ponovo počela da sakuplja žuč.

Ukoliko se žučna kesa ne prazni potpuno ili postoji disbalans u sastavu žuči dolazi do formiranja kamena u njoj. Osim brojnih tegoba kamen može da izazove upalu žučne kese (holecistitis) koja zahteva hiruršku intervenciju.

Imajući u vidu da je ovo najčešća operacija (češće se radi nego operacija slepog creva ili kile) lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva kako da prepoznate simptome kamena pre nego što nastupi upala.

Kako nastaje kamen u žučnoj kesi?

Kamenje u žučnoj kesi u najvećoj meri se sastoji od holesterola. Mada se mogu naći i pigmentni kamenci. Veličina se kreće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.

Kamen u žučnoj kesi

Iako genetika ima uticaj u njihovom formiranju, tačni uzrok nije u potpunosti ispitan. Primećeno je da se bolest češće javlja kod gojaznih osoba, kao i onih koji imaju povišeni holesterol. Holeleitijaza je određena i polom i godinama starosti. Naime, žene su podložnije nastanku, a sa godinama starosti raste i rizik od oboljevanja.

U druge faktore svrstavaju se upotreba kontraceptivnih pilula i pojedinih lekova, često gladovanje, nagli gubitak težine, nedostatak fizičke aktivnosti. Takođe, živeti sa dijabetesom ili cirozom jetre može da izazove formiranje kamena u žučnoj kesi.

Koji su simptomi holeleitijaze?

U 80 odsto slučajeva kamen u žučnoj kesi ne daje simptome. Kada se oni jave obično se manifestuju u vidu jakog bola u gornjem desnom delu abdomena, koji dolazi iznenada i traje od 30 minuta do više sati. Neretko je prisutna i mučnina, ali i bol ispod desnog ramena i u predelu desne lopatice.

Nakon obroka, posebno kod jake hrane, oseća se napetost oko želuca i creva, koje je praćeno povraćanjem i povišenom temperaturom.

Ponekad se javlja i žuta boja kože, kao kod žutice, tamnija mokraća, svrab na koži i obilno znojenje.

Kako se leči kamen u žučnoj kesi?

Sam kamen u žučnoj kesi nije opasan, međutim, on može da dovede do ozbiljnih komplikacja. Osim upale žučne kese, tu su i gangrena žučne kese, upala pankreasa, sepsa, fistula, vezana creva (ileus).

Zato je veoma važno da ljudi koji spadaju u rizičnu grupu vrše redovni godišnji ultrazvuk stomaka. Dok oni, kod kojih se javi bilo koji od navedenih znakova, moraju odmah da posete lekara.

ultrazvuk

Kamenje u žuči se dijagnostifikuje pregledom gastroenterologa na osnovu laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuka i RTG abdomena, ERCP i laparoskopske eksploracije.

Na osnovu dobijenih rezultata utvrđuje se lečenje. Ono može biti nehirurško – lekovima i endoskopskom retrogradnom holangiopankreatografijom ili hirurškim putem kada se uklanja žučna kesa.

Brinite o sebi, zakažite preventivni skrining zdravlja u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

Long Covid

Long Covid – Uporni dugotrajni simptomi posle preležanog virusa

Long Covid su uporni i dugotrajni simptomi koji se javljaju nedeljama, pa čak i mesecima, kod nekih ljudi koji su preležali korona virus.

Šta je zapravo long Covid?

Long Covid predstavlja simptome koji se nastavljaju nakon preležanog virusa. Smatra se da traju od 8 do 12 nedelja nakon završetka bolesti.

Prema nedavnim istraživanjima naučnici su došli do saznanja da svaka peta osoba koja je bila pozitivna na Covid 19, ima propratne simptome . Ti simptomi traju 5 narednih nedelja. Otprilike jedna od deset osoba ima simptome koji traju 12 nedelja, pa čak i duže.

U početnoj fazi bolesti, teški oblici Covida 19 mogu prouzrokovati upalu puća i respiratornu insuficijenciju, što može dovesti do trajnih oštećenja i ožiljaka na plućima.

Međutim Covid 19 nije samo plućna bolest, ona može izazvati i druge komplikacije koje utiču na vaše zdravlje i menjaju vam život. Konkretno može povećati rizik od pojave  krvnih ugrušaka, uzrokovati pojavu tromba i duboke venske tromboze, kao i srčanog i moždanog udara.

Tromb

Ređe može da izazove upalu srčanog mišića i poremećaje srčanog ritma.

Upravo zato je poželjno uraditi kolor dopler krvnih sudova nakon preležanog virusa, kako bi se predupredili faktori rizika.

Koji su simptomi long Covida?

Većina ljudi koji su imali korona virus, vrlo brzo su se oporavili i nakon nekoliko dana mogli su da nastave sa normalnim životnim aktivnostima. Međutim, kod nekih simptomi nakon preležanog virusa nastavili su da traju nedeljama, pa čak i mesecima.

Kod većine pacijenata to izgleda kao ciklus pobojšanja, a zatim pogoršanja. Ovi simptomi nisu samo zebeleženi kod osoba koji su imali teži oblik bolesti, već i kod lakših sučajeva.

čir na dvanaestopalačnom crevu Dr Nestorov 1

Produženi simptomi Covida 19 su: umor, nedostatak daha, anksioznost, depresija, lupanje srca, bolovi u grudima, bolovi u zglobovima i mišićima i takozvana „moždana magla“ – nemogućnost jasnog razmišljanja.

Koliko dugo mogu trajati long Covid simptomi?

Na žalost ne postoji tačan način da se predvidi koliko dugo mogu trajati ovi simptomi.  Važno je napomenuti da ovo stanje nije jedinstveno samo za Covid 19, već i za druge virusne bolesti koje koje takođe mogu imati trajne posledice na organizam.

Dosadašnje iskustvo, kao i skustvo sa drugim virusima sugeriše da bi većina simptoma trebala da prođe u toku tri meseca, a da umor može potrajati i šest meseci.

Da li su osobe sa long Covid simptomima zarazne?

Odgovor je NE!

Da bi ste izbegli prenošenje virusa na druge, neophodno je da se izolujete prvih 10 dana od pojave prvih simptoma ili pozitivnog Covid testa. Ukoliko i posle tih 10 dana imate i dalje temperaturu, kijanje, curenje nosa, dijareju…neophodno je da potražite pomoć lekara i izolujete se sve dok vaši simptomi ne prođu.

Nekoliko saveta kako bi ste što lakše podneli simptome produženog Covida:

Planirajte šta ćete uraditi u toku dana i ne preterujte sa aktivnostima.

Pokušajte da teže stvari koje treba da uradite podelite na vremenske intervale između kojih ćete odmarati.

Radne zadatke obavljajte u ono doba dana kada imate najviše energije.

Česti i kratki odmori su poželjni, zato ih upražnjavajte da se ne bi ste preterano zamorili.

Svakodnevno idite u laganu šetnju, jer ukoliko prestanete da koristite svoje mišiće oni će postati slabi i zamaraćete se i pri najmanjoj aktivnosti.

Dajte vremena svom telu da se oporavi.

Pokušajte da popravite svoje raspoloženje

Depresija i anksioznost su česti posle preležanog Covida, zato pokušajte da popravite svoje raspoloženje. Budite spremni da će neki dani biti bolji, a neki gori. Pokušajte da razgovarate sa ljudima koji vam znače, prijateljima i članovima porodice. Imajte dnevne rutine, jer će vam to poboljšati raspoloženje i pružiti osećaj stabilnosti. Ostanite aktivni, šetnja će vam pomoći da oslobodite endorfin koji je direktno vezan za poboljšanje raspoloženja.

Ukoliko imate bolove u mišićima pokušajte sa istezanjem i laganim vežbama, ali se svakako pre toga posavetujte sa svojim lekarom.

Privatna kovid ambulanta vama na usluzi

U lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov možete obaviti sve potrebne preglede, kao i celokupnu laboratorijsku dijagnostiku.

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa

Ukoliko imate nedoumicu koji su to  lekarski pregledi nakom preležanog korona virusa tu smo da vam pružimo sve potrebne odgovore i stručnu medicinsku pomoć.

Mi smo tu u službi vašeg zdravlja!

 

 

 

 

Apneja

Apneja – Simptomi, uzroci i lečenje

Apneja je kratkotrajni prekid disanja u snu koji traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi.

Glasno hrkanje koje prati dnevna pospanost ili umor, može biti znak apneje u snu, uobičajenog ali ozbiljnog poremećaja koji utiče na disanje.

Lekarska ordinacija u Beogradu Dr Nestorov upoznaje vas sa simptomima i načinom lečenja.

Šta je zapravo apneja?

Apneja je poremećaj tokom spavanja kod kojeg vam se više puta prekine disanje tokom sna. Ove pauze u disanju obično traju između 10 i 20 sekundi i mogu da se ponove od 5 do 100 puta u toku sat vremena.

Nedostatak kiseonika tokom epizode apneje trgne vas i probudi. To znači da u toku noći više vremena provedete u laganom snu a manje u dubokom, obnavljajućem snu koji treba da vam pruži energiju i produktivnost u narednom danu.

Ovaj poremećaj može prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme, u nekim slučajevima čak i smrtonosne. Dakle, veoma je važno da problem shvatite ozbiljno i obavite lekarski pregled, kako bi ste proverili svoje zdraavstveno stanje.

Vrste apneja

Opstruktivna apneja je najčešća vrsta . Pojavljuje se kada se mišići koji podupiru meka tkiva u gornjim disajnim putevima opuste tokom spavanja i blokiraju normalan protok vazduha iz nosa u usta. To obično uzrokuje glasno hrkanje i prekinuto disanje.

Apneja

Centralna apneja je mnogo ređa i ona uključuje centralni nervni sistem. Pojavljuje se kada mozak privremeno prestane da šalje signale mišićima koji kontrolišu disanje. Često je uzrokovana osnovnim zdravstvenim stanjem a ljudi koji je imaju retko hrču.

Kompleksna ili mešana je redak oblik kombinacije predhodne dve apneje.

Simptomi

Samostalno prepoznavanje apneje u snu može biti veoma teško, jer se najistaknutiji simptomi javljaju samo kada spavate, zato je najbolje da partnera zamolite da proprati vaš ritam spavanja.

Glavni simptomi su glasno hrkanje, gušenje, dahtanje tokom sna, zatim pospanost i umor tokom dana, bez obzira koliko vremena provodite u krevetu. Ostali simptomi su buđenje sa suvim ustima i bol u grlu, jutarnja glavobolja, nemiran san, nesanica, buđenje zbog nedostatka vazduha i čest odazak u kupatilo tokom noći.

Kako razlikovati apneju u snu od običnog hrkanja?

Nije svako hrkanje znak da patite od apneje. Pa kako je onda prepoznati?

Najmerodavnije jeste to kako se osećate tokom dana. Obično hrkanje ne remeti kvalitet vašeg sna kao što je slučaj sa apnejom. Ako u toku dana ne patite od ekstremnog umora ili pospanosti verovatno je reč o običnom hrkanju.

Način zvuka vašeg hrkanja takođe pruža tragove. Ukoliko dahćete, gušite se i imate prekide disanja trebalo bi da posumnjate na apneju.

I obično hrkanje remeti san ne samo vas, već i vašeg partnera i zato treba da zakažete ORL pregled i ustanovite razlog vašeg problema.

Faktori rizika

Kod muškaraca se mnogo češće javlja apneja nego kod žena.

Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, naučna istraživanja su dokazala da je najizraženija u dobu između 50 i 60 godine.

Rizik od pojave apneje mnogo je veći kod ljudi koji imaju prekomernu težinu.

Pušači imaju tri puta veću verovatnoću da dobiju apneju u snu od nepušača.

Alergije i druga medicinska stanja koja uzrokuju začepljenje nosa, mogu doprineti pojavi apneje.

Centralna apneja je češća kod muškaraca iznad 65 godina starosti. Ona je veoma često povezana sa ozbiljnim stanjima poput bolesti srca, moždanim udarom, nekim neurološkim oboljenjima…

Zdravstvene posledice prouzrokovane apnejom

Hronični nedostatak sna uzrokovan apnejom može rezultirati dnevnom pospanišću, umorom, poteškoćom u koncentraciji, zaboravnošću i povećanim rizikom od pravljenja grešaka tokom dnevnih  aktivnosti.

Apneja utiče i na mentalno zdravlje.Može izazvati neraspoloženje i razdražljivost, kao i anksioznost i depresiju.

Takođe povećava rizik od drugih ozbiljnih zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa, pa i moždanog udara.

Upravo zato je bitno da proverite svoje zdravlje i pronađete uzrok problema. Redovnim kontrolama, kardiološkim pregledom možete preduprediti mnoga, po život opasna stanja.

koronarna bolest srca Lekarska ordinacija Nestorov 3

Nakon ispitivanja i procene opšteg zdravstvenog stanja, lekar će vas uputiti kod specijaliste koji će rešiti vaš problem i učiniti da živite kvalitetnijim životom.

 

1 2 3 7
Hi, How Can We Help You?