Koksaki virus spada u viruse iz familije Picornaviridae, a pripadaju rodu Enterovirusa. U pitanju su RNK virusi. Što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, pri čemu je veličina veoma mala, od 20 do 30 nm.
Otkrio ih je 1948. godine Gilbert Dalldorf, naučnik koji je radio u Ministarstvu zdravlja u Americi, a naziv su dobili po istoimenom mestu u državi Njujork. Najpre su izolovana 2 soja iz stolice 2 dečaka obolela od paralitičkog poliomijelitisa. Da bi u kasnijim godina bili otkriveni i drugi sojevi virusa u raznim delovima sveta.
Koksaki virus je čest problem ljudi, a u pojedinim slučajevima može da dovede i do smrtnog ishoda. Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam otkriva kako da infekciju prepoznate na vreme.
Kako se prenosi koksaki virus?
Koksaki virus ima samo proteinski omotač tako da je stabilan u kiseloj sredini i nije osetljiv na etar, hloroform, žuč, žučne soli i mnoge organske rastvarače. Takođe, izdržljiv je i u odnosu na mnoge spoljne uticaje, što ga čini veoma otpornim virusom.
Prenosi se najčešće direktno sa osobe na osobu. Mada se može preneti i indirektnim putem, preko kontaminirane hrane i vode. Nije redak slučaj da pređe sa majke na dete u toku trudnoće, dovodeći do ozbiljnih komplikacija.
Za razliku od većine virusa, koksaki se ne prenosi vazduhom, tj. kašljanjem i kijanjem, kao ni seksualnim putem. Prenosioci nisu ni životinje, već samo čovek.
Virus dospeva u telo kroz usta, a odatle do creva, gde se razmnožava. Širi se limfnim putem do dubokih žlezda i mezenterijalnih žlezda. Zatim putem krvi dospeva u centralni nervni sistem.
Tipovi koksaki virusa
Koksaki virusi se dele u dve grupe. Grupa A obuhvata 23 tipa, a grupa B 6 tipova.
Virusi iz grupe A najčešće izazivaju respiratorne probleme, upalu ždrela i kožna oboljenja, kao što su osipi. Svrstavaju se i u uzročnike za anginu pektoris, konjuktivitis i vezikularni stomatitis. U ređim slučajevima mogu da dovedu do zapaljenja mozga.
Iako malobrojni, virusi iz grupe B izazivaju srčane smetnje. Istraživanja su pokazala da su oni jedan od vodećih uzročnika miokarditisa, kako kod starijih tako i kod mlađih generacija. Takođe, pokretači su aseptičnog meningitisa, epidemijske mialgije i pleurodinije, makuloznog egzantema i dijabetesa.
Kako se otkriva koksaki virus?
Virus se dijagnostifikuje na osnovu laboratorijske analize brisa grla, nazofaringealnog sekreta, sadržaja vezikula, stolice, likvora i krvi. Dok se u kasnijem stadijumu može potvrditi samo u stolici.
Ne postoji konkretna antivirusna terapija, već se lečenje zasniva na ublažavanju simptoma. Neophodno je pridržavati se saveta lekara, mirovati i unositi dovoljne količine tečnosti i vitamina. Po potrebi mogu se uzimati sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova, kao i kortikosteroidi.
Nažalost, koksaki virus ima tendenciju da traje godinama, a može se i ponovo javiti. Zato je veoma važno na vreme da se otkrije kako bi se izbegle teške posledice.
U lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov na raspolaganju su vam kompletne analize i dijagnostika na koksaki virus. Ukoliko niste u mogućnosti pregled da zakažete u toku radnog vremena, možete obaviti i online putem našeg zvaničnog sajta.