Miokarditis, baš kao što sam naziv kaže, je zapaljenje miokarda, tj. srednjeg sloja zida srca. Ovo zapaljenje stvara otok i oštećenja mišićnih ćelija koja smanjuju sposobnost srca da pumpa krv. To za posledicu ima otežano održavanje cirkulacije krvi kroz čitavo telo i pojavu nepravilnih srčanih ritmova (aritmije).
Iako miokarditis spada u grupu retkih bolesti, nikako ne treba zanemariti činjenicu da u svetu godišnje oboli 1,5 miliona ljudi. U većini slučajeva oporavak je brz. Međutim, kod 20 odsto pacijenata javlja se hronična srčana slabost (srčana insuficijencija).
Za razliku od drugih bolesti srca, miokarditis podjednako pogađa odrasle i mlađe generacije, pa i decu i novorođenčad. Zapravo, u najrizičniju grupu spadaju zdrave, mlade, atletske osobe starosne dobi od puberteta do ranih 30-ih. Ne čudi što je ova bolest vodeći uzročnik iznenadne smrti kod sportista.
Kako nastaje miokarditis?
Miokarditis može da nastane pod uticajem brojnih faktora. Najčešće je izazvan virusima. Među njima se posebno izdvajaju koksaki A i B, koji su uzročnici u više od polovine registrovanih slučajeva. Bolest može da se razvije i pod dejstvom parvovirusa B 19, Epstein-Barr virusa, adenovirusa, humanog herpes virusa 6 i herpes simplex virusa, influenza virusa, echovirusa, kao i SARS-Cov-2 virusa. Upravo je miokarditis često bio fatalan za pacijente koji nisu uspeli da pobede korona virus.
Zapaljenje miokarda izazivaju i bakterije, kao što su streptokok, stafilokok, brucela i salmonela. Zatim, paraziti trihinela i toksoplazma, ali i olovo, arsenik, ugljen-monoksid i druge toksične supstance. Prekomerna upotreba alkohola, pojedini lekovi, ujed zmije, škorpiona ili otrovnih paukova, takođe, se svstavaju u izazivače.
Miokarditis se može javiti i u sklopu pojedinih bolesti. Sistemski lupus, reumatoidni artritis, dermatomiozitis, skleroderma, sarkoidoza, su neke od njih.
Miokarditis je “bolest sa 10 lica”
Miokarditis pokazuje na početku nespecifične simptome, koji podsećaju na grip. To znači da je prisutna malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, bol u grlu i zglobovima. Pored opštih simptoma, mogu se javiti i stomačne tegobe, odnosno proliv i grčevi.
Ubrzo dolazi do preskakanja srca ili osećaja nepravilnog srčanog rada, nedostatka daha, posebno tokom fizičke aktivnosti, pa i gubitka svesti. Primetna je i bol u grudima. Mnogi pacijenti misle da je u pitanju angina pektoris. Dok se kod drugih, pak, razvija ubrzani rad srca, nizak krvni pritisak i slab puls.
Kako se leči ova bolest?
S obzirom na to da se miokarditis ne manifestuje kroz specifične simptome dijagnostifkovanje je otežano. Veoma je važno da se već kod prvih znaka pacijent javi lekaru.
U zavisnosti od uzročnika, težine bolesti, kao i stanja samog pacijenta propisuje se terapija. Obično se primenjuju antibiotici širokog spektra. Ukoliko bolest ne reaguje na antireumatike ili se često ponavlja daju se kortikosteroidi.
Cilj lečenja jeste sprečavanje oštećanja srca i pojave srčane slabosti. Zbog toga se kod lakšeg oblika terapija sprovodi nekoliko nedelja. Nažalost, pacijenti sa trajno oštećenim srčanim mišićem moraju do kraja života da uzimaju prepisanu terapiju.
Miokarditis je ozbiljna srčana bolest. Zato na vreme posetite lekarsku ordinaciju Dr Nestorov i uradite sistematski kardiološki pregled koji je trenutno na 49% popusta.