Kardiogeni šok predstavlja stanje u kojem je ozbiljno oslabljena pumpna funkcija srca, te ono ne može da obezbedi dovoljnu količinu krvi organima u telu. Kao rezultat toga, krvni pritisak počinje da pada i organi počinju da otkazuju.
Procenjuje se da pogađa oko 5 odsto ljudi. Iako se retko javlja, u pitanju je ozbiljno stanje koje obično prati srčani udar. Zbog toga zahteva hitnu intervenciju. U protivnom može da dovede do smrtnog ishoda. Naime, smrtnost nastupa čak u 80 odsto slučajeva. Mada se smatra da je taj broj mnogo veći, jer nastupa iznenada i mnogi pacijenti umru pre nego što im se postavi dijagnoza.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate kardiogeni šok.
Zašto nastaje kardiogeni šok?
Najčešći uzrok kardiogenog šoka je težak akutni infarkt srca. Pri čemu je zahvaćeno više od 40 odsto mase leve komore.
Može se javiti i nakon operacije srca, usled pogoršanja hronične srčane insuficijencije, kao i akutne srčane insuficijencije koja je posledica drugih stanja a ne srčanog udara. U uzročnike spadaju i miokarditis (upala srčanog mišića), endokarditis (infekcija srčanih zalistaka), aritmija, tj. nenormalni srčani ritam. Takođe, nastaje kada je smanjen venski priliv u srce zbog tamponade srca, smanjen minutni volumen i smanjena perfuzija tkiva usled opstrukcije toka krvi iz srca. Zatim, kod mehaničkih oštećenja srca, poput rupture interventrikularnog septuma.
Neretko je izazvan plućnom embolijom, odnosno u slučaju začepljenja arterija u plućima krvnim ugruškom.
Kardiogeni šok se deli u 3 grupe – refleks, pravi kardiogeni šok i aritmija.
Refleks je najlakši oblik, a rezultat je manjih oštećenja miokarda. Pravi kardiogeni šok se javlja pri ozbiljnim srčanim napadima, dok se aritmički šok razvija zbog oštre ventrikularne tahikardije ili akutne bradiaritmije.
Koji su simptomi kardiogenog šoka?
Nizak krvni pritisak, gde je sistolni ispod 90 mmHg duže od 30 minuta, bol u grudima, ubrzano disanje su jasni znaci kardiogenog šoka. Prate ih brzi rad srca, oslabljen puls, konfuzija, vrtoglavice i gubitak svesti.
Ponekad se mogu javiti i pojačano znojenje, mučnina i povraćanje, dok koža postoje bleda, a ruke i stopala hladni.
Kardiogeni šok se često manifestuje i smanjenim izlučivanjem mokraće, jer pri niskom pritisku bubrezi otežano rade.
Kako se dijagnostifikuje kardiogeni šok?
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, merenja krvnog pritiska i otkucaja srca. Za potvrdu je neophodno obaviti detaljne preglede. Tu spadaju elektrokardiogram kojim se određuje stadijum i lokacija infarkta, njegova dubinu i proširenost, ultrazvuk srca koji pomaže u proceni stepena oštećenja, RTG pluća, koji pokazuje veličinu i oblik vašeg srca i krvnih sudova, kao i kateterizacija srca koja pokazuje stanje koronarnih arterija.
Nakon postavaljanja dijagnoze određuje se adekvatna terapija. Ona se zasniva na lečenju uzroka koji su izazvali kardiogeni šok.
S obzirom na ozbiljnost problema, lečenje treba započeti što ranije. Zato, ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma, zakažite na vreme sistematski kardiološki pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.