Artroza predstavlja hronično degenerativno oboljenje zglobova. Pogađa ne samo koštani deo zgloba, već i meka tkiva.
Zglob je spoj dve ili više kostiju. Sastoji se od zglobne površine prekrivene hijalinskom hrskavicom, zglobne šupljine koja sadrži malu količinu sinovijalne tečnosti, zglobne kapsule i sinovijalne opne.
Osim kompleksne strukture, zglobovi imaju i složenu ulogu. Oni obezbeđuju pokretljivost, te svaka promena na njima može se odraziti na kretanje čoveka. U krajnjoj meri može dovesti i do potpunog gubitka mogućnosti stvaranja pokreta. Posledica toga jeste otežano svakodnevno funkcionisanje. Samim tim i smanjen kvalitet života.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva uzroke jednog od najčešćih reumatskih oboljenja.
Zašto se javlja artroza?
Artroza nastaje usled propadanja, degeneracije zglobne hrskavice. Hrskavica gubi vodu, postaje krta i puca. Dok zahvaćene kosti mogu se blago pomerati, izazivajući iritaciju u zglobu. Zbog toga se kao jedan od uzročnika bolesti navodi starenje.
Međutim, loš način života je starosnu granicu znatno pomerio. Istraživanja pokazuju da se kod pojedinih razvija već nakon 40. godine. Mada se može javiti i kod mlađih osoba. Posebno gojaznih, kao i onih koji vode sedeći načina života.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko već u porodici postoji registrovano neko degenerativno oboljenje.
Zavisno od uzročnika, artroza može biti i sekundarna. Odnosno, posledica drugih bolesti. Inflamatorni proces u zglobu, displazija (urođena nerazvijenost zgloba), poremećenog snabdevanja krvlju, trauma – najčešći su pokretači ove vrste.
Kako prepoznati artrozu?
Artroza najčešće pogađa velike zglobove – zglob kolena (gonartroza), zglob kuka (koksartroza) i ramenog zgloba. Neretko zahvata i male zglobove. Posebno interfalangealne zglobove šake, metakarpofalangealne zglobove palčeva šake, kao i zglobove kičme.
Bol u pogođenom zglobu je karakteristični znak. Najpre se javlja pri jakom fizičkom naporu i pri pomeranju ekstremiteta u ekstremni položaj. Vremenom, bol se pojačava, te može postati trajan, prisutan čak i u stanju mirovanja.
Javlja se i bol nakon odmora. Ovi, tzv. početni, bolovi prestaju kako se osoba kreće, tj. kada se zglobovi „zagreju“.
Primetno je i krckanje u zglobu, a mogu se razviti i kontrakture (smanjenje elastičnosti mišića) i izmenjen anatomski reljef. Prate ih pojave upale zgloba tako da je prisutan otok i osećaj toplote na bolnom mestu.
Baš kao kod osteoporoze, tako se i kod artroze u krajnjem stadijumu, povećava rizik od preloma.
Kako se leči artroza?
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda fizijatra, a po potrebi vrši se i pregled reumatologa.
Nakon fizičkog pregleda, obavlja se i radiološka i laboratorijska dijagnostika. Na taj način se utvrđuje tačan stepen artroze. Da bi se utvrdio stepen oštećenja mekih tkiva oko zglobova neophodan je ultrazvuk zglobova.
Na osnovu dobijenih rezultata prepisuje se adekvatna terapija.
Nažalost, artroza se ne može u potpunosti izlečiti. Promene na hrskavicama i kostima su nepopravljive. Lečenje se zasniva na olakšavanju simptoma i sprečavanju razvoja većih tegoba, kao i poboljšanju funkcionalnosti.
Nemojte da dozvolite da blagi bol u zglobovima dovede do ozbiljnih problema sa kretanjem, već na vreme zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.