Pregled fizijatra predstavlja pregled lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, a podrazumeva prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju različitih stečenih oboljenja i urođenih deformiteta koštano-zglobnog i mišićno-nervnog sistema kod odraslih i kod dece. Cilj nije samo oslobađanje bola, otoka i ukočenosti, već i da se poboljša cirkulacija i postigne maksimalna pokretljivost kako bi se povratile izgubljene funkcije i sposobnosti tela, bez hirurškog zahvata.
S obzirom da se bavi problemima sistema za kretanje, pregled fizijatra je jedan od najstarijih. O tome svedoče zapisi iz stare Persije, Kine i Egipta koji opisuju blagotvorni efekat vežbanja, pokreta i masaže. Dok su grčki lekari Hipokrat u Galen u 5. veku pre Nove ere svojim pacijentima prepisivali masažu i hidroterapiju.
Ipak, tek u 20. veku postala je grana medicine. Zapravo, početkom 20. veka fizikalna medicina i rehabilitacija su se razvijale odvojeno, kao 2 nezvanične specijalnosti, ali su u praksi obe lečile slične populacije pacijenata sa invalidnim povredama. Nakon Drugog svetskog rata objedinjene su u jednu granu medicine.
Kada je neophodan pregled fizijatra?
Bolno stanje je vodeći uzrok ovog pregleda. Pored bolova u vratu i kičmi, naročito u slabinskom delu, pacijenti se javljaju i zbog bolova u nogama, stopalima, peti, kao i u predelu lakta i između lopatica. U indikacije se svrstavaju i bolovi u perifernim zglobovima, tj. kolenima, kukovima, sitnim zglobovima šaka.
Pregled fizijatra je neophodan i kod reumatoloških oboljenja. Od degenerativnih najčešća su spondiloza, diskus hernija, artroze, a od zapaljenskih reumatoidni artritis, psorijatični artritis, ankilozirajući spondilitis, giht. Veoma česti su i vanzglobni reumatizam i osteoporoza, posebno kod ženske populacije.
Neuroška oboljenja, poput oštećenja i povrede perifernih nerava, polineuropatije, stanja posle povrede i preloma, kao i razna postoperativna stanja, takođe zahtevaju pregled lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije.
Šta obuhvata pregled fizijatra?
Prvi deo pregleda je uzimanje anamneze. Kroz razgovor sa pacijentom lekar dobija uvid u tegobe zbog kojih se javlja, vreme njihovog početka i da li su izazvane padom, dizanjem tereta ili nekim sličnim događajem. Zatim, da li su već lečene, kojim lekarima se prethodno javljao.
Uzimanje anamneze je značajno i za saznanje o načinu života, prethodnim bolestima koje se mogu povezati sa sadašnjim tegobama, kao i porodičnoj istoriji bolesti.
Drugi deo čini klinički pregled kojim se procenjuje stanje koštano-zglobnog sistema. Njime se ispituje držanje tela, hod, aktivna i pasivna pokretljivost kičme i svih zglobova. Sledi procena tonusa, trofike i snage mišića po MMT (manuelnom mišićnom testu), refleksne aktivnosti, senzibiliteta, stanja periferne cirkulacije. Vrši se i merenje obima i dužine ekstremiteta, a ako je potrebno i test aktivnosti dnevnog života.
Za detaljnu dijagnostiku neopohodne su laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuk zglobova i mekih tkiva, kolor dopler krvnih sudova vrata, ruku i nogu. Nakon postavljanja dijagnoze određuje se tok lečenja i sprovodi adekvatna terapija.
Priprema za pregled
Posebne pripreme nisu potrebne. Jedino je neophodno da pacijent dođe sa prethodnom dokumentacijom, ukoliko su već obavljane određene analize i pregledi.
Nemojte čekati da se tegobe pogoršaju i dovedu u pitanje vašu pokretljivost, već na vreme zakažite pregled fizijatra u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.