Aritmija predstavlja nepravilan rad srca.
Električni impulsi koji prilaze kroz srce kontrolišu svaki otkucaj. Početni nastaje u pretkomorama, pri čemu se aktivira srčana pumpa i počinje proces upumpavanja krvi i cirkulacije kroz telo. Pri normalnom radu električni impulsi dolaze u redovnim intervalima.
Međutim, kada nisu pravilni nastaje poremećaj srčanog ritma tako da otkucaji postaju ubrzani, usporeni ili iregularni. Zavisno od toga postoje 4 vrste aritmije.
Bradikardiju karakteriše usporen rad srca, ispod 60 otkucaja u minuti. Za razliku od nje, tahikardija označava ubrzani srčani rad sa preko 100 otkucaja u minuti. Aritmija može da se ispolji i lepršanjem (flater) ili treperenjem (fibrilacija), kao i preskakanjem (ekstrasistola).
Iako se ranijih godina vezivala za narušeno zdravlje starije populacije, nova istraživanja pokazuju da od nje pati sve veći broj mlađih. Procenjuje se da neku vrstu aritmije ima oko 2,35 odsto svetskog stanovništva. U našoj zemlji registrovano je preko 150.000 slučajeva.
Imajući u vidu široku rasprostranjenost lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju na simptome i faktore rizika.
Zašto nastaje aritmija?
Glavni uzrok pojave jeste u samom srcu. Bolesti krvnih sudova srca, tj. angina pektoris ili infarkt miokarda, bolesti srčanog mišića (kardiomiopatije), zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) i bolesti srčanih zalistaka najčešći su izazivači. Nastaje, takođe, u sklopu urođenih srčanih mana.
Aritmija nije isključivo uzrokovana bolestima srca. Postoje sekundarne koje su posledica bolesti drugih organa. Problemi sa štitnom žlezdom mogu da dovedu do poremećaja srčanog ritma. Zatim, bolesti bubrega, pluća, creva, kao i nervnog sistema. Nije redak slučaj da nastane usled trovanja alkoholom, narkoticima i nikotinom.
Pojedine životne okolnosti, stres, psihičko i fizičko opterećenje, pa i prejedanje dovode do aritmije prolaznog karaktera.
Koji su simptomi aritmije?
Tahikardija se prepoznaje po lupanju srca i bolu u grudima. Njih često prati i neprijatan osećaj u grudima i otežano disanje. U druge simptome spadaju nesvestica, vrtoglavica i iznenadna slabost.
Osim istih simptoma, kao što su bol u grudima, otežano disanje, nesvestica i vrtoglavica, bradikardija pokazuje i niz drugih. To su umor bez razloga, problemi sa koncentracijom, zbunjenost, kratak dah.
Flater i fibrilacija se manifestuju bolom u grudima, otežanim disanjem, gušenjem, stezanjem u grudima. Mogu se javiti i vrtoglavica, nesvestica, smetnje sa vidom, brzo zamaranje i opšta slabost organizma.
Dijagnostifikovanje i lečenje aritmije
Mnoge aritmije su prolazne, ali postoje i one koje zahtevaju lečenje.
Da bi se utvrdilo da li je reč o ozbiljnom poremećaju srčnog ritma, kao i koje je vrste neophodna je detaljna dijagnostika. Polaznu osnovu čini EKG srca, kojim se meri električna aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi. Što znači da ova metoda neće detektovati kratkotrajnu aritmiju, te je potrebno i 24-časovno praćenje pomoću holter EKG uređaja.
Kardiološki pregled podrazumeva i određene laboratorijske analize, utrazvučni pregled srca, ergometriju (test opterećenja). Ukoliko je potrebno vrše se dodatne analize, poput koronarografije i pregleda srca magnetnom rezonancom.
Zavisno od uzroka prepisuje se adeakvatna terapija koja ima za cilj ne samo olakšavanje simptoma, već sprečavanja ponovne pojave.
Ukoliko ste primetili nepravilnosti u radu svog srca, nemojte da odlažete posetu lekaru, već još danas zakažite kardiovaskularni skrining u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.