Diskus hernija predstavlja bolest međupršljenskog diska kičmenog stuba. Nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore gde vrši pritisak na korenove spinalnih živaca.
Kičmeni stub se sastoji od 33 pršljenova između kojih se nalaze međupršljenski otvori. Pršljenovi su međusobno odvojeni diskovima koji funkcionišu kao amortizeri pri pokretu, obezbeđujući pomeranje kičme.
Međutim, u pojedinim situacijama, dovoljan je samo jedan pokret da se fibrozni prsten u disku razbije, pa da želatinozna masa koja ga ispunjava izađe iz jezgra i počne da remeti nervne završetke kičmene moždine.
S obzirom da se kičmeni stub sastoji iz 3 dela – vratnog (cervikalnog), grudnog (torakalnog) i slabinsko-krstačnog (lumbosakralnog), problem se može razviti u svakom od njih. Ipak, u 80 odsto slučajava javlja se u slabinsko-krstačnom delu kičmenog stuba. Što znači da je najčešća lumbalna diskus hernija.
Diskus hernija je čest problem ljudi širom sveta, te vam lekarska ordinacija Dr Nestorov skreće pažnju na uzročnike.
Zašto nastaje diskus hernija?
Ranijih godina smatrano je da je diskus hernija isključivo bolest starijih osoba. Razlog za to leži u činjenici da starenjem diskovi gube fleksibilnost i elastičnost tako da želatinozno jezgro slabi i lako se može oštetiti.
Kasnije je utvrđeno da se diskus hernija može javiti u bilo kom životnom dobu. Što znači da postoje brojni pokretaći bolesti. Jedan do najčešćih jesu povrede. Obično dolaze usled fizičkog preopterećenja, prilikom treniranja, podizanja i nošenja teških stvari. Mada se kao uzročnici navode i slabi leđni mišići, slabo vezivno tkivo, kao i pojedine reumatične i inflamatorne bolesti. Genetika, takođe, igra važnu ulogu.
U faktore rizika spada i prekomerna telesna težina, loš položaj tela, loš stil života, nepravilno sedenje, manjak fizičke aktivnosti.
Koji su simptomi diskus hernije?
Bol u leđima je karakteristični znak, pri čemu je konstantan. Odnosno, javlja se u svakom trenutku – kada hodate, ležite, spavate, sedite, ustajete, pa čak i kada kijate ili kašljete.
Kod lumbalne diskus hernije bol se javlja u donjem delu leđa, a odatle se može proširiti na sedalni deo i nogu, do stopala. Često ga prati osećaj utrnulosti i ukočenosti donjih ekstremiteta.
Vratna diskus hernija se manifestuje bolom u vratom delu. Zatim ramenima i glavi. Pored bola prisutne su i vrtoglavice, zujanje u ušima (tinitus), ukočenost prstiju, pa i hipertenzija, dok je bol u grudima simptom torakalne diskus hernije.
Diskus hernija narušava kvalitet života
Kako kičma gubi sposobnost pravilne realizacije pokreta, diksus hernija utiče na svakodnevno obavljanje poslova. Međutim, može da dovede i do drugih komplikacija, kao što su progresivni gubitak osećaja u sedalnom delu, disfunkcija bešike ili creva, upala gušterače. U kasnijim fazama jedan je od vodećih uzročnika invaliditeta.
Imajući u vidu ozibiljnost problema veoma je važna rana dijagnostika kako bi se na vreme započelo sa lečenjem. Pored fizikalnog pregleda, koji podrazumeva proveru osetljivosti leđa i utvrđivanje uzroka bola, neophodan je i pregled neurologa. Ovim pregledom proveravaju se refleksi, mišićna snaga, sposobnost pri hodanju, osetljivost na lake dodire, ubode ili vibracije. Za detaljnu dijagnozu vrše se dodatni testovi i snimanja.
Nemojte da čekate da se bol u leđima pojača, već zakažite odmah pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.