Pregled hematologa ima za cilj otkrivanje i lečenje urođenih i stečenih poremećaja krvi, poput poremećaja broja i oblika krvnih ćelija, poremećaja zgrušavanja krvi, kao i bolesti limfoidnog tkiva (slezine i limfnih čvorova).
Krv je cirkulatorno tkivo u čovekovom organizmu. Sastoji se od tečne plazme i ćelija, tj. crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i krvnih pločica (trombocita). Glavna uloga krvi je dopremanje kiseonika, glukoze i drugih hranjivih materija do svih organa, dok otklanja štetne produkte, kao što su ugljen dioksid i laktička kiselina. Takođe, ima važnu funkciju u regulisanju zapremine telesnih tečnosti, acido-bazne ravnoteže i telesne temperature.
S obzirom da stanje krvi utiče na celokupno zdravlje čoveka, svaki poremećaj krvi se negativno odražava na funkcionisanje drugih organa. Zbog toga je veoma važno na vreme otkriti problem.
Kada je neophodan pregled hematologa?
Umor, malaksalost, nedostatak vazduha, kao i aritmija su najčešći simptomi zbog koji se pacijenti javljaju hematologu. U znake upozorenja spadaju i glavobolja, vrtoglavice, problemi sa koncentracijom. Zatim, gubitak apetita, mučnina, gađenje.
Na poremećaj krvi mogu da ukažu i grčevi u mišićima ruku i nogu tokom noći, bolovi u kostima, kao i problemi sa vidom i zujanje u ušima, odnosno tinitus.
Pregled hematologa je neophodan i pacijentima kod kojih sporo zarastaju rane i posekotine, kod kojih se krv ne zgrušava nakon povrede ili se javljaju modrice i na najmanji dodir kože.
U indikacije za ovaj pregled se svrstava i sklonost ka infekcijama usled pada imuniteta, tromboza dubokih vena, otok ekstremiteta, ali i povišena telesna temperatura, groznica, žutica nepoznatog uzroka, tamna mokraća.
Najučestalije hematološke bolesti
Mnogi ljudi pregled hematologa povezuju sa anemijom i leukemijom. Treba imati u vidu da postoji niz drugih hematoloških bolesti.
Pored anemije, najrasprostranjenija benigna oboljenja krvi su leukopenija ili leukocitopenija koju karakteriše smanjenje broja leukocita, poremećaj broja trombocita (trombocitopenija) kod koga je smanjen broja krvnih pločica u perifernoj krvi, poremećaji zgrušavanja krvi – hemofilija, Fon Vilebrandova bolest, diseminovana intravaskularna koagulacija, trombozna trombocitopenijska purpura, tromboza.
Leukemija je najpoznatija, ali ne i jedina maligna hematološka bolest. Ovoj grupi pripadaju i limfomi, plazmocitom, multipli mijelom, primarna makroglobulinemija.
Šta obuhvata pregled hematologa?
Kao i skoro svaki specijalistički pregled, tako i pregled hematologa počinje uzimanjem anamneze. Na osnovu razgovora sa pacijentom lekar otkriva simptome zbog kojih je došao. Upoznaje se sa već postojećim bolestima, porodičnom istorijom bolesti i životnim navikama.
Drugi deo čini fizikalni pregled gde se pristupa palpaciji limfne žlezde i hematopoetskih organa, jetri i slezini. Neophodno je uraditi i laboratorijske analize kompletne krvne slike i biohemiju. Ukoliko je potrebno rade se imunološki testovi na određene parametre, a pri sumnji na poremećaj u radu koštane srži vrši se i biopsija koštane srži.
Nakon odrađenih testova, lekar će postaviti dijagnozu ili uputiti pacijenta na dalje dijagnostičke procedure. Najčešće se prvo radi kolor dopler krvnih sudova, a zatim i CT skener ili magnetna rezonanca.
Pregled hematologa je potpuno bezbolan i neinvazivan. Ne zahteva nikakvu pripremu, jedino je važno da ponesete prethodne nalaze, ako ih imate.
Ako ste prepoznali neki od navedenih simptoma, zakažite na vreme pregled hematologa u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.