Leukemija predstavlja malignitet ćelija krvi i koštane srži. Nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi u koštanoj srži. Obično su u pitanju bela krvna zrnca, tako da se u krvi obolelog javlja mnoštvo nezrelih leukocita, koji se nazivaju prekurzornim ili leukemijskim ćelijama. S obzirom da se ove ćelije nekontrolisano dele, potiskuju druge, zdrave, te se smanjuje koncentracija crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica.
Bolest je prvi opisao hirurg Armand-Louis-Marie Velpeau 1827. godine. Da bi 2 decenije kasnije patolog Rudolf Virchow dao potpunije objašnjenje. Ipak, tek sredinom 19. veka patolog Franz Ernst Christian Neumann je, prilikom obdukcije umrle osobe koja je imala leukemiju, otkrio da koštana srž nema prirodnu crvenu boju, već „prljavo zeleno-žutu“. Ovo otkriće dovelo je do zaključka da je problem koštane srži odgovoran za abnormalnosti u krvnim ćelijama.
Leukemija je najčešći tip kancera kod dece. Čini oko 35 odsto svih slučajeva raka kod dece. Ipak, u 90 odsto slučajeva leukemija se dijagnostifikuje kod odraslih.
Tipovi leukemije
Zavisno od brzine kojom se širi leukemija može biti akutna i hronična.
Akutna se odnosi na brzi rast nezrelih krvnih zrnca. Kako ne postoji dovoljno zrelih, zdravih krvnih zrnaca stanje se brzo pogoršava, te zahteva agresivniji tretman. Nažalost, ovaj oblik leukemije je najčešći kod dece.
Hronična leukemija uključuje i zrele krvne ćelije, ali one sporije rastu. Za razliku od akutnog, ovaj oblik se postepeno razvija, pa su simptomi u početku blagi, a vremenom se pogoršavaju.
Prema vrsti ćelija iz kojih nastaje leukemija se deli na limfocitnu i mijeloidnu. Limfocitna nastaje iz limfoidnih ćelija, koje su vrsta belih krvnih zrnaca. Najčešće su to T ćelije i B ćelije. Mijeloidna leukemija nastaje iz mijeloične loze krvnih ćelija, a to su eozinofili, neutrofili, bazofili, eritrociti i megakariociti.
Zašto se javlja leukemija?
Iako je poznata skoro 2 veka, tačan uzrok leukemije do danas nije otkriven. Smatra se da nastaje kombinacijom naslednih i faktora spoljašnje sredine.
Genetika igra važnu ulogu. Što znači da je veća verovatnoća da se bolest javi ukoliko je već registrovana u porodici. Takođe, veći rizik imaju deca sa Daunovim sindromom, a poslednja istraživanja pokazuju čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemije.
Negativan uticaj spoljašnje sredine, kao što je jonizujuće zračenje, organski rastvarači, pesticidi, mogu da budu pokretači problema. Mada i ranija hemoterapija se svrstava u uzročnike leukemije.
Koji su simptomi leukemije?
Bez obzira što simptomi variraju od vrste leukemije, anemija je glavni znak. Ona se manifestuje slabošću, brzim zamaranjem, bledom bojom kože, a mogu se javiti i srčane smetnje.
Usled trombocitopenije, tj. nedostatka trombocita, javljaju se modrice i mala tačkasta krvarenja po koži i sluzokoži. Učestale su i infekcije, jer je broj zdravih leukocita smanjen. Samim tim je i imuni sistem oslabljen.
Ove simptome često prati glavobolja, povraćanje, bol u gornjoj levoj strani stomaka koja je uzrokovana uvećanom slezinom. Zatim, bolovi u kostima, krvarenje desni, noćno znojenje, neobjašnjivo mršavljenje.
Ukoliko ste kod sebe ili člana svoje porodice primetili neki od navedenih simptoma zakažite na vreme pregled hematologa u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.