Giht predstavlja vrstu upale zgloba – artritisa. U manjem obimu napada i zglobne ovojnice i mekotkivne strukture oko samog zgloba.
Ova metabolička bolest bila je poznata još u Starom Egiptu u 3. milenijumu pre Nove ere. Opisivana je kao „kraljevska bolest” ili „bolest bogatih”, jer je povezivana sa raskošnim stilom života i uživanjem u hrani. Više vekova kasnije i grčki lekar Hipokrat je dovodio u vezu neumereni način života sa pojavom gifta, te je svoja zapažanja napisao na šaljivi način, u obliku aforizama.
Detaljniji opis bolesti dao je Thomas Sydenham 1683. godine. Ovaj engleski lekar je giht objasnio kao narušenu ravnotežu u telu usled preterivanja u nekom životnom zadovoljstvu. Da bi 1848. Alfred Baring Garrod identifikovao višak mokraćne kiseline u krvi kao uzrok gihta.
Kako nastaje giht?
Giht se javlja kao posledica trajno visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi čiji kristali se talože u zglobovima. Naime, mokraćna kiselina nastaje u toku normalnih metaboličkih procesa u organizmu. Ukoliko se putem bubrega ne izluči u dovoljnoj meri, dolazi do njenog nagomilavanja u zglobovima. U pojedinim slučajevima taloženje se vrši u koži i mekim tkivima tako da se formiraju mali, čvrsti, beličasti čvorovi, tzv. tofusi. Kristali se mogu taložiti i u bubrezima stvarajući kamenčiće.
U najvećoj meri bolest pogađa muškarce. Već ulaskom u 5. deceniju može se javiti primarni oblik. Odnosno, giht nepoznatog uzroka ili izazvan urođenim poremećajem metabolizma. Dok muškarci stariji od 60 godina imaju veći rizik od oboljevanja sekundarne vrste. U pitanju je giht koji prati druge bolesti kao što su psorijaza, hronična granulocitna leukemija, dijabetes…
Od svih registrovanih slučajeva samo 5 odsto je zabeleženo kod žena, i to nakon menopauze.
Pored gojaznosti, preteranog konzumiranja crvenog mesa i prekomernog unosa alkohola, u faktore rizika spadaju i hipertenzija i povišene masnoće u krvi. Veću opasnost od oboljevanja imaju i osobe sa hroničnim bubrežnim bolestima i oni koji su na dijalizi, kao i pacijenti koji su na hemoterapiji.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. To znači da kod nekih ljudi postoji nasledna sklonost povećanog stvaranja mokraćne kiseline. Upotreba nekih lekova kao što su, diuretici, aspirin, levodopa i ciklosporin, može da dovede do gifta.
Koji su simptomi gihta?
Giht se javlja iznenada, u vidu bola na jednom zglobu. Obično je to koren palca stopala. Bol je prisutan najpre noću, a toliko je intenzivan da pacijenti ističu kako im i dodir laganog prekrivača smeta.
Prst postaje otečen, topao i crven, a koža glatka i sjajna. Ovi simptomi traju oko nedelju dana i prolaze spontano. Bolest se može ispoljiti i na drugim zlobovima: kolenu, skočnom zlobu, laktu, ručnom zglobu, prstima i dr.
Vremenom, dolazi do češće pojave simptoma, pa giht prelazi iz akutnog u hronični oblik. Posledica ovog stanja jesu oštećenja hrskavice i koštanih zglobnih površina, što izaziva deformitet.
Kako se leči giht?
Dijagnoza gihta se postavlja na osnovu pregleda reumatologa i laboratorijske analize mokraćne kiseline u krvi. Veliki značaj u potvrđivanju bolesti ima i ultrazvuk kojim se mogu uočiti naslage kristala mokraćne kiseline u zahvaćenom zglobu.
Zavisno od težine stanja, primenjuju se nestereoidni antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi. Svakako, neophodno je promeniti i životne navike.
Lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov u svom timu ima eminentne stručnjake iz oblasti reumatologije. Za online zakazivanje pregleda dobijate i popust od 500 dinara!