Pregled kardiologa je jedan od najvažnijih pregleda interne medicine koji ima za cilj blagovremenu dijagnostiku bolesti srca i krvnih sudova, kao i praćenje toka terapije.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći zdravstveni problem u svetu. Upravo su one glavni uzročnik smrti u razvijenim zemljama. Tačnije, oko 49 odsto smrtnih slučajeva je izazvano njima, pri čemu su trećina umrlih osobe srednjeg životnog doba.
Nažalost, situacija u našoj zemlji u ovom pogledu nije povoljna. Prema statističkim podacima Srbija se nalazi u gornjoj trećini liste kada su u pitanju žene, a malo iznad sredine kada se posmatra muška populacija.
Imajući ovo u vidu pregled kardiologa predstavlja preventivnu meru koja može da spreči ozbiljne komplikacije.
Kada se treba javiti kardiologu?
Bol u grudima je najčešći pokazatelj da vaše srce ne radi pravilno. Samim tim je jasnim znak da vam je potreban pregled kardiologa. Obično je praćen stezanjem ili pritiskom na grudni koš. Mogu se javiti i probadanje u grudima, nedostatak daha, brzo zamaranje, lupanje srca, srčane smetnje, tj. ubrzan, usporen i/ili nepravilan rad srca.
Glavobolje ili zujanje u ušima u jutarnjim časovima, kao i povišeni krvni pritisak u dužem periodu, spadaju u indikatore za kardiološki pregled. Takođe, oticanje nogu, stopala, zglobova može da ukazuje da srce ne pumpa dovoljno snažno, te se višak krvi zadržava u venama.
S obzirom da genetika igra značajnu ulogu u bolestima srca, redovni pregled kardiologa je obavezan ukoliko su u porodici već registrovane. Preporučuju se kontrole i osobama koje boluju od dijabetesa, bolesti štitne žlezde, hipertenzije, kao i onima koji su ušli u 5. deceniju života a žele da se bave nekom fizičkom aktivnošću.
Šta obuhvata pregled kardiologa?
Razgovor sa pacijentom je osnova svakog pregleda, pa i kardiološkog. Uzimanjem anamneze lekar specijalista se upoznaje sa tegobama zbog kojih je pacijent došao, životnim stilom, postojećim bolestima, ali i istorijom porodičnih bolesti. Na taj način se procenjuje prisustvo faktora rizika za nastanak vaskularnih, endokrinoloških, nefroloških i drugih bolesti.
Nakon razgovara sledi pregled srca i grudnog koša. Zatim, pregled abdomena, pri čemu se ispituje pojava bola na palpaciju, prisustvo slobodne tečnosti, stanje jetre i slezine i osetljivost bubrega. Vrši se i pregled vratne regije, koji uključuje stanje štitaste žlezde i stanje vena na vratu, kao i pregled ekstremiteta kako bi se utvrdilo da li postoje deformiteti, otoci ili proširene vene.
Pregled kardiologa podrazumeva i merenje krvnog pritiska i EKG srca koji prikazuje odakle započinje svaki otkucaj, frekvenciju i ritam. Na osnovu ovog zapisa lekar ima uvid da li je srčani ritam pravilan ili ne.
Da li je potrebna priprema za pregled kardiologa?
Kardiološki pregled je potpuno bezbolna procedura koja ne zahteva nikakvu pripremu. Za dodatnu dijagnostiku koristi se ultrazvuk srca koji pomaže u otkrivanju urođenih ili stečenih srčanih mana. Za naobjašnjene aritmije primenjuje se EKG Holter monitoring.
Ergometrija (test fizičkog opterećenja) je još jedna dodatna metoda kojom se utvrđuje uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad. Ona pomaže u otkrivanju koronarne bolesti srca, ali je nezaobilazna i za praćenje toka bolesti i uspešnosti primenjene terapije.
U dodatne postupke spadaju i RTG pregled srca i pluća i laboratorijske analize.
Nemojte da čekate da se simptomi pogoršaju. Na vreme zakažite sistematski kardiološki pregled koji je u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov na popustu od 50 odsto!