Šećerna bolest je hronično stanje koje nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili stvoreni insulin ne može da se iskoristi. Ranijih decenija vezivana je za proces starenja. Međutim, danas sve veći broj mladih ima problem sa hiperglikemijom, usled raznih oštećenja pankreasa ili genetskih poremećaja.
U svetu sa ovim problemom se suočava oko 412 miliona ljudi, a u našoj zemlji preko 700 hiljada. Nažalost, bolest ima tendenciju rasta, pa se procenjuje da će do 2040. godine svaki deseti čovek na zemlji živeti sa dijabetesom.
Postoje dve osnovne grupe dijabetesa
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mladih, do 30. godine života. Izazvan je autoimunom destrukcijom beta-ćelija pankreasa zbog neke jače infekcije ili naslednih faktora. Bolest nastupa naglo, sa jakim simptomima, pa je svakodnevna terapija u vidu injekcija insulina neophodna.
Dijabetes tip 2 je progresivno stanje izazvano stresom. Bolest se razvija postepeno, te je karakteristična za starije osobe. Najveći broj registrovanih pacijenata je starosti od 64. do 75. godine. Kao terapija primenjuju se samo lekovi.
S obzirom da je u pitanju podmukla bolest, koja tek u kasnijem stadijumu ispoljava uočljive simptome, privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vam daje savete za lakši život sa dijabetesom.
Živeti sa dijabetesom kako biste sprečili komplikacije
Prvi znak postojanja bolesti jeste povećana potreba za tečnošću i problemi prilikom mokrenja, tj. učestalo mokrenje ili inkontinencija. Zbog velike dehidriranosti javlja se manjak energije, pa su premor i malaksalost stalno prisutni. Nije redak slučaj da dolazi do smanjenja telesne težine.
Živeti sa dijabetesom ne treba olako shvatati. Ova bolest dovodi do brojnih komplikacija od kojih u svetu umre svaki sedmi pacijent.
Nakon 5 godina javljaju se glaukom i katarakta. Početna slabovidost, vremenom dovodi do potpunog slepila. Problemi sa vidom u 30 odsto slučajeva povezani su sa oslabljenom funkcijom bubrega, odnosno bubrežnom insuficijencijom.
Takođe, dijabetes stvara neuroške komplikacije, kao što su trnci, pečenje i gubitak osećaja u rukama i nogama. Tegobe su naročito izražene noću, kada se javlja i jak bol u ekstremitetima.
Poremećaji u nervnom sistemu izazivaju probleme digestivnog trakta. Česta dijareja, poremećaj motiliteta jednjaka i želuca, masna jetra, pa i ciroza, samo su neke od mogućih komplikacija.
Napredovanjem bolesti nastaju oštećenja krvnih sudava. Samim tim je i rizik od šloga, infarkta miokarda i gangrene povećan.
Živeti sa dijabetesom podrazumeva zdrave navike
Kako je gojaznost jedan od uzroka bolesti, potrebna je i redovna fizička aktivnost i promena načina ishrane.
Umesto 2 ili 3 obilna obroka, pacijentima se preporučuju 5 manja, pri čemu između svaka dva mora da prođe 3 do 4 sata. Na taj način se postiže optimalni nivo glukoze u krvi. Na jelovniku treba da se nađu pre svega, sveže voće i povrće. Zatim posno meso, integralni hleb, dok su krompir i pirinač dozvoljeni u ograničenim količinama.
Kontrola šećera i redovni lekarski pregledi su obavezni kod ovih pacijenata
Pored kućnog merenja šećera u krvi nekoliko puta dnevno, osobe koje pate od dijabetese moraju redovno obavljati skrining zdravlja.
On obuhvata ne samo laboratorijske analize krvi i urina, već i sistematski kardiološki pregled kako bi se pratilo stanje srca i krvnih sudova. Godišnje posete oftamologu i nefrologu su obavezne, kao i pregledi kod drugih lekara specijalista.
Lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov sa svojim stručnim timom pomoći će vam da dijabetes držite pod kontrolom.