Prolećni umor se odnosi na stanje zamora, smanjene energije ili depresije, povezane sa početkom proleća.
Takvo stanje može biti uzrokovano normalnom reakcijom na toplije temperature ili može imati medicinske osnove, kao što su alergije ili “obrnuti” sezonski afektivni poremećaj.
Proleće je najlepše godišnje doba jer se bude i priroda i ljudi, ali mnogi nisu u stanju da se odmah prilagode toj promeni.
Razlog leži u “usnuloj” zimi – konzumiranju masne i teške hrane, uz nedovoljno vitamina i minerala, premalo sunčeve svetlosti i fizičke aktivnosti tokom hladnih dana koji dovode do pada energije.
Prolećni umor – najčešći simptomi
Prolećni umor nije bolest već privremeno stanje koje traje sve dok se organizam ne adaptira na novo godišnje doba.
Koliko dugo će prilagođavanje da traje zavisi i od nas. Obično se javlja prvih nedelja, odnosno dok temperature od 15 do 20 stepeni Celzijusovih ne postanu svakodnevne.
Najčešći simptomi su malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, lupanje srca, umor, pospanost, depresija.
Mnogi naučnici smatraju da je glavni “krivac“ za prolećni umor nedostatak vitamina u ishrani.
Pre svega, vitmani C i B kompleksa i minerala usled jednolične zimske ishrane. Tokom zime unosimo i manje tečnosti, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Takođe, hladni dani mnogima su izgovor za zapostavljanje fizičkih aktivnosti, što je još jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, kao i pojavu gojaznosti. Nedostatak sunčeve energije uslovljava i smanjenu apsorpciju vitamina D, koja zajedno sa boravkom u zatvorenim, neprovetrenim prostorijama može biti još jedan od simptoma.
Savet je da prekontrolišete svoje zdravlje!
Ukoliko vam je mrzak sam odlazak kod lekara, lekarska ordinacija Dr Nestorov pruža usluge posete lekara u vašem domu, gde u udobnosti svoga dom možete prekontrolisati svoj organizam.
Prolećni umor – kako se izboriti
Prvi način da pobedite prolećni umor jeste promena ishrane.
Iako mnogi nastavljaju sa zimskim đakonijama, organizam treba privikavati na tople dane i namirnice koji oni donose. Šećer na kratko može povratiti energiju, ali za pravi balans u organizmu morate unositi ugljene hidrate . To je pre svega crni hleb, testenine, pirinač i krompir, koji se sporo razgrađuju tokom varenja.
Zatim je potrebno konzumirati sezonsko povrće kao što su mlade rotkvice, tikvice, brokoli i šargarepa .
Karfiol i zelena salata imaju dovoljno vitamina, a malo kalorija, pa organizam nije “opterećen“ ovom laganom ishranom. Tu je i neizostavno voće koje je bogato antioksidansima koji pomažu organizmu da se očisti od nagomilanih toksina.
Lekarska ordinacija Dr Nestorov savetuje da se sa dolaskom toplih dana pokrenete!
I obična šetnja ili fizičke aktivnosti prilagođene starosnom dobu, doprinose revitalizaciji organizma, jer se stimuliše cirkulacija, krvotok i limfotok.
Boravak van kuće, takođe, izlaže telo sunčevoj energiji koja podiže nivo serotonina, a time se povećava vitalnost i motivaciju kod ljudi.
Naravno, nemojte zaboraviti na unos dovoljne količine vode, jer ona daje osećaj fizičke snage, reguliše probavu i smanjuje umor.
Iako se za prolećni umor vezuje pospanost, nikako nemojte spavati duže nego ranije. Dovoljno je 6 do 8 sati sna, a najbolje je da na spavanje idete sat ili dva pre ponoći jer se tada organizam najviše odmara.
U krajnjoj meri možete uvesti i popodnevno dremanje. Iako mnogi smatraju da je ovaj odmor ne samo štetan po zdravlje već i beskoristan, istraživanja pokazuju da kratak predah i opuštanje u tišini od pola sata ima veliki značaj tokom prolećnog umora. On smanjuje za 37 odsto rizik od oboljenja srca, pozitivno utiče na pamćenje i poboljšava koncentraciju i raspoloženje.
Ipak, znajte da popodnevna dremka ne može da zameni noćno spavanje i da ne treba da vam postane svakodnevni ritual.
Lekarska ordinacija Beograd Dr Nestorov vam preporučuje da redovno kontrolišete svoje zdravlje i da ne zanemarujete simptome.
Preventiva je najbolji način za zaštitite svoj organizam.