Celijakija

Celijakija

Celijakija je trajni poremećaj podnošenja glutena. To je sistemsko, autoimuno oboljenje koje je genetski predodređeno.

Gluten se nalazi u gotovo svim industrijskim proizvodima, u pšenici, ječmu, raži, ovsu. Zatim, u kozmetičkim preparatima, pastama za zube, lekovima, začinima, pićima, kafi… Tako da unos i najmanje količine iz bilo kog izvora kod osoba sa ovim problemom pokreće imuni odgovor organizma. Ukoliko se nastavi sa konzumiranjem namirnica sa glutenom dolazi do oštećenja crevnih resica i posledične loše apsorpcije hranljivih materija iz hrane.

Celijakija nije moderna bolest

Iako se celijakija sve češće pominje danas, ona nije bolest modernog doba. Tegobe je registrovao još grčki lekar Areateus iz Kapadokije u 2. veku. Karakterisale su je bolovi u stomaku, slabost, nadutost stomaka i beličasta dijareja. Bolest nije bila prenosiva, ali je primećeno da postoji učestali recidiv. Areateus je smatrao da je uzrok nedostatak toplote u trbuhu, koja je neophodna za varenje. U pojedinim slučajevima objašnjavao je da može nastati prilikom čestog unosa velike količine hladne vode nakon jake žeđi. Takođe, grčki lekar je celijakiju povezao sa starošću i to češće kod žena. Dok se nikada ne javlja kod dece.

Prvi naučni opis dao je Samuel Gee na predavanju u Londonu, 1887. godine. Tom prilikom kao pacijente uvrstio je i decu od jedne do pet godina. Iako nije tačno uspeo da otkrije šta dovodi do bolesti, smatrao je da se uspešno leči dijetom. Te je predlagao izbegavanje namirnica bogatih skrobom.

Tokom narednih godina naučnici su se zainteresovali za problem, pa je celijakija objašnjavanja različitim faktorima. Da bi sredinom 20. veka holandski pedijatar Willem Karel Dicke utvrdio vezu sa glutenom iz žitarica. Već 60-ih godina opisani su svi drugi simptomi bolesti.

Celijakija

Danas se procenjuje da jedna od 100 osoba ne može da vari gluten. Pretpostavlja se da je taj broj u Srbiji između 35.000 i 70.000 ljudi.

Imajući u vidu rasprostranjenost lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov u ovom blogu vam otkriva simptome celijakije.

Celijakija je bolest sa hiljadu lica

Celijakija izaziva čak 295 simptoma. Najkarakterističniji su probavne smetnje, poput gasova, dijareje, nadutosti, bolova u stomaku, krvarenja. Njih prate umor, malaksalost, nizak krvni pritisak, iscrpljenost, glavobolja, vrtoglavica, bolovi u mišićima.

Promene se dešavaju i na koži u vidu dermatitisa, osipa, crvenila, pa keratosis pilarisa, tj. ćureće kože.

Kod pojedinih pacijenata simptomi od strane organa za varenje su jedva primetni, već se javljaju atipični znaci. Anemija, depresija, anksioznost, neobjašnjiva neplodnost, smanjen libido, problemi sa zubima, osteoporoza, nizak rast, samo su neki koji se navode.

Kako se dijagnostifikuje i leči?

Laboratorijske analize krvi na antitransglutaminazna antitela (anti-tTG) ili antiendomiozijalna antitela (EMA) i antiglijadinska antitela (AGA) pokazuju prisustvo bolesti. Da bi se sa sigurnošću potvrdila radi se biopsija tankog creva posle ishrane koja uključuje gluten.

Celijakija se ne leči lekovima, već bezglutenskom dijetom. Ona podrazumeva strogo pridržavanje pravila. Odnosno, izbegavanje svih namirnica i preparata koji imaju gluten. Na taj način nestaju svi simptomi, uspostavlja se pravilan rad sistema za varenje i vraća narušena ravnotežena crevne sluzokože.

Menopauza

Ukoliko ste prepoznali neki od simptoma, lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov vam može pomoći. Kod nas možete obaviti potrebne analize za celijakiju, a na osnovu njih i konsultaciju sa našim lekarima.

Podelite ovaj sadržaj