Tinitus predstavlja zujanje u ušima. Odnosno, osećaj zvuka u jednom ili oba uha bez tačnog spoljašnjeg nadražaja.
Svako je barem jednom u životu doživeo povremeno zujanje, zvonjenje ili šištanje u ušima. Ovi šumovi su sasvim normalna pojava. Obično su izazvani promenom atmosferskog pritiska, glasnom muzikom ili radom sa bučnim mašinama. S obzirom da nestaju nakon kratkog vremena nisu opasni po zdravlje. Međutim, problem nastaje kada traju satima i danima, tada je reč o tinitusu.
Zavisno do simptoma, može biti objektivni i subjektivni. Kod objektivnog zujanje mogu da čuju i drugi ako se dovoljno približe osobi koja ima tinitus. Ova vrsta se javlja veoma retko, u samo 1 odsto slučajeva. Rasprostranjeniji je subjektivni, kada samo pacijent čuje zvukove u uhu.
Iako se tinitus češće javlja kod osoba starijih od 50 godina, u poslednje vreme pogađa i sve veći broj mlađe populacije. Te se procenjuje da oko 20 odsto svetskog stanovništva pati od tegoba zujanja u ušima. Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju na moguće uzroke.
Tinitus nije bolest već simptom!
Zujanje u ušima se retko javlja samostalno, već je izazvano nekim prikrivenim zdravstvenim problemom.
Uglavnom je povezan sa oštećenjem sluha. Tačnije, nastaje usled oštećenja srednjeg ili unutrašnjeg uha. Mada mogu da ga izazovu i infekcije uha, nagomilani vosak u uhu, kao i povrede vrata, vilice ili glave, dok je ređe simptom tumora uha ili zvučnog nerva.
Povišeni krvni pritisak, visok holesterol, kardiovaskularne bolesti, anemija, alergije, dijabetes, autoimune bolesti, se svrstavaju u vodeće uzročnike. Takođe, stres, anksioznost, ateroskleroza, hipotireoza, epilepsija, multipla skleroza i problemi sa cirkulacijom su potencijalni faktori koji dovode do tinitusa.
Zujanje u ušima mogu da izazovu i pojedini lekovi, poput aspirina, antibiotika, diuretika i antidepresiva, dok su ga najnovija istraživanja svrstala u posledice Covida 19. Naime, kod gotovo polovine pacijenata koji su preležali korona virus primećeni su problemi sa sluhom.
Da li tinitus utiče na kvalitet života?
Zujanje u ušima samo po sebi ne ostavlja direktne posledice. Nažalost, učestala izloženost u početku stvara nelagodu i nervozu, da bi vremenom došlo do pada koncentracije, razdražljivosti, premora, nesanice, stresa, glavobolja, pa i depresije i anksioznosti. Zato možemo slobodno da kažemo da indirektno utiče na normalno funkcionisanje, što je dodatni razlog da pacijent potraži pomoć lekara.
Kako se leči tinitus?
Kako različita stanja mogu da izazovu zujanje u ušima, prvi korak jeste otkrivanje uzročnika.
Lekar specijalista ORL vrši detaljni pregled koji obuhvata laboratorijske analize, testiranje sluha, ravnoteže, ispitivanje prenosa zvuka iz unutrašnjeg uva. Zatim, MRI snimak glave, CT angiografiju, pregled vrata, kičme i vilice. Ukoliko je potrebno dijagnostifokovanje uključuje i pregled interniste, neurologa, fizijatra, ali i psihijatra.
Na osnovu dobijenih rezultata prepisuje se odgovarajuća terapija. U pojedinim situacijama se savetuje i nošenje slušnog aparata radi poboljšanja sluha.
Nemojte da dozvolite da vam uporno zujanje u ušima remeti svakodnevne aktivnosti i san. Zakažite još danas pregled specijaliste ORL u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.