Angina pektoris predstavlja stanje pri kome srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom. S obzirom na to da ono pumpa krv u krvne sudove, snabdevajući hranljivim materijama čitav organizam, usled nedovoljnog dopremanja kiseonika onemogućeno mu je normalno fukcionisanje.
Smanjeno snabdevanje kiseonikom, obično, je posledica suženja na koronarnim arterijama. Naime, na zidovima krvnih sudova se talože trigliceridi i holesterol tako da tokom godina dolazi do njihovog suženja.
Angina pektoris može nastati i zbog povećanog zahteva srčanog mišića. Odnosno, kada postoje problemi sa štitinom žlezdom ili teška anemija.
Ova bolest je uzročnik oko 30 odsto smrtnih slučajeva, pa vam lekarska ordinacija Dr Nestorov otkriva karakteristične simptome.
Angina pektoris je najčešći oblik ishemije srca
Angina pektoris je jedan od načina na koji se ispoljava koronarna bolest srca. Ona se, pak, deli na 3 tipa prema načinu nastajanja.
Stabilna angina pektoris nastaje u određenim situacijama. Najčešće je u pitanju fizički napor, poput penjanja uz stepenice, sportskih aktivnosti… Mada se može ispoljiti i prilikom stresa i jakih emocija. Što znači da se njena pojava može predvideti. Simptomi traju između 5 i 10 minuta, ređe duže, tj. prestaju kada se pacijent odmori ili uzme prepisanu terapiju.
Nestabilna angina pektoris ne može se predvideti. Javlja se iznenada, čak i tokom odmaranja. Samim tim je opasnija od stabilnog tipa. Zato je potrebno odmah da se javite lekaru, jer može doći do velikog suženja krvnog suda i srčanog udara.
Varijantna-vazomotorna (Princmetalova) angina nastaje spazmom srčanih sudova. Rezultat njihovog grčenja jeste smanjeno dopremanje kiseonika. Stanje je kratkotrajno.
Kako prepoznati anginu pektoris?
Bol u grudima, u predelu grudne kosti, koji ima karakter pritiskanja, stezanja, razapinjanja nikako ne smete zanemariti. Upravo angina pektoris počinje ovim simptomom. Bol može da se širi u levu ruku i levo rame, kao i da se javi u vratnom delu, donjoj vilici i između lopatica.
Pored bola, prepoznatljivi znaci angine pektoris jesu i zadihanost, gušenje, vrtoglavica, nesvestica, preznojavanje, mučnina, anksioznost, brzo ili neravnomerno udaranje srca, pa i gubitak svesti.
Angina pektoris je često određena genetikom. Ipak, većinom je uslovljena načinom života. Zato u rizičnu grupu spadaju pušači i gojazni ljudi. I pojedine bolesti, poput dijabetesa i hipertenzije, mogu da dovedu do ove ishemije srca.
Kako se dijagnostifikuje angina pektoris?
EKG srca je polazna osnova za postavljanje dijagnoze. Njime se beleži aktivnost srca, uključujući i promene koje ukazuju na ishemiju.
Takođe, neophodan je i ehokardiogram. Ultrazvučni pregled srca može da pokaže da jedan deo srčanog mišića ne radi dobro, jer ne dobija dovoljno kiseonika. Zatim, za postavljanje dijagnoze koristi se i test opterećenja, koronarna angiografija, kao i druge analize.
Lečenje angine pektoris obuhvata, pre svega, elimisanje faktora koji je dovode. Zbog toga je potrebno promeniti životne navike. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje nikotina i alkohala najbolja se ne samo terapija, već i preventiva za pojavu ove bolesti.
Od medikamenata primenjuje se antiishemijski lekovi, antitrombocitni lekovi i antikoagulantni lekovi.
Angina pektoris je, ponekad, urgentno stanje u medicini, zato ne čekajte da se jave teže tegobe. Već svake godine obavite redovni pregled. U lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov sistematski kardiološki pregled je trenutno na popustu od 54 odsto.