Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti disajnih puteva. Javlja se prilikom njihove upale i suženja, zbog čega je otežan izlazak vazduha iz pluća.
Astma se može javiti u bilo kom životnom dobu, sa različitim intenzitetom tokom vremena. Poslednje dve decenije broj obolelih je u stalnom porastu, naročito kod mlađe populacije u visokorazvijenim zemljama. Procenjuje se da oko 350 miliona ljudi u svetu pati od astme. A da će u narednih 6 godina broj registrovanih slučajeva dostići 400 miliona.
U našoj zemlji 8 odsto odraslih stanovnika pati od ove bolesti. Dok svako sedmo školsko dete ima neki oblik astme. Ovakvoj lošoj situaciji doprinosi i pojačano zagađenje vazduha, koje ne samo da pogoršava stanje obolelih, već dovodi i do novih pacijenata.
Imajući u vidu široku rasprostranjenost, lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov vas upoznaje sa rizicima nastanka i simptomima.
Astma je poznata od davnina
Iako se astma smatra bolešću 21. veka za nju su znali još stari Egipćani. Lečili su je mešavinom tamjana koji je poznat kao kajfa. Čuveni grčki lekar Hipokrat je 450. godine pre Nove ere prvi zaključio da je u pitanju respiratorni problem. Međutim, 2 veka kasnije ona je vezivana za emocije.
Tek 1872. godine astma je naučno objašnjana. Tome je doprineo i sam predsednik Theodore Roosevelt. Naime, njegova mladost u velikoj meri bila je oblikovana ovom bolešću, čestim noćnim napadima i zastrašujućim gušenjem. Na osnovu njegovog slučaja F. H. Bosworth 1880. godine je razvio teoriju o vezi između astme i polenske groznice.
U periodu između 30-ih i 50-ih godina astma je svrstavana u psihosomatske bolesti. Kako je uzrok bio psihološkog porekla lečena je psihoanalizom. Da bi od sredine 20. veka započela upotreba oralnih, a zatim i inhalacionih kortikosteroida.
Astma se može ispoljiti u nekoliko oblika
Alergijska astma je najčešći tip. Ima je čak dve trećine od ukupno obolelih, tj. oko 50 odsto odraslih pacijenata i preko 90 odsto dece. Alergija na ambroziju, grinje, buđ, korov, duvan, kao i druge spoljašnje i unutrašnje alergene dovodi do pojave ove vrste astme.
S obzirom da alergije mogu biti genetski predodređene, to znači da i alergijska astma ima naslednu sklonost. Prvi simptomi, koji ukazuju na rizik od oboljevanja, jeste pojava suve, hrapave kože u najranijem uzrastu. Uz atopijski dermatitis (ekcem), i alergijska kijavica se svrstava u simptome koji prethode razvoju astme.
Bronhijalna astma se javlja usled preteranog lučenja sluznice koja sužava bronhije i sprečava da vazduh prodre do pluća. Sredina u kojoj živimo, pre svega, velika zagađnost vazduha glavni su uzročnici ovog tipa. Mada se i sam način života, pušenje, konzumiranje alkoholnih pića i ishrana navode kao faktori problema.
Srčana astma je, zapravo, simptom srčane slabosti. Izazivaju je hipertenzija ili nepravilan rad krvnih sudova, što za posledicu ima nemogućnost istiskivanja krvi iz plućnih vena. Gomilanje krvi, pak, stvara gušenje, koje podseća na bronhijalnu astmu.
Kako možete prepoznati da imate astmu?
Uporan kašalj koji se javlja tokom igre, smeha ili noću je karakteristični znak za astmu. Takođe, gubitak daha, naročito, prilikom fizičke aktivnosti, “zviždanje” u grudima pri udisaju ili izdisaju jasni su znaci bolesti.
Pored njih, javlja se stezanje u grudima, koje pacijenti obično opisuju kao osećaj tereta na plućima. Zatim, konstantni umor, gubitak energije čak pri laganom naprezanju i ubrzano disanje.
Navedene simptome nikako ne trebate ignorisati, jer astma može da izazove ozbiljna optećanja pluća. Zato na vreme posetite lekarsku ordinaciju Dr Nestorov. U našem stručnom timu nalaze se vrhunski pulmolozi, otorinolaringolozi i radiolozi koji će postaviti preciznu dijagnozu, a ako je potrebno prepisati i odgovarajuću terapiju.