Laboratorijske analize predstavljuju skup parametara dobijenih na osnovu određenih uzoraka.
Poslednjih godina preventiva u našoj zemlji je podignuta na viši nivo. Odnosno, zabeležen je porast broja ljudi koji se javljaju za skrining zdravlja, a upravo laboratorijska dijagnostika čini polaznu osnovu kada su godišnji pregledi u pitanju.
Šta pokazuju laboratorijske analize i zašto je bitno da ih radite najmanje jednom godišnje otkriva vam lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov.
Šta je cilj svake laboratorijske analize?
Laboratorijske analize se vrše sa ciljem dobijanja tačnog stanja organizma. Prepisuje ih najčešće lekar opšte medicine tokom sistematskog pregleda, kao prevenciju za pojedina oboljenja. Ili, pak, ukoliko postoji sumnja na neku bolest. Naime, one upotpunjuju opšti lekarski pregled. Te omogućavaju da se lakše utvrdi dijagnoza i odredi dalji tok lečenja.
Takođe, laboratorijske analize mogu da prepišu i specijalisti sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. I to u slučaju praćenja razvoja bolesti, delovanja terapije. Kao i za potvrdu izlečenja.
Laboratorijske analize su obavezne kod zapošljavanja u vojsci, policiji, vatrogasnoj službi, a mogu biti i važan deo sudskih dokaza.
Osnovne laboratorijske analize obuhvataju kliničko-biohemijske testove i mikrobiološke analize. Pri tome ispitivanje krvi obuhvata dve vrste analiza. Prva se odnosi na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, a druga na biohemijski sastav krvi. Njome se, zapravo, proverava rad organa.
Mikrobiološke analize urina i urinokulture utvrđuju prisustvo bakterija koje mogu biti izazivači brojnih infekcija.
Šta pokazuju laboratorijske analize?
Laboratorijske analize krvi i urina pokazuju ne samo rad organa, već i da li u organizmu postoji neki zapaljenski proces.
Da bi bili jasno protumačeni nalazi, nije dovoljno samo pravilno uzimanje uzorka. Već lekar mora da uzme u obzir i pol, godine starosti, težinu i visinu, kao i životna navike, tj. način ishrane, bavljenje fizičkom aktivnošću.
Osim opštih karakteristika treba uzeti u obzir i preležana oboljenja i terapiju koju pacijent trenutno prima.
Leukociti su značajni za zaštitu organizma. Njihov povećan broj ukazuje na bakterijsku infekciju, a smanjen na virusno oboljenje. Snižene vrednosti eritrocita i hemoglobina su glavni pokazatelj anemije.
Trombociti učestvuju u zgrušavanju krvi. Što znači da povišene vrednosti ukazuju na potencijalnu opasnost od nastanka krvnog ugruška. Dok su smanjene posledica hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa.
Pored ovih problema, povišene vrednosti elemenata krvne slike mogu da budu i znak poremećaja na nivou koštane srži, slezine, akutne leukemije, a snižene na promene u radu bubrega.
Visok nivo kreatina pokazuje akutna i hronična oboljenja bubrega, kao i brojna autoimuna oboljena.
Kako se pripremiti za laboratorijske analize?
Laboratorijske analize, uglavnom, ne zahtevaju posebnu pripremu. Davanje krvi se uzima na prazan stomak. I to 12 sati pre poslednjeg obroka. Preporučljivo je da večera bude lagana. Razlog za to je mogući porasta koncentracije glukoze, holesterola, lipida, proteina, gvožđa, folne kiseline prilikom uzimanja hrane.
Ukoliko se proverava holesterol, 24 časa pre uzimanja uzorka ne treba konzumirati alkohol i jaku, masnu hranu.
Da bi laboratorijske analize bile verodostojne neophodno je prekinuti i unos lekova nekoliko dana ranije. Kao i izbegavati fizičku aktivnost.
Lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov vrši sve laboratorijske analize u skladu sa najvišim standardima kvaliteta.