Reumatoidni artritis predstavlja hronično zapaljensko oboljenje vezivnog tkiva, koje najčešće zahvata zglobove. Mada može da se prenese i na unutrašnje organe, nervni sistem, pa i na kožu.
Spada u jednu od najraspostranjenijih nezaraznih bolesti. Procenjuje se da se sa njom suočava oko 90 odsto populacije starije od 65 godina. Nažalost, situacija nije povoljna ni kod nas. Statistički podaci pokazuju da oko 35.000 stanovnika Srbije boluje od reumatoidnog artritisa. Iako se javlja kod oba pola, češći je kod žena.
Ranijih godina se smatrao isključivo problemom starijih. Međutim, danas može da pogodi i mlađu generaciju, utičući drastično na kvalitet života.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate prve simptome.
Reumatoidni artritis je poznat od davnina
Verovali ili ne, za reumatoidni artritis znali su još drevni narodi 4500. godine pre Nove ere. O tome svedoče arheološka nalazišta.
Ipak, bolest je prvi put opisana tek početkom 19. veka od strane francuskog lekara Augustina Jacoba Landré-Beauvaisa. Dok joj je naziv dao britanski reumatolog Alfred Baring Garrod.
Bez obzira što je poznata od davnina, naučici još uvek nisu uspeli da utvrde tačan uzrok nastanka, te ističu da se razvija kombinacijom više faktora.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veći rizik od oboljevanja imaju osobe sa specifičnim genskim obeležjima kao što je šifra HLA DR 4. Takođe, ako je registrovan kod jednog od blizanaca 30 odsto je verovatnoća da će se razviti i kod drugog.
Pored genetike, u okidače bolesti se svrstavaju i razne infekcije bakterijama ili virusima, koje oštećuju ćelije domaćina. Zbog toga dolazi do autoimunog odgovora koji vodi ka formiranju granulacionog tkiva. Samim tim i do deformiteta i trajnog oštećenja zgloba.
Reumatoidni artritis kod žena mogu da izazovu i hormonalni faktori.
Kako se ispoljava reumatoidni artritis?
Bolest počinje gotovo neprimetno, a prvi simptomi liče na sezonski grip. Što znači da se javljaju malaksalost, slabiji apetit, hronični umor, povišena telesna temperatura. Zato se i reumatoidni artritis dijagnostifikuje znatno kasnije, pa je i lečenje otežano.
Jutarnja ukočenost koja traje najmanje pola sata je jasni znak. U početku se javlja u malim zglobovima prstiju ruke i noge i simetrična je.
Ovaj simptom prati bol koja je periodičnog karaktera tako da je prisutna samo prilikom nekih kretnji u zglobu. Vremenom, postaje trajna, a sa njom dolaze i otoci u zglobovima.
Ukoliko bolest zahvati kožu formiraju se potkožni čvorići, dok na beonjači se manifestuje upalom. U pojedinim slučajevima se javlja na srcu gde izaziva perikarditis, a na plućima pleuritis i difuznu intersticijsku fibrozu pluća.
Reumatoidni artritis narušava normalno kretanje
Bolest je hronična i potpuno izlečenje nije moguće, te terapija ima cilj da ublaži postojeće simptome i spreči u dužem vremenskom periodu pojavu komplikacija.
Dijagnostifikovanje se obavlja na osnovu niza kriterijuma, uključujući i laboratorijske analize krvi i ultrazvuk zgloba. Ukoliko se ne otkrije na vreme drastično utiče na pokretljivost, te ne čudi što ju je Svetska zdravstvena organizacija svrstala u 10 vodećih uzročnika invaliditeta.
Nijedan problem sa zglobovima ne treba zanemariti. Zakažite na vreme pregled specijalista lekarske ordinacije Dr Nestorov.