Hašimotova bolest, poznata i kao Hašimoto tireoiditis i hronični limfocitni tireoiditis, predstavlja autoimuni poremećaj pri kojem organizam stvara antitela koja napadaju štitastu žlezdu.
Naziv je dobila po japanskom lekaru Dr Hakaru Hašimotou koji ju je prvi opisao u svom “Izvještaju o limfomatoznim promenama štitne žlezde”. Ovaj naučni rad objavljen je 1912. godine u Arhivi za kliničku hirurgiju u Berlinu.
Štitina žlezda je endokrina žlezda smeštena u prednjem delu vrata. Ona luči dva hormona – tiroksin (T4) i tironin (T3), koji se putem krvi prenose kroz organizam utičući na različite procese u njemu. Zaslužni su, pre svega, za rast, oslobađanje energije, proizvodnju toplote. Posrednim putem regulišu i temperaturu tela, puls, telesnu težinu, pa čak i psihofizički razvoj.
Imajući u vidu ulogu koju ima štitna žležda u organizmu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva kako da prepoznate simptome Hašimotove bolesti.
Zašto nastaje Hašimotova bolest?
Kao i za druge autoimune bolesti, tako je tačan uzrok nastanka Hašimotove bolesti do danas neotkriven. Zapravo, odgovor na pitanje zašto se imuni sistem, umesto protiv virusa ili bakterija, okreće protiv sopstvenih zdravih ćelija još uvek nije pronađen. Zbog toga naučnici smatraju da bolest nastaje kombinacijom više faktora.
Genetika ima uticaja. Što znači da postoji veći rizik od oboljevanja ukoliko u porodičnoj istoriji već postoje problemi sa štitnom žlezdom ili druge autoimune bolesti, kao što su multipla skleroza, dijabetes, lupus…
Istraživanja su pokazala da na nastanak utiču i pol i godine starosti. Naime, Hašimotova bolest je 4 puta učestalija kod žena i to najčešće između 40. i 60. godine.
Svakako, ne treba zanemariti ni faktore iz okruženja, poput drugih infekcija, zračenja, prekomerne upotrebe joda i sl.
Hašimotova bolest se razvija kroz 5 faza
U početku Hašimotova bolest ne pokazuje simptome. Čak je i hormonski status u granicama referentnih vrednosti, te se ovaj stadijum smatra nultom fazom.
Vremenom, imune ćelije počinju da napadaju štitnu žlezdu i počinje stvaranje antitela. Ona postaje uvećana što i sami pacijenti mogu da primate u prednjem delu vrata. Međutim, na to retko obraćaju pažnju, jer su hormoni i dalje u normali.
U trećoj fazi raste TSH hormon, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti. Kako se smanjuje funkcija štitne žlezde javljaju se prepoznatljivi simptomi – pospanost, umor, malaksalost, lako zamaranje, nesanica, nervoza…
U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren, pa i laboratorijske analize pokazuju pad proizvodnje hormona T3 i T4. Upravo u ovoj fazi se Hašimotova bolest najčešće dijagnostifikuje.
Pored početnih simptoma razvija se niz drugih. Suva koža, otečeno lice, lomljivi nokti, povećano opadanje kose su karakteristični znaci. Prate ih neobjašnjivo povećanje telesne težine, opstipacija, preosetljivost na hladnoću, poremećaji srčanog ritma. Javljaju se i bol u zglobovima i grčevi u mišićima, ali i problemi sa pamćenjem i depresija.
U petom, poslednjem stadijumu Hašimotova bolest dovodi do nastanka drugih bolesti. Najčešće su to celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis…
Da li Hašimoto tireoiditis može da se izleči?
Nažalost, potpuno izlečenje nije moguće. Ipak, pacijenti sa blagom kliničkom slikom i malim uvećanjem žlezde ne zahtevaju lečenje.
Terapija se prepisuje jedino u slučajevima povišenog nivoa TSH i niskih vrednosti tireoidnih hormona. Supstituciona terapija sintetičkim hormonom prima se doživotno. Takođe, neophodno je izmeniti životne navike, uključujući zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Hašimotova bolest je najčešće oboljenje štitne žlezde. Procenjuje se da od nje pati svaki 7. stanovnik Srbije. Zato nemojte simptome olako shvatati, već se na vreme javite lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.