Autoimune bolesti predstavljaju poremećaje koji nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene. To znači da imuni sistem, koji brani organizam od štetnih spoljašnjih uticaja, počinje pogrešno da posmatra delove tela kao strana. Zbog toga luči antitela koja napadaju zdrave ćelije.
Tačan razlog nastanka autoimunih bolesti nije utvrđen. Značajnu ulogu u njihovom razvoju ima genetika, mada i virusne i bakterijske infekcije, stres, štetne materije i starenje se svrstavaju u uzročnike. Pojedine su čak podstaknute drugim bolestima, dok se druge javljaju spontano.
Ono što je karakteristično za autoimune bolesti jeste da se ne ponašaju kod svih na isti način. Zavisno od toga da li napadaju jedan ili više organa dele se na specifične i sistematske. Specifične zahvataju samo jedan organ, a kod sistematskih imuni sistem napada više tkiva i organa.
Statistički podaci pokazuju da iz godine u godinu raste broj osoba kod kojih je dijagnostifokovana neka autoimuna bolest. Procenjuje se da se od 3 do 10 odsto svetske populacije suočava sa ovim problemom, pri čemu su žene mnogo sklonije razvoju, posebno pre nego što nastupi menopauza.
Do danas je registrovano preko 80 autoimunih bolesti. Lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam otkriva koje su najrasprostranjenije.
Autoimune bolesti koje zahvataju vezivno tkivo
Reumatoidni artritis je hronična bolest koja zahvata, pre svega, zglobove. Može se proširiti i na unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Kako počinje neprimetno, prvi simptomi se, obično, pripisuju drugim bolestima, a to su malaksalost, slabiji apetit, hronični umor. Jasni znak da je nastupio problem jeste kratkotrajna jutarnja ukočenost prstiju ruke i noge.
Drugi važan pokazatelj bolesti je bol. Najpre se javlja periodično, da bi vremenom postala trajna. Nju često prate i otoci u zglobovima, ali i potkožni čvorići, upala beonjače…
Multipla skleroza
Multipla skleroza spada u autoimune bolesti središnjeg nervnog sistema. Nažalost, ona je potpuno nepredvidiva. Ne samo da se različito manifestuje, već se i smenjuju različiti periodi oporavka i pojačavanja.
Ipak, primetno je da se prvo javljaju problemi sa vidom, odnosno dupla slika, mešanje crvene i zelene boje ili slepilo na jednom oku. Slede problemi sa koordinacijom i ravnotežom i slabost u mišićima. Njih može da zameni otežan govor, vrtoglavica, bolovi, trnci, svrab, kao i teškoće sa koncentracijom, pamćenjem i rasuđivanjem.
Najpoznatija specifična autoimuna bolest
Dijabetes tip 1 nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili kada stvoreni insulin ne može da se iskoristi. Što za posledicu ima povećanje nivoa glukoze u krvi. Bolest nastupa naglo, a prvi znak jeste preterana potreba za hranom i tečnošću, kao i učestalo mokrenje, zatim vid postaje zamagljen i gubi se osećaj u rukama i nogama, takođe pacijenti imaju tamniju kožu u predelu vrata i pazuha i česte probleme sa desnima.
Živeti sa dijabetesom tip 1 podrazumeva svakodnevno primanje injekcije insulina kako bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti, pa i pojava invaliditeta.
Autoimune bolesti koje napadaju tanko crevo
Celijakija je trajni poremećaj nepodnošljivosti na gluten. S obzirom da pokazuje čak 295 simptoma, opravdano se naziva “bolest sa hiljadu lica”. Karakteristični znaci su probavne smetnje, tj. česti gasovi, dijareja, nadutost i bol u stomaku. Prate ih nizak krvni pritisak, malaksalost, glavobolje i vrtoglavice.
Ova autoimuna bolest ostavlja traga i na koži, pa dermatitis, osip, crvenilo i ćureća koža mogu da ukažu na problem. Nije redak slučaj da se javi upala desni, anemija, ali i depresija i anksioznost.
Autoimune bolesti su kompleksne, pa njihovo dijagnostikovanje nije nimalo lako. Zato, ako ste primetili neki od navedenih simptoma javite se na vreme lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.