Korona virus je glavna tema, danas, u svim medijima, ali i u razgovorima građana. Iako se u poslednjih pet godina svet suočio sa epidemijama ebole i zike, korona virus preti da preraste u pandemiju.
Prema najnovijim zvaničnim informacija broj zaraženih iznosi preko 100.000, a oko 3.000 ljudi je umrlo. Najveći broj registrovanih je u Kini. Zatim, Južnoj Koreji koja je u jednom danu potvrdila 516 novih slučajeva. Mada ne treba zanemariti ni ostale kontinente. Do sada virus je obuhvatio 18 od 50 američkih saveznih država. Dok iz dana u dana rast broj pacijenata u Australiji.
U Evropi, Nemačka je prva na listi, koja je u protekla 24 sata zabeležila veliki porast. Nažalost, i naša zemlja se od petka našla među zemljama koje imaju obolele. Zato vam lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov otkriva koje su najvažnije mere zaštite.
Šta je korona virus?
Korona virus koji se prvi put pojavio decembra u Vuhuna dobio je naziv “COVID-19”. “CO” označava koronu, “VI” virus, a “D” oboljenje, tj. od engleske reči disease. Pripada velikoj grupi virusa koja ima široki spekar delovanja. Počev od teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV), pa do blage prehlade – procenjenuje se da su oni zaslužni za polovinu respiratornih infekcija kod čoveka.
Verovali ili ne, korona virusi su poznati više od 8.000 godina. Ipak, prvi slučajevi na ljudima zabeleženi su tek sredinom 20. veka. Što znači da su ovi virusi, zapravo, zoonoze. Mogu se preneti sa životinja na ljude. Tako, na primer, ljudi su se zarazili SARS-om preko cibetki, a MERS-om preko kamila. Međutim, izvor zaraze najnovijeg korona virusa još uvek nije tačno otkriven.
Kako prepoznati virus?
Kako korona virus deluje? Koji su simptomi? Ko ima najveću verovatnoću da se razboli? Najčešća su pitanja koja ljudi postavljaju.
Korona virus COVID-19, u početku, pokazuje simptome slične običnom sezonskom gripu ili prehladi. Tako da povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, upaljeno grlo, malaksalost, suvi kašalj i zapušeni nos mogu da ukažu na postojanje bolesti.
Za razliku od prehlade, javljaju se i dijareja i kratak dah. U težim slučajevima može doći i do bronhitisa i upale pluća, pa i otkazivanja bubrega i smrti. Razlika između korona virusa i klasičnog gripa ogleda u načina nastajanja. Naime, kod gripa simptomi nastupaju naglo, dok se korona virus razvija postepeno. Takođe, period oporavka je duži od dve nedelje, što je karakteristično vreme za grip.
Najveći rizik od bolesti imaju osobe starije od 65 godina, posebno one kojima je oslabljen imuni sistem. Osim njih, korona virus se češće javlja kod ljudi koji boluju od drugih bolesti, kao što su dijabetes, hipertenzija, kancer, plućne i bolesti srca. Najmanji procenat zabeležen je kod dece.
Kako se prenosi korona virus?
Korona virus se prenosi vazduhom, tj. kašljanjem i kijanjem, kao i ličnim kontaktom. Dodatni problem jeste njegov duži opstanak na zaraženim površinama. Čak i dodirivanje predmeta sa virusom opasno.
S obzirom da još uvek ne postoji vakcina najbolja zaštita od korona virusa je izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake respiratorne infekcije, kao i izbegavanje masovnih okupljanja, gradskog prevoza i dodirivanja predmeta na javnim mestima.
Obavezna higijena ruku se podrazumeva. Odnosno, što češće pranje vodom i sapunom. Ukoliko to nije moguće preporučuje se korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku. Prilikom kašlja i kijanja usta i nos treba da budu prekriveni savijenim laktom ili maramicom koje se mora odmah baciti.
Veoma važna preventiva je i redovna dezinfekcija površina u kući i provetravanje prostorija.